Dragi čovječe, (biću dosadan sa ovim, ne mogu te zvati mrtvi ili umorni)
Pošto sam ''dobio krila'' jer su me Cezar i nat večeras ''digli'' svojim odgovorima red je i tebi da napišem moje mišljenje.
Prije svega, tvojoj mladosti se ne može zamjeriti. Podsjetio si me kako to izgleda imati 17 godina i šta znači taj duh. I moram priznati mnogo sam ''lakše'' razmišljao u tim godinama. Ovo naravno ne znači da sad ''teže'' razmišljam (eh, dešava se i to) nego je tad bilo manje taloga, one buđi koju sam spomenuo. I ja kao i ostali ''stariji'' (godine ama baš ništa ne znače) smo imali to trenje sa okolinom i danas traje, barem meni. Ali tako se uči. I boli. Npr. trebalo mi je dosta vremena da riješim jedan problem iz tog perioda a uspio sam tek prošle godine, zamisli!? (od 16 do 35, znači 19 !!! godina, nagomilavanja tog problema). Vezan je za ''izdaju'' mog najboljeg druga, odnosno prijatelja. A riješio sam ga jer se ponovilo, samo sa drugim drugom. Nije isto ali je slično, ti problemi s tom dvojicom. Lekcije se ponavljaju dok ne shvatiš. O tome ne bih sad. Da i za razliku od tog prvog ovaj mi je još uvijek drug. Meni je to bitno jer teško se danas stiču, čudni smo postali....Drugačije gledam i na sebe i na njega zbog ovog iskustva, nekako bolje.Da nastavim. Samo, niko mi nije tad (kad sam imao 16) mogao reći da je to dobro po mene i daje to jedna dobra lekcija, moji su probali ali nisu imali ZNANJA da me upute kako dalje. Ja im ne zamjeram zbog toga. Ti imaš tu priliku ovdje. E sad...

Moje mišljenje vezano za tvoje pitanje je da nije tako. Bilo bi lijepo da jeste ali nije. Razumijem tvoju ogorčenost i želju za boljim, veselijim, ljepšim a takođe razumijem i tvoj bijeg u maštu, na neko mjesto gdje je sve onako kako bi ti htio. I ja to radim svaki dan, i ja sam tako počeo u gotovo istim godinama kao i ti ili ranije, nebitno, i dospjeo sam gdje sam sad. Ali vidjeo si ili osjetio kako je brutalno kad se suočiš sa vlastitim bijegom. Nisi me razumjeo ali si ''negdje'' osjetio. Barem sam te ja tako shvatio, možda griješim. Probaj da učiš iz mog primjera (a i od drugih svakako, ima ih dosta ovdje). Ja ću probati iz tvog ( to sam baš danas naučio ovdje, vidiš kako je to lijepo). Eto već mi je uspjelo jer si mi svojim pisanjem vratio osjećanje kako je to bilo sa 17-18 godina. Zaboravi sam, dešava nam se to. E sad, za taj uspjeh nam treba dijalog.

Ja ne pokušavam biti tvoj učitelj jer to ne mogu biti, nikako, ni 'vako ni 'nako. Nemam dovoljno iskustva za to. Mogu ti smo reći ono što mislim. A mislim sljedeće:


Koje je to mirno mjesto?Ispravnije gdje je. Ja se isto to pitam. Dal' da odem iz Srbije negdje, ne znam, na Dominikanu, npr. I onda pitam prijatelja kako je tamo. A on mi odgovara ''Pakao u raju, druže.'' i svi ostali rasuti po svijetu na ovaj ili onaj način mi tako ili slično kažu. Tražio sam po svuda i onda sam skontao da ima jedno mjesto a to sam ja. I nije uvjek dostupno to mirno mjesto u meni. Meni je teško, stvarno mi je teško da dođem do te oaze ali kao što vidiš trudim se.

Ja mislim da se tamo uvijek ide sam, na to mirno mjesto koje je u nama. A potrebna je i samoća, ovako, u životu. Tu se slažem sa tobom. Evo ja sam sad sam, da je neko tu oko mene ne bih pisao, ometali bi me. Zato pišem noću i u rane jutarnje sate. Možda nisam u pravu da se na mirno mjesto koje je u nama ide sam, ali ko bi drugi išao sa mnom, ne znam, ne vidim da bilo ko može poći. Nemam još iskustva da ovo tvrdim, nego mislim, a i to je nešto. Vidjećmo...

Nekad ni ja ne mogu. A onda poslije mogu. Tako to ide. Probaj da hoćeš. Kao kad si gladan pa kažeš hoću jesti. Ko zna? Možda upali. Meni nekad radi nekad opet ne. Ali pokušavam. Ide nekako. Vidjećemo...

