Jasno je da ko je shvatio teoriju nekreditnog novca,da shvata i to da je to ustvari ekonomska sloboda za sve narode i države koje implementiraju to u sistem.Po meni,naš prvi zadatak je da se teorija populariše i objašnjava masama na svim mestima i medijima gde je to moguće,a za sada očigledeno je da je internet naše najjače oružje,a tu bi još mogle da dođu u obzir i razne tribine,gde bi se razgovaralo sa ljudima,diskutovalo...

Kad se ljudima tako objasni u tehničkom smislu sve nejasnoće oko nekreditnog nova ,i da je to veoma lako i jednostavno sprovesti,onda će glavni i najteži zadatak biti >"zaraziti" ljude nekreditnim novcem kao jednom vrsta slobode,slobode od manipulacije političara,od moćnika,bankara i političkih sistema,ekonomskih sistema ovisnih o lihvarstvu i kreditiranju, gde je svaki građanin zadužen u svakoj od naših država na Balkanu,uzimao građanin ili ne izimao neki novčani kredit,sve jedno,teret trpe svi građani,jer moćni lihvari ucenama primoraju države da to bude kao javni dug svake države,ako dođe do većih dužničkih kriza,koji se mora vratiti,i to prelazi u javni dug države...

To radi MMF,Svetska banka...

Kad se tako stvori dovoljnja kritična masa ljudi,koji će da shvate nekreditni novac kao jednu vrstu slobode,jer nekreditni novac zaista i daje ljudima tu slobodu, tada se prelazi u fazu organizovanog nastupa i pritisaka na političare, da hteli oni to ili ne,moraju sprovesti i implementirati nekreditni novac,jer mi,građani,narodi,to želimo,jer nam je dosta da budemo "ovce" koje će oni stalno da šišaju.Naravno,političari,razni "intelektualci","stručnjaci" to će verovatno nipodaštavati,ismejavati,ali mi ćemo biti upornu i dosledni i istrajati u borbi za ideju nerkreditnog novca,jer,kada se malo bolje razmisli,nekreditni novac je "karika koja je nedostajala" svim humanim idejama solidarnog i humanog društva,da se one ne pretvore u utopiju,jer je svim tim državama najveći problem bio ekomonija, koja je funkcionisala kao "dogovorna" ekonimoja,a sa nekrerditnim novcem,sve bi se "rupe zakrpile".

Eto,..to je moj neki "plan rada" i borbe za sloboru,za ekonomsku slobodu...

Gospodine On!
Zahvaljujem i čestitam!
Pošto je Galaksija proklamovala da je nekreditni novac - uslov za pravednije društvo, Vi proklamujete da je nekreditni novac - uslov ekonomske slobode za sve, čime ste neizmerno ojačali nekreditni novac, ističući još jednu njegovu dimenziju, koja će mu pomoći u sticanju pristalica.

Hvala vam na pohvalama gospodine Stojane.
Da,kao što sam reko u tekstu,ko shvati teorijsku suštinu nekreditnog novca on će shvatiti da je to jednostavna stvar i vrlo primenljiva u svakom društvu i da ljudima,narodima,građanima daje ekonomsku slobodu.

To saznanje da nekreditni novac daje ljudima ekonomsku slobodu,je glavni motiv i snaga da se izbore za tu ideju u borbi protiv manipulativnih političara,raznih ekonomskih "stručnjaka",potom "intelektualaca" itd ,jer će oni to gledati da omalovaže, ismeju,... da bi oslabili pokret.

Moramo imati i lidere koji će izgurati to, pokretati mase i motivisati ih stalno da istraju u borbi za implementaciju nekreditnog novca u svojim državama.

To neće biti baš lak put,ali vredi istrajati...

