Potreba za duhovnom sinergijom i komunikacijom

**Miros Lav** · **Postano:** pon aug 21, 2023 3:36 pm

Energija – alfa i omega!

1.
Bio Čovek „na duhovnom putu“, ili na nekom drugom putu ili stranputici…
Očekuje se da mu pitanje naše Energije/Energetike „bode oči“, osim ako ga KPZ-Iluzija nije sasvim zaslepela.

2.
Jedna od malog miliona dosetki/podvala Transcendentnih Gospodara Zemlje, inače Parazita-Zlotvora po vokaciji.
Čoveku su pomešali lončiće.
Pa mu fundamentalnost pitanja Energije/Energetike zamenili opsednutošću/pasioniranošću ciljevima angažovanja, tj. pokretanja i trošenja Energije.

3.
U „prevodu“ na nemetafizički „jezik“…
Ciljevi, zadati ili svojevoljno postavljeni, planovi i „dinamika realizacije“ su ti svetinja, mora da se realizuje sve postavljeno/zadato, onda i onako kada/kako je određeno/zadato…
A kako se pritom osećaš (u smislu stanja Energetike), da li si „pun snage“ i sa prijatnošću angažovanja, ili spadaš s nogu, iscrpljen do daske…
To je nebitno, to je od drugo… ili od desetorazrednog značaja.

4.
Ova podvala, ova iščašenost u rezonovanju i postupanju, delovanju Čoveka – sve više ga navodi, i navodiće tek, na kolabiranje…

5.
Kabinetska duhovnost/metafizika i slatkaste priče i bajke o svakakvim duhovnim/metafizičkim fantazijama i natprirodnim stvarima…
A suštinski sva je veština, u Dobu u kojem smo, u „baratanju“ Energijom.
U praćenju/osluškivanju Energetskih tokova/procesa u nama samima.
U veštom Ritmu/Modusu kojim se sve to na najbolji uopšte mogući način reguliše.
Što je tek-tek osnova za nešto duhovno-bajkovito Više…

6.
Razni od tih elemenata/faktora su pod kapom ove teme već nabrajani i objašnjavani.
Ovde ad hoc samo kroki-osvrt na suštinski momenat u ovoj problematici.

7.
Za početak… za prapočetak… dovoljno je da napravimo taj kopernikanski obrt u svojoj svesti, ili u rezonovanju, ili u shvatanju nas samih u akciji/angažovanju.
Kopernikanski obrt ili dijalektika između praćenja Energije/Energetike i realizacije ciljeva/planova.

8.
Nije stvar u postizanju ciljeva-realizaciji planova, od dnevnih do dugoročnih.
Već u angažovanju koje je u sklopu kakve-takve Ravnoteže, koja znači ono što znači, a toliko puta ovde isticano (što tekstualno, što šematski).

9.
Problemi tu jesu razni, ali takođe i taktike, ako smo duhovnim/metafizičkim čulom usmereni na njihovo pronalaženje.
Problemi… npr. imamo striktno zadate ciljeve/planove sa dinamikoom realizacije.
Taktike… postoji režim otaljavanja, imamo stanje malaksalosti-bezvoljnosti (na koje u prezasićenosti angažovanjem često spontano prelazimo), ili imamo otaljavanje „na rate“, ili imamo drugo nešto slično što nam kao spasonosno padne na pamet.
Da, jeste u „živom životu“ sve to zapetljano, ali – uz ispravan smer, rezonovanje i nastojanja, nekako se mnogo toga može uklopiti onako kako nam je najkorisnije.

10.
A već angažovanja u kojima svojevoljno postavljamo ciljeve/planove…
To je već priča o duhovnom/metafizičkom „slepilu“, ili svesnosti, ako je ima, za domene ovih problema, tj. za domene naše Energije/Energetike.

slika

**Miros Lav** · **Postano:** sri aug 30, 2023 2:30 pm

NeRavnoteža: povišen puls + teže disanje

1.
Otmena kabinetska duhovnost/metafizika.
Sa nekim uzvišenostima i duhovno-bajkovitim, atraktivnim sadržajima i pričama...
A onaj isti koji se time zanosi – spotiče se o svaki kamen u običnoj KPZ-Realnosti/svakodnevici.

2.
Tako, u sklopu takog konteksta interesovanja/bavljenja duhovnošću/metafizikom, može biti i koncept ili shvatanje Ravnoteže.
A ona, tj. NeRavnoteža, imaju sasvim obične, da ne kažemo – banalne signale i/ili pokazatelje.

3.
Recimo, čisto telesni/zdravstveni aspekti iz naslova...
Povišen puls, recimo u situaciji opuštenosti kada treba da je nizak.
Ili nešto teže disanje u tom smislu da Čovek povremeno oseća kao da nema dovoljno vazduha, pa mora „na silu“ da malo dublje udahne.

4.
Aspekti koji se nepogrešivo javljaju u dvema pozicijama NeRavnoteže.
A) Kada se zašlo u prenapregnutost, u previše angažovanja.
B) Kada se, suprotno, zašlo u podnapregnutost, u previše opuštanja.

5.
Nisu u pitanju dnevne oscilacije, na koje smo svi svojim Zarobljeničkim aranžmanima prisiljeni.
U pitanju je višednevna „zaulavljenost“ ili inercija (predominantnog naprezanja/opuštanja) koja Čoveka uzme pod svoje.
Napomena: Hibernacijska Ravnotea i inače znači jaču „dozu“ opšte opuštenosti.
NeRavnoteža u ovom slučaju znači pređene granice i Hibernacijske Ravnoteže.

6.
Ovakav puls/disanje – u slučaju da je krvni pritisak normalan.
Ukoliko je i on „alarmantan“ – znak je da se duboko zabrazdilo u NeRavnotežu, znak da je više vremena potrebno za vraćane „u normalu“.
U slučaju da Energetika nije toliko urušena da je u pitanju nepovratan telesni proces koji znači možda i celoživotno hronične probleme sa krvnim pritiskom.

**Miros Lav** · **Postano:** čet sep 07, 2023 1:45 pm

Hibernacija, Štednja Energije i bolest kao model

1.
Duhovnost/metafizika.
Bajkovita tumačenja, nebulozne misterije, ideje/koncepti-fantomi… uzduž i popreko!
A uistinu sudbonosna pitanja – tek ako se spomenu, zaturena po marginama.

2.
Na primer: pitanja/enigme sa našom Energijom, Energetikom (kao energetskim dešavanjima i procesima).
Odnos uma i Energije/Energetike.
Poznavanje tajni funkcionisanja tela, relacija telo – Energija i njihov odnos prema umu ili ne-moćima uma.
Te ovozemaljsko-Zlotvorski i Transcendentno-Zlotvorski uplivi, smetnje/ometanja, davljenja, podvale, itd, u vezi sa svim prethodnim…

3.
U okviru duhovnosti/metafizike nema značajnijeg bavljenja/fokusa na tim suštastvenim temama/pitanjima.
Nema ni minimalnije-pouzdanijih orijentira u našim praktičnim snalaženjima u svemu tome.
Takvo stanje stvari, i sa iščašenim fokusom u duhovnosti/metafizici, i sa našim totalnim nesnalaženjem u onome što nam je fundamentalno – fascinantno je Zlotvorsko maslo ili veština sa podvalama/mahinacijama/manipulacijama…
Toliko je taj duhovni/metafizički fokus iščašen, da moramo u nekoj sledećoj prilici da ga uočimo na „par“ nasumice odabranih primera…

4.
I ja… kao i svi mi… u vezi sa ovim suštastvenim pitanjima… nekako, narodski rečeno – glavinjam(o), pokušavam da nešto zaključujem, da izvlačim pouke, da se orijentišem, ali to ide tako đavolski teško-preteško… da je Čoveku opravdano da na svakom koraku proklinje Kosmičke Idiote koji su ga bacili u ovu/ovakvu inkarnaciju.

5.
Posebnost/unikatnost planetarno-kosmičkih dešavanja, osobito poslednjih godina – jasne kao dan!
Entropija koja naterava na Hibernaciju – takođe iole uistinu duhovnijem jasni kao dan.
Potreba za Ravnotežom, kao suštinskim/glavnim ciljem i osnovom – takođe jasna i nesporna.
Ali, snaći se u tim relacijama…! Doći do pouzdanije duhovne/metafizičke strategije/taktike…! Ispada da je bolje/lakše i da se ne pokušava, nego da se Čovek prepusti iluzijama i glupostima da ga vozaju kao na ringišpilu, pa… kako mu bude…!

6.
Entropija/Hibernacija, manjak Energije, urgentnost Štednje Energije.
Da li je to zakonomernost Entropije?
I/ili nas to ovozemaljski/Transcendentni Zlotvori nekim/ko zna kakvim mehanizmima iscrpljuju/energetski pustoše „do daske“…?
Ne možemo da se snađemo čak ni u okviru najneobaveznijih pretpostavki.
Ali, to nam i nije najbitnije… Kao što nam je bitno da znamo kako da se praktično postavljamo i snalazimo.

7.
Šta u vezi sa tom praktičnijom stranom možemo da kao koliko-toliko pouzdanije zaključujemo?

8.
A)
U ovim kosmičko-planetarnim dešavanjima na udaru, na prvoj liniji „fronta“ nam je telo.
U njemu/preko njega se najteže/najžešće i najdramatičnije prelamaju enigme sa Energijom/Energetikom.
Da, postoji sprega/kompleks telo-um-duh, na koji sam se i ja često „pozivao“, ali – u preteškim/dramatičnim dešavanjima pomoć uma i duha telu je sasvim minimalizovana, da ne kažemo baš – suspendovana.
Uzmimo samo jednu situaciju: da telo snađe neka bolest sa jakim bolovima… delovanje uma i um – kao da su „gurnuti u stranu“, iluzionistički-tragikomično je da se govori o nekoj značajnijoj pomoći telu.

9.
B)
Ako shvatimo/uočimo da je mudrost ovog Trenutka u Hibernaciji, biti u Hibernaciji, biti „u kontaktu“ sa njom, „sarađivati“ sa njom – onda je pitanje: kako to realizovati u kontekstu svih naših Zarobljeništava, prisile da se i dalje intenzivno troši Energija kao da nije vanredno kosmičko-planetarno stanje.
I tu nema nekog univerzalnog principa ili odgovora, svako mora za sebe u svojoj situaciji da traži rešenja, zavisno: od toga da li je i u kojem obimu svestan svojih Zarobljeništava (ili mu ih katarakta iluzija zamagljuje), kakav mu je manevarski prostor u svemu tome, kakva su mu iskustva sa Štednjom Energije, itd.

