Bolje je da vas mrze zbog toga što jeste, nego da vas vole zbog onog što niste.

Tako je, izvrsno. Slažem se u potpunosti. Budi to što jesi !!!

Kad smo već kod programiranosti ili OPS !!!

Umirao sam od smijeha nakon ovoga teksta...

Ilija Čvorović imaginacija iz filma "Balkanski Špijun" !!!

Ovo je reinterpretacija jednog teksta:

Ko je, zapravo, Ilija Čvorović?

Šta je nesporno i opštepoznato kao negativno u liku Ilije Čvorovića?

Da je staljinista i paranoik, da je pratio i maltretirao nedužnog čoveka i da je uvrteo sebi u glavu međunarodnu zaveru koje nema ni u naznakama.

Šta je vrlo verovatno u biografiji Ilije Čvorovića?

Da je seoskog porekla i to najverovatnije iz Bosne ili Hrvatske gde se kao mladić priklonio partizanima, prvenstveno zbog odbrane od ustaške kame. Da se u tom ideološkom pokretu postepeno zaljubio u ideje ''svetske pravde i jednakosti''. Da je na samom kraju rata poslat na Sremski front kao i većina srpske omladine, gde je ranjen i jedva uspeo da preživi. Da mu još rana nije pošteno ni zarasla a da su ga njegovi drugovi uhapsili i poslali na Goli otok, gde je u paklu izdržao dve godine. Da je živeo u stalnom strahu od novog hapšenja i pod čestom prismotrom i da mu dugo vremena ništa nije bilo jasno.

Šta je to ostalo nezapaženo, a pozitivno je u liku Ilije Čvorovića i zapravo čini temelj ovog tumačenja?

Prvo, da je on vredan čovek koji je celoga života tvrdo radio. Sigurno je neuporedivo više dao društvu nego što mu je to društvo vratilo. Dirinčio je i ćutao disciplinovano verujući u nužnost individualne žrtve zarad opšteg dobra. U žučnom razgovoru sa ćerkom njegova žena Danica kaže: ''tvom ocu je često u životu bilo teško, proživeo je vek kao pas, bio vređan i ponižavan, crnčio je i radio...''. Ovakav tip ljudi muku podnosi uspravno, iznutra, noseći ćutke svoje sudbinsko breme. To su ljudi koji su teško živeli, mučene duše, generacije ''rođene u plaču i sazrele u muku''. Na drugom mestu Danica kaže podstanaru: ''25 godina smo proveli po šupama, podrumima...on je postao srčani bolesnik, a ja zaradila reumu...onda smo podigli kredit i u dugovima smo do guše...'' Bilo je to vreme kada je društvo gotovo svakome davalo stan, Ilija spada u manjinu koja nije imala tu opštu privilegiju. Zaradio je svoj krov nad glavom pošteno, sa svojih deset prstiju, kao i svaki građanin savremenog tržišnog sveta. Nikome nikada sigurno nije ostao ništa dužan.

Drugo, da on spada u one ljude koji o svojoj bolesti nerado govore, čak se i stide. Tako im je lakše, jer ne žele nikome da budu na teretu. Radije će i umreti nego postati nečija mučna obaveza. Koliko je samo naših očeva otišlo prerano na onaj svet samo zato što su se predugo stideli da priznaju da su bolesni?!

Zatim, Ilija Čvorović je bez ikakve sumnje pošten i čestit čovek. To nije alibi njegove sudbine, to je ideal njegovog života. On sam kaže: '' živeo sam ko pošten čovek i umreću ko pošten čovek...'' Ovo je suštinska vrednosna parabola njegovog bivstvovanja na zemlji, koja je u današnje vreme postala retkost. Ilija Čvorović drži do sopstvenog ugleda i časti: ''neću da mi se ime provlači po novinama i da prstom upiru u mene...''. Ovakva spremnost na veliku žrtvu zarad izbegavanja sopstvene sramote predstavlja kapitalnu, ali nevidljivu moralnu investiciju. Traži ''celog čoveka celog života'' i sem lične satisfakcije, zvaničnih priznanja nema.
Kakva suprotnost sa brendiranom filozofijom ''Novog doba'', tim zavodljivim ''carstvom privida'' u kojem vladaju zakoni brzih i površnih medijskih intervencija.

Dalje, Ilija je nesumnjivo miran i patrijahalan čovek. Skromnog izgleda, ali osoba koja drži do sebe, uvek uredan i čist. Konzervativan u najboljem smislu te reči. Bezrezervno privržen porodici, tip čoveka koji nikada, ni za živu glavu, ne bi prevario svoju ženu. On sve ''daje u kuću'', ne ide u kafane i živi za to da iškoluje svoje dete za doktorku. Njegova žena plače od radosti kada joj ćerka kaže da se zaposlila, on je krut čovek pa ne pušta suzu, ali mu se srce topi od miline (''i meni nešto lepo da se desi!''). Poštuje običaje, vadi sve pare iz novčanika i daje ćerki da počasti društvo.

