hmmm baš svako je sebi rekao kako je samovažnost najveći neprijatelj...a onda su nastavili sa samovažnošću
Mi nemamo iz ovog znanja profesore, ali svako ko o tome priča kako god to pričao je odmah profesor jer druge uči svome načinu.
Bez male doze samovažnosti ne može da se priča e to treba naglasiti pa nastaviti.
Mi smo koravi kada pišemo jer uvek smo isti, ponavljamo se u načinu predstavljanja. Kada već pišemo mi trebamo odmah i da prodorno pogledamo u to što pišemo...i tu trebamo videti dali utičemo na ishod ponašanja kod drugih...utičimo?! ili se prepuštamo zabavnim sklonostima koje ne pravdamo itd...

Kada izneseš svoje gledište odmah se javlja refleksija koja ti daje do znanja da menjaš pristup. Dakle, potrebno je krenuti kako tako pa uvideti blok koji treba preurediti. Ja tako učim ponašanje. Uvek se postavljam smelo kao učitelj jer to je ujedno energetska namera. Potom tražim način da se smanjim putem drugog kontakta. Pa se opet vinem.

Čini se da nisam odgovorio u vezi uverenja i gonjenje dvojnika

Mi smo podložni raznim uverenjima jer smo prihvatili kao obavezu da verujemo u reč. Recimo, čitaš nešto i ne primetiš da ti u stvari veruješ u reči...tek kasnije se prosuđuje. Verovanje u reči stvara ljudski oblik. Reči su opsesija za čoveka, o tome se radi. Reči nisu jedine koje objašnjavaju. A npr. sediš i hoćeš čitat a najpre namerno uspavaš telo, e onda vera u reči ima drugi vid jer uspavano telo ne dozvoljava da te reči opsene.
Uverenje je i način donošenja odluke...treba pratiti tok...odluka se donosi u korenu vrata.
Zatim...ako nas neko kritikuje, mi smo uvereni da moramo reagovati i opravdati se.
Možda ima još o uverenjima ali ovo je dosta za sad.

Što se tiče dvojnika što nas goni da proučavamo duhovnost, to je primarno zato što on kao energetsko telo ima vezu sa svime drugim a što mu govori...on je video šta se dešava u trenutku smrti tj da će umreti, i zato traži način da se formira.

Zavuklo se tu nešto religije kroz tumačenja učenja don Huana, ne puno ali na strateškim mjestima. Religija se zamaskirala u terminologiju iz Kastanedinih knjiga. Smrdi na krščanstvo, ali može biti i da je neka druga vjera na bazi samokažnjavanja, predaje moći i krivnje.
Smatram da nemamo puno izbora što se tiće predaje/krađe moći, ali meni je povremeno draže da mi moraju otimati nego da dam unaprijed, tako makar stignem prebrojati dio inventara.

Pa ne bih se u potpunosti slozila... slusam i citam iz radoznalosti. Zato mi je jako vazno da taj koji prica ili pise to radi iz licnog iskustva, a to mi opet "dvojnik" odmah kaze ... e sad, ja mogu da poverujem u te reci u smislu da je to necije licno iskustvo, ali ne moram i da odobravam. Naravno, nemam uopste poverenja u reci za koje mi "dvojnik" kaze da su samo knjiske fraze. To je u vezi verovanja u reci. E sad, ako vidim da se i pored knjiskih fraza provuce i licni dozivljaj, na to obratim paznju i verujem delimicno u te delove.

Ja sam malo bila u problemu u vezi te samovaznosti /ega...jednostavno se nisam mogla ni po koju cenu osloboditi barem neke mrvice toga ( suprotno svim stavovima bilo kojih "duhovnika"), jer ko sam onda uopste ja, ako toga nemam, i naravno, kako bismo onda komunicirali? Cim razgovaramo, na neki nacin suprotstavljamo 2 samovaznosti, a zasto nebismo razmenili na taj nacin iskustva? Da, svi smo mi jedni drugima "profesori", to se slazem, a mislim da svako to jeste nekom drugiom, i u kontaktu sa ljudima koji nemaju veze sa ovim temama niti ih one interesuju, mi opet ucimo ( a i oni- hteli- ne hteli )- pa su nam i oni "profesori".


Primetila sam, i slazem se, a to je i ucenje .


