Ovo je prvi deo moga prevoda teksta Viktoru Stepanoviču Grebennikovu.Smatram da postoji određena grupa ljudi zainteresovana za lik i delo ovoga ruskog naučnika.


1. GREBENNIKOV
U leto 1988 entomolog iz grada Novosibirska Viktor Stepanovič Grebennikov,ispitivao je mikro strukturu donje površine hitinskog krila, određene bube pomoću mikroskopa i zainteresovao se za neobičan više dimenzionalan , ritmičan ,saćastog oblika,krut sastav koji je delovao kao da ga je otisnula nekakva komplikovana automatska mašina.
Viktor Stepanovič Grebennikov
Proučavajući ovu neverovatnu mikro formu,Grebennikov je došao na ideju da dizajnira novu vrstu vazduhoplova koju je nazvao „gravitaciona platforma“.Kako je to uobičajeno za velika otkrića, do ideje je došao slučajno.
Jednom prilikom stavio je ljusku hitinskog krila jedne vrste bube pod mikroskop i hteo dodati još jedno takvo krilo, ali isto je iskliznulo iz pincete i ostalo visiti u vazduhu.Nakon toga je povezao vertikalno j oš nekoliko vrhova krila žicom koja ih je držala vertikalno. Bilo nemoguće prinet i i postaviti čak i pribadaču (čiodu) na ovaj vertikalni niz, jer je istog trena bila bačena u stranu. Kada je čioda bila silom fiksirana na hitinsko krilo,blok sa vrha se podigao i na čas potpuno nestao! Grebenikov je otkrio biogravitacioni efekat 1988.godine ,te ga je proučavao sa mnogih strana sledeće tri godine , i tako razvio i dizajnirao antigravitacionu platformu,i izvodio eksperimente sa istom. Zajedno sa profesorom V.Zolotarevim prijavio je patent.
Konačno ,1991.godine sagradio je Grebennikov svoju gravitacionu platformu i počeo leteti ovom bešumnom letelicom.Postizao je brzinu 1500-2400 km/sat.Platforma sa Grebennikovim je bila bez za njega osećajućom inerciom, i gotovo nevidljiva sa površine zemlje. Ljudi koji su ovaj let posmatrali sa zemlje, videli su umesto platforme samo svetlosnu kuglu,disk ili oblak sa oštro ocrtanim rubovima. Nepotrebno je naglasiti da je ovo otkriveno ne juče ,nego 1980-tih.Grebennikov je pokušao pobuditi interesovanje „zvaničnih“, „pravih“ naučnika,ali je to bilo uzalud. Niko nije hteo razgovarati s njim. U aprilu 2001. Grebennikov je umro od moždanog udara. Iza njega je ostala knjiga napisana 1997.pod naslovom “Moj svet”.Postoji kompletna verzija ove knjige na : http://bronzovka.narod.ru.
Grebennikov je proučavao “efekat šupljina” (cavitary structures effect) CSE kod staništa tj. gnezda Izgrađenih od strane raznih vrsta insekata.Ovo ime je dao tajanstvenom zračenju emitovanom iz njihovih gnezda. U poglavlju 5.knjige Grebennikov piše: Imam samo nekoliko starih glinenih segmenata ovih gnezda sa brojnim malim ćelijama . Ćelije su smeštene jedna uz drugu,i izgledaju kao mali naprstci,ili verovatnije kao male konusne čašice,sa glatko sužavajućim kljunovima. Znao sam da pripadaju pčelama vrste Halictus,prema broju svetlih prstenova na njihovom duguljastom stomaku. Bila je široka posuda ispunjena tim šupljikavim glinenim grozdovima,na mom radnom stolu,zakrčenom instrumentima, gnezdima mrava i skakavaca,flašicama hemijskih agensa i drugim stvarima. Morao sam nešto uzeti i pošao sam rukom iznad ovih šupljikavih fragmenata.Desilo se čudo: Iznenada sam osetio toplinu iznad njih. Dodirnuo sam glinene izbočine – bile su hladne. Ali sigurno sam osetio toplinu iznad njih.Šta više,osetio sam nepoznato pritiskanje,odskakanje i golicanje u prstima. Ovo zračenje se ne može prikazati. Grebennikov piše: stavio sam komad kartona iznad izbočina –osećaj je bio isti. Stavio sam poklopac tiganja – ništa se nije promenilo.Ovo “nešto” prolazilo je kroz sve prepreke. Morao sam odmah proučiti ovaj fenomen. No moji instrumenti nisu uopšte reagovali : ni najbolji termometri,ni ultrazvučni diktafoni,elektrometri niti magnetometri.Ali ,obična ljudska ruka (ne samo moja ruka) očigledno je osećala toplinu,ili hladno strujanje, krpljenje ili osećaj gušće sredine iznad gnezda. Ruke nekih ljudi postale su teže.Ruke drugih ljudi bile su odbačene u vis, prsti utrnuli,neki su osetili grčeve u mišićima podlaktice,neki su osetili vrtoglavicu.Pojedini su imali voluminozno lučenje pljuvačke.