Pozdrav svim prisutnima.
Htio bi naglasiti jednu činjenicu:
Široke narodne mase teško shvaćaju, naročito ako se radi o kompliciranim matematičkim formulama.
Da to pojednostavimo, ona prava, i jedina uspješna je ova,sasvim jednostavna i razumljiva za sve:
UKUPNA MONETARNA MASA = UKUPNA PONUDA ROBA I USLUGA


Kako je moguće da danas, kada je svaki radnik produktivniji nego ikada u svjetskoj povijesti, dvoje roditelja radi puno radno vrijeme, a ipak nemaju dosta novaca za dostojanstveni život?
Što više napredujemo, postajemo sve izoliraniji.
Zašto imamo manje slobodnog vremena umjesto više?
Ne bi li se trebalo dešavati baš suprotno budući da postajemo sve efikasniji i da proizvodimo sve više i više?
Nešto je pogrešno.

Danas je novac kreiran iz ničega kroz posuđivanje, zaduživanje i kamate.

Kako bi se mogle platiti kamate na novac koji je izdan kao dug, potrebno je stvoriti više novca. Ako je i taj novi ekstra novac kreiran kroz i kao dug, još se više novog novca mora kreirati kako bi se platile kamate na novac koji je dug.
Između ostalog, ovaj proces uzrokuje pojavu skrivenog poreza poznatijeg kao inflacija, gubitka kupovne moći našeg sredstva za razmjenu.
Kao posljedicu ovaj sistem prouzročuje prebacivanje bogatstva sa ljudi koji rade na ljude koji ne rade.

Dizajnirano prirodom, mi trebamo novu robu i usluge u racionalnim proporcijama.
Veći dug zahtjeva više novca za isplatu samog duga i još kamata.
Više novca zahtjeva više posla i rada. Neprirodno, više posla i rada znači više nepotrebnih roba i usluga.
Za razmjenu više roba i usluga, trebamo više novca.
Čisto, kratko i jasno, žalosno ali istinito, što više proizvodimo i što više novca stvaramo, manje vrijednosti i više duga posjedujemo.



Šta želimo od novca?
Šta očekujemo od novca?

Crom monetarni sistem je čista, jasna i razumljiva jednostavnost.
Crom alternativni platni sistem nije privatna kompanija.

Crom Time Bank pripada svim ljudima svijeta.

OK, jedno pitanje za Stojana N. pošto je očito involviran u novčane tokove, reforme i teorije....
Znima me mišljenje o NESARA-i i razlici u odnosu na nekreditni novac.

http://www.nesara.us/pages/home.html

naročito o monetarnom/ekonomskom dijelu pošto je to u biti, kako se navodi, reforma u smislu bezkamatnog novca.

Poštovani gospodine On! Molim Vas da mi oprostite, što sam u prvom javljanju, propustio da Vam odam priznanje za drugu duboku misao, koju ste izrekli, da je nekreditni novac "karika koja je nedostajala". Očevi američke nacije, među kojima je bio i čuveni naučnik Bendžamin Franklin, bili su protiv kreditnog novca. Ali u argumentaciji im je nedostajala karika - nekreditni novac, pa je pobedila argmentacija bankara, iza koje je stajala ekonomska nauka. Marks je rekao da se upotrebna vrednost (korisnost) ne može meriti nego se kao i razmenska vrednost (cena) mora svesti na radnu vrednost (uloženi rad odnosno trošak). Tako je proglasio da kapitalisti od radnika kradu ili otimaju deo njihovog rada i tako ih uputio na nepomirljivu borbu. Ako teorija nekreditnog novca dokazuje da niko nikog ne eksploatiše, nego da iz porasta ekonomske racionalnosti, proizvođači zasluženo dobijaju svoj profit, a potrošači dobijaju svoj potrošački višak, onda je zaista ona karika koja je nedostajala da pomiri rad i kapital. Komunizam je propao jer nije imao projekat nekreditnog novca, kojim se ostvaruje (moderna) tržišna raspodela prema potrebama.
Komunizam nije propao zato što su Lenjin i Staljin bili zli ljudi, niti će SAD propasti zbog zlih bankara, nego zato što nisu uvele nekredtni novac.
Možda će već Barak Obama preći na nekreditni novac.