Uopšte svi oni ''znaju red'' i izkazuju poštovanje. Brat Đura dolazi u posetu i nosi pune ruke skromnih poklona, ljut je što nije ranije pozvan da pomogne Iliji i što ga je ovaj samo zvao da pomogne snajki (''ovako bar znam...nemam brata!''). Oni spadaju u one većinske i u javnosti nepravedno zapostavljene srpske porodice u kojima su odnosi među braćom čitavog života skladni i više nego solidarni.

Potpuno je vidljivo da Ilija Čvorović nije koristoljubiv čovek i da za sebe lično ne traži ništa. ''Mene ako se sete za Dan bezbednosti, sete se, ako ne ništa... to je bila moja dužnost, da jednog čoveka izvedem na pravi put.'' Ako ovakvo osećanje dužnosti izvadite iz poznatog konteksta i izvršite njegovu depersonifikaciju, dobićete najopštije i najcenjenije mesto zapadne heroike - top-temu mnogih filmova, knjiga, emisija, magazina u kojima skromni čovek svesno postaje dželat, samim tim i žrtva, zarad zaštite bezbednosti zajednice. To je ona kultna rečenica iz Skorsezeovog Taksiste: ''neko mora nešto da učini'' . To je trenutak kada obični čovek, kome je svega preko glave, uzima mač osvete u svoje ruke. U zapadnoj umetničkoj industriji najčešće takav junak biva prvo progonjen, a na kraju mu svi priznaju da je bio u pravu. On tada prolazi kroz apsurdnu katarzu, umesto pomoći čitavom društvu dovoljno je i saznanje da je pomogao bar jednom jedinom čoveku.

Jasno je da je Ilija spreman da sve žrtvuje zarad svoje ideje i da sam bude velika žrtva: ''ja sam u ovaj posao uložio sve svoje, svoje znanje, pare, iskustvo...''. Na drugom mestu Danica kaže: ''...sve sam finansira, zadužio se preko pet miliona''. Kao i svaki fanatik i idealista Ilija Čvorović je hrabar čovek. On u svojoj iskrivljenoj predstavi vidi problem i ne beži od njega, ne zadovoljava se odgovorima koje dobija od zvaničnih institucija i ne smatra da je time on umirio svoju savest i ispunio svoju dužnost. On prosto ide do kraja. Čak i u tom ludilu morate mu priznati neke uzvišene stvari: spremnost na samožrtvovanje i idealizam. U današnjoj civilizaciji koju polako razjeda postmodernističko mrtvilo nepostojanja ideja i ideala, kovertirana podrška svemu što je ''in'' i ''urbano'', šansu su dobili neki bledi i površni ljudi. I zbilja, koliko je u poslednjih dvadesetak godina ispred naši očiju prošlo takvih mediokriteta koji su nam krojili sudbinu, a koje je interesovala samo bedna lična promocija, sitna korist i kukavičko srebroljublje?!

U svom političkom biću Ilija Čvorović veoma poštuje autoritet države i njene institucije. On je zapravo ''legalista'' i pokorni građanin (''mi smo stabilizaciju prihvatili...''). U njegovom životu sve se menja kada stigne poziv sa zvaničnog mesta: ''kad se to policija interesovala za nekog poštenog čoveka...''
Ukoliko čovek voli svoju državu i poštuje njene institucije, onda su ova shvatanja sasvim opravdana i logična. Na takvom poimanju građanske svesti i discipline počivaju liberalne države kojima se mi danas divimo. Da li je problem samo u Iliji Čvoroviću ili i u našoj hipokriziji? Dajemo za pravo zapadnim medijima da oblikuju javno mnjenje uprošćavanjem, pa i iskrivljavanjem slike stvarnosti i time štite interese sopstvene države. A kada Ilija kaže ''ima ko je u ovoj zemlji zadužen za istinu'' , odmah ga proglasimo paranoikom i fatalistom.

Jasno ja da Ilija Čvorović nije religiozan čovek u smislu spoznaje. Ali, sa druge strane, njegovo biće je u osnovi tradicionalističko i satkano od niza osobina iz hrišćanskog kanona, kao što su skromnost, požrtvovanost, nesebičnost, vrednoća, smernost, poštenje, disciplina, patrijahalnost... Jasno je i da su ovo vrednosti na kojima je, između ostalog, građena evropska civilizacija i na kojima i danas počiva. Lako je uočljivo da Ilija Čvorović poseduje u svom karakteru širok spektar osobina za najiskrenije poštovanje i da je danas malo ljudi sa takvom moralnom arhitekturom. Pa kako je onda ovaj obični čovek umesto temelja društva odjednom postao paranoik koji progoni nedužne ljude?