10.
C)
Suočavanje sa bolešću može da bude model za orijentaciju, u eventualnim nastojanjima da se nađu lična rešenja. Uostalom, ne snalaze slučajno ljude u ovim vremenima možda više nego ikada bolesti/oboljenja/smetnje/blokade, i ne snalaze ih tek onako…

a) U bolesti/oboljenjima jasno se oseća da se nema dovoljno Energije/snage. Tada je prirodno stanje ono koje sam označio kao MBT (malaksalost-bezvoljnost-težina), dakle prisilna Štednja Energije.

b) Ne računajući baš teška oboljenja u kojima je fizički i/ili psihofizički onemogućeno bilo kakvo angažovanje (gde se sa Energetikom došlo do rizičnih krajnjih tačaka)… potpuno prepuštanje MBT-u lako i dosta brzo se pokaže kao velika zamka.
Možda su mnogi takvo stanje i takva dešavanja iskusili u kovidu… Nema se snage ni za minimum angažovanja, spontano se prepušta toj nemogućnosti i onda se „tone“…

c) MBT se ne može odagnati nikakvim naporom volje ili uma. Tj. nije nemoguće da se baš jačim naprezanjem privremeno ne gurne u stranu, ali – „grunuće“ ona kad-tad. Dakle, treba dozvoliti MBT-i da bude „tu“, da budemo „u kontaktu“ sa njom.

d) Ali pritom mora da ide naprezanje, vid/intenzitet koji nam je uopšte moguć, a svakako u sklopu nekog vida Ravnoteže.

11.
D)
I to je nekakvo načelno rešenje.
Režim Štednje Energije, u okviru Hibernacije, znači stalni „kontakt“ sa bezvoljnošću/malaksalošću, ali znači i stalni napor na angažovanju, saobrazno mogućnostima koje nam takvo stanje „ostavlja na raspolaganju“.

12.
E)
Nije nemoguće i intenzivnije naprezanje/povlačenje Energije Hibernaciji u prkos.
Da je to smer koji dosta brzo dolazi „na naplatu“ kroz zdravstvena, psihofizička, sudbinska i svakakva druga dešavanja – možda se već svako uverio po sebi ili po onome što vidi da se dešava drugima.
Zdravstvene i ostale blokade će postajati sve češće i sve očiglednije.
Njihov je smisao u nateravanju Čoveka na režim Štednje Energije, odnosno na režim Hibernacije.

13.
A šta stoji „iza“ Hibernacije… možemo samo da nagađamo…
Možda je to i kao nekakvo restartovanje Čoveka, kao što i hibernacija u prirodi ima svoju funkciju…
To je možda i prisiljavanje na bolju funkcionalnost, na optimalnije funkcionisanje.
Na ispravnije, Razvojno trošenje Energije, ne u smeru svakakvih civilizacijskih i društvenih gluposti i energetskog urušavanja.
Itd.

14.
A neke veće duhovne/metafizičke ambicije, postignuća, prosvetljenje, i tako te fore…?
Privremeno su suspendovani!
Nema se Energije za njih!
U Hibernaciji postoji samo najprizemnija briga o tome da telo preživi „nepovoljne uslove“ (kako se definiše obična hibernacija).
Što ne znači da treba suspendovati sopstvene više duhovne/metafizičke težnje i ciljeve, kao postojani fokus ka Višem, ali – znači da trezveno treba računati na trenutnu nepostiživost takvih ciljeva, treba se pomiriti sa tim (momenat Pomirenosti).
„Kad sve prođe“… „o tom – potom“!
Uostalom, prava veća svesnost u ovim vremenima je upravo to – sves(nos)t o unikatnosti vremena u kojem smo, dakle – i sves(nos)t o svim njegovim ograničenjima/blokadama, koji nezamislivo daleko prevazilaze moći i mogućnosti bilo kojeg pojedinca, pa bio on i duhovni gigant.

15.
Narodski rečeno – treba preći na režim otaljavanja obaveza.
Treba razvijati veštinu otaljavanja.
Koliko je to moguće u zadatim Zarobljeničkim uslovima, i gde god je to moguće.

16.
Mnogi spontano, iznutra prisiljeni, već su prešli/prelaze na taj režim.
Kosmičko-planetarna začkoljica su:
a) Zarobljenički aranžmani u kojima te niko ne pita za Energiju,
b) Inercija sa kojom se, opet narodski rečeno – zaulavljeno (od zalaufati) angažuje po starom, po kojoj se po starom ima iluzija da je bitno da se uradi sve što neko zada ili sve što Čoveku padne na pamet; a već je naglašavano: Hibernacija zahteva da se biraju prioriteti.

17.
Uslov za režim/veštinu otaljavanja, u saglasju sa Hibernacijom je: opšta opuštenost.
Ona je u zoni između prenapregnutosti i podnapregnutosti.
Kako je postići u morima svih obaveza?
Onako kako se spontano postiže kada Čoveka snađe bolest.

**Miros Lav** · **Postano:** ned sep 17, 2023 3:26 pm

Transcendentni Zlotvori-Paraziti: Dobri, Loši, Zli

1. U vezi sa temom/naslovom: ne moramo da se oslanjamo na knjiško-metafizičke teorije i tumačenja, možemo da uočavamo u konkretnom „živom životu“; malo teže, ali – možemo.

2. Ne znamo šta sve „čuči“ u Transcendenciji, u zoni Transcendencije koja nas „okružuje“ i iz koje se na nas utiče i kroji nam sudbina, te nas se tiraniše i iscrpljuje, ali – možemo dosta toga da odgonetamo na osnovu onoga što nam se u postojećim ovozemaljskim uslovima dešava.

3.Dobri Zlotvori-Paraziti nahuškavaju (nadahnjuju, nateravaju, imputiraju misli/usmerenja, itd) Čoveka na Dobro, Loši/Zli Zlotvori-Paraziti, logično – na Loše/Zlo.

4. Čovek kao biće – poprište je njihovih borbi, kao što je to i sama Zemlja Karantin-Pakao-Zatvor.

5. Loši/Zli Zlotvori-Paraziti – u redu, Dobri Zlotvori-Paraziti: paradoks, contradictio in adjecto: u kojem to smislu neki Zlotvori-Paraziti zaslužuju epitet – Dobri?

6. Dobri Transcendentni i ovozemaljski njihovi eksponenti Zlotvori-Paraziti inspirišu, prisiljavaju Čoveka na činjenje Dobra, iscrpljuju i često primoravaju Čoveka na žrtvovanje u ime / u korist Dobra, te dalje u sledu: Istine, Pravde, itd.

7. Pa zar to nije dobro/Dobro, tj. kako to može da bude loše/Loše i/ili zlo/Zlo ako neki Transcendentlija navodi Čoveka na Dobro?

8. A) Jer se Čovek, navođen na činjenje Dobra, energetski iscrpljivan u pravcu Dobra, i kao pojedinac, i kao čovečanstvo, tiraniše i održava u u iluzijama, sa kataraktom za KPZ-Mrcvarilište, te u hroničnoj/celoživotnoj NeRavnoteži, a sinonimi za NeRavnotežu su: distorzirana percepcija i rezonovanje, te tokom godina života urušavanje uma, tela, duha, što je sve daleko od Dobra u smislu u kojem ga kao pojam imamo u vidu/na umu, što je sve podjednako isto kao i u delovanju, tj. u inspirisanju/prisiljavanju Čoveka na delovanje, a od strane Loših/Zlih Zlotvora-Parazita; isto, samo sa suprotnim predznakom.

9. B) Nahuškanost Čoveka na delovanje, i delovanje, u pravcu Dobra, Istine, Pravde, itd. – da su ispravni, a ne podvala/iluzija, tokom istorije bi vodili Čoveka Rastu u suštinskim domenima, tela-uma-duha, dakle: Rastu svesti.

10. A šta realno/neiluzorno imamo u praksi života na Zemlji? Čovek današnjice je: podjednako kao i pre 500 ili 2-3.000 godina primitivne svesti, elementarno u svesti slep za Zemlju kao jezivo KPZ-Mrcvarilište, podjednako kao i pre 500 ili 2-3.000 godina iscrpljivan i pustošen, podjednako kao i pre 500 ili 2-3.000 godina ubeđen da je Slobodan (ne računajući robove i fizičke zatvorenike), urušavan kao biće, uz razliku što je to danas na suptilnije i perfidnije načine.

11. A pritom Čovek ima grandioznu iluziju Rasta/Progresa, dakle i iluziju učinkovitosti sveg nastojanja kroz istoriju ka Dobru, Istini, Pravdi, itd, jer je orijentisan ka Spoljašnjem (jedan od aspekata distorziranog uma i svesti).

12. Ko da ne podlegne iluziji Rasta/Progresa, kada danas imamo struju, kompjutere, automobile i avione, veš-mašine, itd, kao i toliko razvijene/“razvijene“ nauke, sve ono što je bilo pre 500 ili 2-3.000 godina daleko od Čoveka i u mašti?

13. Svedoci smo smene epoha: nakon rata u Ukrajini svakako će tonuti sve dublje zemlje Trulećeg Zapada i Kaubojskih SAD, planetarnu Scenu sa zemljama koje su paraziti i tlačitelji drugih zemalja, sa vođama koji su egoisti i manipulatori – zameniće zemlje koje nastoje na pravednim (Dobro) međunarodnim odnosima, sa vladarima koji žele iskreno Dobro svom narodu, itd. (zemlje BRIKS-a, Kina, Rusija, Indija, u našem okruženju Srbija, itd).

14. Međutim, pri svemu tome, svest i pozicija Čoveka neće se promeniti ni „za jotu“: ostaju isti principi KPZ-Mrcvarilišta, ostaje isto energetsko pustošenje i urušavanje Čoveka, njegovo održavanje u konstatnoj-celoživotnoj NeRavnoteži, ostaje isto rasipanje Energije u bavljenju KPZ-Glupostima (npr. profesionalni sportovi ili religije), ostaje ista prinudna posvećenost pukom fizičkom održanju; mutatis mutandis – nova civilizacija, podjednako kao i postojeća-stara-propadajuća, biće nefunkcionalna i po Čoveka duhovno štetna, iako će imati kao predznak: Dobro.