Dobro, hajde da se vratimo na pricu o odbeglim prasicima sa farme .( Ako se secas pre neku godinu se to i desilo u stvarnosti u Americi.) Nedelju dana su bezali od potere, kretali se nocu, a danju se krili u zbunju...jos jednu temu ovo moze otvoriti- vezanu za zivotinje i njihovu svest i medjusobni odnos...Kada su konacno uhvaceni, omoguceno im je da zive mirno svoj zivot do kraja i da ne posluze kao dekor na stolu za vreme praznika .
E sad, ja nekako i nas slicno vidim... sta ako licim na to prase ( ne ocekujem milost, vec se bunim protiv praznicne trpeze)?
I da li mislis da ceo zivot moras razvijati neke posebne tehnike da bi tako nesto uspeo? Da to povezem sa "orlovim darom" ( kazem nisam proucavala Kastanedu, procitala sam samo- kao i neke druge stvari koje nije on pisao...
Kada nesto procitam, od takvih knjiga, nije bas onakav proces kako se tebi cini, obrnut je....procitam, i tamo gde se poklopi sa onim sta ja osecam- upali se neka lampica...ne citam da bih u sebe usadila procitano i to pokusavala da primenjujem... vec trazim poklapanje).
Da se vratim na ono sta sam pocela- recimo- Eskimi na Severnom polu ili Busmani u Africi nemaju pojma ko je Don Huan, niti su im poznate njegove metode. Zar oni nemaju istu sansu ( orlov dar) kao i onaj koji to zna?
Zato govorim o razlicitim putevima ka istom - ka duhovnosti.
Ali i dalje mi nesto nije jasno... ok, nas dvojnik je video da ce umreti i tera nas na duhovnost... ali zasto, da bismo mozda uradili nesto kao ona 2 praseta?

Smrt mi nemožemo pojmiti ako nismo bili na samoj ivici da umremo. Odvaja se svest sa ekstermiteta i počinje osećaj kao da goriš. Ako se tren pre ne uplašiš i počneš moliti Bogu (jer je to najjednostavnije u toj prilici), onda počinješ da gubiš priliku da misliš, gubiš um, i padaš u nesvest gde se zakratko osećaš predivno, a onda pošto u tebi boravi želja da još trebaš živeti na zemlji..smrt te dokusuri tako što te nešto snažno udari i ti se rastočiš i izađeš kroz stomak...zaploviš u orlovom kljunu.
Ovaj opis je video dvojnik...video je da se to dešava ljudima

Bez ovog uvida u svesti niko se neće ni pedalj pomaknuti u razvoju svesti, jer nezna kako je smrt nešto neverovatno opasno.

Dvojnik sve zna samo mu se ne poklanja pažnja na pravi način, on treba da nas vodi, a mi nismo mi nego dvojnik...u dvojnika je plamen našeg života.
Dakle, mi oni mi, trebamo naučiti kako trebamo živeti, u globali te reči.
Zato je osnovni stav: već si mrtav.
Ostalo je bonus

Eskimi, Busmani i ja mozemo samo da "filozofiramo" svako na svom jeziku i na kraju svi zavrsimo na istom mestu .
Ok, recimo da je sve tako. Ipak je u tom slucaju i trud dvojnika uzaludan u nekoj krajnjoj liniji jer onda-ako dobro shvatam- nema sledece inkarnacije ili bestelesnog zivota sa tvojom licnom razvijenijom svescu? Sta je onda taj "bonus"?
Cak i ako malo "pozivimo" bestelesno, sta ce nam to bez nase svesti- opet je sve besmisao, a to je ono sa cim ne mogu da se pomirim .

Ja i vidim sebe prvenstveno kao dvojnika koji iz nekog razloga ima i fizicki izraz na Zemlji...cini mi se da se u nekoj tacki razmimoilazimo u shvatanju njega, i da zbog toga i razgovaramo .
Ali me ipak kopka nesto... zasto sam se kao dete plasila neceg cega se drugi nisu plasili ili volela nesto ( za sta nije bilo valjanog, konkretnog razloga- jer tada nisam jos stigla da iskusim razloge za to)- ako to nije zbog inkarnacije moje duse / svesti?
Ipak mi je tesko da poverujem da ti osecaji nisu moji.

