shamanizam, tema koju obraduje carlos castaneda, na ovom forumu ima svoj poseban dio.

svijet shamana govori o percepciji svijeta sa drugacijim obiljezjima od onog na kakve je navikao covjek. biti shaman ne znaci nositi posebnu odjecu, oruzja ili slicno, to su stvari predmeti moci koje koriste manje mocni ili vise vezani vracevi.

nije bas tema o shamanizmu, tema je o carlos castanedi a znanje koje on prenosi se nalazi u korijenima shamanske tradicije, vracevi, ljudi od znanja itd. e sad netko mozda kad kaze shaman misli na nesto o cemu ne govori castaneda. cc na jedan opsezan nacin (sve knjige) predstavlja misao, znanje koje opisuje nacin razmisljanja shamana, vraca, ratnika, covjeka od znanja itd, no netko tko ima druge pretpostavke o tome sto bi trebao bit shamanizam mogao bi imat misljenje kako cc govori o necem drugom, a da je i shamanizam samim time nesto drugo.

u biti kad netko kaze carlos castaneda, to se automatski ne veze za shamanizam, prije bi rekao da ga masa vise veze za npr okultizam i halucinogene biljke i slicno. ipak ono o cem govori je prilicno opseznije.

čitao sam cc i mogu reći da sam se ugodno iznenadio, pročitao sam samo jednu knjigu ali sam je zapamtio...objašnjava svoja iskustva sa američkim domorocima i objašnjava ih na način razumljiv svakom čovjeku...isplati se čitati i proučavati njegov rad...ali se nažalost nijedno čitanje nmože usporediti sa osobnim doticajem sa šamanizmom i njegovim osobnim upoznavanjem...nažalost nema nas baš mnogo koji bi bili u stanju povući skroz na drugi kontinent u prašumu... ...

učitelj je ionako uvijek samo "bio tu za učenika".
u kritičnom slučaju, ako mu treba spasit glavu.
učenik je ionako uvijek sve obavljao sam.

da...ali je sigurno lakše u prirodi gdje su ti dostupne ayahuasca i ostale biljke nwgo na gradskom asfaltu...

nisu biljke moci svakom potrebne, niti su za svakog korisne. na neke ce te biljke ostaviti lose posljedice, a dugotrajno konzumiranje vodi zarobljavanju. biljke moci mogu dati upravo to, moc, zato se i zovu tako. posto je ta moc dostupna i bez biljaka, dolazi do problema da ucenik spoznaju te moci dozivljava upravo preko konzumacije biljaka, a to ga vodi u zarobljavanje.

za shamana ili covjeka od znanja je svejedno da li je na gradskom asfaltu, u prasumi, pustinji ili pecini. svejedno je da li je broker na burzi ili prosjak na cesti. ljudi cesto pomisle kako treba traziti spas ili slobodu negdje vani, u izolaciji od ljudi. to je tek djelomicno tocno na nacin da je uzaludno traziti slobodu tako da se udaljimo od ljudi, no s druge strane shaman odlazi u razdoblja samoce kako bi radio na sebi. mozda je kontradiktorno al shaman ne trazi slobodu udaljavajuci se od ljudi, on na taj nacin samo rjesava neke od ciljeva koje smatra potrebnim.

ima jedna poslovica, kada se zelis sakriti, otidi medu ljude.

razdoblja izolacje i slobode si moze svatko priustiti, no pitanje je sto bi radio u takvoj jednoj situaciji. pretpostavka iz tvog razmisljanja je da bi mu takav put bio koristan zbog mogucih susreta sa biljkama moci, no takav cilj je ogranicavajuci zbog nase paznje koja je usmjerena prema necem, dok je paznja shamana usmjerena na sve jednako.

ajd ne kompliciraj... ...samo sam htio reći da smatram da bi učenik, odnosno budući shaman brže postigao uspjeh ako bi se odvojio od civilizacije i vratio se iskonskoj prirodi iz koje je poteko a još će kraj njega biti učitelj (šaman) koji bi ga eventualno usmjerio. Ne kažem da je u gradu ne moguće postati šaman, ali smatram da je to tamo teže. Što se tiče biljaka dobre su radi prvog "putovanja" kojeg će budući šaman ostvariti, naravno ne ih uzimati svaki put, ali u početku da, radi lakšeg oslobađanja...al to je samo moje mišljenje...

