„I ti i ja smo pomalo ludi“, reče sa izuzetno ozbiljnim izrazom lica. „Dobro obrati pažnju i zapamti ovo. Da bismo ti i ja bili mentalno zdravi, moramo da radimo kao mravi na svojoj ravnoteži, ne tela ili duha, već dvojnika.“ (...) „Moj zadatak je da ti pomognem da učvrstiš svog dvojnika a zatim da ga naučim da ’traga’.“ („Prelazak čarobnjaka“, Taisa Abelar).
Da, izgleda da je nekima od nas neophodno pronalazenje
balansa i pre svega
ucvrscivanje, pre nego sto istinski priblizimo energetsko telo fizickom. I izgleda da smo i u tom energetskom pogledu toliko razliciti, da gotova, jednostavna i univerzalno vazeca resenja, kao i uvek, ne vaze ni ovde. Pogotovo ne u situaciji kada nemamo nikoga pored sebe ko bi mogao da nas jednim pogledom skenira i provede nas sigurnim i direktnim putem. No, rekla bih da je upravo to onaj zanimljiv deo – potraga
. Mozda zaista niko nikome i ne moze pokazati gotov put, ali nam mozda neko drugi, probijajuci svoj kanal moze pomoci, ne da krenemo tim istim kanalom, vec da lakse pronadjemo i probijemo svoj sopstveni.
Dakle, pocela sam sa prvom serijom pokreta za utrobu, na pocetku prilicno oprezno, poucena prethodnim ne bas prijatnim iskustvom, da bih najzad i sama bila iznenadjena koliko mi pokreti prijaju. Nijedna od ranijih negativnih pojava se nije javila, cak u svakom od tih aspekata osecam jasne pozitivne pomake. Ne moram sebe da nagonim da ih izvodim, sve dolazi prirodno i bez napora. Osecam veoma jasno energiju kako se sa jedne pa sa druge strane uliva u srediste. U poslednja dva dana osecam izvesno krivljenje, kao da mi je levo rame sasvim neznatno spusteno u odnosu na desno (i pritisak u oblasti rebara). Nesto razmisljam, izvodila sam isti broj pokreta sa obe strane, ali je mozda intenzitet bio razlicit. Ako je to potraga za ravnotezom, dopada mi se
.
Verovatno ce vreme pokazati u kojim slucajevima uspostavljam veze kojih nema, u kojima ne, medjutim, ono sto zaista
ne mogu a da ne primetim, je da cim pocnem sa ovim tenzegritetom, gotovo odmah pocnu da mi se desavaju prilicno neobicne, materijalno opipljive stvari (o njima neki drugi put). Ili jednostavno tada pocinjem da ih opazam.
Proucavam pokrete za rekapitulaciju – to znaci citam i razmisljam o toku energija pre nego sto pocnem sa njima. Cini se da je nekima od nas izgleda definitivno potrebno to
mentalno sidro koje ce nas ucvrstiti.
Moram sa zaljenjem da priznam da sam u prethodnom pokusaju svemu pristupila prilicno mehanicki i bez mnogo udubljivanja
. Pretpostavljam da nisam ocekivala neke specijalne efekte, pa sam dozivela prilicno iznenadjenje. No, mozda je to na neki nacin dobro, jer mi je to lose iskustvo pruzilo neke uvide koji mi sada izgledaju vazni.
Jos uvek ne znam zbog cega su se javile sve one negativne pratece pojave uz seriju za odluke: da li zbog nedostatka tog „mentalnog sidra“ ili je stvar u samim pokretima – da li postoji neka veza u samom procesu „donosenja/sprovodjenja odluka“ iz tog centra i mog energetskog sistema - mozda nekog njegovog disbalansa - jos uvek ne znam.
Prijava
FAQ
Pretraživač
vjerujem da ce mi pomoci oko koncetracije.
i ne odustaj od ona 1-2 uveče
/dolje paranoja!!!/