Nekreditni novac je poklon a ne bezkamatni kredit. Ne znam šta je NESARA niti Crom Time Bank.Dok nije bilo Interneta, nije smelo da se pojavi ništa o nekreditnom novcu. Sada, ako na Google-u upišete: non credit money, noncredit money ili non-credit money, pojaviće se milioni sajtova u kojima se pojavljuje nešto što liči na nekreditni novac, ali na svim grupama prvih pet mesta zauzimaju sajtovi koji govore o meni. Ja sam pogledao sajt IEA (Instituta za ekonomske analize) koji mi je bio najbliži. Dalje nisam išao.

Neće ići, jer Google gleda IP adresu s koje je dosao upit i lokalne postavke browsera i na prva mjesta stavlja sajtove koji su najblizi toj IP adresi i postavkama browsera, u skladu s logikom da bi to moglo biti najznačajnije onom tko postavlja upit...

ali nema veze, teško je sam progurati bilo što naročito revolucionarno... meni osobno je ovaj sajt otvorio oći u svezi monetarne politike iako sam oduvjek intuitivno znao da tu nesto ne štima;
....i oduvijek mi je bilo cudno to da Islam zabranjuje usuru tj.kamatu i nikako nisam mogao shvatiti kako to kod njih onda uopce funkcionira...

Gospodine Metuzalem, razumeo sam da možda ja nisam prvi u celom svetu nego samo u okolini. I to je veliki napredak. U Beogradu živi čovek dr. ekonomskih nauka, Srećko Ugrin, koji sada ima 70 godina. Napisao je knjigu na engleskom o nekreditnom novcu i poslao na trideset najčuvenijih adresa u svetu. Knjiga se u putu izgubila. Pošta je platila odštetu za izgubljene knjige, ali knjiga nema. Onda je angažovao Patentni ured u SAD da mu patentira pronalazak. Posle pet godina zavlačenja Patentni ured mu je rekao da su pod strahovitim pritiskom da ne smeju to da patentiraju. Tako je čoveku prošao život. Svetski poredak ne bira sredstva. Postoji neki Burek Forum, kojima sam ja četiri puta slao priloge, i oni su svaki put, moje teme sklanjali na Groblje Foruma. Kao da su mene spalili ili da su mi spalili knjigu. A onda se pojavljuje Google i vadi te teme iz groba i objavljuje. I sad na kraju Galaksija, koja ne da objavljuje temu sa kojom se inače ne slaže, nego čak dobijam i podršku. Internet je dozvolio da se ideja o nekreditnom novcu širi po svetu, što znači da joj je i pobeda osigurana.

Gospodine Stojane,
pomozite mi molim vas shvatiti jednu stvar:



Budući da "kreditni novac" uopće ne mora predstavljati nešto loše, ako je naprimjer izdan kao što to već stoljećima piše u Kuranu, sa 0 % kamata,
pretpostavljam da mislite na novac izdan kao dug, odnosno takozvani debt based money.

Dakle ako bi nekreditni novac trebao predstavljati dodatnu količinu novca
u opticaju, onda bismo i u praksi i u teoriji imali dvije vrsta novca.
Na koji bi se način isključila inflacija, ako je poznato da jedna od ove dvije vrste novca, u samim svojim temeljima ima konstantnu potrebu za neprestanim povećanjem, budući da je samo sa 100 nemoguće isplatiti 250? Dakle nekreditni (novac koji nije izdan kao dug) bez eliminacije
kreditnog (novca koji je izdan kao dug) na žalost, ne vodi ka ničemu.
Samim time, budući da se bazira na sistemu u kojemu je novac izdan kao dug, svaka pretpostavka o nekakvoj točnoj mjeri, pada u vodu.
Ovo pogotovo s toga, što se u modernim vremenima, "vrednost društvenog proizvoda" ne mjeri po novostvorenim vrijednostima, već
po novostvorenom dugu, a on je uvijek više nego duplo veći od stvarne
vrijednosti. Naime, to i je razlog zbog kojega kruška koja vrijedi 1 dinar,
u financijskim bilancama banaka vrijedi 2,5 dinara.

