|
Dobro, izuzmimo sada sve druge priče sa ovog foruma, denzitete, prosvetljenje..., i pogledajmo to sa aspekta jednog, u te stvari, neupućenog - "normalnog" čoveka, sa prosečnom inteligencijom (inteligencijom u najširem smislu reči, ne mislim na samo numeričku ili lingvističku koja se meri IQ testovima i merodavna je u edukacionim institucijuama). Recimo da taj čovek nikada nije čitao ili se interesovao za duhovnost, religiju, psihologiju... i da o njima zna sasvim prosečno, t.j. informativno. Konkretizujmo priču i zadržimo se na ljubavi...
Dakle, taj čovek se zaljubio po prvi put, o Bože, divnog li osecaja, sva čula su mu poludela, u oblacima je... Počinje da mašta o njoj, on zamišlja kako je drži za ruku, kako zaljubljeni šetaju u sutonu, kako se zaljubljemo gledaju satima, miluju... Zatim, posle nekog vremena, kada više nije mogao da spava od uzbuđenja, kada više nije mogao da prestane da razmišlja o njoj, on odlučuje da preduzme nešto u vezi sa tim. On počinje da posmatra njena kretanja i sve više i više se trudi da joj bude u blizini. On čeka, pažljivo posmatra i konačno, odlučuje da je došlo do pravog trenutka, on joj prilazi, ona mu pozitivno odgovara i posle nekoliko dana ili nedelja "opuštanja" neko od njih dvoje je napravilo prvi korak i najzad njihovoj relaciji dao pravu formu, formu ljubavne veze. O kako su oboje sada srećni, kako im je život lep i pun smisla, kako im je svaki trenutak u kome su skupa postao prelep a svaki u kome su razdvojeni predstavlja čekanje da se opet sastanu. U oblacima su... On o njoj misli kako je najbolja, najlepša, najplemenitija, najzgodnije naj...naj...sve naj na svetu...u njoj vidi majku svoje dece, svog doživotnog ljubavnika, svoje utočište u danima kada mu život nije naklonjen...on voli zemlju kojom ona hoda, vazduh koji ona diše, miris njene kože, kose, sjaj u njenim očima, ma sve, sve u vezi sa njom, svaki minut bez nje on oseća kao nedostatak vazduha, guši se, vazduh je loš bez njenih mirisa, bez njenog prisustva... Ona govori nešto slično o njemu... Još uvek nije ni pomislio na sex. Pored tako veličanstvene i beskrajne ljubavi sex zvuči prljavo i grozno, nema ni govora o sexu...kada za to dođe vreme, spontano i u pravom trenutku, desiće se, oni će voditi ljubav, biće to kruna njihove bliskosti, biće to njihova potpuna predaja jednoga drugome, nihov zavet, obećanje...
Sve je savršeno, već su prilično bliski, u stvari, oni osećaju da su potpuno bliski i osećaju potrebu da to krunišu, da naprave još jedan stupanj dalje u svojoj ljubavi. O tome ne razgovaraju, oni se vole pravom, istinskom ljubavlju i oboje se slepo zaklinju u nju, tako da oni osećaju potrebe i pogađaju misli jedno drugom. Prelepo letnje veče, on ju je odveo na romantičnu večeru a zatim su otišli kod njega. Sedeli su zaljubljeno se gledajući i uživajući u prisustvu onoga drugoga. Razmenjivali su najnežnije dodire i najsočnije poljupce, ali ovoga puta bilo je puno više leptirića koji su tako neodoljivo golicali da je oboje zaljubljenih želelo da sve više i više pojača taj osećaj, ali, takođe, i da ga nekako umiri, jer, iako prelep, bio je nesnosan i trošio im jako puno energije. Lagano poput letnjeg povetarca i sasvim neprimetno on je odvezao pertlu kojom se njena haljina držala oko njenog glatkog, mirisnog i vrelog vrata. Ljubio ju je, sve je neverovatno lepo. Neodlučno poput opalog lista koga blagi povetarac pokušava da pomeri, njena je haljina počela da otkriva njene prelepe, mlade grudi, prvi put pred njegovim očima. Nije mogao da sakrije zadovoljstvo koje je osetio u tom trenutku...sve je bilo savršeno, lepše od sna... te večeri je naš par krunisao svoju beskrajnu savršenu ljubav po prvi put vodeći ljubav. To nije bio sex, ni blizu, bilo je nestvarno, prelepo, bilo je...neopisivo.