Taj bonus treba da je ostalo vreme do poziva sudbine...i u tom vremenu treba da se vodi preporođen način života. Ljudi uopšteno ne žive sa smrću nego sa brigama. Taj bonus je vreme da se istraži druga pažnja.


Kastaneda za reinkarnaciju kaže da je to pogrešno tumačenje činjenica prilikom usklađivanja skupne tačke.
@Delfina hoćeš li ispričati o tim osećajima?

Na primer, secanje na osecanja i dogadjaje mi seze do neke moje 2. godine zivota- odbojnost ili ljubav prema nekim ljudima ( odbojnost cak i prema nekima koji su samo hteli da me kao dete pomaze ili ljubav prema nekima koji me nisu bas nesto mazili );strah od aviona; nedostatak straha od zivotinja, cak velika naklonost prema njima..."Babaroge" nisam priznavala ...malo uopsten opis, ali mislim da je dovoljan za sada.
Ne znam da li postoje inkarnacije za sigurno ali me takvi primercici navode da bi to moglo
postojati. Ok, moglo bi to biti i da mi je dvojnik "sapnuo" nesto, ali zar on tako jasno komunicira sa dvogodisnjim detetom?
Ali ne bih se slozila sa uobicajenim verovanjem u karmicki sistem kaznjavanja ( ko bi jos mogao tu dobiti "nagradu" ), nego nesto kao ispunjenje nekog zadatka, svrhe. ( Mozda bi tako "kazna" bila ponovno rodjenje u materijalnom svetu ). A svrha mi nekako tesko moze biti -hrana za orla. ( Ne zato sto bih da se time tesim, nego zato sto bi to ipak dalo smisao. A onda bi bilo normalno i da postoji nasa licna svest.)
Nekako u svim "putevima" i religijama kao da postoji i deo istine koju je neko namerno prilagodio tome da treba da se osecamo jadno, bezvredno, da smo beznadezni robovi, ali i da su svi razliciti tek "bezbozni" gresnici koje treba progoniti ( verovatno zbog toga i postoje te "razlike") ...
Eto tu mi nesto "ne mirise" na istinu. Kao i sve gde se ocekuje da ne treba da se upitamo :"zasto?", vec samo da slepo sledimo bez potrebe da saznamo sta to sledimo i da obozavamo tek tako, a ne da volimo i postujemo zbog konkretnog razloga.
Ako nas je stvorilo neko nezemaljsko bice koje se hrani nama, mozda bih smela i da pomislim
da i ono nekako evoluira u nesto gde mu nismo mi potrebni kao hrana ? ( Nekako mislim da
se sve stalno menja) . Nije li takva misao pomalo svetogrdna od mene , ali se ipak pitam i to?
Jel' mi to um bas ne da mira?
P.S. jel' praktikujes konkretno to o cemu pricas ?

Praktikujem traganje a sada učim sanjanje. Naravno, mora čovek videti istinu dok proučava ovaj koncept da bi se usmerio na tu stranu. Ako se praktikuje npr. ne-delanje brzo se mnoge stvari potvrde i jednostavno nastavljaš dalje. Rekapitulacija kao tehnika ne može odmah da se potvrdi tek kasnije kada se čovek jasno opredeli da je nužno da poznaje ljudsku narav da bi ratnički delovao te se vidi da je oslobađanje inventara nužno da bi imao čistu sliku pred očima bez da ga išta iznenadi i trza. Inventar nas trza i otežuje nas namesto da smo laki.

Ratnik je sve gušći...gustoća omogućava da se bolje vide procesi. Recimo sinoć sam video kroz levo stopalo kosti na tabanima. Gustoća o kojoj pričam je izraz kojim opisujem razliku prema kakav sam ranije bio. Ta gustoća je druga pažnja koja nije raštrkana po predmetima oko mene.

Ovo je u kratkim crtama a ovakve reči ne bih mogao da izmislim.