15. Kako iz ovog KPZ-začaranog kruga? To je dugoročno pitanje, Iskorak će možda biti moguć u nekoj (tamo) budućnosti, te je jasno da svako nagađanje o Iskoraku danas mora da bude u domenu duhovnih bajki.

16. Na primer: da neki pojedinac uspe da aktivira Više Moći koje Čovek svakako ima kodirane (u DNK, ili nekakvom DNK-polju… ko zna gde), da te njegove Moći budu magnetna sila za Masu, da on tako postane osnivač nove… da upotrebimo sadašnji izraz – „religije“, da izazove promenu polariteta u kolektivnoj svesti Mase, da povuče za sobom i druge u aktiviranju Moći, saobrazno individualnim kapacitetima, itd.

17. Sve dosadašnje religije su bile Transcendentno „odozgo“ imputirane preko svakakvih „glasnika“ ili „Bogova“, „Božjih sinova“, itd, kao kockice iz paleta sveprožimajućih podvala; ovakva drugačija potencijalna „religija“ bi proizašla „iz baze“ života na Zemlji, a portalom koji bi takav pojedinac uspostavio sa nekim dalekim/izvornim zonama Transcendencije/Postojanja.

18. Sve su to duhovna/metafizička nagađanja koja nam sada apsolutno ništa ne znače, sada imamo pretešku misiju da se individualno snalazimo u KPZ-Zamršenostima koje su teže, zamršenije, jezivije, nepodnošljivije možda više nego bilo kada u poznatoj nam istoriji, što može da upućuje i na „vrata“ za neke radikalnije promene kakvih do sada nije bilo (ne u tome što će Dobri Zlotvori-Paraziti, i njihovi eksponenti na Zemlji uskoro ostvariti planetarnu dominaciju, već više, šire, dublje iza toga).

19. Konkretnije tajne aktivacija tih Moći, do NatČoveka – ne znamo, možda su neki opšti i ne toliko praktično korisni nam orijentiri ipak tu i tamo dati, npr. u nekom od duhovnih/metafizičkih spisa stoji: ko i uz najveće pritiske ili na najvećim pritiscima održi visinu vibracija svog duha/svesti – postaje Moćan (analogno poznatoj metafori: dijamant je ništa drugo do parče uglja, uz SITNICU – izložen visokim pritiscima u Zemljinoj kori).

**Miros Lav** · **Postano:** pon sep 18, 2023 8:07 pm

Ključne reči/suštine.
Štednja Energije.
Sfera duha/Duha.
*
Mnogogovor.
Zamršenosti.
Rasipanje Energije.
*
Isprogramiranost.
I inercija.
U mnogogovoru i detaljisanjima.
*
Zlotvorsko kukavičje jaje.
„Predator vam je darovao svoj um…
Kitnjast, barokni“ (sklon detaljisanjima).
*
Novo mišljenje/govor/pisanje.
Ekspeditivnost.
Sublimnost/komprimovanost značenja.
*
A nedorečenost/nepreciznost?
Prepuštanje slušaocu/čitaocu.
Da domisli/dopuni/precizira.
*
Potpunije/šire.
O tom - potom.
Kad prođe Entropija/Hibernacija.

**Miros Lav** · **Postano:** uto sep 19, 2023 3:32 pm

Obrazovanje – proces planetarne kretenizacije

1. Prethodni zapis – primer ličnog pisanja, nešto kao model kako treba da izgledaju naši lični zapisi u duhovnim/metafizičkim istraživanjima; naravno, za javno pisanje je priča drugačija, komunikacija se još uvek odvija preko ovakvih potpunijih/širih rečenica; no, o tome posebno, ako se nekako dođe do te teme.

2. JA sam u Zatvorskom Paviljonu zvanom „Obrazovanje“, te sve što kažem je sa težinom iskaza insajdera, dakle, ne neke impresije ne baš sasvim upućenih, što znači da sve što kažem o ovom Zatvorskom Paviljonu mogu sasvim lako i da dokažem.

3. Ovo je, takođe, nastavljanje pretprošle teme o Dobrim i Lošim/Zlim Zlotvorima-Parazitima, Vladarima Zemlje, a koji su, pretpostavljamo, u nekoj užoj zoni Transcendecnije oko (ili "oko") Zemlje.

4. Dobri Zlotvori-Paraziti… mislim da oni ne deluju svesno sa stanovišta Zlotvroskih-Parazitskih namera, sve nekako upućuje na to da su oni… što Glupi, što Naivni, upravo kao i njihovi ovozemaljski analogni eksponenti.

5. Još davno dao sam na svom blogu za metafiziku analize iz kojih jasno proizilazi da je, na primer, Jahve, na osnovu Starog zaveta – jedan Kosmički Debil (da idemo za ubedljivim istraživanjima M. Biglina: ne bog, već – jedan od Elohima, i to najgluplji); što takav uspe da se nametne kao Bog dvema religijama – upravo odražava uvrnutost ovog KPZ-Mrcvarilišta.

6. Po glupostima, za Jahveovim „provalama“ (npr. „mudri saveti“ o tome kako odlagati izmet žrtvovanih životinja), ne zaostaje mnogo ni „mudri“ Perun iz „Slovensko-arijskih veda“ (npr. „mudrosti“ o tome da „pre i posle jela treba ruke prati“… ovo su stihovi Čika-Jove Zmaja, ali su analogni jednoj od Perunovih "mudrosti").

7. Da posle šireg uvoda dođemo do teme: kretenizujućeg obrazovanja, kako, najpre i najviše, samih učenika, ali tako i onih koji profesionalno taj proces realizuju – nastavnika (poznat je žargonski, inače odličan izraz za školu – debilana); ovde zaoblazimo objašnjenje: kako se realizuje taj projekat kretenizacije mladih, i po čemu vidimo da je to kretenizacija, uzmimo ovaj proces kao ilustraciju za nahuškavanje Dobrih Zlotvora-Parazita na činjenje Dobra koje ispada kao Zlo.

8. Najpre imamo zabrinjavajuće nisku svest i inteligenciju svih koji su uključeni u proces obrazovanja-debilizacije: od onih po vrhovima prosvetnih vlasti – do poslednjeg nastavnika koji tu kretenizaciju ne uočava, nego zdušno učestvuje u njenoj realizaciji.

9. Iz ugla zabrinjavajuće niske svesti/inteligencije vi ne uočavate ni najprostija dubinska ishodišta kretenizacije kroz „obrazovno-vaspitni proces“, na primer, najpre samo shvatanje znanja i shvatanje procesa sticanja znanja: znanje – suma USILJENO-samoprisilno izmemorisanih informacija; stiče se tako što se sedi kao panj u tzv. školi (debilani) i slušaju priče nastavnika, pa se one nabubaju (ponovi se svaki pasus dva-tri puta, pa tako do cele lekcije, pa sledeća lekcija, itd. sa obrazovnom jezom); pa se papagajski ponove nastavniku da bi se dobio „sertifikat“ (ocena) koji svedoči o stečenosti znanja; itd, itd, itd; iz ugla niske svesti/intelekta ne vidi se da nije Čovekov um kreiran da usiljeno/samoprisilno/kljukajući se memoriše informacije, takav jezivi proces izaziva mentalno kočenje, što je samo jedan od dubinskih aspekata obrazovne kretenizacije.

10. NARAVNO da se obrazovanjem želi Dobro… da svi koji su u tom sistemskom procesu žele Dobro učenicima, mladima, naravno da i umišljaju kako i ostvaruju to Dobro, kako se angažuju i žrtvuju za Dobro mladih: kako obrazuju i vaspitavaju generacije mladih, kako ih „izvode na put“, kako su škole (debilane!) „hramovi znanja“, itd, da se iole svesnom Čoveku smuči od tih nebuloznih patetičnih kvalifikacija.

11. Dakle, svi u obrazovnom sistemu UMIŠLJAJU, priviđa im se da deluju na strani Dobra, u ime Dobra, iscrpljuju se na strani Dobra, u ime Dobra, čak ako se vremenom i zdravstveno urušavaju od toga angažovanja – ne žale, jer Dobro je u pitanju.

12. Malo je verovatno da će Loši/Zli Zlotvori-Paraziti da nahuškavaju Čoveka na Dobro, bilo da je to umišljeno Dobro, iluzija Dobra ili neka slična varijanta; Loši/Zli jasno nagone na Loše/Zlo, mogu da se pritom štedro služe manipulacijama, podvalama, ali – neće oni u svojoj „agendi“ imati nahuškavanje Čoveka ka Dobru, prosto im priroda nije takva; u vezi sa Zatvorskim Paviljonom "Obrazovanje": Loši/Zli će se UPRAVO BORITI PROTIV OBRAZOVANJA, protiv tzv. prosvećivanja Mase, itd.

13. Ostaju kao jasno osumnjičeni – Dobri Zlotvori-Paraziti!

14. Dakle, od njihove strane Čovek je nahuškan da deluje u ime Dobra, za Dobro, na strani Dobra, a pritom se dešava: a) da Čovek suštinski čini Zlo mladima, a zbog svoje ograničene svesti/intelekta to i ne primećuje, b) sam se u tom procesu iscrpljuje, ostaje u hroničnoj NeRavnoteži, koja znači Zlo po njega lično, znači njegovo energetsko pustošenje i urušavanje najpre tela, a onda i intelekta i duha.

15. Čovek je vezan za ovozemaljske izvore prihoda, da bi imao elementarni opstanak tela i ljudi sa kojima je u svom Robijaškom kontekstu povezan, zbog toga mora da igra po pravilima KPZ-Mrcvarilišta, ali – velika je razlika ako se u tzv. profesiji nastavnika zdušno angažuje, umišljajući da se angažuje/žrtvuje u ime/na strani Dobra, i ako je, makar koliko, svestan te kosmičko-planetarne ujdurme, pa svoje tzv. profesionalne obaveze OTALJAVA, eskivira šta može, a svakako nastoji da „predmetima“ svog rada (učenicima) olakša muke koliko može, koliko mu to manevarski prostor dozvoljava.

