Ovo je samo copy/paste iz jednog foruma
Citat:
Evo,citiraću ovde rad - prevod jedne moje drugarice na ovu temu. Pa kaže....
Sinoć sam odslušala jednu italijansku radio emisiju na kojoj se, za ne poverovati, punih dva sata govorilo o kemtrejlsima. Iako taj fenomen pratim vec duže vremena, juče sam mnoge informacije čula po prvi put, i pošto su bile tako lepo povezane i upakovane u jednu celinu, odlučila sam da prevedem sve ključne delove intervjua, da izostavim samo one osnovne podatke koji su već poznati svima onima koji su upućeni u problematiku, tipa kako razlikovati hemijske (CHEMTRAILS) od kondenzacijskih tragova (CONTRAILS) i sl...
Intervju počinje tako što se kao jedan od osnovnih razloga za zaprašivanje iz aviona navodi taj što radari poslednje generacije rade na principu HAARP-a, i što im, da bi funkcionisali, smetaju prirodni, tzv kumulusni oblaci, usled čijeg prisustva jednostavno ne vide, pa imaju potrebu da ih što pre rasprše da bi radar mogao da registruje fenomene u atmosferi. Iz tog razloga, pojavom najnovije generacije radara, prirodni oblaci, (koji se pojavljuju uglavnom kad je visok pritisak) više ne mogu da postoje. Uništavaju se uglavnom noću, mada se sve više radi na tome da se oni uopšte ne formiraju - a ako se već nekako i stvore, da već u ranim jutarnjim časovima budu raspršeni. To se postiže izbacivanjem teških metala, nanočestica, higroskopskih polimera, (na visini ne višoj od 2000 metara), i svih onih hemijskih elementa koji mogu da isuše vlažnost koja je u vazduhu. To se može direktno i proveriti, merenjem vlažnosti vazduha odmah posle zaprašivanja kada ona po pravilu opada. Tako npr. u zonama gde je uobičajena vlažnost vazduha pre 20 godina uvek bila preko 70% sada je smanjena u najboljem slučaju na 50-60%, a u najekstremnijim slučajevima svedena i na svega 30%.
Isušivanje vlažnosti naročito je primetno kroz onaj fenomen koji zovemo ranom jutarnjom maglom, što predstavlja nešto što sa pravom maglom nema apsolutno nikakve veze. U početku, kada je program zaprašivanja u Italiji i Evropi tek započinjao, ispuštali su se teški tragovi dugi i po nekoliko stotina kilometara koji su u sebi sadržavali tečni aluminijum koji se raspršivao i zatamnjivao oblake. To se tada vršilo na isti način u svim zemljama. Kako su ljudi počeli da se osvešćuju, da primećuju te anomalije, i da shvataju da se nešto čudno sa nebom dogadja, tako se menjao i način na koji se zaprašivalo - da bi tragovi bili što manje primetni.
Promena je počela da se odvija na dva načina. Prvo je počelo da se zaprašuje noću, debelim gustim tragovima, po mogućstvu ako mesec nije vidljiv, najčešće u vremenu izmedju 21 h – 01 h, i izmedju 03 h i rane zore, kada bi se zaprašivanje prekidalo. Na taj nacin onemogućavalo se stvaranje kumulusa preko noći. Ujutro bi se često te operacije prekidale, tako da bi ljudi koji su upućeni, prate zaprasivanje i koji su posebno osetljivi na tematiku često bili dovedeni u zabludu jer bi ujutro kada se probude zaticali naizgled čisto nebo. To je naročito bio slučaj sa Sardinijom u leto 2012, koju su noću nenormalno zaprašivali a da sutradan čak ni najupućeniji u materiju to nisu mogli da primete. Ljudi bi se budili i zaticali čisto plavo nebo bez ijednog jedinog oblaka. No, ono što su uveliko zaboravili je to da ni čisto plavo nebo bez ijednog oblaka ustvari nije normalna pojava, jer se oni beli oblačići pojavljuju uvek čak i nad pustinjom... (u Africi, Teksasu i svuda po svetu)... Čak i tamo gde vlažnost vazduha nije velika, kretanje vazdušnih struja utiče na formiranje kumulusa. Niko ne primećuje da tih oblaka koji su bili uobičajeni za dane kada je bilo lepo vreme, više nema, dok su nekad bili gotovo neizostavni deo pejzaža, prisutni naročito za vreme visokog vazdušnog pritiska.