Razumijem šta osjećaš, ja sam tako probao pola života ali ne ide. Evo zašto po mom mišljenju. Zapitaj se kakav bi svijet to bio kad bi svi tako razmišljali ? Mislim da je dobro postaviti ovako pitanje. Kako bi prišao djevojci? Teško,zar ne, pobjegla bi odmah. A i ti ne bi krenuo ka njoj isto tako. I onda si sam i nemaš djevojku. Naći će tebe djevojka koja tako ne misli ali to neće biti ta kojoj bi ti prišao. Možda nisam u pravu. Diskutovaćemo.

Pa ja ne mislim da bi im trebalo zamjeriti. Hehehe al sam ovo krivo sročio. Ali neka ga ima puuuuno ma najviše momenata i vremena kad ne mislim. Ali evo trudim se. Da nastavim...Nisu oni krivi. Ovdje vlada zakon jačega a bledoliki su bili jači i nemilosrdniji. Ali Indijanci i ostala plemena su nam ostavili u nasljedje dragocjene tekstove. Možda si nešto čitao. Ako nađem preporučiću ti ili dati link. Ili će nam već neko preporučiti.

Ne treba novac za to. Mislim treba da bi jeo, oblačio se ili izlazio u grad ili u selo, sve zavisi. I gle, možda tamo nađeš takve ljude a opet možda ih i ne nađeš, zavisi od tebe a i od ljudi takođe. Ova tvoja dilema je i moja isto. I ja ako hoću da nađem takve ljude trebam izać' u grad. I tebaju novci, pare. Ali nekad idem na pogrešna mjesta, a nekad ne dozvoljavam takvim ljudima da mi priđu, svašta tu ima. Negdje sam pročitao sljedeće i svidjelo mi se a ne mora značiti da je istina...''Ne traži djevojku za ples u biblioteci, a djevojku za biblioteku u diskoteci... '', malo sam zbrljao ali to je to.

Vidiš, ovo je interesantno što si rekao. Možda bi i prošlo kad bih se izolovao na pusto ostrvo. Ili kad bih otišao da živim sa Bušmanima ili sličnim plemenima, samo da nema turista, a danas je to rijetkost gdje god se okreneš kamere i fotoaparati. Maštao sam ja o tome, ihaaa. Vjerujem da bi flipnuo, ko što ti reče (ja' dobra izraza...), ako bih bio sam na ostrvu mnogo dugo. Opet možda i ne bi. Ne znam. Eto, ovdje bih rekao možda je tako a ne mora biti tako. Ma, ko to zna? Propusti sam nisam bio pažljiv.I moj je duh zakržljao. I sad hoču biti nježan prema njemu Redovno ga zalivati i dati mu dovoljno sunca ali i prijatelja jer i on bi da se druži. Vjerujem da je isto i kod tebe. Piši. Nisi sam u toj zakržljalosti vid' kolko nas je!!! A koliko ih tek gleda ili čita? Ima brojač pa provjeri. Cifra nije mala ali nije ni baš matematički tačna, nije ni bitno.