**Miros Lav** · **Postano:** čet sep 28, 2023 4:21 pm

Telo i тzv. duhovne metode, praksa, tehnike

Tzv. duhovne metode, praksa, tehnike – „propisuju“ se, preporučuju, prezentuju in abstracto, bez kontekstualizacije; bar NIGDE nisam u svom životu u duhovnoj/metafizičkoj literaturi/prikazima naišao na takvu kontekstualizaciju.

Malo konkretnije: niko od onih koji tumače, preporučuju, itd. neku od tzv. duhovnih metoda, praksi, tehnika ne preporučuje i sagledavanje Ritma življenja i uklapanje tzv. duhovnih metoda, praksa, tehnika u taj Ritam.

Uglavnom se suština skoro svih tzv. duhovnih metoda, praksi, tehnika svodi na opuštanje, u „bezbroj“ varijanti i „izdanja“.

I to je, generalno, u redu, posebno u savremenom svetu u kojem se hronični naboj i funkcionisanje „sto na sat“ shvataju kao normalnost savremenog sveta, tj. Čoveka u savremenom svetu.

Ali…! Preporučivanje nekog posebnog vida opuštanja, recimo i intenzivnijeg opuštanja u dvema različitim pozicijama znači i različite efekte ili posledice.

Pozicija nekoga ko je dosta u toku dana fizičko-praktično angažovan, često je to vezano i za dosta kretanja/pešačenja, i pozicija nekoga ko se bavi tzv. sedećim poslom, kancelarijskim, intelektualnim, itd.

Fizičko-praktična aktivnost znači angažovanje tela. Uz angažovanje tela, a posebno uz iscrpljivanje tela – opuštanje dođe „kao melem na ranu“, dakle – dođe kao uslov koji nedostaje za put ka Ravnoteži.

Naravno da nije isto i kada je u pitanju dan proveden u nekim tzv. sedećim aktivnostima: telo je sedelo i uglavnom mirovalo, možda uz poneki pokret. Svakako da i takva angažovanja tokom sati stvaraju zamor, i – ubacite poneku seansu tzv. duhovnih metoda, praksi, tehnika…! Time postižete odmor uma, posebno ako se radi o većim tzv. intelektualnim naprezanjima. Ali telu je potrebno naprezanje, a ne odmor/opuštanje! I u tom slučaju Čovek treba pre da bude upućen u to kako da najpre angažuje telo, pa tek onda da se „preda“ opuštanju. Umesto toga, u tumačenjima tzv. duhovnih metoda, praksi, tehnika imate uprošćeno podvaldžijski model/tumačenje, npr. u jednom konkretnom slučaju: nakon nekoliko sati učenja – meditacija donosi mir i stabilnost, uzdiže duh, itd.

Duhovnost/metafizika gordo ignorišu suštinsku zavisnost našeg ovozemaljskog postojanja od tela: ako meditiraš, itd, sve rešavaš, a šta se pritom dešava sa telom, kako ono funkcionišpe, u kakvom je stanju – koga briga, nek’ nas podvale Zlotvora-Parazita „vozaju“ do sto i nazad!

I koga mi tu lažemo/foliramo? Pa naravno – sebe same, a svakako i ljude kojima se „prodaju“ ili i bukvalno prodaju (kroz knjige i tzv. škole) priče o tzv. duhovnim metodama, praksama, tehnikama.

Možemo da lažemo na rečima, ali – parametri tela se ne mogu slagati! Proverite parametre funkcionisanja tela i – sve će vam biti jasno: puls, krvni pritisak, krvnu sliku, stanje za žlezdama, itd. Možda neko i uz uvrnutosti iz preporuka/tumačenja o tzv. duhovnim metodama, praksama, tehnikama može da ima dobre sve te parametre/pokazatelje, i neka ih ima, ali sumnjam da su mogući ako se ne vodi računa o Ravnoteži koja se odnosi na funkcionisanje tela.

Npr. ako uzmemo krajnosti… Sedite odjednom više sati u nekom od vidova opuštanja, kroz bilo koju tzv. duhovnu metodu, praksu, tehniku, pa izmerite bar neke od telesnih parametara/pokazatelja, pa onda uzmite suprotno: odjednom višesatno fizičko naprezanje, pa ponovo izmerite…

Naravno da pri jednom takvom eksperimentu i nećemo dobiti neke upozoravajuće telesne signale, nakon jednog-dva takva dana telo se lako vrati „u normalu“ uobičajenog funkcionisanja. Problem je kada neki od takvih Ritmova NeRavnoteže bude „hroničan“, kada se njegovi „ataci“ na telo akumuliraju, pa loši telesni pokazatelji postanu dublje ukorenjeni.

Stoga sam imao nameru da napišem tekst sa naslovom „MOJA tzv. tzv. duhovna metoda, praksa, tehnika“, pa sam odustao kada sam došao do neuhvatljive složenosti životnog, ličnosnog, duhovnog, itd. konteksta svakoga od nas. Možda ću ipak, ako mi se bude dalo, i da napišem taj tekst, ali evo nekih op0štijih temeljnih naznaka koje su otprilike jasne.

Bilo koja tzv. duhovna metoda, praksa, tehnika mora da bude DVODELNA, obuhvatajući dva aspekta kompleksa telo-um-duh: telo na jednoj strani i um-duh na drugoj. Što znači da seansa tzv. duhovne metode, prakse, tehnike mora da ima deo sa opuštanjem (u bilo kojoj varijanti) i deo sa naprezanjem tela (opet – u bilo kojoj varijanti).
To bi bilo generalno rečeno, a od konteksta zavisi da li će u nekoj seansi biti samo opuštanje – ako sledi nakon dužih (2-3 i više sati) fizičkih naprezanja, ili najpre samo fizičko naprezanje, ako sledi posle dužih „sedećih“ aktivnosti.

**Miros Lav** · **Postano:** sub sep 30, 2023 10:55 am

Nivoi svesti…

1.
Kakve sve fantazije o nivoima svesti, i o tome kako ih postizati, imamo uzduž i popreko u duhovnoj/metafizičkoj literaturi… to je za „stati pa gledati“ kako nas kolektivno Gospodari Zlotvori-Paraziti "vozaju", čak i u oblasti u kojoj treba da smo glede duha avangardniji.
Prava je poslastica da se malo zađe u rašomonijade tih zavrzlama/podvala, pa ću, ako stignem (kasnije), da malo nagvirnem u neke od njih…
Zašta se realno, u Zemlji koja je Karantin-Pakao-Zatvor par exellance, može vezivati razvoj svesti/svesnosti?
Pa logično i za sasvim nesvesne: za svest/svesnost KPZ-Mrcvarilišta, tj. Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora! Alfa i omega rasta svesti/duha/svesnosti!
Drugo je pitanje da je li i kako, koliko moguće aktiviranje Moći i Oslobađanje nakon toga…

2.
Koliko mogu da iskustveno „ispratim“ situaciju, imamo nekakve dve pozicije u vezi sa tim, dve pozicije ne u teorijskim/kabinetskim duhovnim/metafizičkim maštarijama i domišljanjima, nego – sasvim-sasvim realno-praktično, ovozemaljski.

A) Jedna je pozicija onih koji bi, uslovno da kažemo – srednjeg nivoa razvijenosti svesti: svesnost mnogih iluzija („mnogih“ jeste neodređeno, ali ovde i ne možemo da dajemo nekakva precizne defincije, tek to ne možemo!), mahinacija, podvala, iscrpljivanja, sluđivanja, zamešateljstava, itd.
Nema pokušaja sa metafizičkim/duhovnim uzletima da se promišljaju ishodišta ili dublji/viši uzročnici, ali – temeljna svesnost KPZ-Gluposti/Podvala postoji i funkcioniše kod tih ljudi.

B) Oni koji su svesni ili svesniji Zemlje kao KPZ-Mrcvarilišta ili, blaže i milozvučnije rečeno: Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora.
Svest/svesnost u različitim „obimima“ aspekata, što je manje bitno.
Ta svest/svesnost se koliko-toliko napreže da dokuči ili bar pomalo promišlja ishodišta i/ili uzročnike takvog žalosnog stanja na Zemlji, tj. čine se kakvi-takvi misaoni napori ka pronicanju uzroka koji nam „silaze“ iz najbliže Transcendencije.
Davao sam već šematski pregled takvih opisa, ili takvih refleksa nivoa svesti/svesnosti: od biblijskog Propovednika („Sve je ispraznost“, itd) do poznatih pisaca, filozofa, itd. (Tostoj, Kafka, Sartr, itd).

3.
Na kraju: osvrt na neke od Zarobljeničkih krugova ili konteksta u kojima smo, a koje Rastom svesti uočavamo, za koje „progledavamo“.

PORODICA, koja se definiše kao „osnovna ćelija društva“, i koja bi zaista trebalo to da bude, i bila bi da nismo u podvaldžijskom KPZ-Mrcvarilištu.
A koja je, u stvari – OSNOVNA ZAROBLJENIČKA/ZATVORSKA ĆELIJA.
Možda se nađe u desetinu ili stotinu hiljada slučajeva da su odnosi u porodici sinergijski, ali – izuzetak koji se ko zna zašto desi.

RADNO MESTO, kao, što se kaže – egzistencijalna (jer se tu prima plata koja je osnova fizičkog opstanka)… i profesionalna Zatvorska/Zarobljenička Ćelija.
Opet i tu: u hiljadama slučajeva mogu se javiti izuzeci da je profesija uistinu profesionalno ostvarenje.
Pri čemu treba biti obazriv: češće u tim slučajevima Čovek podleže podvali ili samopodvali – u žaru samoiscrpljivanja on može da doživljava svoj posao/profesiju kao nešto samoostvarujuće, a da je to suštinski samopokopavajuće, kada je njegova Energetika u pitanju.

4.
Itd, sve u svemu: naša duhovna/metafizička pozicija na Zemlji je neuporedivo komplikovanija, u ovom Dobu nam se to jasno kao na dlanu otkriva, nego što su možda svi koji su do sada nešto pisali/pričali/objašnjavali u okviru duhovnosti/metafizike – mogli i da zamisle/pretpostave ili sanjaju.

**Miros Lav** · **Postano:** čet okt 05, 2023 4:16 pm

Porodično Zarobljeništvo

1. Ono se vidi iz metafizičke/nadfizičke perspektive (dakle, ne iz uobičajene fizičke).

2. Te dve perspektive mogu da se pomalo mešaju... tj. u smislu naizmeničnog prebacivanja fokusa iz jedne u drugu... kod onih kod kojih se razvojem svesti i percepcija izdigla na taj nivo.