Kada bi to obimno noćno zaprašivanje obavili, da bi izbegli formiranje oblaka u toku dana, da bi ih u slučaju pojavljivanja što pre uklonili, ujutro bi po potrebi vršili dodatno zaprašivanje sa malim avionima. Za tu operaciju ne koriste se više veliki avioni tipa KC -135, već mnogo manji poput AC 119 AC 120 (nisam sigurna, je negde kaže A a negde AC). Oni su zaduženi za izbacivanje tragova koji se ne zadržavaju dugo, pa to mnoge ljude zavarava i navodi da ih mešaju sa kondenzacijskim tragovima (CONTRAILS). Dešava se tako da ih čak i neki istraživači koji se dosta dugo bave problemom kemtrejlsa, poput Rozalind Peterson iz skywatch California, budu zavarani. Stoga treba biti jako oprezan i obratiti pažnju ne toliko na to da li jedan avion ostavlja trag ili ne, već na visinu na kojoj leti. Čak iako dva aviona lete na visini od oko 2000 metara, od kojih jedan ostavlja trag a drugi ne, jasno je da se tu radi o avionima cija je namera zaprašivanje. Ovi avioni vrše zaprašivanje na jedan drugi način – tako što stave jedan odredjeni procenat aluminijuma direktno u gorivo, što znači da više nije neophodno da avion, da bi zaprašivao mora da ima tankere. Dovoljno je u gorivo dodati odredjenu količinu tečnih metala, koji se ubacuju preko malih dodatnih tankera, i posao je odradjen. Ta operacija se vrši samo u odredjenim, posebnim situacijama. Često vidimo te male avione kako jedno izvesno vreme lete bez traga, sve dok ne dolete do oblaka koji treba raspršiti, i tek onda kada mu se približe krenu sa zaprašivanjem. Posle samo nekoliko minuta taj oblak nestaje. Primetno je da avioni koji imaju za zadatak da rasprše one niske oblake, često lete poprilično sporo, na visini izmedju 1300 -1600 metara, zato što je utvrdjeno, kada su vršeni eksperimenti vezani za bakterioloski rat, da što se hemijsko -biološke čestice ispustaju sporije to je efekat zaprašivanja jači. To objašnjava i razlog zašto neki avioni lete nad gradskim četvrtima sporo i izuzetno nisko. U dokumentu „Weather modification final report 2001“ objašnjava se da za uništavanje niskih oblaka zaprašivanje treba da se izvrši pri samom dnu oblaka koji treba uništiti da bi se što bolje iskoristile uzlazne vazdušne struje. Navodi se i to da su klasični kumulusi prvi kandidati za tzv. „ hygroscopic cloud seeding“ , i da ih je neophodno raspršiti pre nego što se pretvore u kumulo nimbuse i dovedu do kiše. U jednom dokumentu još iz 1958. godine, objašnjava se na koji način posipati aluminijum, sa svim potrebnim aditivima, i daju se uputstva šta je sve potrebno znati i učiniti da bi se izbegla samozapaljivost goriva, požari... Tu se recimo savetuje dodavanje tečnog azota koji služi da rashladi trimethyl aluminijum pre nego što se on izbaci u atmosferu. Čak i u tom dokumentu, koji na neki način predstavlja praistoriju geoinzenjeringa, ponavlja se ono što sam već na početku navela, da prirodne oblake treba uništiti posto smetaju radarima jer ih onesposobljavaju da pravilno obavljaju svoje funkcije. Ne postoji više nijedna vojna avijacija i aeronautika u svetu koja nema za cilj da uništi oblake samo zato da bi njeni radari mogli da funkcionišu.