Poenta je, bilo je! Trajalo je to neko vreme, a njihova veza još i duže, gotovo 2 godine posle kojih su shvatili da ipak nije sve savršeno, da je ipak sve bila iluzija, i kada su napokon sebi priznali da je njihovoj BESKRAJNOJ ljubavi ipak došao kraj. Posle tog kraha koji su, ipak, prihvatili manje više hrabro, oboje je zaključilo da ovaj put nije uspelo, ali da će sledeći sigurno. Posle nekoliko sledećih pokušaja, možda samo 2 ili 3, ili čak na desetine njih, kada su već prilično sazreli, možda čak i ostarili, prestali su verovati u ljubav. Neko od njih je možda, iz očaja ili možda potrebe da se ima neko, ili straha od samoće, zasnovao porodicu, odlučio da glumi sreću, sve okolo lagao da je zaljubljen, da voli, sve ostale ali sebe nije mogao (ili mogla).
Ovde vidimo, otprilike, jednu stereotipnu predstavu o ljubavi najvećeg broja ljudi. No, ako je sada analiziramo, ne kao naučnici ili gurui ili prosvetljeni ljudi, shvatićemo da je ona, ipak, samo iluzija. Šta je ljubav? Smešno je i postavljati ovakva pitanja kada znamo, da zvanično,niko nikada je nije definisao a da je ta definicija opste prihvacena, standardizovana. Dakle, ne znamo šta je ljubav. Pa kako onda znamo da ovo gore opisano nije ljubav? Ne znamo ni to, ali smo još kao mali naučili da prava ljubav mora biti beskrajna i postojana, to nam se svidelo i to smo, bez problema prihvatili. Ma ne samo da smo prihvatili nego više ne možemo a niti želimo da mislimo drugačije. Dobro, neka je tako. Pa zašto onda, gotovo ni jedan od pokušaja, ogromnog broja ljudi, nije bio uspešan, (kažem ,gotovo ni jedan, zato jer nekima uspe, neki spontano dođu do suštine, do prave ljubavi, možda su im okolnosti bile naklonjene ili zvezde). Možda zato što ovo ipak nije prava ljubav...pre bih je opisao kao zaljubljenost, zanesenost... U stvari, sve ovo gore navedeno je čista hemija, obična hemija, telesna privlačnost, seks i, gotovo, ništa više od toga. I ja sam bio poput ovde opisanog momka, u zabludi. Osećao nagone a mislio da su ljubav...,ne samo sam ih ja, uobrazivši, pogrešno tumačio. Sam sam sebe učinio slepim verovajući u iluziju koju sam, takođe sam stvorio, naravno pod uticajem ideja koje su od vani dopirale do mene. Kao što rekoh, to je samo hemija, ali ne neka mistična i šta ti ja znam kakva, već hemija ko hemija...proučite biologiju i shvaticete, gledajte nacionalnu geografiju i shvatićete...nagoni, hemijske reakcije, hormoni, još hemijskih reakcija, još nagona...zatim, zasićenje koje sada uslovljava sve slabiju reakciju... i tako do gašenja "ljubavi". A u stvari ni "lj" od ljubavi, već obična životinjska potreba za produženjem vrste. Pošto je samo delić vremena čovek proveo kao relativno civilizovan u odnosu na jako puno vremena kada je živeo kao životinja (da se tako grubo izrazim), u njegovim je genima zapisano da mora da oplodi što više ženki, a u genima žene da samo nađe jakog, sposobnog mužijaka koji će je oploditi i par godina štititi i hraniti dok dete ne poraste (2 do 3 god), to je upravo razlog zbog koga, takva ljubav, a to je i ova koju danas poznajemo, traje samo neko kraće vreme (dok traju i hemijske reakcije). Drugačije je nemoguće. Osim, ako se ne radi o pravolj ljubavi koja nema veze sa hemijskim reakcijama, ili bar ne spontanim, i koja nema veze sa sexom, odnosno, produženjem vrste. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kažem da ga ne treba biti, on je prirodna i normalna pojava i bez njega ne bismo postojali. Ono o čemu govorim je da ga ne treba mešati sa ljubavlju - a svi to radimo, i da ne treba da partnere prioritetno biramo prema seksualnim karakteristikama već prema njihovom intelektualnom/psihičkom ili duhovnom razvoju ako sam se dobro izrazio. Dakle, ne trebamo balaviti za nekakvom lepoticom ili lepotanom, već tragati za iskrenom, inteligentnom, nesebičnom, nesujetnom osobom koja će nas iskreno poštovati u svakom smislu, a ne posesivno držati kao seksualnog roba... Nadam se da shvatate...ponestaje mi strpljenja da kucam na tastaturi... Ono što je poenta je to, ako vas neko gleda zaljubljeno, sa sjajem u očima i čuva kao malo vode na dlanu trenutno, a ljubomoran/na je na sve i svja, pri tom ga/je ne interesuje vaše mišljenje ni o čemu, pravi se da sluša da bi vas time još više kupio/la, uživa u seksu sa vama...ne budite u zabludi, ne radi se o ljubavi, već hemiji, sexu, a to će neminovno brzo proći. Kakosu hormoni, u stvari, droga, vi ćete iz veze u vezu uletati sa iluzijom ljubavi, a u stvari ste narkoman, koji stalno traži još i još... Naučite li da nekog iskreno poštujete, da poštujete njegov um, njegova dela, njegovu pojavu, a da pri tom ne osećate posesiju, želju da tu osobu posedujete, da polažete prava na nju, da je podčinite i zauvek zadržite, naučite li da se dajete, da ulažete energiju, da iskreno slušate, onda vi zaista volite. Ako vas ta osoba ne privlači naročito fizički, verujte to nije važno, nemojte sebe ograničavati na samo nagonsku privlačnost jer se možda vaš pravi partner krije iza sasvim prosečnog, pa čak i ispodprosečnog izgleda. U ljubavi ne treba tražiti svoju sreću, sreća je pitanje vašeg odnosa sa samim sobom i sa spoljšnjim svetom , dakle lično ste vi odgovorni da li ste ili niste srećni i ni jedan vam partner to ne može promeniti. Dok to ne shvatite vi i dalje nećete znati šta je prava ljubav, bićete nesigurni i u vezama ćete biti posesivni i ljubomorni. U početku ćete biti radosni ali će to ubrzo proći, a posle svakog dobitka gubitci su još bolniji, a nesreća još veća... Ako ste srećni stalno i bezobzira na to kakvi su drugi prema vama, onda ste i istinski srećni. Isto kao što se mešaju ljubav i zaljubljenost, tj sex, isto se tako mešaju sreća i radost. Radujemo se kada imamo dobru vezu, i ne radujemo se kada ona pukne, ali smo svo vreme srećni...
Zaista sam izgubio strpljenje da dalje pišem, danas, ali se nadam da sam bar do nekle uspeo da izrazim svoje stavove i aspekte o ovoj temi.
Mislim da su dela Paula Koelja jako inspirativna kada se o ovoj temi radi. Takođe tu je i stručnije delo Skota Peka (Puta kojim se ređe ide...), kao i mnoga druga dela koja možete pronaći i na ovom forumu...
U ostalom ljubav se uči, dete ga počinje učiti od majke, pa nastavlja...U koliko ga pogrešno nauči tu počinju njegove/naše muke.
Dobro, do sada niko nije dao, osim Jacka, definiciju ljubavi, opširniju ali konkretnu. Pa mogli da pokušamo da je definišemo,a?
U ostalom, možemo prihvatiti da je ljubav hemija. Ali, onda moramo prihvatiti i činjenicu da takva ljubav ima svoj vek trajanja koji je prilično kratak...
|
Prijava
FAQ
Pretraživač
,dobro je,i ne trebaju nam 
...
, pa da... ali kako možemo znati ko ju je prvi upotrebio i u kom kontextu? Pa nikako... vremeplov još nemamo... a i da ga imamo... čekao bi nas veliki posao