Da li meso trune u vašem debelom crevu? Ne. Pa šta onda truli? Mahunarke, žitarice i povrće!
Koliko smo puta čuli ovaj ponavljajući mit?
Citat:
"Ljudi ne mogu zapravo da svare meso: ono truli u debelom crevu."
I njegovu varijantu: "Mesu je potrebno od 4 do 5 dana da se svari, jer ono mora prvo da satruli u vašem stomaku."
(Neke varijacije ovog mita tvrde da je čak potrebno i do dva meseca!)
Nedavno sam na "tv vojvodina" gledao neku emisiju o vegeterijanstvu u kojoj je je neka sredovecna zena sa velikim zarom rekla upravo istu stvar, dok su ostali ucesnici u emisiji sa potvrdjivanjem klimali glavom, i iskreno govoreci nisam mogao da verujem da se na tv-u prica o tome sa toliko neznanja o osnovima biohemije ljudskog organizma, a da se pri tome takve neistine plasiraju kao cinjenice bez ikakvog kritickog osvrta. Nakon toga sam malo proguglao na netu i shvatio da ta "ideja" dolazi iz Amerike i zapadnog sveta, pa me to vise i nije toliko cudilo, s obzirom da je moje licno subjektivno misljenje da 99% tendencija o "zdravoj ishrani" koje se propagiraju u "americkoj javnosti" zapravo treba obrnuti za 180 stepeni da bi se doslo do neke "istine".
Kao što kaže poslovica: "Kada uperite prstom, vaša druga tri prsta su uperena prema vama." Hajde da krenemo na kratko putovanje kroz probavni sistem da vidimo zašto!
Putovanje kroz ljudski probavni sistem (skraćeno)
Ukratko, funkcija varenja je da razbije hranu koliko god je to moguće - u pojedinačne masti, amino-kiseline (gradivne blokove proteina), i šećere (gradivne blokove ugljenih hidrata), koji se mogu apsorbovati kroz zid creva i koristiti od strane našeg tela.
Idemo!
Mi drobimo hranu u ustima, gde amilaza (enzim) razbija deo skroba. U stomaku, pepsin (drugi enzim) razbija proteine, a snažna hlorovodonična kiselina (pH 1.5-3, u proseku 2... zbog ovoga peče kada povraćate) dalje rastvara sve. Rezultujuća kisela emulzija sa zove "humus" - i odmah vidimo da je teorija o "mesu koje truli u vašem stomaku" koještarija. Ništa ne truli u kotlu pH 2 hlorovodonične kiseline i pepsina.
U proseku, "mešovitom obroku" (uključujući i meso) je potrebno 4-5 sati da potpuno napusti stomak - tako da smo razotkrili još jedan deo mita. (Imajte na umu da još uvek nismo apsorbovali hranljive materije: mi još uvek sve razlažemo.)
Na kraju se naš pilorični ventil otvara, a naš stomak ispušta "humus", malo po malo, u naše tanko crevo - gde kolekcija soli i enzima kreće na posao. Žuč emulguje masti i pomaže u neutralizaciji stomačne kiseline; lipaza razlaže masti; tripsin i hemotripsin razlaže proteine; a enzimi poput amilaze, maltaze, sukraze, i (u laktoza tolerantne) laktaze razlažu skrob i neke šećere. U međuvremenu, površina tankog creva apsorbuje sve što su naši enzimi razložili na dovoljno male komponente - obično pojedinačne amino-kiseline, proste šećere, i slobodne masne kiseline.
Na kraju se naš ileocekalni ventil otvara, i naše tanko crevo otpušta ostatak u naše debelo crevo - koje je džinovska kolonija bakterija, i koje sadrži bukvalno bilione bakterija! A razlog zašto imamo koloniju bakterija u našem debelom crevu je u tome što naši sopstveni enzimi ne mogu da razlože sve što pojedemo. I tako naše crevne bakterije kreću na posao i vare deo ostatka, ponekad proizvodeći otpadne produkte koje možemo da apsorbujemo. (I često, značajne količine gasova.) Preostale nesvarljive materije ("vlakna"), mrtve crevne bakterije, i drugi otpad se izbacuju u obliku izmeta.
Ispostavlja se da pepsin, tripsin, hemotripsin, i ostale naše proteaze rade dobar posao u razlaganju mesnog proteina, a žučne soli i lipaza rade dobar posao u razlaganju životinjske masti. Drugim rečima, meso je svareno od strane enzima koje proizvodi naše telo. Glavni razlog zašto su nam potrebne crevne bakterije je u varenju šećera, skroba, i vlakana - koji se nalaze u žitaricama, mahunarkama i povrću - koje naši enzimi za varenje ne mogu da razgrade.
Kako se to kaže, opet, kada se hrana "vari" putem bakterija...?