Pa, svima nam je gore. Ovo je vrlo bitno što si rekao. Dragocjenost od bitnosti, pravi biser. Ti misliš da je meni, a možda je tebi ili nekom trećem. Ko to zna? Baš sam jučer pričao sa jednim drugom o tome. Kako god okreneš svak' ima svoju muku. I svima je teško. Hajde da pogledam, mogu probati...pa će mo vidjeti gdje će nas odvesti ova ''stranputica'' (ovo je izjava moga cimera i druga).....
Naši prijatelji na ovome forumu i izvan njega i izvan Majke Zemlje i izvan naše Galaksije i izvan našeg Univerzuma i sve tako... koji su dogurali visoko u radu i znanju i njima je teško, čini mi se. Jer i njima treba drug/drugarica s kojim se mogu razumjeti i podjeliti ''teret'' znanja da se tako izrazim. A teško im je gledati druge kako se muče jer istinski znaju šta je ta muka. I onda, mislim da nam je svima gore, a radimo da nam bude bolje. Nije lako gledati patnju bilo čiju. Dragi moj Dobri čovječe, iz onoga što si ti rekao i napisao ja sam zaključio sve ovo a i od nekih drugih prijatelja na ovome forumu i izvan njega (ne, nisam u kontaktu sa ovima gore Kasiopeja, Plejađani i sl. ovo su ljudi od krvi i mesa), a moram priznati i od neprijatelja vidljivih i nevidljivih. I eto prešli smo velik put Dobri čovječe.
Vidiš koliko si ti bitan i divan i koliko je to s čime se boriš isto tako bitno...Meni je pre neki dan bilo burno a sutra možda tebi, ko to zna? I da ti to nisi napisao ja mnogo toga danas ne bih mogao da zaključim. Hvala ti Dobri čovječe doista mnogo ti hvala. I kao komšiji a i kao ljudskom biću a i prijatelju nadam se. Ovo vazi za sve vas ovde i ondje, koji učestvujete i koji pišete koji samo čitate i ne biste da pišete a i oni koji ste negdje gore visoko, što da ne. Bravo.
Koji je zaključak? Evo ga... zaključak je da obojica (kao i ostali do nebesa i dalje) patimo jer gledamo oko sebe zlo na djelu i vidimo druge kako se pate. I to je ono što nas boli. Jer ''dobri'' smo ljudi Dobri čovječe a ''neko'' hoće da nam kaže da smo ''loši''( ovi dobri i loši mi nisu adekvatni termini zato navodnici)..........
I jel' ja plačem sad. Jašta plačem, ne mnogo, ne lije, čisto onako malo radi reda, zasuzile mi oči. Ali kao što reče Noxten nisam siguran valjda je on, plačem jer sam radostan. Godra mi. Okupili smo se ovdje pa se trudimo i griješimo i svađamo ponekad ali i kontamo i uvažavamo i bodrimo. Tako to ide i dobro ide. Da se vratim na temu... nisam ja bitan, mada jesam ali da ne bude kako ego hoće. Znači mi svi patimo. Svi ljudi i sva bića. Bilo oni nama bliski ili ih uopšte ne poznavali. Nema tu mnogo filozofije, mada ovo je možda pretjerano reć, ali kad je krenulo nek ''izađe do kraja''. Ovu frazu mi je rekao prijatelj i pomogao mi. Sad shvaćam pa čisto da mu kažem Da nastavim.
Ako uzmemo čisto teoretski da sam ''iznad'' (malo bangava riječ,(ups, promače, znači kvrgav valjda ) baš štrči, nemam bolju) na primjer moje majke (otac mi je preminuo ima par godina a i na njega se odnosi iako nije ''ovdje'' negdje ''jeste'' barem u mojim mislima) ili braće i sestara (i rođaka, u Srbiji su svi braća ili sestre) ili prijatelja ili slučajnih prolaznika ili staraca koji prekopavaju kante za đubre, ili bubašvabe/žohara koja se okrenula na leđa pa ne može da se vrati onda je meni teško gledati tu patnju. Ja bih htio da i oni idu naprijed u svom znanju i da im bude bolje u životu i bubašvabi/žoharu da uspije da se okrene nazad. I mene boli kad moji i okolo onjih pa još šire pate sve zajedno sa onom bubom. Jer onda i ja patim. Povezani smo. Ima tu još i ovo, ne smijem im naturati ništa (kao ni okrećati bubašvabu/žohara). I to sam danas naučio od Cezara. I ovo je vrlo bitno isto tako. E sad, reći će ''neko'' da nisam dobro naučio jer ti ovdje držim lekcije. Moguće je da je tako. Ipak ja ću rizikovati. Jer mislim da vrijedi boriti se za prije svega sebe a onda i druge a i za bubašvabu/žohara.(hajde okreni se bubo pfu pfu tj. pušem/duvam) A naročito vrijedi kad te pitaju... Zar nije tako?
Šta ti misliš Dobri čovječe? Imaju li ove moje riječi smisla ili griješim? Hajde da diskutujemo. Možda nešto i naučimo. Nit sam ja najpametniji i mudriji od tebe niti si ti od mene nešto naj a niti je neko drugi od obojice ili nas obojica od drugih a svi smo najpametni i mudriji samo, valja pružiti ruku. Eto toliko. Nemoj šta zamjeriti dobri moj Dobri čovječe. Ja sam samo imao inspiraciju da ti ovoliko pišem. Vidi kolika ''kobasica'' od teksta. (jesam faca reče ego ) Ono gore što sam odgovarao Q-u je izgleda bila samo generalna proba.Možda Q još nešto priupita. Možda neko drugi napiše bolje i jasnije od svih nas ovdje zajedno. Siguran sam da ih ima. I biće ih još. Možda bude to baš Q ili ti ili neko drugi. Ko to zna?
p.s-zamalo da iznesem PM u javnost. Htio sam to da uradim ali to je kurčenje, očito, i možebiti da s tim još nisam završio, na meni je. Odlučio sam se da to ne uradim jer jednostavno nije lijepo bez tuđeg dopuštenja. Tačno je da ne volim pravila ali neka su potrebna, očito. Isto tako učinilo mi se da opet upadam u svoje ''hodnike''. Ko primjeti nek odma' na svjetlo dana baci. I uperi prstom. Može i parabola i hiperbola i cinizam i sarkazam i ironija, to pali isto. Samo nema kurčenja.Može i topla ljudska riječ. A može i oštar Um. E sad pretjerujem.
Dragi čovječe ti si sad kod mene postao Dobri čovječe šta da ti radim evolucija u mišljenju.