Biljke moći
Čovek sedi na klupi, gotovo sakriven iza novina koje drži. Primetio sam ga, ali na nekakav podsvesni način, dvadesetak koraka pre nego što sam došao do njega, nešto me je uzdrmalo. Osvrnuo sam se; čovek je gledao u mene smešeći se. Bio je to Karlos. Pogledao me je značajno i naglasio da susret ovakve prirode treba biti privaćen kao znak.
“Sada sam ti potpuno na raspolaganju”, uzviknuo je. “Pitaj!”
Shvatio sam svoju šansu. U mnogim razgovorima, Karlos je imao isključiv stav da halucinogene biljke nisu poželjne za one koji traže znanje. Međutim, u svojim prvim knjigama on je pisao upravo suprotno i čak je dao važne postupke za njihovu upotrebu, predstavljajući sebe kao primer uticaja moći tih biljaka.
Ovo je bila stvar koja me je veoma zainteresovala jer nikada nisam u svom vlastitom telu iskusio neverovatne načine opažanja koje je on opisao te sam osećao veliku radoznalost. Dakle, koristeći njegovo dobro raspoloženje, zamolio sam ga da razjasni ovu kontradikciju. Kada je čuo moje pitanje, njegov entuzijazam se ohladio. Izgleda da ga je ta tema duboko pogodila. Posle nekoliko sekundi razmišljanja, reko mi je da je
znak duha odredio promenu njegove perspektive.

“1971. godine, posle objavljivanja moje druge knjige, doživeo sam neprijatnu posetu. Službenici vlade Sjedinjenih Država su došli na jednu od mojih prezentacija i obavestili me da sam postao idol mladih narkomana i da će me prognati iz zemlje ako ne izmenim svoje stavove.” “U početku, nisam video razloga da se zabrinem povodom tih pretnji. Ali kasnije sam malo ispitao stvari, i situacija me je pogodila. Mnogi studenti su prihvatali don Huanovo učenje kao akademsku dozvolu da se bude drogiran. Moje ime je svuda spominjano kao autoritet za droge. Ali, ja nisam želeo danbudem pokrovitelj bilo čega!”

“Izneo sam svoj problem don Huanu, koji se nasmejao celoj stvari i rekao mi da osnovni princip prikradača (tragača) nije ugađanje bilo kome, a svakako ne ljudima mnogo jačim od nas. ‘Ti si zaglavio u trci konja i moraš da se izvučeš iz toga. Predlažem ti da se brineš za svoju nauku; a sve ostalo, kakve veze ima s tim?’ Taj savet me je doveo do odluke da mnogo pažljivije iznosim stavove u svojim sledećim knjigama.”

“Lično, nisam prihvatao ili odbacivao bilo šta jer nisam onaj koji treba da sudi o toj stvari i, takođe, moja predavanja su bila proizvod takvog pristupa. Kako god bilo, ne mogu da podržim masovnu upotrebu biljki zato što moje knjige čitaju razne vrste ljudi i svako ih tumači na svoj način.” “Bez stručnog nadzora , moćne biljke mogu izazvati štetne posledice jer pomeraju skupnu tačku naglo i iskrivljeno i na duže staze utiču na zdravlje i
dobrobit a ponekad mogu i da oduzmu život njihovom korisniku. Jednom prilikom su me upozorili da me otac izvesnog studenta traži sa pištoljem kako bi me ubio jer me okrivljuje za smrt svog sina koja je nastupila posle
njegovog eksperimentisanja sa drogama.”

“To je veoma osetljiva stvar, sve to što ima veze sa moćnim biljkama. Ako želite da ih razumete, morate napustiti trdicionalno gledište koje skoro svi imaju o čarobnjacima. Istinski toltečki ratnici nisu fanatični u vezi droge ili bilo čega drugog, njihovo ponašanje je rukovođeno isključivo besprekornošću.” “Već sam ti objasnio da je don Huan koristio biljke samo na početku mog naukovanja i to samo zato što sam bio neuobičajeno vezan za svoje navike. Što sam bio tvrdoglaviji, on mije davao više billjki. Na taj način je mogao da bar minimalno olabavi moju skupnu tačku kako bih mogao da dostignem osnove njegovog učenja. Ipak, uprkos njegovom pažljivom vođstvu, to me je skupo koštalo i to je jedan od glavnih razloga što je moje zdravlje i danas veoma pogoršano.”

“Moćne biljke imaju granicu koju čarobnjak vrlo brzo otkrije. One su početni pokretač ali, one ne mogu postati osnova za dalji rad jer nemaju kapacitet koji bi nas doveo do potpunih svetova a to je ono za čime vidovnjak traga.” “Misliš da pomeranje koje one izazivaju kod skupne tačke nije baš previše dobro?” “Baš suprotno, one stvaraju dubok i nepredvidiv rascep. Pravi čarobnjak može da rukuje s time ali ne i učenik. Ako ih koristi kako bi srušio svoja opažajna ograničenja, početnik će pasti u iskušenje da svrsta sve to u šta se
osvedočio u halucinacije; na kraju krajeva, sve to izazivaju biljke! Sa takvim pristupom, on nikada neće dostići nivo akcije koji je neophodan kako bi učvrstio svoju skupnu tačku na novom položaju. Biljke vas brzo i lako odvode u drugi svet, ali vam ne omogućavaju da ga ispitate; to je njihovo ograničenje.”

