Već neko vreme imam dilemu u životu, a problem je što zaista o tome nemam sa kim iz okruženja da diskutujem. Zato tražim vašu pomoć...

Moj duhovni put je išao ovako nekako. Tražio o Atlantidi informacije, završio ovde. Čitanjem natuknica i ovdašnjeg materijala, došao do nekog drugačijeg viđenja sveta i života. Potom je došla ''Tajna'', pa Ho'hponopono. Sjajan je život bio, student, sve lepo išlo, došao do ideje o Dnevnoj Dozi Motivacije, imao sam svetlu budućnost u glavi.

Ali onda sam naišao na Maharašija i pogrešno ga protumačio. Znao sam nekako instinktivno da sudbina postoji, a da ako ona postoji dosta toga nije u ''našoj'' moći. Tako da mi je njegovo učenje leglo. Opet je sve bilo kul, ali sam tako razmišljao, da sve treba samo da mi se dešava, i stvari koje su bile tu sam svesno sprečavao, jer nisu dolazile ''same od sebe''. Primer, tada sam bio baš u presnoj ishrani, vrlo zdravo se hranio, i rekoh sebi, ako je to zaista moja sudbina, ne moram da se pomučim da bih se pridržavao te ishrane. Ako se ne pridržavam, opet je sudbina.

Sa takvim sklopom misli, sam upadao u apatiju, i baš sam se užasno osećao. Uzeo stvar u ''svoje'' ruke, počeo opet ispočetka, Tajna, Ho'oponopono. Sve je bilo ok, ali sam se opet osećao nekako van ležišta.

Na kraju, opet dođoh do Maharašija, Mooji-a, i sada čituckam Ouspenskog.

Sada imam dilemu. Maharašijevo učenje govori da ništa nije pod našom kontrolom, a to kaže i Ouspenski. To donekle shvatam, što kažu ljudi oko mene, ''stvaran život''.

Ali nekako osećam tu neku prazninu, zbog koje se loše osećam, koju izaziva to da kažem ''nemanje kontrole''.

Ouspenski kaže, da kada krene da se radi na sebi, da ćemo polako dolaziti u to stanje, kada ćemo zaista raditi stvari koje hoćemo, što se nekako prkosi Maharašijevom učenju. To me buni malo...

Iskreno, osećam da moj cilj ovde nije prosvetljenje, već da pomažem ljudima. Na sjajnoj sam stazi, jer sam fizioterapeut, i već sam mnogim ljudima pomogao. Imam tu neku sliku u glavi, sliku uspeha u životu, ne mislim novčani uspeh, već uspeh kao cele osobe, ali imam i taj osećaj da imam mnogo da radim na tome.

Pravi problem je taj, da ako ''radim'' na tome, mislim da to ego radi. A opet ako se prepustim da me voda, život, nosi, imam utisak da ću propustiti tu šansu za taj cilj. Bojim se da ne napravim životnu grešku, i da ne ispunim ono zbog čega sam ovde.

Sad kada sam sve lepo napisao, mnogo jasnije vidim ceo problem, i već imam neko rešenje za to, ali svejedno, želim vaša razmišljanja. Hvala!

Meni ovo djeluje kao da si sve uzimao zdravo za gotovo. Što god si pročitao ili čuo. Kao da su ti koje si naveo "iznad" tebe. Nisu. Ne slušaj nikoga osim samog sebe. Tvoja "istina" se treba temeljiti na tvom iskustvu, a ne nečemu što ćeš pronaći u knjizi.

Nikakvi duhovni savjetnici, gurui, karizmatici...
Poslušaj ih sve, ali prihvati i uklopi u svoju istinu samo ono što u tebi odrezonira, što osjetiš u srcu da je istina. Ti si najveća istina, ne oni. Sve već znaš u sebi, oni su tu da te podsjete ili odvedu na krivi put.
Ne uzimati sve zdravo za gotovo i onda se nać u teškoj disonanci kada su dva "mislioca" kontradiktorna jedan drugome.

