Ne znam o kojoj devociji ti pricas. Devocija koja plese u mom srcu daje mi znanje, inteligenciju i ljubav za sve...Devocija ti treba da bi uopce mogao biti i postojati...Devocija je iznad svega, kada sve nestane devocija ce ostati i tada cemo razgovarati sa srcima...

Da...da.... i ne zaboravite LJUBITI HRKLJUŠA U DUPE !!!

Nesto cu vam ispricat: Jedan dan ovo ljeto, lezao sam na suncu, a znate osjecaj kad ste onako omamljeni, opijeni suncem, nista vam se ne da, lezali bi do sutra, kada bi sunca bilo toliko (ili bar dok podnosite vrucinu). Al zrake, kao da same nose nekakvu energiju i kao da na dijelovima probijaju nekako vase tijelo, al taj osjecaj je ugodan i vama se to, kao i meni, svidja. I tako sam se u tom ugodnom osjecaju sunca uspio potpuno opustiti, misli su mi se okrenule lijepim stvarima, oko mene i iza mene (u proslosti), pa u smjeru razmisljanja, zatim maste i tako naizmjenice. tako, polako kao da su moje misli postajale jedno s prostorom oko mene, a moja masta je dobila nekakvu lijenu karakteristiku, ali pritom ugodan osjecaj zbog kojeg nije mogla stati. Polako, moja masta se okrenula tome da je pocela zamisljati kako lebdim tim prostorom oko mene, idem kamo hocu i pomicem se kako hocu, a onda na pomisao jesam li ja to spreman za probat OBE, zamislio sam se u tijelu... I rekao, a sad stvarno - ruke cu pokusat odvojiti od fizickih ruku, cime je zamisao izgledala nesto kao ovojnica iz koje pokusavam izaci i osjetio sam trnce - pomijesano s nekakvim ugodnim osjecajem topline, sve skupa nekako magnetizirajuce. Ali, iz tijela nisam izasao iz dva razloga: prvi je taj sto je to bila premala kolicina energije, a drugi, nisam ostao opusten i smiren, nego sam zbog uzbudjenja izgubio kontrolu.

I tako cu ja bit zlocest, pa cu vase pripovijedanje o devocijama, pozitivnosti i ljubavi nazvati mastovitim lutanjima, koje nemaju veze sa stvarnoscu, a da bi postale, trebate se samo sjetiti da to sto radite nije stvarno, a onda, pokusat ono sto je stvarno i pokusat to sve o cemu pricate pretvoriti u stvarnost. Tada cete vjerojatno dobiti nesto malo o cemu pricate, ali ko zna, mozda iduci put i malo vise?!

I, jedna pretpostavka vama za razmisliti: mozda nije duhovno pricati drugima (da ne kazem soliti pamet) o devocijama i ljubavi, nego umjesto toga postati ljubav. Cesto je ljubav samo sadrzana u pogledu, osmijehu, vasim pokretima, mislima i rijecima. Zasto ne bi ljubav, umjesto da pricate toliko o njima bila chanellana u vase rijeci i izrazaj?!

Slavisa,pa ti ne bi verovao koliko znam ljudi koji su platonsku ljubav prozivljavali u zadnje 2-3 godine! Garatujem da i na ovom forumu ima bar 20-tak koji su imali taj problem. Pri tom ne mislim na one pubertetske ljubavi,nego bas u zrelim godinama. Negde sam na forumu spominjala to,ali nesto ljudi nisu bas reagovali.

Mislim da se povecao broj platonskih ljubavi u zadnje vreme,i ne znam sa cime to ima veze. Da li sa povecavanjem usamljenosti,pa se svi zaljubljuju preko chata ili/i sa usmeravanjem ka sebi i unutrasnjem bicu. Palo mi je napamet da nam mozda ovi od gore,paraziti,izazivaju takva stanja da bi se napajali nasom energijom ,posto platonska ljubav nema granica kada je masta u pitanju i crpi jako mnogo energije,a istovremeno jako i stimulise,tako da si u zacaranom krugu.

Znam ja da se oni hrane nasom negativnom energijom,ali platonska ljubav mnogo iscrpljuje.