Ovo mi je baš značilo, pravo, jer potiče od tebe, onog na onom tihom mjestu do koga je tako teško doći. Ostalima jedno veliko HVALA sto ste me pustili i što me niste sačekali nekakvim aplauzima. Očekujem da svi nastavimo u takvom ambijentu. E sad ja postavljam neka pravila, ajoj...
eh, ma, ne znam... radite kako vam (Slobodna) Volja .
Da i nemojte šta zamjeriti (u slučaju ako se ne pojavi kao potpis)
Pozdrav

Iluzija je da ce nekome biti bolje na drugom mestu, ako ovde nije sposoban da se izbori sa okolinom i lekcijama koje su pred njim. Nista nije slucajno, pa ni to gde zivimo. I ja sam u Srbiji i stvarno, vise, ne mislim da bih trebao otici odavde.

Treba nauciti kontrolisati iluzije. Ja jos ucim, ali ide.

Na um mi pade(tako se valjda kaze) da svaka dusa u momentu kad se osjeti izgubljenom i vapi za pomoc, privlaci isto tako slicne, ako ne i gore duse.Sto znaci:da uvijek ima gore, nemojmo se uobrazavati da je nama najgore.Kaze se:ako neznas koliko ti je lose, pogledaj u losije od sebe.
Tvoja dusa,java, kao da je izletjela iz kafeza, pa sad onako i iznenadjena i radosna mase krilima i trazi naokolo neku dusu sa kojom ce prozboriti koju ili kojoj ces ti pricati, pricati,plakati, smijati se,...ukratko sa kojom ces napokon biti ti-ona slobodna dusa, cista kao jutarnja rosa, cista kao suza radosnica.
Veliko je osvjezenje citati te java, onako probudjen,izletio vani, pa nemoze da se nadise cistog vazduha, ljepote slobode.
Mi cesto mislimo da mi biramo momenat kad cemo ili ne pomoci nekom.Skoro uvijek, to se nas i nepita, jednostavno se desi.U tom momentu imamo izbor, saslusati ili reci da zurimo.Ali u tome i jest car bivstvovanja, da insan sam nebira momente, vec oni bivaju servirani.A sta cemo uraditi u tom momentu, zavisi od stadija naseg duhovnog,unutarnjeg saznanja.Nista nije moje, tvoje,ono je samo "posudjeno"da ga iskoristimo kako treba.Ako pak neragujemo u momentu onako kako bi trebali onda nas proganja nas ego, da li vec da nas hvali ili pak kudi.Ali iskrenost uistinu razoruzava prije svega naseg najveceg neprijatelja-EGA!
Malo je insana koji danas spontano reaguju,kazu, smiju se... svi smo se izoblicili od zelje i nakane da budemo "neko drugi".Otkrijmo u sebi -sebe, tako postajemo prijatelj sebi i drugima.
Java, java, faca ti je strasna ali mene si odusevio svojim skrivenim, duboko skrivenim, vjecnim osmjehom duse.
Malo je insana koji zele reci ono sto osjecaju u tom trenutku,znam iz iskustva.Cesto, vrlo cesto me dozivljavaju istovremeno i kao andjela spasitelja(ruzno li je uistinu ovo) ali isto tako i baba-rogu, jer govorim ono sto mislim i obratno.Dosta sam direktna i nevolim upakivanja, mada cesto i pozalim sto sam takva, jer insani su ranjivi, vrlo cesto zele samo da pricaju, pricaju da se cuje samo njihov glas, netraze savjet, a najmanje da im kazes u cemu grijese.
Helem, zelim ti lijepe snove, lijep i hairli dan, drage insane i kolege i uvijek samo ono sto je dobro za tebe(pa makar i jedna haos situacija sa cimerom )
Svako dobro

