Od kako sam poceo sa radom na sebi svest se konstantno povecavala. Ali zadnjih par nedelja kao da svest pocinje da opada. Desavaju se neke cudne stvari unutar mene. Iznenadna nervoza, bes, itd. , najcesce nocu. Lucidne snove vise nmg da imam. Nemam ni one snove u kojima su mi se cesto prikazivali dogadjaji koji slede u fizickoj realnosti. Oko mene su ljudi poceli da se odjednom ponasaju nekako neprirodno. Neki se cak pretvaraju u 'usisivace energije', koji mi bukvalno kradu energiju. Jednostavno to osecam. I pored svega toga javljaju se neke misli koje me odvlace od meditacije i sirenja svesti. Ja i dalje cvrsto radim na sebi, ne identifikujuci se s tim mislima ali mi se cini kao da neko ili nesto pokusava na svaki nacin da me 'unisti'. Da li je neko imao ili ima slicna iskustva, ili moze da mi pomogne?

Pomoć stiže
Radi fizičke vežbe. Opuštaj se. Gledaj pozitivizam.

Zar ti neznaš da je okolina znatiželjna. Svaki čovjek vrši percepciju a percepcija je usisavanje svjeta

Energija!!! to je ono što ti treba. A samopouzdanje moraš sam naučiti da gradiš.

Probaj promijeniti avatar.

Pretpostavljam da se to svima desavalo...
Gledaj na to ovako , um , njemu je potrebna 'akcija' u tvojoj glavi , on je samo neko ko ce da uperi pstom i reci ce 'to je to'.
Tvoja sumnja jos vise pogorsava stvari , pravi te slabim jer 'zeli' da se osecas tako.Osecas da ti se naspram lica ti se nalazi nesto , nesto strano i vece od tebe , ali zapravo to nesto je tvoja energija koju tamo fokusiras i koja zatim radi protiv tebe jer 'um' zeli da je tako ocitavas i razumes.
Budi pronicljiv i radi na sebi , od meditacije neces moci mnogo da se razvijes ako ne otklonis blokade.

Hahaha, kakve to veze ima? Evo promenio sam

Hvala ti! Od tvog saveta vec mi je bolje. Imam tendenciju da lako poverujem u nesto sto neko kaze, pa to pocne stvarno da se desava. Vec se osecam bolje. Sto se tice nedostatka energije, mislim da za to nisi upravu. Uglavnom sam prepun energije, pa kad je izgubim ja se osecam frustrirano.

Palo mi je na pamet da sam ja odgovoran za to tj. um kojem sam dopustio da ovlada situacijom, ali sam ipak odlucio da napravim post jer se sve ovo naglo okrenulo.

Sorry svaku manjkavost posmatram kao nedostatak energije kao generalni stav. A ako dođe do frustracije i to je pad energije...pa se treba pitati za uzroke...model tehnike za tu pomoć zove se rekapitulacija...samo prizoveš šta je sve bilo, a pritom se nađeš u nedostupnosti da se nebi u tim trenucima mešao u ono što si prizvao...može pomoći.

Zavisi i ko te to gleda kao pod čudno...kolko si ga puta video u životu, šta delite zajedničko, kakvim rečima ste izgradili prijateljstvo...

Mora da smo uticali na sled događaja nečim.

Meditirajuci u stanju gde se misli ne mogu sakupiti i kontrolisati kao i licnost je previse nepotrebno , skoro beskorisno.
Naravno i spontana meditacija moze da 'probija led' , ali ipak potrebno je balansirati , na neki nacin , jer ono iznutra pocne da pravi probleme...

Mislim , ne tvrdim da je sad tako , to je samo ono sto ja mislim , ispravite me ako gresim...

Ako napisem da 'ja mislim da je tako' to ne znaci da sam slepo zabijen u to , vec pokazujem da mozda nisam u pravu.
Ja nemam potrebu da imitiram osecanja niti da teram sebe da u njih poverujem kako bi mislio da sam tada nesto postigao.Inace mi se svidja kako razmisljas
Vecinom si napisao sve ono sto sam ja hteo da kazem.
Da bi meditacija bila uspesna , preduslov je rad na sebi , posmatranje osecanja , emocija i sve ostalo sto uz to ide...Rad na sebi je tu da bi se onaj ko pokusava da meditira razvio i razumeo kako funkcionisu stvari u njemu i oko njega , ne da bi se tu nesto dodalo/oduzelo...

Duboko i potpuno opustanje smireno disanje, uci u sebe i izvrsiti '' introspekciju'' celog tela. Posle toga dok disemo veoma tiho iprirodno pocinjemo da posmatramo svoje misli, koje dolaze i prolaze,ako naidje neka misao koja nece da ode uporno ostaje, razmisljamo o njoj , zavisi sta je u pitanju, ako treba oprostiti ,ili zahvaliti,ucinimo to i otpustimo tu misao.....