U poslednje vreme, za zaprašivanje se koriste brojni aditivi koji se dodaju gorivu, što umnogome olakšava stvar jer omogućava da se u operaciju uključe i civilni avioni, čija je prednost naročito ta što u njihovo gorivo na velikim visinama mogu da se ubace razne nanočestice, koje istovremeno služe i kao provodnici, tako da na tim visinama dobijamo istovremeno i jednu elektroprovodnu atmosferu, sličnu plazmi, koja simulira jonosferu, i na taj način olakšava da signali radara izadju izvan kruga atmosfere. Još od same pojave komunikacija putem radio talasa upotreba jonosfere je bila neophodna za prenošenje signala preko okeana. Osnovni značaj jonosfere u komunikaciji je taj što omogućava prenos signala sa jednog kontinenta na drugi. Proučavajuci radove i dokumente američkih marinaca kao i instalacije HAARP-a, kojih zasad ima nekih dvadesetak (od kojih 5 zvanicnih), došlo se do zaključka da HAARP služi tome da još više pojača elektroprovodnost jonosfere njenim konstantnim zagrevanjem. Zagrevajući jonosferu, ona se deformiše, stvara neku vrstu kupole koja na taj način olakšava odbijanje elektromagnetskih signala i samim tim i komunikaciju radara te tako probija i proširuje granice komunikacije i dostiže onaj nivo provodnosti koji ne bi postojao da je jonosfera ostala netaknuta. Ovako, stvarajući neku vrstu mehura na jonosferi produžavaju se signali radara tako da vojna (i civilna) komunikacija budu još efikasnije.
Deformisanje jonosfere sa sobom povlači i devijaciju struja što dovodi do onog što zovemo ‘drasticne klimatske promene’, koje podrazumevaju opštu nestabilnot, smenjivanje suša i poplava u zavisnosti od atmosferskog pritiska... Svi ti eksperimenti doveli su do toga da je polarna struja ne samo izmenila svoj pravac kretanja, već je uz to i pocepana na dva dela, što sa sobom nosi katastrofalne posledice naročito kada je u pitanju klima u Evropi. Izmedju ostalog (mada spada u drugu priču), zimus se dalo primetiti i da je sam sneg imao nekako drugačiju gustinu i taktilnu vrednost. U dokumentu iz 2001 senator Dennis Kuchinich kaže da su chemtrailsi „multifunkcionalno egzoticno oružje“. Kontrola klime je samo jedan od razloga. Postoji još jedna druga stvar. Čak i ako se uspe u tome da se kiša zaustavi za nekih 24 ili 36 sati, posle toga mora joj se dozvoliti da se negde istrese, u tom slucaju oni... sta rade? Oni tada uzimaju jedan poseban hemijski sastav, koji se sastoji od nanotehnološkog materijala, koji ubaciju direktno u oblake tako da bez obzira na to sto kiša pada rad radara i satelita protiče neometano, čak i ako je neka oblast prekrivena visokim i masivnim oblacima. Ta elektroprovodnost oblaka postiže se uz pomoć nanopolimera, koji imaju tu sposobnost da omogućavaju protok signala bez obzira na prisustvo oblaka. Istovremeno