Selam alejkum kapljice. ( nađoh da to znači mir s tobom, a svrha ovog odgovora je upravo ta, mir )
Imao sam velikih problema sa razumjevanjem tvog odgovora kao i sa gore napisanim mojim postom a i sa tim šta mi se to dešava. Opet sam doživjeo slom istog jutra kad si napisala svoje mišljenje. I iz takvog stanja, ping-pong igre uma uz arbitražu ega, sam te doživjeo vrlo negativno. Izvini na ovome. Trebalo mi je baš vremena da se saberem i preuzmem kontrolu nad sobom aktivnim mišljenjem, svojevrsnom prisutnošću u mislima, te analizom istih. Ovi pokušaji još traju i postaju moja svakodnevnica. Rezult truda je da sam uočio da se sa tobom ''kanim'' nešto ''obarčunati''. Takva ''padanja na um'' su prošla par puta kao mašta nehajno nadovezana na moj tok misli. No kako sam se borio za sebe uočio sam ove pokušaje i taman kad su se spremale da odu iza ćoše, dohvatio sam ih, zadržao i pogledao. I evo šta bi. Jednostavno, nisam bio spreman da se suočim sa tvojim riječima kao i sa mojim viđenjem tvojih riječi. A ono što si rekla itekako ima smisla, istine a ja te krivo razumjeh. Moje tumačenje riječi insan je bilo đavo a ne čovjek. Čak i sa takvim tumačenjem tvoj post mi je dao masu odgovora, nove putokaze kao i pitanja koja tek trebam razriješiti. Sad kad sam smiren opet pročitao složile su se kockice, k'o što Cezar reče i smisao mi je potpuno drugačiji. Što se mene tiče nastavi kao i do sad, što direktnije to bolje, ja ću pitati ako mi šta ne bude jasno, Ega ko šiša. Malo sam zbunjujuć sa izlaganjem stoga što bih imao toliko toga napisati sad šta se sve izdešavalo u i oko mene no ima tema koje su konkretnije, pa ne bih da nastavljam.
Moja ti kapljice (*), hvala na iskrenom odgovoru. Svako dobro i tebi.

Cezare, isto sam to shvatio. Veći dio života sam mislio da ne pripadam ovdje, da sam se trebao roditi u drugo vrijeme. Ne! Ovo vrijeme je pravo i s razlogom sam ovdje. Ne mislim se seliti (sa balkana generalno) ali isto tako ostavljam sve solucije otvorene. Hvala na predlogu za Dunav, praktikujem ga gotovo svakodnevno i pomaže. Ovdje bih završio sa pisanjem na ovom topiku jer čeka me dosta posla
Ajd', nek ti je sa srećom.

(*) moja ti...mostarska a možda i bosanska jezička konstrukcija

Ma ko bi sad isao odavde, kad se sve ove gluposti desavaju?

Imamo karte za prvi red.

Nisam bio odavno na forumu zbog vishe razloga, ugalvnom nisam mogao.
Sad mogu ali nsaim neshto narochito.
Na pitanje zar nije tako, odgovor je i jeste i nije, ali razumem shta si htio reci. Slazhem se.
Rechi ti imaju smisla jest da se vidi da si ,,uzburkan'' ali razumio sam.
Nisi bash bio opushten dok si pisao. Al nemogu sad da dajem neka svoja narochito duboka mishljenja,jednostavno osecaji mi ne dopushtaju. Nemam vishe neshto zhelje da pishem. Sve shto treba da znam u meni je, to sam znao i pre ali sam psaio , ali sad hah igleda da mi nadimak pochinje opet dolikovati, ali u drugom smislu. I nekako osecam da mi je svejedno pisao ovde ili ne.

Meni se svashta neshto desilo od kad nisam bio ovde na forumu.
Glavna lekcija mi je za to vreme bila, koju sam uchio koliko se vidi skoro pa chitav zhivot. Znao sam za to i pre ali nisam mogao da se pomirim s tim, nekad sam i mogao ali opet nekako iznutra iz mene osecaju su me ubijali.
Lekciju bih nazvao ,,nesporazum''. Razni su: od sitnih malih,onda nekih koji se nakon dugo godina poprave na istinu, nekih fatalnih kod kojih se za sekund stvar okrene naopachke, ma ne da mi se da sad razmishljam kakvih sve.
Chak se mozhe desiti da jedna sluchajna pogreshna rech mozhe vishe ljudi odvesti u propast, jedna pogreshna rech i ili neki sitni akt promeni odnose izmedju nekih osoba i zatim doalzi do ,,izjedanja'' njihovih dusha.Shto je najgore, pokusham da ukazhem na nesporazum, ali ne vredi, ljudi ne zhele da vide, i onda moram da istinu drzhim u sebi da geldam kako se sranja deshavaju zbog ejdnog nesporazuma, a istina je u meni, a niko ne zhli da je chuje. I ja drzhim to u sebi drzhim,drzhim i drzhim..... i ne smem da nikom kazhem jer bi to odna bilo na silu jer ljdui nemaju razumevanja, TJ NE ZHELE DA GA IMAJU.

