Roditelji jesu dali nama delove sebe, ali ipak mi nismo oni iako nosimo njihov genetski materijal i ne tezimo da se utopimo u njih iako ih postujemo. Ipak smo kombinacija izmuckanih gena koja je dala nesto nalik i jednom i drugom roditelju, ali ipak trecu osobu.
( Govorim na ovaj "organski" nacin zato sto mislim da se sve na nekom mikro izrazava i na makro planu- najbanalniji primer je primenljiv i na mnogo vecu sliku- kao i prozimanje telesnog i bestelesnog- mislim da se ono sta nam je preobimno za shvatanje na duhovnom planu- moze na neki nacin posmatrati i kroz ono sta nam je dostupno - recimo organsko.)
Ja sebe tako donekle identifikujem sa svime- jesam i moj roditelj/ stvaralac i telo i intuicija i razum i dusa/ plamen zivota...i zivotinja i drvo i oblak i potok i kamen...i svemir... osecam da jesam sve to, (nesto kao kada se ljudi identifikuju sa pripadnoscu ljudskoj rasi, ja se do neke mere identifikujem sa svime sto postoji a ne iskljucivo sa ljudskom rasom). Sa nekim procentom iskljucivo sebe.
Ali mi ne znamo u stvari kako su tacno nase duse nastale, nagadjamo. Kome verovati da bas on to zna?
Malo smo sigurniji u nastanak fizickog tela.
Ako se bice koje nas je stvorilo hrani nama, onda je kanibal.
A ako je nase stvaranje bilo malo slozenije, onda bi smisao mogao biti malo drugaciji od farme/ uzgajalista.
I ko moze biti siguran da stav da smo mi samo hrana nije manipulacija da bismo kao ovce cekali mirno svoj red, "svesni" da smo u stvari samo zrtve bez ikakvih prava? Zar to nekome
ne bi bas zgodno zazvucalo?

Ako prestanes sebe identifikovati sa svime sto te okruzuje, mozes ocekivati mnogo vise, nego sto ti je bilo ko do sada ponudio, kroz razne programe.
Jesi li svestan da sebe identifikujes sa svime sto te okruzuje?

A sta ako nije tako?

Naravno da sam svestan. To mi znači da između ovde i tamo imam odnos ovde i ovde. To je potpuna svesnost

Ako si zaista svestan, onda samo ostaje da pronadjes KO je to svestan. Pronadji samo koga to identifikujes sa svime sto te okruzuje.

Pronašao sam to je moj dvojnik.

Zar izgleda da verujem da je tako?
Ne verujem.
A ti? Sta mislis da si ti a sta tvoj stvoritelj ?
Sta je zivotinja ?
Kakav je medjusobni odnos i uloga?

Ne znam ni sta je zivotinja, ni sta je stvoritelj. Pa ne znam ni na koji odnos mislis.

Vidim samo svest. A posto je vidim znaci da je moja. Jer ne mozes videti tudju svest. Ja sam svest.

Ne znam ni ja sta stvoritelj tacno jeste. Ali mi se cini da nije kanibal i da ga ne objasnjava nesto sto me navodi na takav zakljucak.
Zar ne opazas svest i kod drugih bica?
Mislila sam na odnos covek-stvoritelj; covek - zivotinja; zivotinja- stvoritelj.
Ali ne mozes mi reci ako nemas ni pretpostavku. Nisam mislila kada sam pitala- da tacno znas precizne odgovore na to sta pitam ( mislim da ih niko ni ne zna ), jer verovatno kao i svi mi-ne bi ni bio u fizickom telu da znas . Ako sam malo nejasna- trenutno nisam bas u mogucnosti da pisem, radim to u nekim pauzama i okruzena drugim ljudima .
To sta sam pitala me zanima, volela bih da saznam koliko god je moguce vise.
Zelim da procitam sta drugi misle ili tacnije- koji osecaj imaju na tu temu. Ali po mogucstvu -liseni programa.

Ja ću malo programski reć nešto, a vi nemorate to čitati

Mi imamo volju, ali volja nije ideja. Volja je odgovorna za ostvarenje percepcije koju uobičajeno nazivamo svest.
Volja funkcioniše na primoran način da sakupi svet kakav smo navikli da percipiramo zato što nikada nismo doveli u pitanje naša uverenja.

Zato naše misli nisu naše, jer su nastale zbog primoranosti volje da poštuje unutrašnjeg sudca. Taj sudac je razum i on se zasniva na identitetu.

Ako vam se sviđa ovaj program mogu da nastavim

robotix,
sto se mene tice, molim da nastavis, programcic je neobicno simpatican .
A ovo ostalo cu ti odgovoriti ( ako dozvoljavas ), cim stignem .

Ok
Naš sudac u glavi se stvorio zato što su oko nas razni učitelji koji nas sile da razmišljamo na njihov način. Uče nas kako treba živeti, a nikada nepominjući našu energetsku suštinu kao važnost. Zato je to bačeno u zaborav i pod katancima. Naša suština je naša druga pažnja, a to je naša svetlosna čahura, dvojnik. Dvojnik je postao rob zbog važnosti iz sveta kojim smo opčinjeni: problemi, brige, hvalospevi...
Sve te brige su nasledne jer nas uče da se brinemo a tako i mislimo. Takve misli ne deli naša suština. Naš dvojnik poznaje samo razgovor putem slika zato što je on vidovnjački opremljen. Dvojnik je taj koji dostavlja intuiciju u prvoj pažnji. On se nalazi svuda oko nas a i on je taj koji nas goni da proučavamo duhovnost.