Sad nemam mnogo vremena da pisem detaljno kako sam se ja uzeo sasvojom suprugom ali napisacu ukratko. Bubastra ti to vec znas, za ostale za sad mogu reci da je to isto tako bila platonska ljubav ali u tom smislu na daljinu.

Nemam nista protiv takve ljubavi samo mislimd a ljuti treba dobro da razmisle i dobro da spreme i srce i razum ako se upustaju u takvo nesto. I naravno da bude istrajan u tome.

A sto se tice mrznje, ne treba ni da je bude.

Vidim da je pocelo iskrenije da bude ovde i otvorenije.

Kalki, potvrdio si da je dobro to sto ne umemo da mrzimo. Dobro ce biti da su svi kao nas troje i jos bolje je ako nasim ovakvim razmisljanjem damo primer drugima.

Vidim da ce lizardi gladovati a?

Nemam ni ja,ali svako ko to prozivljava mora da zna da je to jako opasno. Platonska ljubav ti daje slobodu da stvaras svoj mali svet u kome je sve idealno.

E pa mogli bi lizardi malo na dijetu. Dosta je bilo brate,hehehe. Ljudi,mozda od ovog foruma i ispadne nesto,Mozda uspemo da napravimo kriticnu masu

Uh, brzi ste... nema me na tren i moram scroll-at po 19" monitoru... koliko postova... hehe. Super. Vidim, bit će nešto...

Nego... mislim da duhovnu komponentu ne možeš programirati u stilu trenutne promjene ili zaokreta... već se razvija kao i svijest. Povećava se, nadograđuje, pročišćuje...

Jer u biti, mi nismo ljudska bića koja doživljavaju spiritualni napredak, već smo spiritualna bića koja doživljavaju ljudsko iskustvo.

Dalje, ako pričamo o nekakvoj ljubavi - kao kemijskom procesu koji se dešava u našem mozgu, dakle osjećaju - tu smo jako ranjivi jer se lako manipulira s našim osjećajima preko vanjskih nam, već znanih, faktora. O tome smo pisali u Manipulacijama. Ako imamo previše takve vrste ovisnosti - tada smo vrlo lako u situaciji da budemo topovsko meso. Lizzardi baš izgleda "vole" takvu ljubav.

Ako pak uzmemo pravo i istinsko značenje riječi ljubav, što znači donošenje znanja i svjetlosti ( opet ta svjetlost NIJE ista kao i ona iz neke žarulje ), jer voljeti nekoga u stvari znači pomagati mu u njegovom napretku, a time u krajnosti i sebi, i davati mu potrebno znanje za taj isti napredak i širenje svijesti. I to bezuslovno, istinski, i bez ikakvih predrasuda. To vam je prava ljubav. I zato vas sve volim na taj način i pokušavam omogućiti, svim bićima koja žele napredovati, neko znanje, ili bar poticaj koji dovodi do njega. Nitko nezna sve. I pokušavam pomoći kad god mogu, u tom istom smislu.

Sad, mislim da tu Lizziji nemaju baš ništa za jesti. Nek si nabave novu stoku. Ova je počela razmišljati svojom glavom, a kakve će biti posljedice - kojih će, naravno, biti - vidjet ćemo. Ovako bar ima neke šanse.

Dakle, emocije da, ali ne u tolikoj mjeri da ovisiš o njima. Što je više ovisnosti - to je manje slobode, zar ne?

hehe, jako je ovo.

Eh da, postoji jedna knjiga, napisao ju je Anton De Melo. Zove se Budjenje. To je jedna do meni nadrazih knjiga.
Opisivao je i ljubav u jednom momentu i kaze da, ako hocemo da imamo pravu ljubav ne smemo da ovisimo od te osobe. Da ljubav nije ropstvo osecanja vec sloboda osecanja.

Problem je sto danas vecina ljudi kada izgube neku stvar, ili osobu, oni se jos vise emotivno vezuju za nju. To je pogresno. Ali kad volimo nekog, sta mi tu volimo? Volimo ideju koju imamo o nekoj osobi, samu njenu predstavu koja ostavla pozitivan utisak na nju. Ako ljubav nije, kako bi rekli, prava, onda sa menjanjem tih impresija o nekoj osobi, menja se i intenzitet ljubavi prema istoj.
Znaci, ako je ljubav prava, cak i kad osoba koju volis pocne da ispoljava svoje mane, odnosno kad pocnemo da ih primecujemo, mi i dalje je volimo isto jer prihvatamo i mirimo se sa tim. Dok ljubav ako nije prava, mislim da ce varnice sevati jako brzo.