Recimo da smo svi mi ljudi u nekom programu ovde na Zemlji... ali ne vidim sve crno i belo. Ako je ovo nase fizicko postojanje "crno", mora da ima i neceg "belog" u tom fizickom /organskom postojanju- koje bismo trebali da pronadjemo...uvek mislim da su tu negde i vrata koja treba da primetimo. Pa mozda nam je to i neki zadatak svima ovde, samo nisu sva vrata ista .
Zasto ne pokusati upotrebiti ono sta ti je pod nosom... kao i u odrastanju, nije zgodno preskociti poneki stepenik, jer ces se na to vratiti kad-tad. Mislim, ako smo u fizickom telu, ima valjda i neka pozitivna caka u tome, nije sve bas crno. Imamo i bestelesnog dvojnika koga mozemo da slusamo ako hocemo- to je vec veliki poen za nas .
Naravno, ne sumnjam da ti mozes iz mojih reci osetiti da li iskreno pricam sta osecam ili samo naprazno "filozofiram", kao i ja iz tvojih . (Pitanje nije predstavljalo sumnju , samo je trazilo malo vise otvorenosti u izlaganju- ne zameri .)
Sta ako je ovakva isprogramirana nasa stvarnost niskih vibracija jedina stvarnost ili jedini nacin da vidimo, osetimo i iskusimo "stvarnost" ? Zasto bi to samo po sebi bilo mnogo lose, kao i fizicki oblik? Ja cu to onda prihvatiti kao moju trenutnu stvarnost, trenutno stanje , i pokusavacu da je ucinim vise "belom"... mozda -ako vise ljudi to isto pokusa na bilo koji nacin, ova nasa sadasnja stvarnost ( koliko god isprogramirana i sa sve takvim vibracijama kakve su)- evoluira nabolje? Mozda je to nasa uloga ovde?
I ko mi moze reci, da kada se oslobodim od ovog programa/ niskih frkvencija ove fizicke stvarnosti -ne odlazim samo u drugi program koji opet nosi neku drugu problematiku ?
Pa orlov kljun je vec ta problematika sama po sebi u sledecoj etapi ( i uklapa se u ovo sta pricam), ali bih mozda u ovome gde sam sada trebala nesto da uradim vezano bas za moje postojanje ovde na Zemlji da bih se nadalje bavila mozda sledecim "programom"...rekla bih da se to sustinski i ne razlikuje od tvog pristupa, samo sam mozda ja skoncentrisanija na ovo gde sam sada i smisao toga.
(A mozda ipak i pre ili posle tog "poziva sudbine" ima jos neka etapa- to ne mozemo znati nikako sada.)
Nadam se da sam uspela recima izrazim ono sta osecam, i da razumes sta sam htela da kazem.
Ali, ne dam nikome da me pojede, kako god .

Baš je lepo biti čovek
Lepo je imati svoje misli

Problemi nastaju sukobom mišljenja.
Dok čovek leti visoko njemu je predivno u životu, jer se uigrao u sebe. Povratak svojoj suštini trnovit je put. Ali, to je takođe put srca u istoj meri koliko bi neko rekao da je nužno samo emitovati ljubav. A opet to nije isto. Za održanje frekvence u konstanti potrebna je snaga...a oko nas je neistraženo polje koje gradi našu pojavu. Neistražena suština koja je oko nas radi za nas jer mi to očekujemo...mi očekivanjem naređujemo našoj suštini samo ono što nam se sviđa. I to je OK ali je i OK da ta suština u sudbinonosnom trenutku prekine poslušnost i ubije sama sebe, zato što smo prihvatili OK. Dakle, prihvatiti bilo šta nije lako. Mi smo primorani da prihvatamo, i zaboravljamo suštinu. U nezgodnom smo položaju. Zato, smatram da je bolje živeti kao živ mrtvac, jer se ne možeš kajati za nešto.
Svako delo kada je kao poslednje koje izvršavaš spada u besprekorno delanje.

Nije uopste, mnogo je tesko:-D.

Jeste .

E ovo je tipicno ovozemaljsko razmisljanje , ali se slazem .

Misliš da treba vanzemaljski razmišljati?

Rekoh da se slazem, pa bi to i bilo znacenje onoga sta mislim .

OK, ali što kažeš da je tipično. Prosečan čovek ne razmišlja tako...gleda stvari drugačije.

A što je po tebi teško biti čovek? Dali zbog brige koju vodi o sebi, ili nešto drugo,,,što se mora naprezati boriti

Svaki prosecan covek obozava tu recenicu (mozda u malo modifikovanijem obliku), kada hoce da naglasi svoj trud.
Gleda stvari drugacije jer vidi drugaciji smisao.