Kažeš npr da si gledao "Tajnu". Taj film ima nekih zanimljivih stvari, ali nema najbitnijih i najosnovnijih za recimo vizualizaciju... to je propagandna navlakuša

Što se više "oslobađaš", to će ti biti teže. Jer tom malom "zlu" u nama paše da smo izgubljeni. Isto kao i sustavu. I oboje će se boriti da ostaneš u mraku.

I Ramana i Uspenski govore da je čovek uslovljen, ali da ima intelektualnu sposobnost da se obavesti o svojoj sistuaciji i da sakupi pravo znanje i radi na sebi, da pojača to malo svesti koje već ima i da se probudi. Konkretno Ramana kaže da jedina sloboda koju imamo jeste da se oslobodimo, da prestanemo da se poistovećujemo sa sadržajima uma. Kad malo bolje pogledaš, ništa drugo i ne treba da uradiš, jer šta bi radio u svetu u kome vlada uzročnost tj. determinacija.



Raditi sve što hoćeš i što ti padne napamet, i raditi ono što treba da radiš kao probuđen, veeeelika je razlika. Zbog neuviđanja te razlike izgleda ti da to prkosi Ramani.



Dobro osećaš, jer onaj ko se prosvetli ne vidi nikakve ljude kojima bi pomagao (u svemu vidi samo Sopstvo), kao što ni onaj ko se probudi ne brine više o tome šta je bilo sa onim likovima koje je sanjao. To je Ramanino objašnjenje koje ubija u pojam svakog dušebrižnika.



Da, to ego sanja da radi.
Zaista propustiti šansu za buđenje je jedina životna greška.
Ovde si zbog buđenja, a ne uživljavanja u neke snove o tome kako masažom pomažeš ljudima da se osećaju bolje. Ako baš želiš, masiraj im i umove, a ne samo lenje guzice, teraj ih da uče i da se bude.
U svakom slučaju, učestvuj u tom procesu na bilo koji način, pa će ti se već kasti samo kako i šta treba da radiš.
Uvek kada ne znaš šta da radiš, samo se drži svoje vizije krajnjeg cilja i guraj napred i talasaj što više. Nešto će da ispadne u skladu sa tvojom osnovnom namerom.
Drugim rečima, nemoj da ideš linearno, prvo uzrok, uslovi, pa posledica, tj. cilj. Samo se drži cilja kao da je već tu, a on će sam da se pobrine za sve korake i uzroke koji će da te dovedu do njega. Ako brineš o koracima koji će da te dovedu do cilja, nikad nećeš stići do njega. Sve je u naglasku. Ako naglašavaš brigu o uzrocima i koracima do cilja, onda ćeš na njima i da ostaneš.
Ako se držiš samo cilja i njemu prepustiš da sam obezbedi uzroke i potrebne korake, onda ćeš samo da se zakucaš u njega i čudićeš se kako.
Kao kad ideš mrtav pijan i odjednom vidiš da se zemlja podigla i tresnula te u čelo.
Nisi ni primetio kako si pao.

Zdravo,
Opusti se, ne teraj se bilo kojim metodom - otvori srce i um i pokušavaj da nadješ izmedju njih balans.
Ponekad tuga može doći zbog promjene, jer ego podsvjestno tuguje za prošlostjom, ponekad zbog visokih ideala zbog reale, koja ne odgovara našim idealima kao vizijama uma.

Pantelija ti je napisao dosta bolje, nego ti možem ja napisati.

Pokušaj da gledaš na stvari jednostavno, kroz harmoniju tvog bića (duše, srca, uma itd ...). Ući se, da budeš zahvalan za tvoj život, za tvoj dan i noć, za ljepe stvari koje ti je već dala tvoja sudbina i ne petljaj se za stvari, koje ne možeš da razumješ u ovom momentu (=ne teraj se). Ako neki guru, nekvo ućenje ti se ne dopade, nema harmonićkog dodira sa tvojom dušom i bićem - ne slijedi ga. Slušaj svoje srce i dušu, što ti kažu o tom i drugom.

Ne želim biti pametan, jer ni za sebe nemam baš sve 100% sredjeno...
Možda malo sam ti ipak dao dobrog utisaka (podstjecaja).