Sve potiče još iz njegove mladosti, tačnije od dvogodišnje robije. Ovaj nedužni zatvorenik je morao izdržati golgotu zbog premene kursa jedne politike. Ni krivom ni dužnom, naneta mu je duboka duševna rana, koja nikada nije zarasla. Ceo život je živeo sa osećajem gorčine i nepravde. Obeležen kao krivac (''a na stolu fascikla sa kružićima od kafe... moj slučaj!'') patio je, stideo se i kajao (''jednom sam robijao što sam verovao ljudima'') , uporno čekajući rehabilitaciju. Ona nikada nije stigla, kao ni kod stotine hiljada drugih, po raznim osnovama nepravedno proglašenim krivima, a on se čitavog života osećao dužan prema državi (''ja sam ovom društvu uvek bio sumnjiv'')
. Stideći se negde samog sebe, otišao je korak dalje: iz velikog straha da ne ode na onaj svet ''dužan i grešan'' rešio je da preuzme stvar u svoje ruke.

Epilog svi znamo. Kraj je čista tragedija. Bolno je njegovo ispovedno saznanje: ''Jel` to znači da sam celog života bio budala? Da sam uvek bio na suprotnoj strani?''

Ilija Čvorović i evro-atlantske integracije

U međuvremenu mnoge stvari su se promenile u našim životima. Ilija Čvorović danas zvuči manje paranoično, ponekad čak i kao slučajni prorok. Tako je famozna Vinča postala Irak, gde je histerija ''oružja za masovno uništenje'' dostigla najviše domete apsurda. Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje - kaže naša narodna poslovica. A mi smo se superiorno podsmevali Iliji Čvoroviću kada je govorio: ''jel` slučajno što je Valensa dobio Nobelovu nagradu i što je Papa em stranac, em Poljak''?! Možda smo bili naivni ko Danica i nismo shvatili da ''u svetu špijuna postoji zlatno pravilo: sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste''!
Ili nismo na vreme shvatili da je Ilija Čvorović prvi srpski antiglobalista!

Neke su stvari postale za poštenog čoveka neshvatljive. Danas je i izdaja postala normalna i prirodna stvar. Za generaciju naših očeva, kao i za samog Iliju Čvorovića, to je bila najveća sramota! A posle ''slučaja Perišić'' i onog dela javnosti koji nas je grlato uveravao ''da nema toga što Oni već ne znaju i što bi Im se zapravo moglo dostaviti'', izvršena je sramotna zamena teze između moralnog posrnuća i pukog cenkanja oko cene izdaje. Tačno je da su mnoge stvari podložne promenama kroz vreme, ali i tu postoji granica: nemoguće je da laž postane istina, a izdaja normalan posao. Što bi rekla Danica Čvorović: ''Kad izdaju žene, što ne bi i zemlju?''

Da je Ilija Čvorović preživeo sve ove godine šta bi danas bilo sa njim? Sigurno bi ostao čovek autoritarne svesti i sklon bespogovornoj podršci političkom vođi. Ali, ne bi se suštinski razlikovao od velikog broja članova i funkcionera stranaka takozvanog demokratskog bloka u njihovom idolopoklonstvu prema liderima. Ilija Čvorović bi verovatno bio radikal i ponovo bio prezren od strane takozvane demokratske i proevropske javnosti. Ponovo bi morao da gleda gomilu neradnika ''sa prave strane'' kako uživaju u privilegijama vlasti – uostalom, kao i čitavog njegovog života, ma ko da je bio na toj pravoj strani. Njegova Danica bi ga verno pratila do kraja i u svemu, kao i sve naše majke.

A ćerka? Možda bi otišla da živi negde daleko u belom svetu, ona je svoje roditelje već jednom napustila kada im je bilo najpotrebnije, što ne bi i drugi put? Tamo negde u tuđini osećala bi teskobu kada misli o Srbiji, možda i stid. Zato što je upravo ono zbog čega ju je prihvatila Nova domovina i dala joj ''hleb u ruke'', stekla u ovoj ubogoj zemlji i na grbači svojih jadnih roditelja.

* * *

Ovo nije samo pokušaj bacanja novog svetla na jedno od najboljih dela naše dramske književnosti. Ovo je pomalo i priča o našim očevima za koje smo kasno shvatili koliko su nam odani i koje smo kasno počeli da uvažavamo. Valjda je to prirodno: što čovek više stari, to više shvata kako poštuje ono kod svojih roditelja čemu se nekad podsmevao. Biti običan čovek, kako smo to nekad samo prezrivo izgovarali dok smo maštali o budućnosti. Biti običan čovek, možda je to ipak mnogo više, možda je to zapravo – sam život.

Nemoguće je podržavati Iliju Čvorovića, teško ga je opravdati, ali je važno razumeti ga. Samo tako ćemo sprečiti rađanje novih generacija ''Čvorovića'' koji na ovim prostorima, u svako nemirno vreme, niču ''k`o pečurke posle kiše''....

Stavljanje novog skenera na Balkanskog špijuna ne umanjuje bogatstvo ovog dela. Naprotiv, ono ga samo uvećava, pokazujući da velika dela to postanu kada istrpe provere vremena i novih tumačenja. Kada se ovo delo pojavilo Dejan Mijač je rekao: ''siguran sam da ćemo u srpskoj dramaturgiji vreme računati pre i posle Balkanskog špijuna''. Kako god ga računali, učinimo to samo bez ideoloških rovova!