Ali kako je Grebennikov došao na ideju za svoju antigravitacionu platformu? Pročitajmo šta o tome piše: U leto 1988. Posmatrao sam mikroskopom ljuske hitinskih krila insekata, njihove lepršave antene (ticala), lamele leptirovih krila najfinije structure, svetlucavo mahanje krila shad mooney’s-a ( neka vrsta insekta) u seni, i ostale patente majke prirode.Zanimala me je neobična ponavljajuća mikro struktura nekih delova ranije promatranih velikih insekata. Ovo je bila jedna geometrijski izuzetno uređena kompozicija, kao da ju je ispresovala automatska mašina prema posebnim nacrtima i proračunima. Po mom mišljenju ova ničim uporediva struktura nije potrebna ni za snagu,ni za ukras ovih delova (krila). Nisam primetio da bilo šta nalikuje tako neobičnom mikro uzorku na delovima drugih insekata ni u ostatku prirode,ni u tehnologiji,a ni u umetnosti. Zbog višedimenzionalnosti ovog uzorka nisam mogao da ga kopiram ni na crtežu ,ni na fotografiji. Zašto je insekt snabdeven ovim? Ta struktura se nalazi u dnu krila I gotovo je uvek sakrivena.Vidljiva je samo kada insekt leti,ali ko to može videti? Posumnjao sam da to može biti signal i veza sa “mojim” otkrićem učinka multi –šupljinskih struktura.
Tokom ovog zaista sretnog leta bilo je puno insekata ove vrste .Lovio sam ih u veče koristeći svetlo. Ni pre ni posle toga nisam primetio tako velik broj u rojevima ,pa ni pojedinačno.
Stavio sam malu konkavnu hitinsku lamelu na mikroskopsku ploču za posmatranje,kako bih gledao još jednom njene čudne stanice ,remek delo draguljara prirode. Bez ikakvog razloga,tek tako stavio sam pincetom ,drugo hitinsko krilo,sa tim neuobičajenim stanicama,smeštenim na jednoj njegovoj strani ka lameli pod mikroskopom. Krilo povučeno pincetom ostalo je nekoliko sekundi obešeno u vazduhu ispod krila koje je ležalo na mikroskopskom postolju,zatim se pomaklo i zarotiralo u smeru kazaljke na satu u vazduhu.Nakon toga se zarotiralo u smeru suprotnom od kazaljke na satu i u zamahu palo na sto. Čitaoc može samo zamisliti šta sam osećao u tom trenu.Nakon prvobitnog šoka,vezao sam nekoliko hitinskih lamela komadom žice.Bilo je teško ,tj moguće je bilo vezati ih samo po vertikali. Dakle napravio sam višeslojni hitinski “blok”.Stavio sam ga na sto. Čak i tako teška stvar kao pribadača (čioda) nije mogla ležati na njemu: nešto je povuklo prema gore ,zatim u stranu.Učvrstio sam čiodu na vrh “bloka”.Počele su se događati neverovatne stvari.(Posebno čudno je bilo što je čioda na tren potpuno nestala) Tada sam shvatio da ovo nije signal i veza sa mojim posmatranjem savršenih struktura ,nego neka druga stvar. Opet sam bio uzbuđen i uznemiren.Sve oko mene bilo je kao u magli.Smirio sam se nakon dva sata i tek tada sam mogao nastaviti sa radom.Sve je dakle počelo od ovoga događaja.
U dve godine napornog laboratorijskog rada nastao je antigravitacioni “avion” prikazan na slici 3,pojavila se letelica neverovatnih karakteristika.