Sta misliste?

Apsolutno se slazem. Zato sam i rekla da je platonska ljubav opasna,zato sto ti daje slobodu da zavolis osobu tako sto sam stvoris idealnu sliku o njoj. To se naravno ne odnosi samo na platonsku ljubav,nego i na ostale ljubavi. Prakticno,kada prodje poeriod zaljubljenosti,onda se vidi sta je ostalo,a moze da ne ostane nista,ili da postane ljubav.

Da.

Cesto sam slusao od prijatelja dok su u tom statusu platonske ljubavi da govore o suprotnom polu da ih je razocarao. Razmisljao sam i o tome neko vreme pa mi nije bas jasno nesto. Zasto bi rekli da nas je neko ili jos gore nesto razocaralo. Dakle, nas razocaraju ponasanja koja su ispod nama ocekivanih. Mislim da tu lezi kljuc.

Jack, ako se sad ubacis da je samo kljuc ono sto ulazi u bravu....hehe

Ozbiljno, kljuc je u tom da mi pre svega ne izgradimo dobar profil o nekoj osobi. Ta osoba je mozda ceo zivot, lupam sad, plasljiva, nekulturna...a mi je poznajemo u nekom periodu gde nam se pokazala suprotno. I jednog dana odjednom ona pokaze se u svom svetlu a mi smo tu ganuti ili razocarani. Cime? Njegovim novim ponasanjem? Pa to je bilo i ranije njegovo ponasanje problem je u mojoj proceni. To bi trebalo da imamo na umu kad god osudjujemo nekoga. Pogotovo kad se tice platnoske ljubavi, kako smo vec rekli da je jako opasna, tu je jako bitna stvar ugasiti razocaranje i prihvatiti prirodu durgih osoba.

Razocarati sebe mogu samo ja sam. Sebe poznajem najbolje od svih osoba i ako se desi da negde zakazem gde sam bio siguran da necu. Tu je onda razocaranje. Precenio sam sebe.

Nije li tako?

Jedan od KLJUČEVA leži u ovome. Većinom se razočaramo jer OČEKUJEMO nešto od te osobe ili o toj osobi. Ma štogod to bilo. Ako ništa ne OČEKUJEMO, već pogledamo ( osjetimo ) osobu i PRIHVATIMO KAKVA JEST, u svoj svojoj cjelosti, nećemo se nikad razočarati.

Očekivanje je jedna od OPS karakteristika. Ne očekuj ništa, prihvati prirodu oko sebe kakva JEST i ništa te u životu ne može razočarati. Sad, druga je priča ako to želiš promjeniti. Naravno, već si sagledao stvar, nisi se razočarao, ali nisi možda ni trenutno zadovoljan. Ako si OPS, pokušaš promjeniti stvar. Ako si OPD - ideš prirodnim tokom slijeda događaja.

Dakle, što manje očekivanja, to bolje.

Ja mislim da ljude oko sebe ne treba menjati. Objekte da, ali ljude ne. Sa ljudima treba poceti od sopstvene promene. Prvo cu poceti ja da menjam pristup celoj stvarnosti i u tom pristupu prihvaticu svakog kakav takav je.
Sve sto mogu da promenim je samo u meni. A drugima mogu da ti samo signalno svetlo da mozda nesto nije u redu.

Nesto sto sam skoro naucio jeste da je savetovanje nekoga mac sa dve ostrice. Taj savet neko cesto protumaci potpuno suprotno onome sto bi smo hteli reci.

Definitivno je da ljude ne mozemo menjati. Slazem se da samo sebe mozemo menjati,i menjati odnos prema drugima. I apsolutno se slazem da je ono sto nas razocarava u vezama kada dobijemo nesto sto je ispod ocekivanja.