U biti, nekreditni novac predstavlja ovu dodatnu razliku od jednog i po dinara između prave vrijednosti kruške
i njene vrijednosti u financijskoj bilanci neke banke?

Osim toga, postoji nešto što se zove standard.
Dakle, svim ljudima treba obezbjediti osnovni standard, i to je ono na čemu mi radimo putem vremena kao mjere.
Naime, posao od 8 sati se može raspodijeliti i na više osoba, naprimjer onih nezaposlenih.
Ako 10 ljudi trebaju mjeru od dvadeset za život, onda je potpuno svejedno (baš i nije, jelda?) hoće li tu mjeru od
20 proizvesti samo jedna osoba danonoćnim radom, ili više osoba radom od samo par sati.
Na taj je način svima osiguran osnovni životni standard.

E sada, ako netko želi raditi više, onda on stvara dodatnu vrijednost.
Kod nas, ona se ne poklanja svima već ide pojedincima koji su je i stvorili.
Prije toga naime moraju naći način, kako će nekome utopiti ono što toj
osobi najvjerovatnije nije potrebno, jer u suprotnom, vrijednost te novostvorene, odnosno dodatne vrijednosti je ravna nuli.

Samim time, konačno je eliminirana i ona stalna potreba za povećanjem vrednosti društvenog proizvoda, zbog koje ćemo uskoro, a bogami, mnogi to već i jesu, preselili krevet is svoje kuće u tvornicu.

Pozdrav

Dopustite mi da se dotaknem i onog najozbiljnijeg problema.
Današnja je ekonomija bazirana na ratu i vojnoj industriji.
Kao logična posljedica, većina tvornica, svjesno ili nesvjesno, direktno ili posredno pomaže rat, a ljudi rade sami sebi veliko zlo.

Većina tih ljudi ne voli i ne želi raditi posao koji rade.
No oni su na to primorani, jer su ekonomsko roblje.
Tu nema nikakvog lijeka.

Naš je sistem riješio i taj problem.
Naime, ako upali, ti ljudi u roku od odmah mogu dati otkaz na svom radnom mjestu, što i nije baš mala stvar = većinu novostvorenih vrijednosti odjedanput nitko više ne želi kupiti = vrijednost 0.

Ovo su vjerovatno i razlozi zbog kojih naše stranice redovito posjećuju banke, od kojih su mnoge i one centralne (uključujući i ove domaće) te ostale "ozbiljne institucije"...

Gospodine Stojane,svo priznanje i hvale idu vama,vama koji ste ko zna koliko radili na tome da bi uobličili i definisali teoriju nekreditnog novca i sve zakonitosti koje ga prate,ja to samo shvatam iz više uglova i dimenizija,a ne samo iz tehničke ravni,jer zapravo,... glavna borba za inplementaciju nekreditnog novca će biti borba sa moćnicima,političarima,bankarima koji to neće dozvoljavati,jer nekreditni novac kopa njima grob,no novca neće nestati,već će to biti postojanje realnog novca,sa pokrićem,a ne ko sada kada je u svetu poplava špekulativnog,odnosno fiktivnog novca,bez pokrića,jer sama novčanica je bezvredna stvar,vrednost joj daje realno pokriće u nekoj stvarnoj vrednosti,robi, radu,a moćni bankari su samo obični paraziti i krpelji koji se prilepe čoveku i sisaju mu krv svojim bezvrednim papirom...