I da završim ko Ilija Čvorović: ''kolko dugo ovo naše traje?''

Ovdje možemo parafrazirati Kastanedu (Aktivna Strana Beskraja): “Svaki čovjek je duboko u sebi svjestan predatora ali pošto se osjeća bespomoćnim u odnosu na njega, on to znanje ne želi da iznosi na površinu”.



Da, to se zove “wishful thinking” ili “što je babi mili-to joj se i snilo” – vrsta “pogleda na realnost”. Mislim da bi bilo bitno shvatiti, da je 3D ili na 3-ći sprat, OPS oblast postojanja, sama po sebi i da smo svi mi koji je nastanjujemo manje-više OPS “frekvencije” a svi smo i manje-više programirani.

Ovdje čovjek ima samo priliku da postane “kandidat” za OPD opciju postojanja (ukoliko hoće), što se postiže uskladivanjem sa tzv. “B” uticajima (gnostika) + jednim intezivnim radom na samom sebi u smislu deprogramiranja, proširenja vlastite svijesti/bića itd.
Samo stanje svijesti određuje na kom ‘spratu’ će neko biće da egzistira.
Isto tako, OPS bića koja žive na 4/tom spratu i koja se hrane energijom koju im ‘mentalno kontuzovana’ ljudska stvorenja emituju sa 3/ćeg sprata, žive u dosta “širem” prostorno-vremenskom kontinuumu (imaju i jednu dimenziju više), u kojeg je ovaj naš realitet “upleten” (da li bi se i to moglo nazvati dijelom objektivne realnosti?!). Isto tako je 4/ti denzitet “upleten” u 5-ti itd.
Tako većina nas nije u stanju ni da zamisli da se ovaj naš ‘sprat’ nalazi u sklopu drugih nižih i viših spratova Svega Što Jeste. Ukoliko neko od nas nakratko uspije da percipira neke elemente manifestacije nekog od gornjih ‘spratova’, onda se to automatski označava – “fenomenom”. Fenomeni u suštini ne postoje, ali postoji mnogo stvari koje naša uska svijest nije u stanju da akomodira.

Znači, na 3 spratu imamo OPS bića od kojih su jedan (manji) dio tzv. ‘kandidati’ za OPD opciju postojanja, dok na 4/tom ‘spratu’ imamo OPS stvorenja, koja nama manipulišu milenijumima, prvenstveno za svrhu svoje ishrane (ali i nekih drugih stvari), i OPD stvorenja kojima energija sa donjih spratova nije potrebna za egzistenciju.

Idući ‘odozdo’ prema ‘gore’, i materija postaje “mekša” pa tako i tzv. “prirodna okolina” na gornjem spratu nije možda toliko “čvrsta” kao na našem. Poznato je da svijest može uticati na materiju (primjer: psihokineza), pa tako ukoliko zamislimo da je svijest OPS bića sa gornjeg sprata ‘razvijenija’ od naše u sličnom stepenu kao što je naša svijest razvijenija od svijesti ovaca (koje žive na 2/gom ‘spratu’, onda bi se moglo reći i to da oni imaju jednu mnogo veću sposobnost manipulacije njihove (a vjerovatno i naše) ‘prirodne okoline’ uz pomoć svoje svijesti. Znači, oni mogu mentalno manipulisati svoju (i našu) životnu sredinu u određenom stepenu a oni je manipulišu u skladu sa svojim željama koje su na kraju opet rezultat njihovog stanja svijesti. Bez obzira na to, ne može se reći da i na njihovom spratu ne postoji određena objektivna realnost karakterstična za taj sprat, koju mnogi od njih ne žele ili ne mogu percipirati.

S druge strane, OPD bića sa gornjih spratova drže se pravila nemiješanja, odnosno, nenarušavanja slobodne volje drugih, pa tako ni naše. Ukoliko bi oni npr. uzeli nekoga od nas i na silu mu predstavili objektivnu realnost, ta osoba vjerovatno ne bi bila više u stanju da “normalno” funkcioniše.
Oni gledaju na nas isto kao kad bi mi virili kroz prozor neke ludnice i posmatrali ludake kako se unutra ponašaju. Tu i tamo, oni bi možda zapazili nekog “ludaka” koji pokazuje znakove ozdravljenja te bi mu možda pružili pomoć ali samo u tolikoj mjeri i na taj način da on sam može da ozdravi, odnosno, sam sebi stvori uslove za svoj izlazak napolje.
Izvlačiti nekoga na silu napolje, njemu ne bi ništa pomoglo jer se taj ne nalazi slučajno tamo gdje se nalazi.