Citat:
truljenje - proces razlaganja putem delovanja bakterija ili gljiva
Drugim rečima, meso ne truli u vašem debelom crevu. ŽITARICE, MAHUNARKE, i POVRĆE trunu u vašem debelom crevu. I to je činjenica.
...I zbog toga imate gasove od pasulja
Lako je reći kada vaše crevne bakterije rade svoj posao, umesto vaših enzima za varenje: vi ispuštate gasove. To je razlog zašto vas mahunarke i skrob teraju da ispuštate gasove, a meso ne: oni trule u vašem debelom crevu, a produkti bakterijskog razlaganja uključuju gasove metana i ugljen-dioksida. Evo jedne liste hrane koja izaziva gasove, a evo i druge:
Delimičan popis: "pasulj, sočivo, mlečni proizvodi, crni luk, beli luk, mladi luk, praziluk, repa, rutabagas, rotkvice, slatki krompir, indijski orah, jerusalimske artičoke, zob, pšenica, kvasac u hlebu. Karfiol, brokoli, kupus, prokelj, i drugo povrće...
Jedna sporedna korist od Paleo dijete je eliminacija najvećeg, najsmrdljivijeg proizvođača gasova - mahunarki (zbog nasvarljivog šećera rafinoze) - i nekoliko manjih (pšenica, ovas, svi proizvodi od žitarica). I sigurno izgleda kao da moje crevne bakterije sada imaju mnogo manje da rade, kada moje zalihe amilaze i sukraze nisu preplavljene lavinom skroba i šećera.
Ali, čekajte! Postoji još jedna stvar! Kad god jedemo žitarice, mahunarke i povrće, mi veliki deo biljne materije ne varimo i ne apsorbujemo... mi ustvari apsorbujemo otpadne produkte bakterija. Preformulisano na manje diplomatski način:
Vi ne jedete biljke: vi jedete BAKTERIJSKI IZMET.
Najveći broj biljaka čak ni ne trune u debelom crevu, zbog toga što ljudi nisu biljojedi
Većina jestivog dela biljke se sastoji od celuloze, polisaharida (tj. veoma dugog lanca šećera) koji je veoma težak za razlaganje. U stvari, nijedan enzim za varenje, u bilo kojoj životinji, nije sposoban za razlaganje celuloze! Tako da jedini način da bilo koja životinja može u potpunosti da svari biljku je da njena crevna bakterija razloži celulozu, a da njena creva apsorbuju otpadne produkte.
Preživari, uključujući stoku, bizone, jelene, antilope, koze, i drugo crveno meso, imaju specijalan "dodatni stomak" koji se zove burag. Oni žvaću i gutaju travu i lišće u burag, delimično fermentuju, zatim povrate, ponovo žvaću ("preživaju"), i ponovo gutaju, gde se vari po drugi put. Hindgut fermentatori, poput konja, imaju dodatno duga creva. I zečevi vare svoju hranu dva puta: oni jedu svoj sopstveni izmet kako bi dobili veću vrednost hrane iz biljne materije koju jedu.
Ljudi, nasuprot tome, nemaju crevne bakterije koje mogu da svare celulozu. To je razlog zašto mi ne možemo uopšte da jedemo travu, zašto postoji toliko malo kalorijske vrednosti za nas u povrću, i zašto celulozu nazivamo "nerastvorljiva vlakna": ona samo prolazi kroz nas.
Sama ova činjenica dokazuje da ljudi, iako su svaštojedi, primarno su mesojedi: mi imamo ograničenu sposobnost za varenje nekih biljnih materija (skroba i disaharida) kako bi preživeli teška vremena, ali mi ne možemo da izvučemo značajne količine energije iz celuloze koja čini većinu jestivog dela biljne materije, kao što to mogu pravi biljojedi. Mi možemo da jedemo samo voće, orahe, krtole, i semenke (koje mi zovemo "žitarice" i "mahunarke") - ali semenje je jestivo za nas tek nakon napornog mlevenja, potapanja i kuvanja, jer za razliku od ptica i glodara koji su prilagođeni da ih jedu, oni su otrovni za ljude u njihovom prirodnom stanju.
Možete demonstrirati svrhu i limite ljudskog sistema za varenje jednostavnim eksperimentom: pojedite šniclu sa nekoliko celih kukuruznih zrna, i vidite šta će izaći na drugom kraju. To neće biti šnicla.
http://www.sott.net/articles/show/230289Rezime...
Dvadeset godina sam bio vegeterijanac. Na žalost, žao mi je životinja i ovog sveta u kome se nalazimo... Jedno je sigurno, naša tela nisu prilagođena za vegeterijansku ishranu!