Ja npr. sam zahvalan, da sam opet ovdje na forumu, možem se ućiti bolje, ljudi mi na pitanja odgovaraju i daju mi linke, možem da proširujem znanje itd... to mi je kul, zahvalan sam. To je jedan primjer, što mislim, kako tražiti zahvalnost za to i ono...
Ako si u vremenu dobivanja lekcija, trenutaćne krize, itd ... - pokušaj da to razumješ kao put ka novom ućenju, što će se ti razodkriti i vidjet i razumjet ćeš, što ti je kriza, depresija itd... donjela novih iskustva, šta si iz tog vremena primio dobro za sebe i svoju dušu.

Napisao sam ti u opštom smislu, jer rekao sam, da bolje ne znam da ti pomognem, nisam prosvetljen.

@Pantelija - sa tvog sajta su mi linkali literaturo od Gurđijeva, velika ti hvala za tvoju objavu tih knjiga!!!

Hvala, hvala, hvala!

Sada imam osećaj zaista kao da sam sve ovo što ste mi napisali oduvek znao, samo je trebao neko da mi otvori oči i vrati na put.

Zaista mi je problem bio što u mom okruženju imam vrlo malo ljudi, sa kojima sam mogao da pričam o ovome, tako da mi je bila potrebna vaša pomoć. Ne možeš baš uvek sve samostalno da spoznaš...

I da, fizioterapeuti ne rade samo masaže

Da sudbina postoji bi značilo da je budućnost jednoznačna i da se ne može ništa napravit da bude drukčija. Tada bi se mogla i vidjet uz jednak trud i jednako točno kao i prošlost. Ali nije tako, što je budućnost dalja, to ju je teže pogodit. Zato jer ona ima mnogo varijanti koje sve postoje, a mi svojim djelima i odlukama sebe usmjeravamo prema nekima od njih.
O tome su mi se svidjele i preporučam knjige Vadima Zelanda na temu transurfinga.

[/quote]
Ono što nazivamo budućnost u stvari je sudbina.
U Alfi i Omegi Osho komentariše kako samo probuđen čovjek može izbjeći sudbinu
Gledano iz tog ugla, bez obzira šta uradimo, uradili smo to onako kako je sudbinom predviđeno bez obzira što smatramo da smo mogli učiniti drugačije.
U momentu možemo odabrati samo jedan način.
Ovo oko sudbine lijepo je objašnjeno u Pantelijinoj knjizi Metafizika astrologije.
Da sumiramo, nešto se mora brinuti o ljudima koji žive mehanički i u iluziji sna.
Kada počnemo da radimo na buđenju uviđamo mehanizme koji djeluju u službi toga, a to bi bili onih 48 zakona koje spominje Gnoza i pod čijim uticajem čovjek biva ograničen i uslovljen.
Kada se konačno probudimo, imamo mogućnost da izbjegnemo uticaj sudbine i samim tim, broj zakona koji ograničavaju biva smanjen. [/quote]


Oh, da - super!! Hvala za taj ljepi tekst!!

Važi li to samo dok nismo probuđeni?

Ovo je lijepo rečeno, ali nisam siguran da to doživljavamo na isti način. Možeš li nabacit par detalja o tome?

Citat:
"Ono što podliježe zakonima o kojima Gnoza govori, a koji se definišu kao sudbina, nije naše pravo Biće, naše pravo "lice" već tijelo-um koje koristimo kao vozilo i instrument ove realnosti.
Dokle god se poistovjećujemo sa njima mi ne možemo učiniti išta što nije sudbinski zacrtano.
Kako Pantelija lijepo objašnjava, u momentu rađanja svaki pojedinac se pojavljuje u univerzalnoj tački vremena i prostora (datum rođenja, sat, minut i lokacija) čime se stavlja u sudbinske okvire koji pomažu čovjeku da putem iskustava transcendira tijelo-um i probudi se iz iluzije sna o odvojenosti.
To je jedini primarni cilj postojanja ovdje.
Bilo bi korisno pročitati tu knjigu jer pomaže shvatanju ove problematike, da tako kažem, na drugačiji način."

Vrlo ljepo!!! Hvala za to podjelu misli!
Tako je, to je suština.