Tesko je zato sto - ako neko zeli da shvati zasto je tu gde je- bukvalno se sve oko njega uroti protiv te potrage, vuce ga dole, samo da ga spreci da ispliva na povrsinu. Tu se teskoca odnosi na trud i borbu sa svim tim, i na neodustajanje.
Tesko je i ako je neko tip koji samo veruje opipljivom svetu materije...laksi mu je ovozemaljski zivot u smislu da ga ne muce muke koje ima ovaj prethodno opisani, ali mora biti da besmisao dubljeg postojanja osim produzetka vrste nosi ipak razocarenje i vodi ka "pucanju" kad tad. Tada osoba ne zna razlog svog "pucanja"( i dalje se ne zamara smislom), ali bih rekla da je to lazni, prividno ispunjen, ali ipak prazan nacin zivota u fizickom telu- otaljavanje onoga sta drugi od te osobe ocekuju, koje opet ne donosi ocekivano trajno zadovoljstvo. Nesto fali. On moze imati sve sta podrazumeva ovo materijalno postojanje, a opet biti duboko nesrecan kada mu prodje prvobitno odusevljenje.Tu se teskoca odnosi na nepriznavanje jos nekog aspekta sebe osim onog vidljivog u ogledalu, i "svojih" misli primljenih i usadjenih obrazovanjem, preko medija, ocekivanjem drugih od njega.
To bi bilo ukratko to. Svako ima svoju vrstu muke.

Mozda i kao putnik kroz razne nivoe, koji je trenutno na jednoj od usputnih stanica . Ne kajes se, i niko ti ne moze nametnuti bilo kakav osecaj krivice .
A zasto je po tebi lepo biti covek?

Iz puno, puno, puno, puno, puno razloga je lepo biti čovek
Eto najniži razlog je što se može imati sex,,,pa onda možeš jesti palačinke sa eurokremom,,,lepo je slušati muziku; ići u prirodu; gledati filmove...čak je lepo zavlačiti se u svoj tajanstven um i delovati na drugog. Lepo je biti kreativan i baviti se umetnošću. Sve je lepo jer sve je za čoveka.

Čovek na zemlji je vrh postojanja. Bolje je biti čovek nego drvo, iako drvo duže od njega živi.
Čovek ima najveće mogućnosti i zato treba da je srećan što postoji kao čovek.
Čovek ima baš lepo telo, lepo ga je gledati.

Ne treba zaboraviti ni "Milku"- dessert chocolate- to ima samo u ovoj vibraciji .

Da. Samo sam naveo kako treba raspoznati ono što bi trebali prepoznati...Niko sem čoveka ne uživa u izobilju. No sve što smo kao obični ljudi, to je prva pažna kod don Huana...dakle, mi trebamo reći ono što jeste, ono što je lepo, ali ne moramo to i koristiti. Jer,,ako bučimo kako nije dobro biti čovek, onda smo mi u ratu sa svetom. Zbog toga postoji tehnika “kontrolisana ludost“...to je ponašanje gde pokazuješ znake iskrenog viđenja stvari ali sa rezervom prema istim...daješ ono što je tačno i što se očekuje, ne braniš ništa - ali imaš tajni koncept obuzdanosti od lične koristi.

A šta misliš da ima u tim drugim vibracijama, i ko ti je to rekao, i kako si u to uverena, i dali se to može objasniti na prihvatljiv način...??