sa tim, radi se na pokušajima sušenja oblika uz pomoć higroskopskih polimera koji funkcionišu po Peter Cordanijevom patentu, (iz 2006-7) koji je on sam pre nekoliko godina prodao amerikancima. Radi se o jednom izumu u kojem je našao način da uz pomoc jedne posebne vrste polimera maksimalno snizi količinu padavina, što smo imali prilike da vidimo u danima kada svi očekuju kišu, a onda padne samo par obično lepljivih kapljica, ili kad počne da pada sneg na temperaturi od 3 - 4 pa i 5 - 6 stepeni. To sa snegom je još alarmantnije jer se postiže izbacivanjem nukleusa za kondenzaciju, stvorenim uz pomoc jedne genetski modifikovane bakterije, čuvene Esherija Coli, koja je već prouzrokovala brojne smrtne slučajeve, kao i veliki broj slučajeva bubrežnih oboljenja naročito u Nemačkoj. I mnogo šire. Za nju se pričalo da je navodno došla iz krastavca i smišljalo se jos štošta samo da bi sakrili pravi razlog njenog postojanja. U poslednje vreme javlja se sve veći broj ljudi koji inficiran tom bakterijom i brojni od nje umiru po bolnicama. Ona je napravljena tako da bude otporna na 7-8 vrsta antibiotika. I jednom kada napadne čoveka njemu je zaista teško pomoći. Bitna stavka Esherije coli je ta da osim što omogućava snežne padavine i na temperaturi od 6 - 7 stepeni, ona istovremeno služi i za isušavanje oblaka i smanjivanje vlažnosti prisutne u njima. Kao što je rečeno, znači, omogućava da se komunikacija nesmetano odvija bez obzira na oblake. Prisustvo polimera u oblacima objašnjava i sve učestaliju pojavu munja u poslednjih nekoliko godina. U poslednje vreme drastično je povećan broj slučajeva infarkta i iktusa, zašta se papagajski na sva usta optužuje povećani holesterol.
Prskanje se odvija svakodnevno, povremene pauze iznad nekih oblasti prave se samo ako na nekim drugim mestima dodje do preterane oblačnosti, pa se celokupna flota usmeri na to odredjeno područje i na taj način poštedi neke druge zone u kojima je tako žestoka intervencija nepotrebna. Osnovni cilj je taj da se stvori elektroprovodna atmosfera, koja je istovremeno i bez vlažnosti.
Treba napomenuti da noću avioni lete jos niže, te ispuštene čestice padnu na zemlju u roku od nekoliko sati. Iako se svi pretvaraju da niko ništa ne zna, u ovom programu su svi povezani i umreženi i tačno znaju da se radi o zaprašivanju. Da ne bi došlo do zbunjivanja, čak i objavljivanje vremenske prognoze spada u domen vojnog delovanja. Evropska unija je izdvajala 3 miliona eura godišnje koji su namenjeni za finansiranje dezinformatora koji imaju za zadatak da pišu lažne tekstove, šire lažne informacije, predvode akcije protiv aktivista, optužuju one najtvrdokornije za klevetu, širenje panike i uznemiravanje javnog mnjenja. Sve sa ciljem da ljudi ne bi shvatili šta im se dešava iznad glava.