3. Kao što možete naizmenično da vidite neko divno telo, a takođe i da „vidite“ organe za varenje koji nimalo romantično iza te lepote „rade svoj posao“.

4. U porodičnom Zarobljeništvu svi mi smo Zarobljenici jedni drugima, takvi su programi u KPZ-Mrcvarilištu u koje smo ubačeni.

5. Dakle, niko nije svesno ili svesnim svojim izborom u ulozi Zarobljenika ili Čuvara, a i porodični Čuvari su Zarobljenici drugima, ili u drugim kontekstima/pozicijama.

6. Dakle, i ako dođemo do nivoa percepcije u opisanom smislu – mi ne doživljavamo članove porodice kao svoje neprijatelje ili fizičke zlotvore: jednostavno, u istom smo „sosu“, u istom „sosu“ koji su zgotovili Transcendentni Zlotvori-Paraziti, i možda čak više treba da žalimo njih nego sebe, jer je tek tragično igrati uloge u porodici, a bez svesti o Zarobljeničkim aranžmanima, tačnije – bez svesti o Zemlji kao Karantinu-Paklu-Zatvoru.

7. I više od toga: shvatamo da smo sa članovima porodice u istom morfičkom polju, međusobno povezani i upućeni jedni na druge, sa energetikama koje nam se prepliću.

8. Stoga je podrazumevano da nam Ravnoteža i stabilnost, te Energetika zavise i od porodičnog morfičkog polja, odnosno od mreža interakcija u njemu.

9. Ne znamo tačno o čemu se radi, ali – izgleda da treba da nam je imperativ korektan odnos prema svima i svemu, u meri u kojoj se to uklapa u okvire naše Ravnoteže i stabilnosti, što znači i obavljanje svih obaveza prema porodici/članovima porodice.

10. Na racionalan način, što znači da su nam Ravnoteža i stabilnost primarni orijenitiri i faktori, jer uzalud nam sva korektnost, a tek o racionalnosti nema ni govora, ako se mi energetski urušavamo na račun stabilnosti drugih u porodici, odnosno, ako nekritički dozvoljavamo da nas neko od članova porodice energetski isisava.

11. U domenu porodičnog Zarobljeništva – gde su granice Slobode ili šta bi značilo Oslobađanje, ako nas na drugoj strani nekakva kosmička korektnost obavezuje na održavanje Zarobljeničkih obaveza preko kojih se obezbeđuje i egzistencija drugih (u porodici)? Teško je to odrediti, osobito teško u ovim ekstra teškim uslovima Doba Entropije/Haosa/Čišćenja/Preobražaja...

12. Generalno – svako bi to morao za sebe da odredi, ali takvo Oslobađanje bi svakako moralo da bude uz kompromis korektnosti prema članovima porodice, naravno, do granice do koje je u porodičnom morfičkom polju uopšte podnošljivo, ako nije – onda je bukvalno napuštanje opravdano.

13. Ali pritom treba imati u vidu i jednu dosta rasprostranjenu iluziju: da će se napuštanjem nepoželjnih porodičnih uslova ceo nečiji život odjednom izmeniti na bolje. Možda se to u nekim slučajevima i desi, ali je češća zamka u tom smislu da neko nosi program teških porodičnih uslova svuda sa sobom, pa kako god, koliko god da ih promeni, opet će zapadati u teškoće, kao nekakvu životnu konstantu, na ovaj ili onaj način.

14. Ne znamo kako porodično Zarobljeništvo izgleda iz neke dalje Transcendencije, tj. kakva mu je dubinska funkcija, ali – moguće je, kao varijacija već spomenute kosmičke korketnosti, da je suština u tome da korektno igramo uloge u koje smo inkarniranjem bačeni, uz sve možda i nepodnošljive surovosti, te da u tim istim uslovima nastojimo na unutrašnjim slobodnijim uslovima, unutrašnjem Oslobađanju, sa kojim nam onda ispada kao drugačija dimenzionalnost i spoljašnje (porodično) Zarobljeništvo.

15. Unutrašnje Oslobađanje, možda kao apstrakcija/nebuloza, koja to nije! Recimo: stresogena vezanost za druge u morfičkom porodičnom polju je jedno, a stav smirenosti/Pomirenosti i korektnosti, i unutrašnje samostalnosti je nešto drugo.

16. Kao da je smisao Zarobljeništava, van ovih nemogućih KPZ-uslova: u tome da iznutra maksimalno ojačamo, izgrađujući stabilnost, uspevajući da budemo u zoni Ravnoteže i stabilnosti – uz sve disonantne i ometajuće faktore i uslove, između ostalog – i u porodičnom morfičkom polju.

17. Povremeno mi odzvanjaju reči Skrivene Ruke (H. Handa, da kažemo – portparola luciferskih sila), iz nekih „davnih „kanalizacija“ (tačnije, tu se, valjda, radi o ovozemaljski inkarniranoj osobi koja je slala poruke preko nekog foruma), čini mi se početkom ovog veka, u vezi sa Slobodom (citiram po sećanju, tj. po smislu): „Nikada u ovim uslovima nećete biti slobodni u smislu u kojem shvatate Slobodu, a i Sloboda je nešto drugo u odnosu na to shvatanje“.

**Miros Lav** · **Postano:** sub okt 07, 2023 10:30 am

NeRavnoteža i telesni pokazatelji

1.
Jedan od živih „prosvetljenih“, gospodin Mohanđi…
Neki tekst ili video (ne sećam se) u kojem se objašnjava kako je on uspeo, zahvaljujući svojim moćima i moćima meditacije, da snizi telesnu temperaturu ispod 35 stepeni.
Kao: WOW-atrakcija koja dokazuje nekakve duhovne moći!
Kad pogledate – koliko su ti Zlotvori-Paraziti vešti: podvalili nam da od sebe samih pravimo budale.

2.
A) Nije neočekivano – ako satima samo sedite i ne pomerate se, da vam i telesna temperatura pada, pa, ako ste „ambiciozni“, može da zađe i ispod normale.

B) Tek bi trebalo dokazati: da li je takva besmislica posledica BAŠ meditacije, ili bi se isti/sličan efekat postigao i pri svakom drugom totalnom višestnom opuštanju/nepomičnosti.

C) Ali – ŠTA SA TIM, šta sa tim cirskuskim postignućima?! Pobogu i zaboga! Šta nam to dokazuje, šta nam to pomaže, bilo u sferi duha, bilo u sferi funkcionisanja tela, jer se ova wow-atrakcija odnosi na funkcionisanje tela i na tobožnje vladanje duha telom. Ništa od toga, nikakva korist, ostaje samo – kao cirkuska atrakcija.

3.
Sai Baba, kao „prosvetljeni“ koji je bio nadomak ovog Doba…
Kaže se da je imao moć da materijalizuje vihbuti, nekakav sveti prah, koji je davao/ostavljao na dlanu onih sa kojima bi se rukovao.
Da i ne zalazimo u sumnje u vezi sa ovom drugom cirkuskom atrakcijom, uzmimo i da je istinita takva njegova moć…
Ali opet i opet, raspamećujuće pitanje: ŠTA SA TIM?! Šta nam to znači, šta pomaže, šta dokazuje?!
„Prosvetljeni“ Sai Baba… pogledajte njegovu facu (facijalnu ekspresiju) u poslednjih… možda deset, dvadeset godina života. To je faca duboko depresivne osobe, tj. osobe koja je u HRONIČNOJ PODNAPREGNUTOSTI, koja je potonula u živo blato svakodnevnih višesatnih meditacija, tj. u živo blato hronične fizičke neaktivnosti. Treba li spominjati da je takav „prosvetljeni“ poslednjih nekoliko meseci svog života proveo na bolničkim aparatima? Za običnog čoveka to bi bila jedna žalosna sudbina, za „prosvetljenog“ to je detronizacija „prosvetljenosti“.

4.
Imao sam dva baš identična iskustvena primera, jedan iz šire porodice (tašta), jedan iz familije. Identični psiho-telesni primeri i dešavanja, uz razliku što te osobe nisu umele da prosipaju duhovne bajke kao „prosvetljeni“ Sai.
Ista „procedura“: osoba tokom meseci i godina hronične fizičke neaktivnosti tone u totalnu neaktivnost tela, tone u opuštanje, tone preko mere, faca postaje nekako sve „zakočenija“… a i bukvalno sve zakočenija, vi slutite da se ta osoba strašno iznutra oseća, kao da je u vlastima nekih astralnih sila (nazovimo ih tako) ili sila samog pakla.
U jednom slučaju – prisustvovao sam i samom umiranju te osobe: to je situacija u kojoj, kao što kaže narod, vi jasno vidite/osećate da duša ne može da izađe iz tela, kao da je zalepljena za telo, a logično objašnjenje se skoro podrazumeva.

5.
Kada se zalažem za nekabitetsko bavljenje duhovnošću/metafizikom, za njihovo „uvezivanje“ sa životno-praktičnim, a naizgled banalnim svakodnevnim dešavanjima i pokazateljima, za naša istraživanja u vezi sa tim, takođe i za štajnerovsko povezivanje zdravih naučnih ideja/saznanja i duhovnosti/metafizike…
Pa sam, u skladu sa tim ukazao na sasvim konkretne telesne, fizički merljive pokazatelje naše ne-stabilnosti, Ne-Ravnoteže, stanja Energetike, itd, koji su odrazi stanja Energetike i funkcionisanja našeg tela.

6.
U vezi sa Ne-Ravnotežom… takođe sam ukazao na nekabinetsku koncepciju po kojoj to nije maštarija-stanje koje se postigne ili umišlja da se postiglo, te u kojem se nakon postizanja biva nedodirljivo skoro do kraja života, kao u nekakvom blaženstvovanju.
Uvek sam spominjao „zonu Ravnoteže“, biti u njoj ili blizu nje, zato što živimo u KPZ-Mrcvarilištu u kojem smo udarani i iscrpljivani sa svih strana, ometani „samo tako“, te – u sklopu svih dinamičkih faktora i Zlotvorskih programa nemoguće je biti "zacementirano" u Ravnoteži, biti u njoj postojano i neometano; u njoj se bude, pa nas okolnosti izbace, bliže ili dalje, pa opet zađemo u Ravnotežu, bliže ili dalje, i tako dalje.