~***~

Sada ako se podsjetimo na ono sto je Gurdjijev rekao: “Većina ljudi cijeli svoj život prožive u snu, neki se u tom snu bave i naukom a neki čak pišu i knjige”, pa ako se onda, analogije radi, ponovo vratimo na onaj “podrum” (Kusturicin film Podzemlje) koji odlično odgovara ‘ludnici’, tj. našoj 3D oblasti postojanja i sebe ovakve kakvi jesmo zamislimo kako živimo u tom podrumu u nekoj vrsti ‘transa’ o kojem Gurdjijev priča, onda bi slika trebala da bude jasna (mada nam ona u suštini ne može biti potpuno “jasna” jer smo još uvijek u “transu”. U svakom slučaju, zamislićemo da smo mi oni ludaci koji pokazuju ‘znakove ozdravljenja’.)

Naravno, u podrumu se odigravaju “igre bez granica” pod budnim nadzorom i režiji druga Marka (4D kontrolnog sistema). Tu imamo podrumaše koje su mentalno programirani raznim vjerskim, nacionalnim i drugim mentalnim programima.

U jednom dijelu podruma u kome je vladao komunizam živjeo je i Ilija Čvorović. Prema svim podrumaškim kriterijumima, on je bio – pošten čovjek (napomena: prema podrumaškim kriterijumima i glup čovjek može biti pošten!) Govorio je ono što misli a mislio je drugačije od većine drugih iz svoje okoline. (To je ujedno i najbolji recept za fizičku propast u podrumu.) Uz to je bio i vrijedan čovjek.
Ilija je vjerovao u jedan mentalni program koji se kosio sa mentalnim programom kojim je bila programirana većina onih iz njegove sredine, te su ga ovi po običajima koji vladaju u tom dijelu programa - ‘neutralisali’. Ono u šta je Ilija vjerovao nije imalo nikakve veze sa objektivnom realnošću isto kao što sa objektivnom realnošću nije imalo nikakve veze ono u šta su drugi podrumaši vjerovali, međutim, iluzija drugih je bila jača, tj. drugi su bili u većini.
Bez obzira što se mnogo napatio, Ilija je ostvario sve ono što je ‘drug Marko’ od njega očekivao. On se patio i vrijedno radio cijeli svoj život isporučujući velike količine energije ‘gore’. Živjeo je u iluziji kao i svi ostali, samo što je njegova iluzija bila malo drugačija i za razliku od mnogih on je bio pošten čovjek. Nikada mu nije palo na pamet su vjerovanja najveći neprijatelj istine i da često nemaju nikakve sa objektivnom realnošću a nije mu padalo na pamet ni da istražuje objektivnu realnost.

Mada je prošlo dosta vremena od kad je Ilija napustio podrum, on je ostao u pamćenju mnogih podrumaša po svom poštenju. Neka vrsta primjera mučenistva jednog poštenog čovjeka-podrumaša.

I dan danas je “jugoslavenski” dio podruma u kome je Ilija živjeo ostao manje više isti, s tim što je u međuvremenu došlo do određenih kozmetičkih promjena što se mentalnih programa podrumaša tiče. Taj dio podruma se rascijepio na više zasebnih dijelova, vraćeni su neki stari programi kao npr. Microsoft Hrišćanstvo, Ms Islam i Ms Katoličanstvo tj. religija; prešlo se i sa Ms Komunizam na jednu od verzija Ms Kapitalizma, a tu su sada na snazi i turboverzije nacionalih mentalnih programa kao što su Ms Srpstvo, Ms Hrvatsvo, Ms Muslimanstvo itd... Program Ms Jugoslovenstvo je prekonoći nestao isto kao i Ms Komunizam, zbog kojih su mnogi koji su bili neprilagođeni svojevremeno čak i glavu gubili u tom dijelu podruma.

Život i djelo Ilije Čvorovića je i dan danas predmet rasprave mnogih podrumaša. Podrumaši koji još uvijek žive u ‘transu’ raspravljaju o podrumašu koji je takođe živjeo u ‘transu’.
(Koliko tu može biti objektivnosti?)

Šta bi se desilo da se Ilija nekim slučajem uspio na vrijeme probuditi?! Da je bio svjestan, odnosno, da nije spadao u onu većinu za koju Gurdjijev tvrdi da “spavaju”? Da li bi isto prošao?

Kako bi jedan probuđen podrumaš danas gledao na život i djelo Ilije Čvorovića? Vjerovatno – objektivno. Međutim, probuđen podrumaš bi se najvjerovatnije bavio pitanjem izlaska iz podruma (ako nije već, u međuvremenu, – izašao napolje).


Pozdrav!

Platonova spilja

Mentalni programi... Jack čemu ona pozitivna reakcija na novine Mladi List... njihov si preplatnik ili je tvoj glas na zadnjim predsjedničkim izborima u RH otišao gos. Miroslavu Rajhu !!!

ovaj neurolinguistic PROGRAMMING( )je kao stvoren za formiranje fach-robota.

Zašto nebi bila pozitivna? Pa nek pišu ljudi šta hoće, malo nek ostali vide gdje su u svemu tome.

Nisam ničiji pretplatnik, vidio sam ih tek prije par dana.

Inače ne glasam jer to je tak bezveze. Kaj da glasam za to tko će mi otimati lovu na legalan način, a? Užas. Ovce. Streameeeeer !!! Daj nam onu našu staru sliku... hehe!