“Najbolji način da razvijemo svoju percepciju je pomoću sanjanja. Tehnika sanjanja je najjednostavnija ali je manje rizična, puno obuhvatnija i, iznad svega, mnogo prirodnija.” “Učenikov cilj je da preuzme kontrolu nad svojom skupnom tačkom. Kada postane sposoban da je izmesti, tada on treba da ponavlja to kretanje bez spoljne pomoći, koristeći snagu discipline i besprekornosti. Tada se može reći da je ratnik otkrio u čemu je ‘štos’.”

Učitelji nisu potrebni
Jednom sam ga upitao: “Šta omogućava pristup običnom čoveku u znanje čarobnjaka?”
“Namera”, odgovorio je. “Ljudska namera treba da sklopi ugovor sa duhom, ugovor koji duh mora prihvatiti tako što će uključiti sredstvo evolucije u njegovo izvršavanje. Nekada je jedini način bio direktan ulazak u nagual. Danas, običan čovek ima mogućnost da bude vođen preko publikacija.”

U potrazi za ulazom u svet čarobnjaka, morate biti pripremljeni. Slučajan susret sa moćima neće odvesti ni do čega, osim do groznog straha koji će doživeti tragaoci koji se javno zaklinju da je čarobnjaštvo đavolski posao ili da je sve to velika prevara. “Ali, očajno organizovana priprema koja podstiče samovažnost umesto da uvećava radoznalost i želju za učenjem, postaje nesavldiva prepreka za učenika. Onaj ko pristupi nagualu opterećen predubeđenjima o skoro svemu neće imati šanse da nastavi dalje.” “Radi toga, sledeći uslov pre nego što se kroči na put znanja je potpuna iskrenost. Neophodno je isprazniti pristanište kako bi se oslobodilo mesto za pristanak nadolazećih brodova, i shvatiti da kada oni pristignu, mi ne znamo ništa. Kada je taj nivo pripreme postignut, sve ostalo je pitanje sreće. Duh određuje ko će biti izabran a ko ne.”

“Reakcija duha je neshvatljiva. Ona se događa na neočekivane načine i u uslovima koji su uglavnom nepojmljivi našem razumu. Sve što možemo uraditi je da budemo oprezni u vezi znakova, promišljeno se usklađujući sa putem na koji nas oni navode. Kada čovekova namera sklopi savez sa duhom, neizbežno se pojavljuje učitelj.”

Upitao sam ga da li se nagual može smatratii učiteljem na isti način kao što shvatamo orijentalne učitelje.
Odvratio je žestoko: “Ne! Nema poređenja zbog veoma jednostavnog razloga:
Nagual nikad ne bira svoje učenike. Duh je onaj koji preko znakova određuje ko može a ko ne može biti deo tradicije.”
“Pravi učitelj je besprekorni ratnik koji je izgubio svoj ljudski oblik i ima veoma čistu vezu sa apstraktnim. Dakle, on ne prihvata dobrovoljce.” “Sistem podučavanja zasnovan na spontanim željama radoznalaca ne daje velike rezultate, jer ne teži ka ostvarenju već naginje ka brigama ega. Sve što sledbenici čine je da imitiraju a to ne vodi nigde. Radi toga, nema potrebe za učiteljima.” “Posle dugogodišnjeg učenja, postao sam ubeđen da svi radoznali imaju potrebu da dođu u priliku kada će postati svesni svojih mogućnosti i
odgovornosti prema smrti i njenoj svrsi.”

Primetio sam da su njegove izjave u suprotnosti sa njegovim stalnim insistiranjem kako bez don Huana on ne bi postigao ništa.”

Odvratio je: “Čarobnjaci prave jasnu razliku između predstava ‘duhovnog vođe’ i ‘naguala učitelja’. U prvom slučaju, to je osoba koja se specijalizovala za vođenje grupa a u drugom je u pitanju besprekorni ratnik koji zna da je njegova uloga ograničena na to da posluži kao veza sa duhom. Onaj prvi će vam reći ono što želite da čujete i on će vam dati čuda koja želite da vidite, zato što je on zaintersovan za vas jer želi da mu budete sluga; onaj drugi je vođen naredbama bezlične sile. Njegova pomoć nije čovekoljubiva, već je to način na koji on plaća svoje stare dugove ljudskome duhu.”

“Nagual nije dobroćudni lik; on nije došao da nam ugodi već da nas probudi, i on će to uraditi grubo ako je to neophodno zato što ne oseća nikakvo sažaljenje. Kada se umeša u život svojih učenika, on može da stvori tako uznemirujuću situacuju u njima sa ciljem da se uspavane energije pokrenu.”