7.
Elem, da ne objašnjavam šire konkretne detalje kako je došlo do toga da sam nedavno jednog dana bio onemogućen da primenjujem principe koje sam i sam spominjao u naznaci o svojoj metodi, koja nije nekakva specijalnost već prost spoj, u jednoj seansi, opuštanja i kraćeg fizičkog naprezanja, ili, uprošćeno - primene prostog fizičko-praktičnog angažovanja u nekom dnevnom minimumu.
I takođe se desilo, nenamerno, da sam, da ne kažem kao u šali ili iz znatiželje, tog dana nekoliko puta proveravao svoj krvni pritisak, što inače uopšte ne radim, oslanjam se na to kako se osećam i taj nivo, sa „pritiskom“ ili bez njega, pratim (i uvek je, u slučajnim proverama, uglavnom bivao u normali).
I – desilo se da mi je u tim proverama pristisak bio stalno povišen (140/100), a da sam se pritom nalazio van Ravnoteže osećao sam i sam, između ostalog i po nekom ne toliko primetnom lupanju srca negde u pozadini. To je situacija u kojoj vam je puls normalan, a vi ipak negde u pozadini, kada se „utišate“ „čujete“/osećate upadljivije lupanje srca. I to je uvek signal pada u podnapregnutost, tj. u zonu preterane dnevne opuštenosti, tj. bez minimuma FPA (fizičko-praktične aktivnosti).

8.
Sledećeg dana sam se vratio svojim uobičajenim ritmovima, u meri u kojoj su nam oni mogući u KPZ-Mrcvarilištu, dakle – i svojoj metodologiji i, uz onaj dnevni minimum FPA, pritisak se normalizovao. Uz nekoliko dnevnih merenja.

9.
Znam da se ne mogu samo na osnovu ovoga (ove jedne moje kroki-ilustracije) izvoditi neki pouzdaniji zaključci o vezama između fizičkih pokazatelja i dnevnog Ritma, ili NeRavnoteže…
Za mene ovaj događaj jeste jedan egzaktan pokazatelj: jer pratim svoje telesne signale/pokazatelje i povezujem ih sa NeRavnotežom. Te veze su mi odavno jasne, ali mi nije padalo na pamet da pokušam da ih utvrđujem ili pratim ovako pomoću egzaktnijih fizičkih pokazatelja.

10.
A ovu kroki-ilustraciju sam naveo uopšteno u smislu upućivanja na smer egzaktnijih povezivanja telesnih pokazatelja i psiholoških i duhovnih stanja, odnosno, bazično: na povezivanja sa NeRavnotežom i stanjem naše Energetike, koji su osnova uopšte za naše funkcionisanje, osobito u turbulentnom vremenu Hibernacije u kojem smo. Smer egzaktnijih pokazatelja ili signala, orijentira, umesto duhovnih/metafizičkih fantazmagorija i nebuloza kojih je puna literatura iz ovih oblasti.

11.
Ili, kao sasvim praktična preporuka/orijentir…
Tačno je da je u Doba Hibernacije opuštanje… što više opuštanja i Štednje Energije – IMPERATIV.
Ipak, radi elementarno normalnog funkcionisanja samog tela, koje je osnova našeg ovozemaljskog postojanja, pa i razvoja uma, svesti, duha, itd – neophodno je da imamo bar sat, ili sat-dva dnevno bilo kakvih FPA (fizičko-praktičnih aktivnosti).
Za neke (mnoge?) od nas to je podrazumevani dnevni Ritam, ali - treba imati u vidu egzaktne pokazatelje ako se, slučajno ili silom prilika, od toga odstupi.

**Miros Lav** · **Postano:** sri okt 11, 2023 8:48 pm

1.
Da li su u pitanju povišene vibracije, nešto drugo ili treće – ne znamo.
Tek nešto što nas ubrzava – svakako jeste na delu.
Ubrzava… i u naprezanju, i u opuštanju.
Pa se začas dođe do grča u naprezanju (prenapregnutost), kao i do „paralisanosti“ u opuštanju (podnapregnutost).
U ovakvoj situaciji je neopisivo lakše zapasti u neki od ekstrema.
A takođe i neopisivo teže biti blizu zone Ravnoteže.
Neopisivo teže: imajući u vidu naše Zarobljeničke aranžmane u kojima/sa kojima nas niko ne pita za Ravnotežu, već samo za Energiju („daj još i još Energije!“, tj. nemetafizički: prioritet je ispunjavati sve obaveze kojima smo zatrpa(va)ni).

**Miros Lav** · **Postano:** čet okt 12, 2023 4:32 pm

2.

Dakle, ubrzanje znači da brže (ekspresnije, „ekspeditivnije“) padnemo u NeRavnotežu, ali brže možemo iz nje i da izađemo (ukoliko tome težimo i ukoliko smo vešti).
Sećam se vremena kada se (sam) po 2-3 meseca, pa i znatno duže, padalo u dublju NeRavnotežu, a tek kako je bilo gadno ispetljavati se iz nje.

U vezi sa tim, jedno objašnjenje, jer… ispada nepovezano… već sam naglasio da mi je Ravnoteža celoživotni lajt-motiv u težnjama, a ovamo – ranije dugotrajnije padanje u NeRavnotežu.

Da uzmemo jednu orijentacionu podelu na opštu i posebnu (pojedinačnu) Ne-Ravnotežu.

Društveni i civilizacijski kontekst je takav da, kao što prethodno rekoh – niko vas/nas ne pita za Ravnotežu, već samo za naše dužnosti i obaveze, za naše iscrpljivanje.
Sam tzv. profesionalni rad je BUKVALNO SINONIM ZA NERAVNOTEŽU!

U raznim varijacijama koje su nebitne.

Dakle, dovoljno je da ste u nekom tzv. radnom statusu, pa ste, eto, gratis, i u hroničnoj NeRavnoteži. Uz osam sati prisilnog, uglavnom intenzivnijeg, angažovanja (više od osam sati i da ne spominjemo!) – zagarantovano stanje hronične celoradnovekovne NeRavnoteže. Jer nije samo stvar u angažovanju u tih osam sati. Posle njih dolaze i razne obaveze u tzv. skobodnom vremenu, retko ko ih nema, makar neke sa blažim intenzitetom.

E, sad…! Posebna/individualna Ne-Ravnoteža zavisi od nas samih, tj. od naše organizacije onog tzv. slobodnog vremena, zavisi i od mogućnosti naše sopstvene organizacije, tj. od toga da li nam je uslovi dozvoljavaju u ispravnom smeru.

Ako u tom delu dana, kao i za vreme vikenda, imamo dovoljno opuštanja, a uz poznavanje zakonitosti Ravnoteže, dakle – zavisno od toga kakvu vrstu angažovanja smo imali/imamo na tzv. radnom mestu… mi u priličnoj meri možemo da anuliramo štetno dejstvo tzv. radnog/profesionalnog angažovanja. Ali ako u tzv. slobodnom vremenu samo pridodajemo već ušančenoj NeRavnoteži, eto nam zla po naše funkcionisanje, po zdravlje, itd. I najgore i najžalosnije – ako ničega od toga nismo svesni, ako sve shvatamo (tolika naša iscrpljivanja) kao najprirodnije uređen naš i svih nas, život.

Kada sam prethodno napravio zapis o merenju krvnog pritiska i povezivanju sa nešto više angažovanja ili opuštanja, treba imati u vidu tu poziciju svakodnevnog gubljenja Ravnoteže i njenog… možda ne baš odmah uspostavljanja, ali svakako – dolaženja u zonu blizu nje. Da usput dodam: tamo zapisani „rezultati“ provere su mi se još tri dana (koliko sam baš hteo da pratim) potvrđivali, dakle, skoro egzaktno: sa dubljim dnevnim zalaženjem u više opuštenosti ili naprezanja – krvni pritisak reaguje povišavanjem ili normalizovanjem.

U situaciji van tzv. radnog mesta, npr. za vreme tzv. godišnjeg odmora – tek možemo pričati o nešto dužoj i stalnijoj Ravnoteži (ko ume da dođe do nje u tom periodu). Dakle, u toj situaciji se može očekivati (nije mi padalo na pamet da proveravam, ali ću to učiniti, i treba da sačekam odmor) da nema kolebanja sa krvnim pritiskom, jer okolnosti ne guraju dublje u NeRavnotežu, pa da je potreban analogni „otklon“ u drugu stranu (bilo angažovanje, bilo opuštanje) da bi se bilo u Ravnoteži.

Kako se to funkcioniše naigled najnormalnije i u hroničnoj NeRavnoteži ili uz nju – otprilike znamo, ako ne po sebi, oni koji su u njoj, a ono po ljudima oko sebe.
U hroničnu NeRavnotežu se tokom godina tone kao u živo blato. U nekim mlađim godinama narušena Energetika se uglavnom nekako i podnosi, jer se ima osećaj punoće snage. Tokom godina NeRavnoteža, narušena Energetika, iscrpljivanje, preko određenih poremećaja u funkcionisanju organizma – počnu da probijaju psihosomatski, somatski, telesno… Recimo: ustaljeno povišen krvni pritisak počne da „probija“ kroz tzv. kardiovaskularne poremećaje, pa nadalje i oboljenja, koja znače i fizička oštećenja.

Ljudi, od strane Parazita-Zlotvora mentalno obogaljeni, svakako da ne povezuju sva ta teška, zloslutna telesna dešavanja sa poremećajima u Energetici, tj. sa hroničnom NeRavnotežom, nego… ko zna sve sa čime… sa naslednim faktorom (koji ima veze, ali u tom smislu da ga NeRavnoteža samo „okine“), ili jednostavno – tako nekako ispalo, takva je sudbina.

Kako se reaguje? Lekovima! NeRavnoteža, narušena Energetika, razdešeno funkcionisanje se regulišu, ublažavaju lekovima, a stil/Ritam življenja ostaju isti, te se novi poremećaji Energetike samo dodatno akumuliraju. Lekovi se bore protiv tih dešavanja, a bore se… u nekoj sivoj zoni magle… savremena situacija sa „farmakomafijom“ sama po sebi govori o čemu se radi. Ima lekova i ima situacija u kojma oni jesu od neke pomoći, ali – oslanjanje na njih kao na prava i potpuna rešenja: znak sumraka i medicine i Čovekove svesti.