Ma začudio sam se što se to netko uopće i dosjetio pisati o ovakvim stvarima.

Evo jedne Jack. Reci mi na koga te podsjeca hahaha

http://scd.mm-b1.yimg.com/image/781183347

svi smo uvjetovani mentalnom točkom

od par milj?? mentalnih točaka mi koristimo samo jednu??ZAŠTO

nezanimaju me položaji magneta,

,nego zašto bash tu jednu točku koristimo,,ili nam je uvjetovana

Treći Čovjek

Postoji jedan malo poznat podatak koji je naveden u sljedećoj priči:
Jednoj osobi pod hipnozom je bilo rečeno da kad se probudi, neće biti u stanju da vidi trećeg čovjeka (koji se takođe nalazio u istoj prostori s njom i hipnotizerom). Njoj je sugerisano da je taj čovjek postao nevidljiv. Sve sugestije su joj date na ‘propisan’ način, kao npr. “ti nećeš vidjeti njega itd. itd….” Kada se ta osoba probudila, gle čuda! Ova sugestija NIJE radila.

Zašto? Zato što je to bilo protiv njenog sistema vjerovanja. Ta osoba NIJE vjerovala da čovjek može da postane nevidljiv.

Tako je onda napravljen jedan drugi eksperiment. Tu osobu su ponovo hipnotizirali a onda su joj rekli kako treći čovjek mora da napusti tu prostoriju… da je dobio jedan iznenadan poziv i da mora da ide; opisano joj je kako on sada ustaje, oblači svoj kaput, stavlja šešir na glavu…vrata su bila otvorena, pa ponovo zatvorena, kako bi se napravio ‘zvučni efekat’, a onda je hipnotizirana osoba povraćena nazad iz transa.
Pogodite šta se desilo?

Ta osoba NIJE BILA U STANJU DA VIDI TREĆEG ČOVJEKA.

Zašto? Zato što je njena percepcija bila modifikovana prema njenim vjerovanjima. Određeni "cenzori" u njenom mozgu bili su aktivirani na takav način da je to bilo prihvatljivo za instikte za održanje njenog ega.
Sredstva i načini za obezbjeđivanje održavanja ega usađuju se prilično rano u životu kroz naše parentalno i socijalno programiranje. To kondicioniranje određuje šta JESTE a šta NIJE moguće; šta nam je “dozvoljeno” da vjerujemo da bi bili prihvaćeni od naše okoline. Mi to prvo učimo preko saznavanja šta čini naše roditelje zadovoljnima a kasnije mi modificiramo naša vjerovanja na osnovu toga šta odgovara našem društvu – ljudima iz naše neposredne okoline – da mi vjerujemo.

U svakom slučaju, da se opet vratimo na onu priču; onaj Treći Čovjek je onda počeo da šeta po sobi, podiže i spušta stvari i radi sve i svašta kako bi testirao svjesnost one osobe o svom prisustvu. Sada je ta osoba počela bivati histerična u vezi “anomalija” koje su se dešavale oko nje! Ona je mogla vidjeti kako se razni objekti kreću kroz vazduh, kako se vrata otvaraju i zatvaraju ali NIJE mogla vidjeti IZVOR tih aktivnosti jer nije vjerovala da se u sobi nalazi još jedan čovjek.

Tako, kakve su sada implikacije u vezi ovog faktora ljudske svijesti?
Jedna od prvih stvari koje možemo primjetiti je ta da svako ima različit sklop vjerovanja koja su bazirana na njegovom socijalnom i parentalnom kondicioniranju i ta vjerovanja određuju koliki dio OBJEKTIVNE realnosti je neko u stanju da vidi.

U gornjoj priči, objektivna realnost je ONO ŠTO JESTE, bilo da je ona je istinski objektivna, ili samo jedna koncenzus realnost. U ovoj priči, jasno je da postoji jedan veliki dio stvarnosti koji nije pristupačan onoj osobi zbog jedne cenzure u percepciji koja je bila aktivirana uz pomoć sugestija hipnotizera. To bi značilo, da ta osoba ima jedno jako vjerovanje koje je bazirano na njenom IZBORU u smislu kome ili čemu da vjeruje – hipnotizeru ili svojoj vlastitoj, nepomućenoj opservaciji stvarnosti. U ovom slučaju, navedena osoba je IZABRALA ili odlučila da vjeruje hipnotizeru a ne ono šta je mogla vidjeti u slučaju da je izostavila cenzuru u percepciji koju joj je inducirao hipnotizer aktivirajući njen “centar za vjerovanje” – mada je ta aktivacija bila bazirana na prevari.

A to je upravo i slučaj sa skoro svim ljudskim bićima: mi vjerujemo hipnotizeru – “zvaničnoj kulturi” – i tako smo u stanju da sa jednom podmuklom prepredenošću negiramo nešto što nam se često nalazi ispred vlastitog nosa. I kao što je slučaj sa onom osobom koja je bila podvrgnuta hipnozi – mi se tako potpuno prepuštamo na milost i nemilost “Nevidljivog Čovjeka,” zato što smo se odlučili ili izabrali onu opciju da ga ne vidimo.