Stvar je u tom shto bih ja doshao pored buba-shvabe i prevrnuo se ispred nje na ledja da me gleda dok je ona prevrnuta na ledja. I onako gleda u mene dok se ja okrecem na stomak i zatim ustajem, i kazhe: Ala vidi ove budale!
Ja sve vishe slusham svoju intiuciju i ponasham se kako JA istinski hocu, pocheo sam malo chak i da se drugachije odevam. Smanjio sam broj osoba s kojim ne zhelim da imam posla na minimum! Ima osoba koja su od mene okrenula okrenula ledaj, ali gamad su stvarno, ali ima i onih dobrih kojih su okrenuli ledja i to ne samo meni nego i svemu chemu ja tezhim, bolje da kazhem te osobe su bile dobre, a sad ih vidim kako psotaju sve veci i veci egoisti.
Pre mi je smetalo to, izfurao sam se nisam mogao verovati, kako najmanje zaprljane dushe mogu, tj ljudi s tim dushama mogu postati veca gamad od onih koji su uvek bili, gledam kako im dusha krzhlja dok mene smatraju budalom. Ali meni ni to ne smeta. I sa tim sam uspio nekako da se pomirim.
Onda oni koji misle da se bude, da im dusah izlazi i raste,a ego se smanjuje, a zapravo ego postaje josh ,,elastichniji'' samo i onda ce josh teze da se ,,oslobode''.

Sve vishe i vishe ljdui me smatraju budalom,to mi je smetalo, ali sad ne! Nekima chak namerno sam od sebe rpavim budalom, samo zato shto su oni vec to sami POEGRSHNO skapirali.Mama misli da se drogiram omg! A totalno sam miran, nisam agresivan ni nishta shto bi moglo naglashavati da sam Junky, ali ona msili to jer se ja poansham SLOBODNIJE.

Nashao sam nachin kako da ne budem neurotichan, paranocihan, besan i tuzhan zbog ljudi oko sebe, koji su coraviji od krtica. Da budem s osobama koje duboko i iksreno volim. Ali sad ima i tu caka, i u odnosu imedju mene i tih volejnih sooba se stvaraju nesporazumi, neakd izgleda tako da osecaji kao da nestanu, postanemo zveri, i to me je ubijalo i ubijalo, trioshio sam nerve, jer znam da osecam duboko u sebi da je to samo jedna obmana, a ne lazhna ljubav izmedju mene i tih nekih osoba, jer sam nauchio i tu lekciju kad ti neko daje lazhnu ljubav, znam tu lazh sad veoma dobro raspoznati, chak i kad ta sooba ,,misli' da te voli.I pored toga shto sam ja nauchio da ne budem ,,zver izlvachenja energije'', onda ti voljeni neakd to urade chak i bolnije, totalno odu u afekt.
I nisam htio da i s njima zavrshim, bar ne svima , s nekim sam morao, kod kojih sam najushio ljubav koja je sve , sve samo ne ljubav. I pocheo sam njima prichati o nekim stvariam i sovjim stavovima i mishljenjima, i isto sam chak i njiam delova onako kako nisam zhelio. Odna me oni nsiu hteli sluhati, enki jesu neki nisu, stvarali su se razni nesporazumi. To me ubijalo. Tako da sam vecini prestao spominjati stvari koje znam i u koje verujem ali ne svima,onim najvoljenijim koji ce mi verovati pa da kazhem i najvecu glupost. Te mogu na prste preobrajati, na njih nekoliko.

Nersporazumi me s dragim osobama ubijaju, najvishe jer znam da ima neshto u njima, znam da se mozhe s njima o svemu, ali ima negde neka prepreka doboko negde skrivena u njhovom ,,napacenom'' UMU.

I imam razumevanja na maks, al i tad je dzhabe, jednostavno , kad se nesporazum desi i na to se odreaguje afektom i nechim shto je programirano u nashem umu, u nekom izvoru koji nemogu naci kod njih, ali sam kod sebe nashao,ali ne u potpunosti jer da jesam nebih imao nikakvih muka vishe ikad. Ni onih kojih sam svestan ni onih kojih cu postati ako vec nsiam.
A nemosh im reci da oni to isto nadju da nam sviam bude bolje!

Tako da sam im pokushao reci stvari su takve i takve shto sam krace mogao,i samo ono shto je potrebno da me ne ubijaju,a i ja njih i pocheo sam raznim metodama da suzbijam to budalasto unishtavanje dushe izmedju mene i mojih voljenih raznim metodama. Od naglasavanja: hei znash shta sam ti reako, i td,...
I svaki put sve je manje i manje glupih, ali fatalnih reakcija za moj i njhov duh,pa chak i ego i duh.