Dvojnik se nalazi u drugoj pažnji, ali se nalazi i u prvoj pažnji gde ga tada nazivamo naš um. Um je celo naše telo, a naše telo je fizičko zato što ga volja štancuje u milionitim delovima sekunde.

Primecujes li te misli, koje nisu tvoje?
Ko je taj koji primecuje misli koje nisu njegove?
Cije to nisu misli?

To su nasleđene misli koje zadržavaju ovaj svet u ubeđenju da je konkretan, postojan. To su misli tipa: vreme ti je da se oženiš i imaš decu, da kupiš najbolja i najskuplja kola, ... To su misli koje primoravaju čoveka da se vidi u jadnom položaju. To su misli koje se prve pojave i navode na gubljenje harmonije. To su misli koje izgledaju da ih je nemoguće preispitati. Jednostavno, to su ovozemaljske misli koje kao da svaki čovek nosi u džepu

Naš razum nije stigao da se razvije zbog naizgled nepotrebnosti za preispitivanjem misli. Stvar je u tome što tačka posmatranja na misli nije kolektivni dogovor među ljudima. Dogovor je ishitreno reagovanje iz žudnje za ugodnim životom

Zar ne dovodim u pitanje moja uverenja svaki put kada te nesto pitam ?

Ok, to se poklapa sa mojim objasnjenjem uma i intuicije, samo na drugaciji nacin receno. Ali zasto on to radi, cemu proucavanje duhovnosti?

Ali meni su uvek bili cudni ti "zakoni" cije poreklo i opravdanost niko nije mogao da mi objasni. Lepo kazes "to su ovozemaljske misli koje kao da svaki čovek nosi u džepu"...izgleda da mi je taj dzep plitak ili busan .

Da, to se uklapa sa onim mojim "busnim dzepom"... koji mi itekako pravi probleme u svakodnevnom zivotu... svi bi da ga zasiju, a mene bas briga sto drugima ne izgleda uredno. Moj je- takav je kakav je. .
Pitanje - zasto imam otpor na te" ovozemaljske misli koje kao da svaki čovek nosi u džepu " i sta "pastir" ima od toga da bi mi ga nametao kao moju misao ?

U mom umu se citajuci ove vase postove, formirala jedna misao ,pa zakljucak, da ste suvise proucavali Kastanedu,jer ja tu prepoznajem njegove misli, koje su upitne jednako koliko i ova moja misao.....

Ja ga nisam proucavala, procitala sam ga kao tinejdzer... proucavam pomalo sada uz one koji su ga vec proucili...
robotix, da li konkretno praktikujes Kastanedine metode ( tj. Don Huanove)?

Aha

i trudim se što više raspolagati sa tim znanjem jer tako se bolje zna to znanje

inače ljudi to znanje napuste jer nemaju profesora kod koga će da polažu

znanje mora da se obnavlja inače usmerenost ode u tobože važnijim stvarima

samovažnost je i kada ne polažeš pred drugima svoje znanje

Pastir iz svoje tačke gledišta nam pomaže, samo što mi nismo dostigli tu tačku gledišta. Mi smo naučeni pogrešnoj inerpretaciji sveta...pastir održava naučenu interpretaciju zbog kolektivne saglasnosti i učestvuje u njoj jer mu to odgovara.

Smatram da nije dobro govoriti za pastira da je on govnjar kao što kaže Kastaneda, iz razloga što on nije ljudskog porekla. Dakle, ne pokušavam da ga ukrasim već da imam drugačiju percepciju...on nas ne uči kako mi podrazumevamo učenje, jer učenje nastaje u konstantnom dodiru sa materijom...on naše telo primorava da naučimo trezvenost, spokojstvo, ravnodušnost i razumevanje. Ja to kažem ovako zato što kada uporedim šta se desi energetskom telu kada se zabulji u Orla, ono što radi pastir nije nije strašno. Pastir nas uči da odoljevamo bljesku Orla. Pastir nije drugar, ne uči nas tome stvarno, ali to jeste tako.
Inače napadi su bolna stvar, ali to što nas boli su predrasude, one su kore koje on jede. Tek potom se javlja otporna svest.

robotix,
onaj moj dvojnik mi je odmah rekao da ces od svih pitanja izabrati da prokomentarises bas ovaj odgovor , a sta je sa mojim pitanjima?

Pokusavam da vidim do cega su dosli oni koje je privuklo to znanje. Mene interesuje kako ono sta me privlaci, tako i ono suprotno. Kako cu inace bilo sta shvatiti i imati iskustvo bez da vidim sve strane umesto da se slepo drzim iskljucivo meni privlacne?
Ali pred kojim drugima? Pred "profesorima"? Pa zar oni nisu "samovazni" kao profesori? Zasto bih imala autoritet, i kako da znam da nekome treba dozvoliti da mi to bude, i da nije "samovazan"?
Ako mislis na "druge" ljude iz svakodnevnog zivota- svakodnevno mogu videti da ne zivim po njihovim uobicajenim pravilima...i samim tim je svakome dostupno moje trenutno "znanje/ neznanje" koliko god da je .
A odgovori na pitanja? Zanimaju me iz tvog ugla ( da tako kazemo )?
Ok, vidim da smo pisali u isto vreme pa je stigao i odgovor na pitanja...