Da budemo načisto: mi smo svi naučili kako da izbjegavamo neugodnu stvarnost. Ljudska bića – suočena sa neugodnim istinama o samim sebi ili o njihovoj stvarnosti – reaguju kao alkoholičari koji neće da priznaju u kakvom se stanju nalaze, ili kao čovjek koji neće da si prizna da ga žena vara, pa je on obično poslednji koji to sazna.


Ovo je bio jedan izvod iz teksta Mass Mind Control, koji se može naći ovdje:

http://www.cassiopaea.org/cass/site_map_qfg.htm

Pozdrav!

Tekst - Masovna Kontrola Svijesti - možete naći kompletno preveden ovdje:


http://www.galaksija.com/planeta/kontrola_uma.htm


Pozdrav!

jako davno čula sam za izraze butovnici i konformisti, i ti su mi izrazi stalno na umu.
konformisti se priklanjaju, slijede, poštuju, obožavaju, dosljedno provode.
buntovnici se stalno pitaju Zašto? Čemu?
Mislim da se ta dva izraza koja datiraju davno prije nego se u široj javnosti znalo za telepatsko programiranje, za implante, kontrolu uma itd., mogu objasniti mnogo toga.
Opredjeljenje za to da "ne talasaš" i ploviš niz stuju, ili opredjeljenje da ideš kud ti drago pa kud puklo da puklo, mislim da je ključna stvar u cijeloj priči.
Uvijek je bilo ljudi koji se nisu dali zavesti ni jednom ideologijom.
Ono što omogućava totalitarne sustave je konformizam njegovih podanika. Zbog toga se dešava da zavlada glupost.
Kršćanstvo samo po sebi nije loše, jednako kao što i ideja komunizma nije loša. Loše je i tragikomično to što su institucije napravile od početne dobre ideje, uz prešutnu dozvolu svojih podanika.

Joj, joj , joj...

Sve ovdje napisano, moram priznati je točno... podsjećam vas da je sve moguće...

Ali svi ti JHWH, Allasi i Hrkljuši - tko je taj...i Buddha, i ostala ekipa su totalne gluposti...

Ne želim vrijeđati ničiju vjeru, al svi ti " Bogovi " su varalice...to nije Bog...

Žalosno je što nas je ovdje toliko mnogo sa raznim religijskim uvjerenjima i još uvijek nismo riješili matricu matrice, već se svi pravimo fini i riješavamo neke stvari razmišljajući upravo onako kako neki hoće da razmišljamo...

Zašto citirati Kasiopejske skripte kao nešto autentično, kad su napisane tako, da bi imalo maštovit čovjek mogao tako što napisati... shvatite da je tu pun k..r. laži...

Ljudi, zašto se toliko energije troši na objašnjavanje nekih materijalnih stvari?!

Što nas brige ovo ono i tko šta kako, kad nam to ne koristi...

Aj pročitajte te Kasiopejske skripte, al obratite pažnju koliko puta su ta bića 6. denziteta tiltala kad je bilo govora o duhovnim stvarima?!...

Probajte razmislit koliko smo mi zapravo u svim ovim našim razmišljanjima jednostavno popili krivu pilulu...tko kaže da ne postoji neka treća...

Fakat ne mogu to razumjeti... ustvari mogu!!!

Heh...

Pa samo budala može vjerovati da je SVE istina što dolazi iz istog izvora... definitivno je u predgovoru navedeno da to SVE ne mora biti istina, jer je ona jako promjenjiva.

Što se tiče duhovnosti i materijalnosti, osobno mislim da je sad baš pravo "vrijeme" za jedan njihov BALANS, jedno i drugo, ne previše jednog i premalo drugog...

Dakle, nitko ne tvrdi da su Kasiopejske transkripte 100% točne, već većini služe za učenje o tom kako učiti. Ionako mi sami trebamo otkriti naše istine, pa tek onda kad to doživite osobno, možete potvrditi ( sami sebi ) da idete vašim ispravnim putem.

Ja bih, ovom prilikom, htio pitati: da li ITKO zna koji je izvor potpuno točan??? Konvencionalna nauka? Vjere bilo koje vrste? Gnostičke knjige? Hijeroglifi? Definitivno nema toga gdje ne možete pronaći niti jednu "kvaku" u tekstu, ali to ne znači da ostalo NIJE istina. Najčešće je nešto mješavina istina i laži. I percepcija. I oet, i opet... RAZMIŠLJAJTE SVOJOM GLAVOM.

Evo, Kalki razmišlja svojom... ima li još netko svoj primjer razmišljanja vlastitom glavom?