Od kako sam prešao na meso i mast, ali samo jedna napomena, bez mlečnih proizvoda, telo mi se na neki način obnavlja, u svakom vidu, čula su mi se izoštrila, um smiren. San se poboljšao, snaga, mišićna masa je počela da se povećava. Jednostavno, daj mašini pravo gorivo.... Vrlo je bitna stvar, što sada ne razmišljam o hrani kao pre, jednostavno, sve je drugačije. Pošto sam sa sela, kolko tolko hrana je izvrsna i prirodna... Probajte da izbacite biljna ulja i kojekakve biljne margarine, i pređite na svinjsku mast, rezultati su zapanjujući!
Doručak, parčići slanine malo prorženi u mast, četri jaja na oko, naravno, ispržena u mast, malo crnog luka za salatu, kriška hleba služi samo da pokupi mast što ostane u tanjru, pola litra soka od isceđenog limuna bez šećera, ništa lepše i jače za početak dana...
Pozdrav
Po meni si ovo odlicno objasnio, u kratkim crtama ali precizno.
Sto se mene tice, nisam "mesojed" nego "svastojed". Jedem meso, ali jedem i puno povrca i voca. Ranije sam hranu pripremao na biljnom ulju, medjutim cesto me je boleo stomak posle tako pripremljenog dorucka, a od pre godinu dana sam poceo hranu da spremam na masti i taj problem je nestao. Naravno, ono sto mi se cini da je dobro za moj organizam ne znaci da je dobro za svaciji jer su bukvalno svi ljudi razliciti, kako psihicki tako i fizicki.
Kako objašnjavaš da mesožderi imaju oštre kanže za hvatanje plena, oštre zube za kidanje SIROVOG mesa, kratka creva za varenje,...... a ljudi nemaju oštre kanže, oštre zube, a imaju veoma dugačka creva za varenje, a mesožderi?!
Ali ljudi takodje nemaju ni dva zeludca tj burag, kao ni potrebne hemijske materije u zelucu koje imaju "biljojedi", sto je Bojan objasnio u postu koji sam predhodno citirao. Licno smatram da je covek "svastojed" a ne "mesozder", pa ga mozda ni ne treba usporedjivati sa mesozderima koji imaju kandze i ostre zube.
Svaka ti čast na opširnom postu vidim da ti je jezik na prvom mjestu i da je poprilično ispred intelekta i čiste savjesti, no dobro svako ima slobodu da čini što ga je volja.
Ja sam rođen i živim na selu kod mene je klanje svinja u zimu ritualna ceremonija od koje se iti malo normalnom čovjeku diže kosa na glavi od silne skike i krvi, dođi kod mene kad se budu klanje svinja ja ću ti osobno izvesti jednu i pridržati ti samo uzmi nož i prereži joj grkljan od uha do uha, ako to ne budeš mogao učiniti nemoj nikad više staviti komadić mesa u usta jer ćeš biti najveći licemjer
znaš li da svinja prije i za vrijeme ubijanja oslobađa hormon stresa koji ostaje trajno pohranjen u tkivu i kojeg konzumacijom unosiš u organizam...
Nisam rodjen i ne zivim na selu, ali imam imanje na selu na kome sam proveo veci deo prosle kao i ove godine, a mislim da cu se u buducnosti i preseliti tamo.
Prosle godine sam odgojio tri svinje od kojih sam dve prodao i isplatio troskove a jednu sam zadrzao za sebe. Kada smo je bili "zaklali" uradili smo to na nacin da nije pustila ni glasa od sebe, niti je bila "nervozna" niti bilo sta slicno "svinjokolju" koji opisujes. Danas postoje i "humanije" metode i alati kojima se to obavlja prilicno brzo i ne-traumaticno za svinju. Samo je potrebno malo se raspitati i promeniti uobicajene "seoske navike".
Prijava
FAQ
Pretraživač
i jedino 
Prosle godine sam odgojio tri svinje od kojih sam dve prodao i isplatio troskove a jednu sam zadrzao za sebe. Kada smo je bili "zaklali" uradili smo to na nacin da nije pustila ni glasa od sebe, niti je bila "nervozna" niti bilo sta slicno "svinjokolju" koji opisujes. Danas postoje i "humanije" metode i alati kojima se to obavlja prilicno brzo i ne-traumaticno za svinju. Samo je potrebno malo se raspitati i promeniti uobicajene "seoske navike".
). Postoji i super ego kod ljudi, koji se najčešće odnosi na ...da kažemo ''nešto više'' od čoveka samog, a nekad je čak tu i iz iskrenih pobuda (uvek zapravo, inače je to delovanje iz ega) I sasvim je razumljivo da će neko ko se zalaže za ono što smatra istinski dobrim biti vatreniji (Agresivniji ?) oko toga, pogotovo zato što smatra da doprinosi opštem boljitku. Tu ne računam fanatike kojima je borba za vegeterijanstvo i prava životinja sve i svja u životu, oni zaista deluju malko ''čuknuto''