Pa krenucu od ove nase vibracije koja daje ovaj nas "cvrsti" oblik. Mislim da ljudi koji imaju na primer talenat za muziku- koliko imaju sanse da brze shvate sta su- toliko mogu biti i u vecoj opasnosti. Da li je cudno reci da smo mi i sve oko nas- zvuk?
Upotreba reci nije uopste naivna. Kic muzika nije uopste naivna. Zivot zagusen ruznim ili neiskrenim recima( i mislima- koje su opet neka druga vibracija) i raznim odasiljacima tv i radio programa ( i ko zna cime jos) nije jednostavan. Koriscenje ultrazvuka u medicini- koliko god bilo zgodno- mislim da nije naivno...preci samo te prepreke u postojanju u ovoj "gustoj" vibraciji je velika stvar.
Mislim da smo mi samo delimicno u ovoj zgusnutoj vibraciji. Da smo potpuno- bili bismo nekakvi roboti ( a neki bas tako i deluju) .
Mislim da vibracija ima nebrojeno mnogo ( kao sto ovde ima slova azbuke i njihovih kombinacija u reci).
Primetio si sigurno da cesto govorim "mislim". Ne govorim to zbog enormnog ega, niti zato sto posedujem neko vise znanje iz fizike ( da se primetiti ) ili se bavim naucnim radom, ili koristim neke posebne tehnike spoznaje. Sve posmatram iz perspektive obicnog coveka, i sve ovo sta govorim su stvari koje mi nije niko rekao, ali sam imala par ljudi sa kojima sam delila interesovanje za te teme ( niko od njih nema nikakvih posebnih sposobnosti). Ipak ih je sve manje- polako odustaju i utapaju se u potpuno predavanje "gustoj" vibraciji i to je njihov izbor. Ostala mi je jos jedna takva osoba.
To o cemu pricam su neke stvari koje su mi normalne, logicne ( ovo sada bas zvuci kao proizvod uma ), samo sto kako sam starija- mogu bolje da to formulisem u reci. Moguce da mi u tome pomaze ono sta sam vec rekla- trazim poklapanje u onome sta procitam i cujem sa onim sta osecam, a ponesto i iskusim ( ne mora to biti nesto ekstremno, ali dovoljno da mi potvrdi neke stvari) .
I ovo sto sam do sada napisala nije bas u potpunosti opisalo to sta bih rekla, mnogo je tu jos detalja.
U tim drugim vibracijama su sigurno bica koja vibriraju drugacije od naseg fizickog tela, tamo smo i mi- bez obzira da li smo u fizickom telu ili bez njega. Kada smo u fizickom telu, prozimamo ga iz te vibracije, i cinimo taj zivi spoj. Na primer- veci deo mene koji iz druge vibracije posmatra ovaj delic u fizickom telu- proba "Milku" preko te svoje "produzene ruke"-fizickog tela...i tako uci. Ako ga ta "Milka" bas "obori sa nogu"- pozelece mozda jos jace da bude u toj gustoj vibraciji, i malo ce se vise uplesti . A ako posle fizicke smrti nestane moja svest- cemu ucenje i iskusenja?
Slazem se da smo napadnuti i da se nasom energijom hrane drugi entiteti, slazem se sa tvojim opisom “kontrolisane ludosti“ , slazem se da jednom mora doci "poziv sudbine" kako kazes, ali tome je onda podlozan i nas "orao" i "pastiri" ( ne zato sto ih stavljam na ljudski nivo, vec zato sto mislim da svi podlezu nekim zakonima univerzuma koji su od svih nas zajedno mnogo veci i da u to spada i neki vid evolucije.)
Mislim da vibracija u kojoj smo trenutno nije ni priblizno vrhunac onoga sta treba da naucimo, a rekla bih da treba da ucimo. A tek ne mozemo biti sigurni da li taj poziv sudbine nudi neku opciju ili ne i ako nudi- kakvu...
Pominjem cesto odnos covek- zivotinja. Mozda zato sto je to slika koja predstavlja nas odnos sa orlom? Sta se sve energetski moze naci oko klanica, i sta ostaje u mesu ubijene zivotinje? Sta pojede orao ? Mozda je zato nepozeljno da imamo svest, jer je bolje da se oljustimo od svesti kao kikiriki od ljuske- zbog ukusa? : ? Mozda je nase zemaljsko postojanje cementirano na nizoj vibraciji dokle god ne shvatimo nesto i u vezi te analogije, izmedju ostalog.
Ako mislis da se ponavljam u onome sta pricam- samo dopunjujem ono sta sam rekla.
Ok, naravno za ocekivati je da negde i gresim (a tek svako ko nikada ne preispituje stavove- zasigurno gresi- kao i onaj ko se da lako uzdrmati).
Eto, nisam ti dala fizicke argumente ili argumente koje zastupa neki pravac duhovne samospoznaje, nisam ni nacitana mudrijaskih knjiga, niti pamtim citate procitanih... pa sad -mozda mozes i pomisliti da nisam ni kompetentna da govorim na ovu temu bilo sta .Mozda sam i pogresila u nekom opisu gde bi me nauka slatko pobila .
Ali treba biti otvoren za razne opcije .
Neka doza ekscentricnosti ( kako bi to okolina nazvala) je sve od moje spoljasnje "kontrolisane ludosti" .