Sa zaprašivanjem je usko povezana i već izlizana priča o takozvanom globalnom zagrevanju, koja nije ništa drugo nego mafijaski plan da se uzmu pare, i da posluži kao trojanski konj uz pomoć kojeg će se na kvarno ubaciti priča o geoinzenjeringu koji će se naravno plasirati kao nešto korisno i neophodno za opstanak čovečanstva. Geoinzenjering navodno ima za zadatak da uz pomoc balona sondi i aviona koji izbacuju čestice (sasvim slučajno baš aluminijum i barijum, sumpor, oni isti metali koji se već uveliko koriste u zaprašivanju iz ranije navedenih razloga), spreči globalno zagrevanje. Kreatori programa kao novo rešenje protiv globalnog zagrevanja predlažu ono što već odavno tajno rade - zaprasivanje vazduha metalnim cesticama koje će navodno blokirati dotok sunca i učiniti da se ono odbija da bi se izbeglo zagrevanje. Služeci se lažima da na taj način pokušavaju da spasu planetu od CO2 i ostalog zagadjenja koje je stvorio čovek, a koje su ustvari oni sami prouzrokovali. Njihov najveći izgovor je taj da će uz pomoć zatamnjivanja zemlje ona početi da se hladi, a pri tom zaboravljaju da su upravo ova njihova posebno noćna zaprašivanja najodgovornija za globalno zagrevanje jer metali ne dozvoljavaju infracrvenim zracima da se sa zemlje slobodno šire na gore, već ih kao pod nekom kupolom blokiraju. Baš to noćno zaprašivanje je učinilo da razlika izmedju dnevne i noćne temperature postane sve manja, gotovo neznatna. Više nema nekih većih razlika kakve su nekad postojale. Zaprašivanja, po planu geoinzenjeringa trebalo bi da se vrše na malim, srednjim i velikim visinama, a troškove bi trebalo da snosi vlade svih zemalja obuhvaćenih programom. Istovremeno se predlaze da se oformi jedan nadnacionalni entitet koji bi sve te operacije nadgledao ali bez ikakvog preuzimanja odgovornosti za eventualne negativne posledice koje bi one prouzrokovale civilnom stanovništvu. On bi mogao da radi bez kontrole od strane vlada koje bi snosile troškove za tu vrstu operacija. Italijanska vlada već sada uveliko snosi troškove, jer još od 2003 godine, kada je potpisan sporazum izmedju Italije i Amerike o projektu vezanom za promenu klime, to nju kosta nekih 19 miliona eura dnevno. Prošle godine, takodje u Italiji, odvojeno je dodatnih 500 miliona eura za jedan projekat koji je nazvan „Vojnom tajnom.“ Kupovinu trimetyl aluminijuma, svake godine finansira evropska unija.
Što se posledica tiče, one se više se ne mogu sakriti. Od samog početka ovih operacija primetan je drastičan pad populacija pčela i mnogih drugih insekata, ptica ... Nestaju vrapci, laste se više gotovo i ne vraćaju u Italiju, naročito u njen severni deo. Čak i ako neke dolete, bude ih jako malo, budu bolesne, iscrpljene i posle nekoliko dana nestanu. Drveće su napali brojni paraziti, narocito su ugroženi čempres, divlji kesten i palme, mada nijedno drvo više nije poštedjeno. Pojavili su se i brojni posebno agresivni paraziti koji ranije nisu postojali. Od 2003 godine, grafikoni pokazuju i početak opadanja prosečnog životnog veka kod čoveka. Ove proračune od tada rade samostalno nezavisni lekari, jer je 'slučajno' baš od 2002 država prestala da ih izvodi. Od samog početka zaprašivanja, primećeno je povećanje bolesti respiratornog trakta. Astma, hronični bronhitis, i razni drugi problemi sa disajnim organima, povećanje slučajeva Alcajmerove bolesti za 60%, Parkinsonove bolesti za 45%-50%, iktusa, infarkta, pojavljivanje nekih bolesti od kojih su ranije oboljevali samo vojnici koji su bili u misijama u Iraku, Kosovu, Afganistanu, na mestima gde je upotrebljavano oružje sa osiromasenim uranijumom koje kad eksplodira ispušta nanočestice, povećanje broja raznih nanopatologija, poput Morgellonsove bolesti, itd, itd... Usled zatamnjivanja zemlje, javlja se sve veći broj ljudi koji pate od nedostatka vitamina D, koji uzrokuje pojave raznih gljivica i herpesa, čija je pojava već unapred bila predvidjena, što se da zaključiti iz toga da su se farmaceutske kuće već uveliko bile pripremile i napravile lekove koji leče bas one vrste herpesa i gljivica koje su nastale kao posledica zaprašivanja. Kako čovek kaže na sve strane vrvi od reklama za te lekove.
