Антропософска медицина
Антропософску медицину сачињава продужетак медицинских размишљања и пракси заснованих на радовима Рудолфа Штајнера (1861-1925). После Другог светског рата дошло је до наглог развоја антропософске медицине а самим тим и до отварања како болница тако и специјализованих клиника. Антропософска медицина почива на дијагностичким процедурама које укључују конвенционално испитивање пацијента, физички преглед и одговарајуће лабораторијске и радиографске претраге. Поред тих метода, посебан нагласак је на посматрању евентуалних карактеристика телесне грађе и облика, дистрибуцији течности у меком ткиву и кожи, мишићна напетост, раширеност телесне топлине (посебно од значаја за масере), држање, покрети и телесни гестови, модалитети уметничког изражавања (превише или премало), свест о бојама, друштвено понашање. Иако произилази из конвенционалне медицинске дијагностике, антропософска медицина, са горе наведеним методама, долази до једне квалитативније дијагнозе. Самим тим и терапија може да укључи посебну исхрану, масажу, хидротерапију, терапеутске вежбе (еуритмију) као и уметничке терапије – сликање, цртање, моделирање, музику и говорне вежбе. Кад је реч о лековима, антропософска медицина их користи из природних извора – минерала, биљака и животиња. Ти лекови се могу користити у хомеопатским потенцијама или у материјалном дозирању. Временом је дошло до настанка и развоја међународних фармацеутских компанија као што су Weleda и Wala, које су први пронашли методе за биолошки стабилне производе без коришћења стабилизатора као што је нпр. алкохол. Можда најпознатији (највише предмет научних студија) препарат који је потекао из антропософске медицине јесте препарат од Viscum album који може да помогне код спречавања раста и ширења рака. Антропософском медицином могу да се баве само лекари који су прошли одговарајућу едукацију (постоји 5 центара у свету за специјалистичке студије антропософске медицине, а на три медицинска универзитета у Берну, Хамбургу и Витену постоји катедра за антропософску медицину). Та едукација подразумева испуњавање међународних критеријума за сертификацију антропософских лекара:
1. Основни услов за сертификацију антропософског лекара подразумева завршен медицински факултет;
2. Потврда о барем једногодишњем редовном студирању Антропософије и Антропософске медицине, или ванредном студирању од барем 3 године (128 сати годишње);
3. Потврда о барем двогодишњој додатној обуци у болници признатој од стране Лекарског удружења у тој земљи или у антропософској приватној клиници/ординацији;
4. Представљање барем две документоване историје болести и потврда разговора са ментором у којој апликант треба да покаже да познаје основе Антропософске медицине. Независно и одвојено од овога, примењују се правила за издавање таквих потврда од стране националног Лекарског удружења. За колеге из земаља где тренутно не постоје одговарајући услови за обуку лекара, успостављена је процедура у Медицинском одељењу у Гетеануму за утврђивање квалификованости апликанта као антропософског лекара и издавања сертификата;
5. Провизорне регулативе успостављене су од стране различитих националних Лекарских удружења;
6. Поједине националне Лекарске организације могу да одлуче о могућем одузимању сертификације;
Сама едукација подељена је у пет целина:
1. Увод у методологију, дијагностику и лечење Антропософском медицином. Практични примери како су антропософски лекови направљени и како их применити. Преглед унутрашњег медитативног пута ка разумевању људског бића у његовим емотивним и духовним димензијама у складу са конкретним разумевањем како систем имунолошких и самооздрављујућих процеса може да буде стимулисан медикаментима и медитативним радом.
2. Продубљивање Гетеовске методологије за посматрање и за развој мисаоних способности у смислу одређивања пута духовне дијагнозе као комплементарне методе наспрам класичне медицинске дијагнозе. Спознавање Етеричног тела као система регенерације и животно давајућих функција и сила. Праћење бројних историја болести и примера санирања болести.
3. Развитак душе. Оздрављујући утицај уметности, посебно тонске еуритмије, терапије говора, музике, сликања, моделирања. Психијатрија, лечење психијатријских болести. Антропософска медицина у у пољу медицинских специјализација као интерна медицина, педијатрија, гинекологија, интезивна нега, хирургија, итд. Космолошко разумевање људског бића и земље, пројективне геометрије, употреба метала и рад са медицинским медитацијама.
4. Разумевање ”унутрашњег лекара”, духовни салутогени извор вишег Ја. Духовни закон реинкарнације и карме и повезаност са болешћу и здрављем. Унутрашњи и спољашњи узроци физичког и менталног обољевања.Медитације за пацијенте. Истраживачка методологија, документовање и академски стандарди. Антропософска медицина у свакодневној пракси, болницама, кућној нези, итд.
5. Психосоцијална патологија и терапија, друштвени значај и одговоности лекара. Улога пољопривреде и економског живота за добробит друштвеног и личног живота. Образовање као превентивна медицина, педагошки закон, духовничка медицина, езотеријске основе професионалног живота. Професионални живот као служба човечанству и духовном свету. Дневни живот као пут иницијације. Антропософска медицина практикује се поред конвенционалне медицине у бројним болницама широм света. Постоје и 28 специјализованих болницa где се практикује само антропософска медицина (Немачка, Швајцарска, Шведска, Велика Британија, Холандија, Румунија, итд.). Те болнице су потпуно признате, интегрисане у здравствене системе наведених земаља и имају финансијску потпору тих држава.
Др Љубица Петров
_________________ www.biodinamika.org
|