Nevidljiva je, ne treba tradicionalni motor kakav zamišljamo.Nema krila ni propelera. Nečujna je; lako postiže sigurnu letnu brzinu od 1500 km/h,koju uopšte ne oseti pilot:nema ni osećaja inercije,svojstva tela koje se kreće velikom brzinom.Nema uticaja topline vazduha na vazduh u atmosferi “vazduhoplova”.Nema dinamičkog pritiska ni drugih dejstava. Jako je jednostavnog dizajna; postolje s dve ručke (kao na biciklu),postavljene na otvorenu platformu.
Godine 1992 ,u časopisu “Mladost Sibira”najavljeno je objavljivanje Grebennikovljeve knjige “Moj svet”Prvi put je objavljena fotografija Grebennikova u letu na njegovoj platform.Objavljen je prvi put članak o tome.Fotografije su takođe objavljene i u časopisu “Tehnika mladosti”.Od lošeg prema gorem,napisan je članak u časopisu “Tehnika mladosti”,koji ima ukupnu veličinu knjige,koja sadrži 500 stranica i 400 slika u boji. U istom članku je opisan princip ,visina i izgled opreme letelice dat u knjizi “Moj svet”.Grebenikov je išao na to da se da potpuno opiše njegov izum.Knjiga je bila namenjena tome.
ALI LEKTORI (I MOGUĆI AUTORITETI IZ SAME VLASTI) OBJASNILI SU GREBENNIKOVU DA JE ZABRANJENO OBJAVITI TAKVE PODATKE. DAKLE GREBENNIKOV JE MORAO UKLONITI FRAGMENTE TEKSTA I ZAKRPITI GA.TO JE RAZLOG ŠTO JE PUNO PRAKTIČNIH SAVETA I KLJUČEVA OSTALO U KNJIZI.POSTUPAJUĆI PO NAREĐENJU ZA POTPUNO UKLANJANJE PODATAKA O LETEĆOJ PLATFORMI ,MORAO JE PREPISATI CELU KNJIGU. DVE FOTOGRAFIJE SA GREBENNIKOVIM LETOM OSTALE SU U KNJIZI JER SU VEĆ BILE POZNATE U JAVNOSTI. KAO REZULTAT OVE INTERVENCIJE VOLUMEN KNJIGE JE PAO NA VIŠE OD 300 STRANA, A BILO JE I PUNO NEVAŽNIH I NEPRIKLADNIH SLIKA LEPTIRA NA KRAJU 5. GLAVE.
Iako Grebennikov nije mogao objaviti detaljan opis izuma,pokušao je objasniti čitaocima osnove svojih izuma najavama, ( jer je devedesetih godina hteo to reći svetu) tek u dve hiljaditim,nakon čega se razbolio i počeo smanjivati informacije smatrajući ih opasnim za zdravlje ljudi. U članku objavljenom u časopisu “Tehnika mladosti” bilo je napisano kako je Grebennikov pokazao svoju platform u muzeju Siberian Research,institute za poljoprivredu i poljoprivrednu hemiju, pokazao je SVIMA .Napravljena je velika kolor fotografija platforme za muzej.Ako je tako ,moraju postojati svedoci koji su videli leteću platformu.Mora biti puno njih.Pravi uređaj izrađen je u jednom primerku i nestao je nakon Grebennikove smrti. Međutim u spomenutom muzeju postoji model uređaja koji je napravio Grebennikov.Zapravo ostao je samo (upravljač ?). Platforma je ukradena,upravljač grubo izvučen iz platforme,sve leptir matice su polomljene(pokušali su ih silom odvrnuti) Sve ,dugmad,preklopnici,desna ručica,šipka za rukovanje-bila je izrađena od pletiva ,papirne kaše zaliveno gipsom i ofarbano srebrnom bojom. Grebennikov je očito pokušao reprodukovati izgled pravog uređaja maksimalno tačno,koristeći prave leptir matice na modelu. U ovom slučaju međutim,gipsana kopija izrađena je kopiranjem sa prave anti gravitacione platforme.Šteta što je donji deo ove platforme tj,. postolje izgubljen (ukraden).Moguće da je postolje u svom donjem delu sadržalo delove i blokove tj stvarni izgled kontroliranih pokretnih senile.Ako bi mogli videti šemu i način upravljanja bilo bi moguće ukloniti mnoga dvoumljenja oko principa nastanka antigravitacije. Suzio bi se raspon pitanja i nepoznatih stvari.

Vrlo intersantno !