Slavisa je napisao/la:
Da, naravno da postoje, ali jupiter nebi mogao postati zvezda. To je bilo i moje pitanje na faxu kad sam doosa.
Nisu u pitanju samo dimenzije kao sto sam rekao. Postoji i hemijski sastav, hemijski procesi. U ostalom, nikada jos nije uoceno da se neka planeta pretvara u sunce ili sunce u planetu.
Imam jedan sajt za tebe jako dobar, na nasem jeziku tako da neces imati zabluda sto se tice prevoda.
http://www.astronomija.co.yu/Tu imas dosta i software i dosta teorija i objasnjenja sto se tice radjanja zvezde, tako da mislim da je bolje da procitas iz prve ruke to.
Sajt rade nasi strucnjaci i sajt je zaista profesionalan. Neki od tih ljudi predaju meni na fakultetu a pre toga su zavrsili na oxfordu i kembridzu.
POzdrav od Hondurasa.
Dali jupiter može postati neka vrsta zvijezde.
Mislim da može.Ima veoma brzu rotaciju, a ako ima susjede koji dovoljno jako gravitaciono utiječu na njgovo jezgro izvlaćeći ga iz centra stim uzrukujući velika trenja u samom Jupiteru akomuliraće se dovoljno energije da počne i sličiti zvijezdi(Ako neko nebesko tijelo proizvodi više energije nego ga njegova atmosfera isijava u kosmos postaće zvijezda).
Jupiter već isijava energiju.
Naučnici bi mogli uzeti dovoljan broj parametara u obzir i odgovoriti na ovo pitanje.
Dali mu se povećava količina nisijavanja,kolika je akumulacija koja ostaje na samom Jupiteru.
Koliko je potrebno da svu masu zagrije na tu temperaturu da počne da svijetli.
Zagrijavanjem sve mase, pokrećeli se neki drugi proces koji ubrzava proizvodnju energije.
Mogli bi reći, šta dolazi, bez bombastičnih vijesti,jer ako Jupiter i pstane zvijezda, nije smak svijeta,promijena ima ali ljudski rod ide dalje.
Teže u nekom pogledu ali i lakše u drugom.
Prilagodićemo se.
Lično mislim da Jupiter ima prebrzu rotaciju da nebi postao zvijezda(u našem primjeru Sunce).
Sunce rotira dosta sporije od Jupitera.
Za lakše razumijevanje evo dio što sam našao o suncu,sunce po kilogramu mase proizvodi malo energije u jedinici vremena.
Drugi izvor.
Kao što je poznato masa Sunca iznosi 2◦1030 kg, a ukupna energija koju ono zrači iznosi oko 4◦1026J. Efikasnost Sunca može se lako dobiti jednostavnim deljenjem ove dve vrednosti. Tako se dobija da ono zrači 2◦10-4 J/kg, odnosno 0,0002 J energije svake sekunde. Ovo uopšte nije velika količina energije, komad zapaljenog drveta daje milion puta veću energiju po jedinici mase u svakoj sekundi sagorevanja.
Da bi videli koliku količinu energije Sunce stvarno oslobađa u okolni prostor moramo da posmatramo ukupnu energiju koju ono emituje tokom čitavog života. Ovo je vrlo jednostavno izračunati, a vrednost koja se dobija je 3◦1013J/kg. Ovaj broj predstavlja prosečnu energiju koju je emitovao svaki kilogram mase Sunca od kad je ono nastalo, ustvari to je samo minimalna energija. Sunce svakog dana emituje novu energiju. Kako se procenjuje da će Sunce sijati još narednih pet milijardi godina, ukupna energija koju će ono osloboditi tokom celog svog života biće duplo veća.
Odnos mase Sunca i energije je ogroman. Trideset biliona džula energije oslobodilo se iz svakog kilograma materije Sunca od njegovog nastanka do danas. Ali, nastanak energije u Suncu nije eksplozivan, ne oslobađa se ogromna količina energije u kratkom vremenskom intervali. Nasuprot, ovaj proces je spor ali stabilan, i on omogućava uniformno i dugotrajno snabdevanje Sunca neophodnom energijom. Samo jedan poznat mehanizam nastanka energije može održavati snagu Sunca na ovakav način.
Taj proces poznat je pod nazivom nuklearna fuzija, spajanje lakših jezgra i nastanak težih.
Opet ja.
Ipak proces pod nazivom nuklearna fuzija nije dokazano kao presudan proces na Suncu, a šta je sa ostalim nebeskim tijelima KOJA ISIJAVAJU TOPLOTU koji je to proces koji toplotu proizvodi(energiju) milijardama godina.
Ipak, trenje uslijed gravitacije i nesinhronizovanog kretanja proizvode veoma dugo dovoljnu količinu energije uz zanemariv gubitak mase.
Znači zadovoljavaju se svi uslovi za zvijezde.
Prijava
FAQ
Pretraživač