Nekreditni novac je u sličnom položaju kao što je bio Teslin projekat besplatne energije za celo čovečanstvo.Taj njegov izum, da ga je realizovao,čovek bi dobio izuzetnu praktičnu i egzistenicijalnu slobodu korišćenja besplatne energije za svoje pokućstvo i sve što proizilazi iz toga,tako da bi tada imao više vremena da se posveti sebi,porodici,duhovnosti,ljubavi,...a ne da kao sada krpi kraj sa krajem kako će platiti ovo,ii ono,i stalno je u nekim mukama koje preokupiraju njegov um,i nema vremena za neke više ciljeve.

Kada je Tesla pričao jednom bogatom bankaru o svom projektu Wardenclyffe
kao nameri besplatne energje za celo čovečanstvo, ovaj to nije baš najbolje shvatio, pa ga je pitao koliko će moći da se zaradi na tome,da se naplati.Tek kada mu je Tesla rekao da će ta energija biti besplatna i dostupna svakom čoveku svuda na Planeti Zemlji,onda je on shvatio sve...ali je ubrzo posle toga Tesli na volšeban način izgorela cela laboratorija locirana u Shoreham-u gde je bila smeštena i pomenuta kula Wardenclyffe.

Neka slična pozicija,ali u drugoj ravni, je i sa nekreditnim novcem,koji daje ekonomsku slobodu za celo čovečanstvo,i otuda je to Rotšildima i kojekakvim moćnicima ko kost u grlu,zapravo nekreditni novac je grobar njihovog kreditnog i špekulativnog novca.
No..ko šiša njih,na nama,ljudima svuda u svetu je da se izborimo za savaku vrstu slobode,pa i za ekonomsku...

Gospodine Peacemaker!
Kreditni novac predstavlja nešto loše, jer se brzina opticaja novca usporava (dokazano je da je tako), pa izgleda kao da je novca manje, tražnja se smanjuje, roba se ne može prodati i dug se ne može vratiti, pa se uzima novi, još veći kredit, i tako u beskraj, što stvara inflaciju.
Zato se uvodi nekreditni novac, koji u opticaj ulazi kao poklon (ne kao bezkamatni kredit, što je praksa u islamskom svetu i nema veze sa nekreditnim novcem). Stvaranje novog novca putem kredita je zabranjeno, tako da nema dve vrste novca i problema o kojima ste govorili. Krediti se daju iz ušteđenog nekreditnog novca, tako da novac menja posednike novca ali količina novca ostaje ista.
Potrebna dodatna količina novca je ona koja je potrebna da kupi dodatnuproizvodnju i zalihe (zbog usporenja brzine opticaja novca) neprodate robe. Više novca nije potrebno, jer za prodaju robe koja odgovara prošlogodišnjoj proizvodnji, dovoljna je već postojeća količina novca.
Nekreditni novac proizilazi iz porasta ekonomske racionalnosti (produktivnost rada povećava proizvodnju i ponudu, a povećanje racionalnosti potrošnje smanjuje brzinu opticaja novca i tražnju). Pošto rat predstavlja pad racionalnosti to se novac mora povlačiti iz opticaja, što danas niko ne radi, ali u sistemu nekreditnog novca mora biti tako, inače ne pričamo o mojoj teoriji nego o nečem drugom.

ok, sada sam tek skužio razliku između nekreditnog novca i bezkamatnog kredita po Stojanu N.

Ali ako je novac poklon, što bi se u stvarnosti desilo s onima koji su rasipnici ili neradnici/ljenčine... i kada ostanu bez love što onda dati im ponovo poklon ili što ako se isti obrate nekom lihvaru i ponovo uđu u dužničko ropstvo?
Kako taj sistem suzbija konzumerizam tj. kako natjerati suprugu da ne kupuje više cipela nego što joj treba?
Mogu li ta dva sitema kreditni i nekreditni novac funkcionirati paralelno?

