Zanimljiv poredak.... Recimo, a što ako si zapravo usmjerio pažnju, pa tek tad primjetio naslov teme?
P.S.
Znam da je offtopic.

Pa, znaš kako je bilo:
Zapravo već neko vreme podsvesno očekujem temu na kojoj ću napisati ono što sam opisao. Danas sam pre nego je ugledao bio privučen energijom dvojnika koji zapeo da zumiram slova. A onda se javili paketi koje sam trebao formulisati. Pokušao sam da doteram svoje mišljenje što je moguće bolje. Gledam da kada bih i sam ponovo nekad čitao, vidim i neverujem da sam tako mogao pisati.

Možda vredi i ovo što kažem...

Da, ali to sad povlači pitanje dal ono što si prije nazvao "nijemim znanjem" jest nijemo znanje ili samo skup podataka koje "ti" tad u onome kontekstu zvuče smiselno.

Naravno da povlači takvo pitanje. Nemo znanje brzo nestaje iz pažnje, i uvek je istinito tako što pokazuje neispravnost neistina u pažnji posmatrača.

Pogubio si se u svom svijetu i ideš sve dalje od mogućeg normalnog razgovora, vrati se malo na zajednički teren ako misliš raspravljati.

Trenutno nisam u svom normalnom stanju svesti.
U normalnom stanju nemogu ništa da pišem a kamoli objavim.

Novo stanje svesti neprocenjivo me zadržava na tom mestu sve dok to mesto ne bude ugroženo niskim udarcima krivnje za nešto.
U povišenoj svesti sam i odavde mogu doći do bilo kog odgovora koji bi bio važan za moje biće.

Vidi @promatrač,
U normalnom stanju svesti uske su performanse uzdizanja svesti. Kada bi konstantno vršio ne-rad došao bi posve prirodno do ideje da je nečinjenje ispravno a to bi bio uvod u nemo znanje.

Sebi nebih oprostio da dopustim nasedanje na laž da je nešto ispravno a da neprobam zaviriti u ponudu.
Moj dvojnik ode i bude to što se nudi.
Vera je jedno ali osetiti ispravnost kroz akciju dok si na zemlji je nešto drugo.

Recimo znaš da je nešto laž i obmana, zar nebi pomoću znanja i umešnosti ispoljio to do čega si došao?
Kako da gledaš gde se ljudi zavlače i ostaneš miran?
Odmah OPD ili nema kasnije jer je vera delo treninga onoga u šta se veruje.

Možda te nisam razumeo.

U povišenom stanju svijesti čovjek ima tendenciju da ode u dubinu i ako tamo predugo ostane, izgubi krupnu sliku i nekako zbog toga postane previše bizaran pa čak i kapriciozan u razmišljanju, a pogotovo u komunikaciji, samo to hoću reći.

Neznam kako to vidiš.
Povišena svest znači odsustvo lanaca. Prosečan čovek nemože ući u povišenu svest. Povišena svest nije stanje racionalnosti.

Verujem da dok si nekada čitao Castanedu u pojedinim delovima teksta morao si ući u povišenu svest zbog delova koji su nemo znanje. Tada nisi mogao sem duhovnog plana da biraš lični interes.

Dok, ..možda se bojiš 'varanja duha',.. sobzirom da radiš takav posao gde tvoj inventar nalaže da budeš objektivan prema svim duhovnim pravcima, izaziva kompromis u tvom biću jer nesvesno stvaraš podršku svim duhovnim pravcima a time potencijalnu lošu karmu.
Mesto prestanka sažaljavanja prema sebi donosi bizarnost jer ono kao predhodnica nemog znanja ukazuje da u inventaru imamo nečeg lošeg.

Čije pažnje?
Dal to znači da brzo zaboraviš ono što si do malo prije znao.

Svako stanje svesti se sastoji iz pažnje.
Nemo znanje nema normalnu frekvenciju. Trenutak usredsređenosti svoje pažnje na nemo znanje je drugačiji uvid u ono što se zna. To što se zna u tim trenucima kada hoćeš da zapišeš na papir, vidiš da se najednom nemožeš setiti. Onda moraš da se prisetiš svoje namere pre ulaska u to stanje da bi držao na okupu ceo segment manipulacije sobom - da bi zapisao ono što si video ili čuo na frekvenciji nemog znanja.
Potrebno je dosta strpljenja i jake volje da se prisetiš pređašnjih aktivnosti, činjenja, želja, namera, ideja, osvrtaja, češanja, pokreta, zahvata, udaha, pokreta očiju, mesta izgubljenih sekvenci, i slično... da bi kontrolišući protok sebe u vremenu 3D baratao svešću u potpunosti.