Što se tiče beličastih nanovlakana, razne studije su potvrdile da su nastala posebnim ukrštanjem jednog gena pauka sa genom koze, na taj način da se iz te kombinacije dobiju izuzetno čvrsta i otporna vlakna, kojima će se kao dodatni sastojak ubaciti baš genetski modifikovana bakterija esherije coli, čije prisustvo omogucuje vlaknima da narastu u epruveti. (*ovde pominje i neki američki dokumentarac u kojem se može detaljno videti nastajanje tih vlakana ali ne navodi koji). Ta vlakna u sebe unosimo svi, putem hrane, vode i vazduha, ali samo neki ljudi obole, dok mnogima naizgled zdravima oni ne smetaju. To se dešava zato što kod tih obolelih pojedinaca njihovo telo, imuni sistem prepozna te nanočestice kao strana tela, i pokušava da ih izbaci. Gledajuci stvari iz ovog ugla doktor Michael Castle zaključuje da dolazimo do jedne apsurdne situacije, te da se razboljevaju upravo oni najzdraviji organizmi čiji je imuni sistem u stanju da prepozna agresora. Vršenjem analize mokraće, utvrdjeno je da se ova vlakna nalaze u bubrezima, kod većine ljudi koji su naizgled zdravi. Takodje se stacioniraju u plućima i u debelom crevu. Treba učiniti sve što je u našoj moci da se spreči da se ove nanočestice razmnožavaju, jer kada se previše razmnože ulaze u krvotok, pa kroz njega u kožu, iz koje pokušavaju da izadju stvarajući nesnosne bolove. Posle brojnih "naučnih" istraživanja, američki naučnici izašli su sa genijalnim zaključkom da su ove čestice ljudima došle pod kožu preko vunenog džempera, da su se dlačice vune na neki način uvukle u ljude i da ih odatle organizam izbacuje. Analizirajuci ta vlakna sasvim je jasno da postoji očigledna namera da se izvrši genetska modifikacija živih bića jer su oni biokompaktibilni sa živim organizmima. Napravljeni su namerno na taj nacin da živi organizmi mogu bez problema da ih apsorbuju.
U poslednje vreme, veliki broj iznenadnih smrti mladih zdravih i sposobnih sportista i atletičara dovodi se takodje u vezu sa zaprašivanjem. Oni uglavnom vežbaju napolju, na vazduhu, pri tome ubrzano dišu, udišu puno više tih čestica, izmedju ostalog i barijuma, koji izaziva slabljnje mišica. Ako se prisetimo da je i srce mišic, onda se ne treba čuditi što u poslednje vreme ima tako veliki broj srčanih bolesnika. Osim aluminijuma i barijuma o čijoj se štetnosti govorilo u više navrata, posebnu štetnost na čovekov organizam ima mangan, koji se dodaje da bi, što je najapsurdnije, nebu vratilo plavu boju, koje bi inače bilo potpuno belo, tu su zatim stroncijum, litijum, gvoždje.... Voda je već poodavno zagadjena i pošto više ne mogu to da kriju onda su pribegli triku da se kontaminirana voda sa puno teških metala jednostavno prozove 'oligomineralnom' tako da na taj način ono što je izuzetno štetno po zdravlje izreklamiraju i plasiraju kao nešto što je korisno i dobro.
Eto to bi bilo otprilike to – suština jednog dvočasovnog intervjua. Dok sam to slušala, istovremeno sam naletala i na jedan komentar od nekog slušaoca u kojem je dodao da su čak i letnji požari po šumama direktna posledica zaprašivanja, jer kada prejako sunce zagreje metalne čestice neretko se desi da se zapale... O tome nisam razmišljala, niti sam požare povezivala sa chemsima... šta reći više... crno nam se piše...
Prijava
FAQ
Pretraživač
po svemu sudeći itekako je istina da nas sasipaju chemtrailsima. Njihov sastav su između ostaloga i bakterije, i barij, i silicij. Dakle ubijaju nas. Europska unija donosi organe koji će provoditi restrukturiranje u država na način da dozvoli jedino gmo hranu.
