„Nije dobro da čovek bude sam.” Bog

Krišna (sanskrit: कृष्ण kṛṣṇa - crni, sveprivlačni)

Ljudi...Biblija je Božija reč...dugo sam išao u raznim pravcima...tek odnedavno pažljivije proučavam Bibliju...ta knjiga je...mnogo moćna...pažljivo je treba čitati...sad izučavam Postanje i Novi zavet...npr. u Postanju...znači u prvom čoveku je koliko sam shvatio bio muški i ženski princip...tek kasnije...čovečica...kasnije...pad u greh...imena ljudi itd.

I ja još istražujem...

- - - - - - - - - -

Znači srce prvenstveno...nije baš lako, treba hrabrosti da bi se došlo do istine...

Molitve radim Oče naš, i Isusovu...u sebi...rečeno je valjda da se ne treba dugo moliti i da te svi vide.

Svi proroci od postanka vapiju duši mojoj, da se stvori devojkom i spremi za prijem Sina Božanskog u prečistu utrobu svoju.
Da postane lestvica, niz koju će Bog sići u svet, i čovek uzići k Bogu.
Da isuši u sebi crveno more krvnih strasti, …te da čovek – rob može preći u zemlju obećanu, zemlju slobode.
Kitajski mudrac opominje dušu moju, da bude mirna i nepokretna i da čeka, da Tao dejstvuje u njoj. Slava neka je Lao – Ceu, učitelju i proroku naroda svog!
Indijski mudrac uči dušu moju, da se ne plaši stradanja, no da se kroz teško i istrajno vežbanje, kroz čišćenje i molitvu, diže Višnjemu, koji će joj izići na susret i pokazati joj lice Svoje i silu Svoju. Slava neka je Krišni, učitelju i proroku naroda svog!
Carski sin Indije uči dušu moju, da se isprazni potpuno od svega semena i useva sveta, i otpadne od svih zmijskih prelesti nemoćne i senovite materije, pa da kao prazna, mirna, čista i blažena Nirvana čeka. Slava neka je Budi, carskom sinu i neumitnom učitelju naroda svog!
Gromoviti persijski mudrac govori duši mojoj, da u svima svetovima nema ništa osim svetlosti i tame, i da se duša mora ocepiti od tame kao dan od noći. Jer sinovi svetlosti začinju se od svetlosti, a sinovi tame začinju se od tame. Slava neka je Zoroastru, velikom proroku naroda svog!
Izrailjski prorok vapije duši mojoj: gle, devojka će začeti i roditi, sina, kome će ime biti – Bogočovek. Slava neka je Isaiji, vidovitom proroku duše moje!
Gospode nebesni, otvori sluh duši mojoj, da se ne ogluši o savete poslanika Tvojih.
Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer u grobovima njihovim ne leže oni no ubice njihove.
Umij se i operi se; osvetli se i u svetlosti obuci. Smiri se nasred ustalasanog mora svetskog, i čuvaj u sebi savete proroka svojih. Predaj sebe svu Višnjemu, i reci svetu: nemam ništa za tebe.
I najpravedniji od sinova ljudskih, vernika tvojih, samo su nemoćne senke, koje, kao pravedni Josif, u senci tvojoj hode. Jer smrtnost rađa smrtnost a ne život. Zaista ti kažem: varaju se muževi zemaljski kad govore da oni daju život. Oni ne daju no kvare; i survavaju i tope život u crveno more, i unapred ga uvijaju u tamu i čine obmanom đavolskom. Nema života, dušo, dok od Svetog Duha ne dođe. Niti ima stvarnosti u ovom svetu, dok s neba ne siđe.
Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer ubistvo je samoobmana senki. Ne ubijaj, jer nikoga ubiti ne možeš do sebe.
Budi devojka, dušo moja, jer devičanska duša je jedina polustvarnost u svetu senki. Polustvarnost – dok se Bog u njoj ne rodi. Tada duša postaje puna stvarnost.
Budi mudra, devojko moja, i srdačno primi dragocene darove mudraca sa Istoka, namenjene sinu tvome. Ne obziri se na Zapad, gde sunce zalazi i ne lakomi se na darove prizračne i lažne.

Vladika Nikolaj Velimirović