Dal bi to značilo da je osoba koja je doživjela nijemo znanje, u trenutku kad nije u doticaju sa nijemim znanjem, promatrač?

Da.

Dakle pristup "nijemom znanju) je dostupan samo u povišenom stanju kojeg mogu teško "doseći".
Ako bih u tome trenutku uspio zapisati što sam saznao,kako bih kasnije pročitao,bio bi to uzaludan posao.
Jer "kasnije" sam promatrač kojemu ovaj tekst neznaći "ništa".Zapravo bih rekao,vjerojatnost da ga krivo shvatim je veća nego da da shvatim ispravno.
Osim ako ga u "povišenome" stanju napišem tako da ga mogu razumjeti u "normalnome" stanju.A to opet mogu samo ako sam u "povišenom" stanju.

Što me vraća na moje prvo pitanje tebi,s jednim novim pitanjem.

Ono što zbunjuje je normalno stanje svesti i to zato što vreme teče a mi se treba nešto naprežemo.

Bit je doći do maksimalne količine energije koju nepoznajemo kolika je i upamtiti to mesto da bi ga nameravali.

Pitao bih te šta si iskusio ili isprobavao, ali neznam šta da te pitam.

Ima nekih stvari preko kojih nemo znanje nije dopustivo. Konkretno mislim na neorganski entitet koji čini se da vrši neke aktivnosti u zavisnosti od naše volje.

Recimo ako se veruje u Hrista sa jedne strane a sa druge traže slobodne vrednosti egzistencije svesti, onda se upoznaje jedan entitet koji vidi sve naše tajne, i napada sve što je nebeskprekorno u nama.

Dali imaš kakvo mišljenje o svemu?

Dakako,
nijemo znanje je njemo, zašto se uopće pozivati na njega kao na izvor informacija, kad nam ga je gotovo nemoguće shvatiti normalnom svjesnosću.
Također se s ovime spoznajama dovodi u pitanje jeli uopće mudro pisati svoja saznanja, na “javnome “ mjestu poput foruma, koja dolaze od njemog znanja , a nismo sigurni dal smo normalnom svješću ispravno shvatili “poruku“.
Ako ipak to radimo možda smo upali u klopku “duhovnog karijerizma “.

A kako drugačije kolose?

Ne razumijem.

Kad vidiš nešto, imaš spoznaju direktno iz tihog znanja, kako ćeš ju drugačije objasniti i prenjeti nego riječima? Istina da ju nećeš moći prenjeti onako kako si ju ti doživio, no to je općenita boljka svih tragaoca. Zapravo meni pomaže kad pišem, jer pišući se prisjećam, vraćam se onim što se zove kod kastanede tragački princip, nazad u onu povišenu svijest, u tiho znanje u kojem sam primio ono o čemu pišem, ako razumiješ što želim reći. Istina da sve ono što prenosiš drugima se razvodnjuje u njihovim umovima, no to je drugi par rukava.

Uvijek postoji mogućnost da ja tebe nisam dobro razumio

Neznam.

citat @kolos:
''Dakako,
nijemo znanje je njemo, zašto se uopće pozivati na njega kao na izvor informacija, kad nam ga je gotovo nemoguće shvatiti normalnom svjesnosću.''

Normalna svest je ono što se zove zdrav razum. Razum nedozvoljava nemo znanje:
- zbog opsednutosti razumom,
- zbog strane instalacije,
- zbog volje, jer volja centrira mesto razuma
...

U nemom znanju se odmah ispravno 'zna', a u zdravom razumu se:
- koleba,
- nećka,
- traže izgovori,
- sumnja se,
- dovodi se sebe u kritički i nekritički položaj u direktnom kontaktu,
- odlaže se prema sopstvenom prioritetu,
- pobuđuje se dvoličnost prema klasifikacijama,
- umara se brzo,
- stvara se sopstveno nahođenje i pravo (ego)
- tumači se slobodna volja kao čin razuma,

i drugo...


Vidi @kolos, pisanje nekome može biti vežba, zanimacija, zabava, a nekome pak otkrivanje nepoznatog dela sebe, umetnost, projektovanje sebe radi shvatanja energetskog bilansa tokom pisanja, programiranje sebe,...a možda i vračanje (čarobnjaštvo). i drugo...