Nego gospodo
Tko vama garantuje da ovo nije jos jedna manipulacija ljudskih bica?
Da je ovo samo jos jedan mentalni program?
Da je ova stranica napravljena sa razlogom da se jos vise neznalice odvuku na dno?
Pa recimo da su sve svete knjige lafina, kao sto se ovdje tvrdi, i recimo da ste u pravu, da su jedan mentalni program, za zavaravanje naroda na planeti.
Tko ce mi dokazati da onda i ova stranica, i stranice slicne ovim nisu mentalni programi, i da se sa ovim ne vrsi manipulacija?
Sta je istina i da li je uopste ima?
Mozda se taj tako-zvani Hrkljus igra sa nama i preko stranica kao sto je ova.

Gledajte, to sve ovisi o vama samima.

Mislim ni da je Galaksija, niti T-1000 htio neku manipulaciju ljudima. Jer da su htjeli, nebi ovo radili. Bili bi neki političari, ili biznismeni koji maltretiraju ljude ispod sebe i pričaju im priče i na njima zarađivali novac.

OSOBNO, mogu tvrditi, da mi niti na kraj pameti nije bila namjera puniti ljudske glave s bilo čime. Hoću pružiti neke informacije i dati ljudima POTICAJ da RAZMIŠLJAJU SVOJOM GLAVOM!!!

I boli me ona stvar tko hoće čitati, a tko neće. I da li će si netko s tim pomoći ili neće - jer to ovisi o njemu samom!!!

NEMA NIGDJE NIKAKVE GARANCIJE. Pogotovo ne u 3. denzitetu. Niti Allianz vam ne može osigurati život - ma koliko god to platili! Još jedna hijerarhijska struktura koja ljudima cica novac!!! U ime sigurnosti !!! Ovce!



NITKO ! Jer za to nema ni potrebe! Ne treba išta dokazivati. Ionako SAM shvatiš što je dobro za tebe. Nemoj slijediti nikog. Ako ne slijediš nikog, pa što će ti onda neka garancija???

UKLJUČI SVOJ MOZAK i zaključi iz svega sam. ( Opet, boli me ona stvar jer ćeš ti to napraviti ili ne - to je tvoj odabir )



Pa valjda ono što ti unutar SEBE OSJEĆAŠ da JEST !!!

Pa ljudi ovo već i vrapci na granama znaju...

Hehehe!

Napadi se vrše preko BILO KOJIH ČLANOVA unutar i izvan foruma. NITKO nije pošteđen. Kroz svakog mogu napadati, kroz Galaksiju, T-1000, kroz mene, kroz OP-a, Kalkija, Slavišu, Pixicu, Barona... da sad ne nabrajam sve članove, evo link: http://www.galaksija.com/forum/memberlist.php

U BILO KOJEM vremenskom intervalu kroz bilo kojeg člana, može se manifestirati napad u cilju razbijanja svega. Imajte to SVI na umu.

Bitka traje, i trajat će... mnogi to još nisu iskusili - ali HOĆE !!! Bolje biti SVJESTAN TOGA nego "luda ovca" koja pljuje po svemu. Ali gle, sutradan ta ista ovca iznosi neke vrlo pametne i kvalitetne informacije. Za dobrobit svih članova. Totalne suprotnosti u razmišljanju unutar dan-dva... LJUDI, promatrajte to malo... NAUČITE kako se manifestira napad!!!

Aaaaa



Naravno, niko ne moze uticati na moje (bar na moje), razmisljanje.



Kako mozes biti 100% siguran u nesto, opet samo kazem, nista vise, bez uvrede molit cu, ali samo razmisljam.



Naravno, slazem se, dobro je davati drugim poticaj da razmisljaju svojom glavom.



da, ali je i dalje moguce da je ovo samo programcic, kao i mozda sve knjige koje se pisu, kazem bez uvrede, samo razmisljam.




Pardon, da li ti ova pitanja smatras napadom?
Ipak mislim da je moguce da je ovo ipak jedan programcic, bez uvrede.
U sustini, svi smo dio jednog velikog programa.

Sto se tice istine, ne bih mnogo da komentarisem, jer smo mi ipak bica treceg denziteta, svidjalo se to nekima ili ne, nemamo mi dovoljno razvijene mozgove da dokucimo i slovo I od istine, ali dobro je bar i prdit o tome da je istina u nama, jebiga fakat se nije lose tjesit.

Haha, ma samo moguća manifestacija... no, nije sad toliko bitno. Ionako su napadi skoro konstantni.



Slažem se! Ma idem sad u birtiju popit jednu u to ime! Živjeli! Došao Simmy na vikend iz vojske... hehe! Mora gulit, a šta ćeš... ko i svi mi prije.

Da vidim kako manipuliraju u "današnjoj" vojsci... vjerojatno se ništa nije promijenilo još od '41.

Hehehe!

u zdravlje i od mene, neka je veselo {|=

Hvala.

Simmy je opisao doživljaje... ništa se bitnije nije promjenilo ni od vremena kad sam ja išo u vojsku... hehe!

Isti mentalni programi, druga "šminka" i nazivi činova...

Dakle, redovita vojska kao jedan MENTALNI PROGRAM nad ljudima koji su živjeli/žive u ovim prostorima... zbilja su nas tamo "izbrijavali". Haha, kad se sada tog sve sjetim...

A šta ćeš, i to su LEKCIJE.