A postoje neke situacije u kojima telesna dešavanja blokiraju Čoveka, navodeći ga na ozdravljenje, dok još nije kasno… ali su te situacije zamršene… o njima – ako/kad mi Ravnoteža dozvoli…

**Miros Lav** · **Postano:** sub okt 14, 2023 11:50 am

3.

(Kao nabacane teze, a razrada – ako/kad mi Ne-Ravnoteža dozvoli…)

Kontaktirati sa višim dimenzijama i bićima u njima, sa „Univerzumom“ i „kosmosom“, sa „Višim Ja“, viđati svakakve nadfizičke entitete, fantome, plave slonove, kosmičkog Duška Dugouška, prisustvovati svakakvim nadfizičkim dešavanjima, imati ekskluzivu na tzv. astralnim putovanjima, i tandara-mandara, razviti veštinu u pričanju extra-duhovnih/metafizičkih bajki i fantazmagorija o svemu tome ili sa svim tim kao osnovom…! A pritom biti (u slučajevima duhovno „naprednih“) u tobože višim zonama duhovnih postignuća koja su dosegnuta u nekoj šumi, u nekoj usamljenosti u prirodi, u nekom tzv. ašramu, itd. (Pozicija koju bih obožavao da imam, ali – u tome sam u čemu sam, prisiljen da „plivam“ kako znam i umem, a da tome svakako i sam težim; dakle – neuporedivo teži uslovi nisu nešto što se svesno želi.)

Sve to skupa - kao vrhunska duhovna/metafizička podvala podmetnuta nam iz Transcendencije!

A vladati svojom Energijom/Energetikom, u meri u kojoj nam je to maksimalno moguće, minimalizovati iscrpljivanja i rasipanja Energije (uz bivanje u zoni Ravnoteže), eskivirati ih gde god/kad god je to moguće, VLADATI STRESOM i stresogenim reakcijama, razviti rezistentnost na stresogene izazove…!

A U OBIČNOJ ŽIVOTNOJ POZICIJI, u običnom porodičnom životu i uz sve aspekte/probleme koji se u njima podrazumevaju (između ostalog, jedan od njih je bazično profesionalno-radno Zarobljeništvo) – PRAVO JE, REALNO, VRHUNSKO DUHOVNO POSTIGNUĆE i duhovna grandioznost.

Veliki rizik u ovom realnom slučaju je: što se pre može lako „skliznuti“ i propasti, nego dosegnuti ovo postignuće. Da se pre može duhovno/psihički/psihofizički „skliznuti“ svedoče nam mnogi čiji elementarno viši nivo svesti je bio posvedočen shvatanjem Karantina-Pakla-Zatvora, recimo Tolstoj: u takvoj životnoj/duhovnoj situaciji glavna dilema mu je bila da li život okončati pištoljem ili konopcem.

Dakle, jedna od x na n-ti stepen podvala Transcendentnih Zlotvora-Parazita: vrhunska duhovna postignuća vezana za specijalne životne uslove, van ralja Mase, van običnih životnih, društvenih, profesionalnih gušenja/davljenja, van podrazumevanih energetskih iscrpljivanja, van izvora/iniciranja stresogenih reakcija na svakom koraku, a eventualno uz sinergiju sa osobama istih/sličnih duhovnih usmerenja (manastiri, ašrami, itd). Kao – TIME se dokazuje duhovna moć/dostignuće! To je kao kada bi se pripadnici tzv. elitnih vojnih i policijskih jedinica obučavali van svakog realnog borbenog izazova, a na tzv. igricama i drugim kompjuterskim simulacijama teških obuka.

Pri čemu, „ruku na srce“, treba priznati mega-problem! Svako ko je iole duhovno… da kažemo – talentovaniji, dakle – sa nekakvim većim duhovnim predispozicijama, JESTE u običnim životnim uslovima u ekstrenim problemima, a upravo zbog pojačane senzibilnosti, koja može biti do granica hipersenzibilnosti. Što je odlično iskazala T. Mikušina: izložiti takvu osobu, ili bar nešto duhovniju osobu presijama Mase i običnih životnih uslova u Masi: isto je kao popravljati neki osetljiv digitalni aparat čekićem.

Gadno, teško, nepodnošljvo jeste, osobito u unikatnom Dobu u kojem smo, ali – bolje je, potencijalno efektivnije, da se hrabro suočimo sa svim realnim poteškoćama, izazovima i nepodnošljivostima, nego da kao nojevi zavučemo glave u pesak i tamo umišljamo/zamišljamo neka velika duhovna postignuća.

U vezi sa tim je smisao možda i poznatije metafore koja se odnosi na veća duhovna postignuća: dijamant (kao najtvrđi... ili jedan od najtvrđih... poznati materijal, nije ništa drugo do obično parče ugljena, uz jednu sitnicu - uz izloženost ogromnim pritiscima u dubini Zemlje.

**Miros Lav** · **Postano:** sub okt 21, 2023 8:49 am

4.

Ravnoteža – NeRavnoteža – Energija/Energetika – stanje/funkcionisanje tela – poremećaji – zdravstvene smetnje/oboljenja – blokade: putokazi za ozdravljenje (ako nije kasno).

Relacije koje su mi se kroz intenzivno duhovno/metafizičko-životno iskustvo u baš priličnoj meri izbistrile, u tom smislu da su mi se neke zakonitosti (zakonomernosti) otkrile do mogućnosti egzaktnih proverljivosti/dokazivosti.

Što kod mene lično, što kod osoba iz bližeg okruženja (uže i šire porodice i bliže familije).

Jedna od tih krunskih zakonomernosti koja mi se bar dva-tri puta kod mene i u još 3-4 slučaja na ljudima iz mog (Zatvorskog) okruženja dokazala…

Da je iskažem uopšteno, a onda (ako bude prilike) kroz opis svog najdramatičnijeg ispoljavanja…

- Čovek tera sa hroničnom NeRavnotežom, što prisilno (uglavnom profesionalno-prisilno), što svojevoljno, tere i tera, tera mesecima, tera godinama...

- U nekom trenutku psiha i telo alarmiraju svojim signalima (malaksalost, iscrpljenost, krvna slika, krvni pritisak, problemi sa nekim organom, itd).

- Čovek, ili ne obraća pažnju na signale, ili ih prigušuje, „gura pod tepih“ pomoću lekova, ali i svojim bežanjem od suočavanja, bežanjem - kroz naprezanje.

- I Čovek tera i tera dalje u svojoj inerciji/Ritmu NeRavnoteže.

- "Podvodno", NeRavnoteža gura psihu-telo u sve gadnije, opasnije, dramatičnije RAZDEŠENO FUNKCIONISANJE.

- Kada se dođe do ivice zapadanja u „put bez povratka“ (a to su trajnija psiho-telesna oštećenja), psiha/telo reaguju blokadom, dramatičnim onesposobljavanjem, na određeni period, za normalno radno i svako drugo funkcionisanje.

- Čovek je trenutno blokiran, nema kud, ali – opet pomoću volšebnih lekova on može da se napreže/bori da se što pre vrati „u normalu“, u svoje „pređašnje stanje“.

- Čovek se vrati, ali – put psiho/telesnih oštećenja postojano-"podvodno" napreduje.

Koja varijanta je duhovno/metafizički ispravna, koja vodi stabilizovanju i ozdravljenju?

NAJMANJE 2-3, A I DO 5-6 MESECI ODVOJITI ZA „VEGETIRANJE“, TAVORENJE, OTALJAVANJE ŽIVLJENJA.

Dok se naakumilirani problemi sa rasipanjem Energije, sa narušenom Energetikom ne regulišu.

TEŠKO, GADNO, DRAMATIČNO, ZA MNOGE I NEPODNOŠLJIVO, ALI – DRUGOG ISPRAVNOG PUTA/NAČINA NEMA!

U užem smislu, baš ilustracije iz duhovnosti/metafizike…

Mnogi od afirmisanih (tj. „afirmisanih“) duhovnjaka (sećam se, npr, Ošoa i T. Mikušine) opisivali su svoju višemesečnu „noć duše“, nakon koje su, kao, izašli na „čistinu“ boljeg/višeg stanja duha/svesti.

Nije to bez osnova, ovakvo shvatanje/tumačenje, jeste da ovakvo energetsko pročišćavanje donosi i pomak u percepciji/rezonovanju, ali – NEMA TU NI BAŠ TAKVE KOSMIČKE MISTERIJE o kojoj su oni pisali/govorili. Jednostavno, imate najprostije regulisanje Energetike, bili vi u duhovnosti ili van nje.

I u ovom slučaju (kao i u vezi sa prethodnom temom) - ako mi Ravnoteža bude dozvolila: opisao bih svoja iskustva i, povezano sa iskustvima ljudi oko sebe, vrlo jasno uočljive zakonomernosti koje su ovde uopšteno izložene.

**Miros Lav** · **Postano:** ned okt 22, 2023 8:28 am

5.

Elem, obrni-okreni, generalna ishodišta naših sasvim praktičnih svakodnevnih problema i rešenja, koji i nemaju veze sa duhovnošću/metafizikom (a tek tih veza može biti i previše ako stvari posmatramo iz domena duhovnosti/metafizike!):

a) ustrojstvo KPZ-Mrcvarilišta sa imperativom što intenzivnijeg, dubljeg, potpunijeg/sveobuhvatnijeg isrcpljivanja i energetskog pustošenja Čoveka,

b) Čovekov spasonosni imperativ usmeren ka Ravnoteži, a to znači ka što više opuštanja/odmaranja („što više“, dakle, u sklopu Formule Ravnoteže, Hibernacijske ili neke druge, nebitno).

Spominjani su ovde… dubinsko planetarno dešavanje/proces/fenomen… da ga nazovemo povišavanjem vibracija, mada ne znamo o čemu se zapravo radi, ali bar opisno liči na to.

I spominjani su Entropija… i Hibernacija kao spasenje od sila Entropije/Haosa…

Što deluje kao paradoks, pa – da to povežemo („istina je u paradoksu!“).

Sa ubrzanjima uz povišavanje vibracija lakše, „ekspresnije“ zapadamo u ekstreme, kao što je već objašnjavano, a kao što je i logično: ako se duže opuštamo – lakše počnemo da tonemo u podnapregnutost, a tek je brže ono drugo – lakše/“ekspresnije“ zapadanje u prenapregnutost, u grč sveaktivizma.