E sad,Jack,meni je jako tesko da "nista ne ocekujem". Kako si to zamislio? Sta je onda pokretacka snaga u zivotu? Mislim,svi mi imamo neka ocekivanja,zar ne? A osim toga,ocekivanje vrlo cesto i materijalizuje zelju,ka kojoj tezimo. Ovde sam malo sad ubacila jednu drugu temu,vidim da cu morati da otvorim novu temu uskoro,kad zavrsimo sa ovim i sa sexom.

Da, mnogima je to teško. Jer smo OPS bića.

Pa SVI nemamo, ali većina ima neka očekivanja.

Pokretačka snaga u životu? Mislim da to ovisi od osobe do osobe. Razno.

Očekivanje i materijaliziranje želje... uh. Pa, da, većina ljudi je samo materijalno opredjeljena i naglašene OPS varijante.



Dobro, idemo dalje sa EMOCIJAMA.

Kad smo vec kod veza i odnosa...

Sve ovo o cemu pricamo na ovom forumu,meni je veoma vazno. Cini mi se da zivim kroz sve to,i to je prosto nerazdvojivi deo mog zivota. To sadrzi jaka uverenja,verovanja,koja ti dalje konstruisu zivotni pravac i razvoj svesti.

Koliko vam je vazno da osoba vaseg zivota ima ista takva uverenja? Da li mislite da bi mogli ziveti sa nekim ko ne deli vasa uverenja? Ovde konretno mislim na uverenja koja delimo na ovom forumu.

Mozda bi bilo zanimljivije ziveti sa osobom koja je suprotnih shvatanja nego ovaj forum. Imali bi smo sa kim da napravimo diskusiju. Nebi bio fazon da zivis sa osobom koja se potpuno slaze sa tobom. Gde je tu kreativnost onda. Ako postoji komunikacija i medjusobno ukazivanje na pogreske i uspehe u idejama, mislim da tu ima vise kreativnosti.

Što se mene tiče...nemoguće. Ja sam otišla dalje nego sam imala namjeru, to nije uvijek lako uskladiti s "običnim" životom.
Imam sreću da su moji prijatelji, djeca, poslovni suradnici, svi u ovim vodama, više ili manje duboko, ali tu su negdje, plivaju. Razumiju, ne osporavaju, podržavaju, dijele mišljenja i način života...
Ne vjerujem da bih podnijela pod istim krovom nekog tko je slijep za sve ovo, bolje reći, taj drugi ne bi podnio mene.
U početku, to zna biti tužno, i dok se ne snađeš, bude neobično pusto oko tebe. Kad kreneš na ovaj put, jednostavno moraš iza sebe ostaviti neke ljude. Zapravo, moraš na neki način ostaviti SVE ljude da idu svatko svojim putem.
U nekim se slučajevima, nakon dovoljno vremena, ti se putevi ponovno sretnu, i ostvari se druženje na još dubljoj i višoj razini, ali, s nekima se nikad više ne sretneš.
Nevezanost je nešto što je teško postići.
Mi ovdje govorimo o vezama. Trebali bi razlikovati karakter veze od odnosa. Postoji bitna razlika. Veza će stoposto puknuti kad samo jedan promijeni smjer kojim se do tada kretao, a odnos bi se mogao dalje razvijati.

Međusobno ukazivanje na pogreške?
Međusbno ukazivanje na pogreške je jako škakljiv pojam. Može podrazumijevati borbu "tko je pametniji". Moglo bi postati ukazivanje tipa "pogreška za pogrešku"..To mi se čini jako komplicirano da bi moglo funkcionirati na duže staze.

Apsolutnio se slazem. Ja ne bih mogla da imam pored sebe osobu koja je nezaiteresovana za ove stvari. Mene ove stvari fasciniraju i zamisljam pored sebe nekog koga isto to zanima,ali ide svojim putem,a ja svojim. Isto i ja imam prijatelje koji nisu sasvim "slepi" za ove stvari.

Slazem se. Jako je tesko razgovarati sa nekim ko isto ima tako jaka uverenja kao i ti,ali su sasvim drugacija. To je vrlo slicno kao kada bi se prepirali budist i musliman na primer. Iskusila sam na svojoj kozi to,i vrlo je gadno. Oboje potrose energiju nizasta.