Ali i pored toga shto sam prestao da se okrecem na ledja, i da nikom nishta ne pricham, ljudi me smatarju budalom. Svi, nek se gone! Shta bih im. Imam jednu dushu koja me smiruje, i ako nekad zna biti afekta, ali ih je sve manje i manje:) i josh po neku osobu s kojima mogu neke stvari reci, ali ne sve. Ali dovoljno da ne bude ,,ubijanja''.

Ubijalo me je taj ,,teret''' ili ,,pritisak'' znanja,ali ko hoce chuce ko nece nece. To sam znao i pre , ali tek se sad pomirio.
Kakav god nesporazum da se desi, jbg, sjebe me, ali nema vishe grizhenja, desi i shtash, al ima ih sve manje i manje.

Teshilo bi me to kad bih znao da bi nakon ovog mog zhivota i zhivota svih nas, to da sve shto je bilo u mom umu i mom ,,srcu'' da to svi znaju i da ja znam od sviju! Usvari nebi me teshilo, nego me vec teshi.

Zeznuti su nesporazumi i nerazumevanje, ne po glavu samo, nego i po dushu. ;/

Po mom mishljenju shto se tiche ljudske lakovernosti i iskvarenosti, oni ''uzaludojebci'' najvishe koriste to neshto shto je duboko u nashem umu i to kontrolishu, a na vidljive stvari to jest njihova najveca oruzhja po mom mishljenju su NESPORAZUM I SEKSUALNOST!!!!

Nesporazum sa razumevanjem, i razumom uopshte se igra i obmanjuje, sa logichkim umom,itd,.......................
A seksulalnsot sa ljubavlju i osecajima,................................

Stvara nam se iluzija i o tudjem egu i o tudjoj dushi, i o tudjim stavovima i o osecaju u nechijem srcu, sve vidimo pogreshno. Lazhna ljubav i pogreshan stav o nekom je ........ necu da napishem. :S


A razum i ljubav kad postanu iluzija mosh se pozdraviti sa svime.
Tvoj um nije tvoj, radish shta hocesh, a zapravo ne radish, volish, a zapravo ne volish,samo mislish da DA. hmm ...........

Svi slushamo nekog,a zapravo jakim ljudima ne treba vodja.
Ja kad ovo kazhem ljudi kazhu u sebi da sam budala ,idiot, a i da!!! Ko ce slushati 17.-godishnajka! lolchina xD



e sad kad sam napisao ovo sve, mogao bih josh neshto, ali neda mi se vishe, umoran sam danas je dan bio uff. svashta neshto.Eo samo ukratko:
Od zadjeng puta kad sam pisao pa do sad sam: jedan dan sam se tresao sav, neznam shta je je bilo, al sam bio neobichno happY, onda vidio sam dva puta chudne stvari na nebu, nekoliko ,,sluchajnosti,,, al bash ONO posebne,vidim josh drugachije nego shto sam pre, a sad pre nego shto cu pisati, bilo je jedno ispijanje moje energije kojeg nije bilo odavno, sav sam bio S*EBAN, tresao sam se, chitavo telo se treslo, vibriralo, curio hladan znoj sa mene, i suze, i hladne i ruke i noge kao led,a srce se hoce istopiti.

Bilo josh nekih stvari, ali ne da mi se prisecati, niti vishe imam neku potrebu ,a niti zhelju da sad sve tacho opishem, niti ono na nebu niti bilo shta.

Znam samo to da nisam sam, zbog vas i meni voljenih osoba. Samo mi to treba, da.........
I dalje mogu sam, samo da znam da postojite vi i oni, i oni tamo , i vamo, i moji voljeni.
Vi ste mi trebali samo zato da vidim da nisam lud, jer nisam bio neki samouveren, a sad sam 100%!

Umoran sam , mozhda sam neshto i za*ebao dok sam pisao, ali vishe necu da se grizem zbog nesporazuma.

Mislite shta hocete, bili u pravu ili ne!

Poshtovacu sviju i imati razumevanje za sviju, chak i za teshke egoiste! Naravno ne one koji su podli i nece da imaju razumevanja. Te cu samo nastojati da shvatim, tu njihovu filozofiju zashto su takvi.

Shvatio sam da ako neko razumije, ne samo da poznaje, nego da potpuno razumije neshto shto je njemu suprotno ili neshto shto mu je najveca prepreka, ili neprijatelj zavisi u kojoj situaciji i strane gledishta,
da ce mu njegov put biti MNOGO lakshi koji ide suprotno od toga shto treba da razumije,shvati, kako god.

et' zzzzzzzzzzzzzzzzzzP

Kao što se vidi iz mog potpisa sada, figurativno rečeno, učim da puzim poput bebe. Ovih dana sam dosta čitao tu i tamo ponešto napisao, negdje emotivno negdje ne. Pokušavam da razumjem. Nekad mi uspje nekad profulam. Dobro je što se na forumu konstantno piše, vrlo je živo, tako da izrone kvalitetne analize, rečenice i zaključci. Ima ih u tvom tekstu. Ima ih posvuda. Evo jedne analize koji je vjetar napisao u temi ''Kreiramo li sami svoju realnost?'' a koja me je ''uzdrmala'' na pozitivan način...