U čemu je smisao ove „mere“ Nekoga iz Daleke Transcendencije Ko, pretpostavljamo, nastoji da razreši ovo klupko KPZ-Mrcvarilišta?

U umerenim dešavanjima, van zone ekstrema – problemi nisu tako/toliko jasni i sve ogoljeniji kao u zoni ekstrema. Iscrpljivanje i energetsko pustošenje Čoveka van te zone odvija se NATENANE, još uz PLANETARNO SVEPROŽIMAJUĆE ILUZIJE kojima Čovek doživotno robuje – život i može da se doživljava, i proživljava, u duhu izreke nekih duhovnih (!) pravaca: „Da li je Bog mogao da stvori lepši svet?“

U ekstremima ta „lepota“ „izlazi na nos“, topi se kao sneg na suncu! U svakakvim svojevoljnim i/ili iznuđenim mantanjima/ludekanjima (sa oznakama velikih obaveza i poslova), u inercijama stalnog angažovanja – Čovek sada lakše/brže zapadne u grč prenapregnutosti i iscrpljenosti, u tom grču možeš reći „zbogom“ svim „LEPOTAMA“ ovog sveta, ma koliko se umom i konceptualno naprezao da i dalje vidiš sve same planetarne/Božje lepote i miline.

I suprotno! Van zone ekstrema divno je opuštati se, odavati se čarobnoj meditaciji, satima i satima, blaženstvovati u tihovnjima, i u drugim vidovima opuštanja, povezivati same te izmišljotine o dubljim opuštanjima sa nekakvim putevima do „kosmičkih svesti“ i drugih duhovnih LUDORIJA. Prc! Nema više takvih blaženstvovanja! Sada, uz (recimo) povišene vibracije, sa višestanim kontinuiranim opuštanjima počne da se zapada u „živo blato“ podnapregnutosti, a to stanje je daleko od blaženstvovanja. Pri čemu se ne zna šta je gadnije: zona prenapregnusti ili zona podnapregnutosti!

Iskreno, i sam sam, u nekim energetski stabilnijim vremenima (a i ne sećam se pre koliko godina je to bilo… možda pre dvadesetak) osetio zaista izuzetnu prijatnost uz meditaciju (koju sam tada… što se kaže – praktikovao), prijatnost koju bih mogao da povežem sa izrazom koji se u podvaldžijskoj literaturi označava kao nirvana.

Naravno da sam ja sa nastojanjima ka toj istoj prijatnosti uporno nastavljao, a ko ne bi?!, ali – prosto se kristalno jasno osetilo u nekom periodu da se nešto gadno energetski „prelomilo“, a to je bilo zalaženje u planetarnu zonu energetskih naprezanja. I upravo tada je počelo, malo-pomalo, da mi se kristalno jasno razotkriva naličje, podvaldžijska pozadina, i meditacije i svih tih duhovnih/metafizičkih izmišljotina, prvenstveno meditacije, ali i svih ostalih istočnjačko-duhovnih (ali i zapadnjačko-duhovnih) podvala i gluposti (od joge i mantranja do autogenog treninga i EFT-a, recimo).

A kada je samo opuštanje u pitanju… ili duhovne TZV. metode, prakse, tehnike opuštanja… Ajme…!

**Miros Lav** · **Postano:** ned okt 22, 2023 3:38 pm

6.

Više kao postskriptum, u vezi sa nekim konstatacijama...

Reče mi neko… da kažemo – malo duhovno upućeniji… da je nailazio na brojne slučajeve onih koji su bili ili su još uvek tajnaši ili poklonici duhovnih škola/struja koje u osnovi imaju načelo „oderi se od pozitive“, a koji su oboleli što od teških oboljenja, što „dospeli“ „pozitivom“ do nekih zdravstvenih smetnji.

Nisam to proveravao (iako mi je nabrojao neka imena), nije mi u ovom stanju planetarne energetike stalo do toga, ali – ako je tačno, sa stanovišta energetike: očekivano je. Odavno u skoro svakom spominjanju tajnaša i duhovnjaka a la „oderi se od pozitive“ naglašavam dva momenta:

a) vrlo poučnu, takoreći dokazanu metodologiju, a koja je prihvatljivo iskustvo u vezi sa težnjama ciljevima (status ciljeva i težnji u Doba Hibernacije je druga priča),

b) oni su toliko „zalaufani“, da ne kažem – kao besomučni, ka ciljevima (uostalom, pogledajte bilo koji video gospođe A. Bučević, pogledajte taj naboj i naprezanje koji "isijavaju" takoreći iz svakog mišića lica), da je nešto „zlo i naopako“ sa njihovom Energetikom, pre ili kasnije, i prirodno i očekivano; loši procesi sa Energetikom se, već je objašnjavano, ospoljuju preko zdravstvenih, psihofizičkih smetnji, oboljenja, itd.

Svuda se, pa i u njihovom slučaju, opako zloslutno gubi iz vida potrošnja Energije i, dakle, stanje Energetike, odnosno - Ne-Ravnoteža!

Programirani pripadnici Mase/Stada… a tajnaši i duhovnjaci a la „oderi se od pozitive“ suštinski njima pripadaju po rezonima, vrednostima i težnjama… u iskrivljenoj percepciji i rezonovanju hipnotisani su ciljevima, Energija i energetski procesi u njima samima – nisu im ni u nekom desetom planu.

Kako Paraziti-Zlotvori vešto preko tajnaša i duhovnjaka a la "oderi se od pozitive" mešaju lončiće, tj. kako im/nam podvaljuju sa "mešanjem lončića"?

Kao: tzv. pozitivno mišljenje je takoreći sinonim za dobro psihološko stanje, dalje u sledu posledica - za zdravlje i sva druga tzv. materijalna postignuća ("ostvarenja snova"), za prijatan, ispunjen život, itd. Nije taj rezon sasvim bez osnova, uostalom - svaka podvala mora da ima jedno prihvatljivo, ispravno jezgro, oko kojeg se pletu niti podvala, inače ne bi prošla kao podvala. Da, "negativno mišljenje" ili opsesivno-sumorne perspektive porinjuju duh i svest, pa u sledu i zdravstveno stanje.

Ali:

a) na jednoj strani, kao što je objašnjavano, pitanje Energetike i Ravnoteže je stariji/viši uslovljavajući faktor, tj. apsolutno ništa vam ne znače pasionirane težnje "pozitivi", ako vam je Energetika, što prisilno, što svojevoljno, u lošem stanju; ne povlači "pozitivno mišljenje" samo po sebi Energetiku naviše, ili na bolje, to je i laiku jasno;

b) relacije pozitivno - negativno su relativne, diskutabilne, već sam negde ranije to objašnjavao, uostalom - za to shvatanje i nije potrebna neka velika mudrost.

Npr. razmišljati o napredovanju na poslu, u profesiji - šta je do klasično "pozitivno mišljenje"? Nije ono samo po sebi loše i štetno, ali - ako tome težite u nekom izrabljujućem sistemu: onda zlo i naopako, onda upravo takvo "pozitivno mišljenje" vodi vas / gura vas u negativna dešavanja, itd. Da i ne spominjemo da sve to sa suštinskim napredovanjem u sferama tela-uma-duha veze nema.

**Miros Lav** · **Postano:** sub okt 28, 2023 9:37 pm

7.

Povišene vibracije… ili neko čudo nalik na njih.

Nešto što sve živo i neživo ubrzava.

Ubrzava i procese, u Čoveku i van Čoveka.

Ubrzavanje procesa znači ubrzanje Vremena, koje ne postoji, ali je jedna od iluzija koje pomažu Čovekovo funkcionisanje.

Ubrzano Vreme (iluzija Vremena), a krug/repertoar obaveza ostao isti.

Isti ciljevi, isti planovi, ista dinamika realizacije u okvirima starog shvatanja/merenja Vremena (minuti, sati, dani, itd)!

Za koliko je skraćeno Vreme, ili za koliko su ubrzani procesi (recimo, improvizovano – za 30%), za toliko više treba Čovek DA SE UBRZA, da bi sada postigao (isti fond postignuća) onoliko koliko je postizao pre ubrzanja Vremena (iluzije Vremena).

I onda Čovek ima „od izvora dva putića“!

Ili da se intenzivnije energetski rasipa, urušava, do „pucanja“, kolabiranja, propadanja, itd.

Ili da odbacuje sve suvišno, sve što nije neophodno, da se usredsređuje na suštine, na prioritete…

Povišavanje vibracija… ako je to u pitanju… ne znači veću efikasnost u tom smislu da može mnogo više da se uradi za manje Vremena.

Nego – znači prisiljavanje na mudrost sa kojom se shvataju suštine i prioriteti, odnosno – sa kojom se Čovek ne rasplinjuje u glupostima, ne „raspada“ u lavirintima suvišnih detalja/detaljisanja i suvišnih poslova, ciljeva, pogrešnih vrednosti, itd.

**Miros Lav** · **Postano:** čet nov 02, 2023 9:25 pm

8.

Čovekovo postojanje jeste vezano za postavljanje i postizanje ciljeva, od najsitnijih do najkrupnijih.

Ali je pogubno ako Čoveka ciljevi „prevare“ i „progutaju“. Ciljevi u smislu onoga što treba uraditi, postići, nabaviti, imati, izgraditi, itd.

Pogubno je, ako juri za njima na štetu Ravnoteže i Energetike.

Onda mu i ciljevi gube Smisao, i sam život.

Suštinski, Čovek teži Prijatnosti, direktno ili indirektno, shvatao to ili ne shvatao.

Ravnoteža i dobra Energetika su sininimi za Prijatnost.

Sa njima i naprezanje i opuštanje znače Prijatnost, nezavisno od toga šta se uradi ili ne uradi, šta postigne ili ne postigne, šta se ima ili nema.

Sve ovo, kao načelno, svakako treba imati u vidu.

Mada su sada, u Doba Entropije/Čišćenja/Preobražaja na delu neka druga dešavanja, u kojima je prethodno rečeno mnogo mutnije, nepostiživo u nekom čistom vidu, kao što je moguće van ovog Doba.

A da ne pričamo o tome da Čovekove Zarobljeničke pozicije sve prethodno tek zamućuju i koliko ispravne težnje onemogućavaju.