Možda davim ali da li je porovedena kakva simulacija (na sajtu od Stojana N. uspio naći, možda ipak ima kakav link? ) što bi se doista počelo dešavati u real world.

Nekako mi se čini da kada bi princip nekreditnog novca prebacili u igru Monopoly da to bas i ne bi funkcioniralo... no, možda se varam ?

Poštovani gospodine On!
Neću Vas više hvaliti. Pošto ste skroman čovek, može Vam biti neprijatno. Ali, moram nešto da kažem. Kako su se mobilisale mase na revolucije, u kojima se ginulo i stradalo. A mi ne zahtevamo ništa. Pošto imam 65 godina bio bih srećan da penzioneri dobiju malo veću penziju, i ja među njima, koliko mi po zakonu pripada. I to je sve. Mi molimo samo da budemo saslušani i bićemo srećni ako znamo da ljudi znaju ono što smo im hteli da kažemo. Ja sam mislio da ću umreti a da neću uspeti da prenesem drugima, šta sam otkrio. Sada sam srećan, jer mi se čini da je ideja o nekreditnom novcu već zaživela. Hteo sam da dr. Srećku Ugrinu, koji je život posvetio nekreditnom novcu, a nije uspeo da objavi knjigu o tome, kažem da je Administrator Galaksije rekao da bi rado objavio knjigu o nekreditnom novcu. Zovem ga svako veče na telefon, a on se ne javlja. Brinem se. Ja sam bio student poslediplomskih studija, kada sam došao na tu ideju, ali mi nije dozvoljena odbrana rada. Posle sam ceo život sažimao to što sam hteo da kažem, da bi bilo što jasnije i kraće, jer niko za mene nije imao vremena.
Sada, ovo što je ostalo od mene je na mom sajtu i mom blogu. Da nije Interneta, od mene ne bi ostalo ništa.

Gospodine Metuzalem!
Sve Vam se nalazi na mom blogu, koji je ispod potpisa, a i sam potpis sve kaže. Treba samo pročitati. Ja kažem da dajem nekreditni novac za penzije i dečije dodatke, a vi pričate kao da dajem nekima koji ne vole da rade. Koji su sposobni za rad moraće da rade da bi dobili novac. Penzioneri po zakonu ne treba da rade, samo kad danas dobiju penziju to mora da se vodi kao nečiji trošak. Ako im se daje nekreditni novac, to znaši da im se novac poklanja. Nema duga, nema kamate a novca je baš koliko treba da se kupi nova, povećana proizvodnja i zalihe robe, koja se nije mogla prodati (zato što se novac izgubi, zbog smanjenja brzine opticaja novca, što se pokazuje kao smanjenja tražnja). Proizvodnja raste zbog povećanja produktivnosti rada a tražnja se smanjuje zbog povećanja racionalnosti potrošnje koja povećava korisnost pa ljudi ostvaruju istu korisnost sa manjom količinom proizvoda. Eto, to je, ukratko.

Nije da se ne slaže, već suprotno - to je odlična ideja. Samo su neki članovi foruma iznijeli "teškoće" koje trenutno sprečavaju da se to sve ostvari.

Svaka ideja slobode ( pa makar i jedan korak više ) je uvijek dobrodošla! Samo moramo biti svjesni činjenica i stvari kojima moramo "platiti slobodu", jer kako znamo iz puno primjera - svaka "sloboda" se nekako "plaća". Bitno je da ZNAMO s kakvim se preprekama suočavamo, jer... obično kad se lupi glavom u zid - boli. A i kad nekom moćnom "staneš na žulj" - vrlo lako možeš "kupiti kartu za 5. denzitet"!!! Dakle - oprez!

Dakle, super ideja - samo ju nekako treba izvesti i provesti...

Dakle, ideja je nikla na nebu (Internetu). Sada samo neko ko silazi na zemlju treba da je sa neba prenese na zemlju. Valjda će se naći neko.