Kako mi se ovih dana ponavljaju ''ničim izazvane'' situacije vjetrov tekst mi je u mislima. Klackam se, čas gore čas dolje, a ta aktivnost me iritira. Izgleda da se tako mora. Valja mi istrajati na pokušajima da stanem na noge. Šta god da ti kažem djeluje mi da ću pogriješiti, nisam siguran ovog trena. Jedno ti mogu reći...
Nastavi da koračaš
Skočih sam sebi u usta kad rekoh da sam završio sa pisanjem na ovoj temi. Naslov je odličan.''Lost soul u potrazi za pomoći'', da, baš je tako...Toliko za sad...
Pozdrav

Trebalo je staviti ovu sliku na prvi post...

da,nema nishta bolje za ilustraciju bajkovitih postova od scene iz komercijalne bajke
kako je mali Djokica postao Neo

Pozdrav dragi prijatelji

Mogu vam reći da sam se koliko-toliko pribrao, ali još uvijek postoji milijardu pitanja na kojih ne pronalazim odgovore.

Čitao sam vaše poruke, drago mi je što postoje ljudi koji pomažu drugima tako što pomažu sebi i obratno, koji imaju želju za istinom i želju za dobrobit svih.

Evo da i ja nešto novo podijelim sa vama:

Naime, već duže vremena mi dolazi u glavu jedna misao: "Kako običan čovjek može konkretno djelovati"?
Slažem se da je sakupljanje znanja, čitanje mnogih materijala i usvajanje onih za koje osjećaš da su pravi, jedan vid djelovanja, ali kako pojedinac u zatrovanoj okolini može pridonijeti poboljšanju? Kako običan pojedinac može otkriti sebe, probuditi se, spoznati svoje sposobnosti tijela i duha (telekineza, telepatija...) i to iskoristiti za dobrobit svih?

Naravno, postavljanje ovih pitanja je ujedno i fantaziranje jer bi takvi odgovori sigurno davno već bili napisani na ovom forumu.

Hvala vam svima!

to i mene muči, a odgovor je lak i izravan a zato je neprihvatljiv većini nas jer se ego boji. kako recimo, naučiti telekinezu? dođeš u neki parkić u hlad, staviš neki objekt i počneš raditi neki vudu mambo-jambo s rukama i nastojiš usmjeriti svijest prema objektu, postati jedno s objektom, i isključiti se od ostalog svijeta. i tu leži problem, kako se osloboditi vlastitog ograničenja od toga što će drugi misliti, da li će te netko napasti jer je predatorski raspoložen pa je samo čekao na takve kao ti, kako da te ne diraju smijeh i izrugivanje ostalih?

znači odgovor je jednostavan, dođeš, pokušaš, i nadaš se da ćes sve što dobiješ biti smijeh i izrugivanje, bez batina, potpuno odbaciš sve predrasude i strah oko sebe.

da li to možeš? ne, onda ništa, kurac od ovce, povuci se u rupu iz koje si ispuzao!

Kod kuće, kad si sam, ti se niko neće izrugivati
Pokušavao sam mnogo štošta, ali...
Volio bih znati da li je kome na ovom forumu pošla telekineza za rukom. Vidim da svi pišu, svi znaju, a niko ništa konkretno ne daje...

Možda jer telekinezom ne možeš mnogo pomoći ljudima osim da ih zadiviš? Tipa, vidite što mogu, pa pomeriš neki predmet.Ja lično ne vidim svrhu i na koji način bi time pomogao nekome ko npr. ima problema sam sa sobom ili okolinom.

Dobro je experimentisati, nemam problema s tim, valjalo bi probati i telekinezu ako ima svrhe u ličnom razvoju.No, meni je najbitnije je da se ustraje na promatranju sebe.Svrha promatranja sebe jeste i ta da se svijest drži budnom duži vremenski period.A kad si dovoljno dugo svjestan možda budeš imao energije i da pomjeriš nešto mislima.Probaj da kreneš na to putovanje samopromatranja, imaš dosta literature i tema o toj famoznoj ''tehnici''. Pouzdano je i radi ...mada nije lako ...ko zna možda i pomjeriš nešto !!!

Izgleda da je to sustina, a sve ostalo moze biti ali i nije nuzno.



Pozdrav