U pravu si. Doslo je do male zabune.
Vuk je pesimizam i optimizam definisao kao filozofska gledista dok sam ja o njima pricao iz psiholoskog ugla.


Nadam se da drugi nece ovu temu shvatiti kao poziv na kolektivno samoubistvo.

Ne mora. To je individualna stvar.


Slazem se.



U pravu si. Tako moze da nastane duboka depresija.

Kao sto je galaksija primetio doslo je do male zabune prilikom poimanja pojmova i ako neko ima predlog za bolji naziv teme neka slobodno predlozi.

Ma jok, vidis da se lepo vozimo i na ovom...nema potrebe...

Evo, nadodao bih:

Svatko ima svoju percepciju okoline i pravo na to kako će ju iskušavati. odnosno doživljavati. Svi pogledi na okolinu imaju adekvatne posljedice, a sami si izabiremo hoćemo li gledati optimistički, pesimistički ili samo promatrati tako kako jest.

Sve u životu su samo - lekcije!

Tako sam i shvatila.

Kratka dopuna, posto uvodni tekst potice od psihologa. Kada je rec o pogledima na svet, svi istinski dobri psihoterapeuti im kod svojih pacijenata prilaze kao svesno privremenim pogledima.
Mogu da zamislim a i poznajem ljude kojima bi recenice iz uvodnog teksta itekako mogle da pomognu da se oslobode pritiska koji stvara takmicarsko, potrosacko drustvo sa svojim imperativima. Ali ne svakome.

Cinjenice su takve kakve jesu, kako cemo ih interpretirati, kakav cemo koncept odn. pogled od njih naciniti zavisi od mnogo faktora a i trenutne razine razvoja naseg bica.
Pogled na svet ili koncept koji ce nekome omoguciti veliki napredak i tacnu percepciju, drugoga ce gurnuti u iluziju ili neki bedak. „Sto je za jednoga lek, za drugoga je otrov“ se ne odnosi samo na razne nacine prilazenja pristupnom putu.
Prenaglaseni i, da tako kazem, vestacko usvojeni koncepti obicno vode do toga da uskladjujemo cinjenice sa sopstvenim pogledima, umesto da ih jednostavno percipiramo.



I tako je, Jack, u jednom trenutku zaista mozemo relativno slobodno birati nacine dozivljavanja stvarnosti.
Verovatno dodje i trenutak kada koncepti, tacka sa koje posmatramo svet jednostavno postane suvisna.

Naravno da ne postoje univerzalni recepti tog tipa i da svako treba da pronadje lek po svojoj meri, ukoliko ima svest o tome koji lek mu je zaista potreban. A to je zadatak za ceo zivot, koji nije bas lako resiti. Trenutak kad odlazimo sa jednog mesta po prvi put je najtezi, i u tom smislu ovaj tekst ima vrednost, jer govori koliko je laz opasna stvar, a ne verujem da ikome, i uz svo uvazavanje licne slobode izbora, laz doprinosi da tu svoju slobodu uopste razvija jer je u startu vezan. Ne preuvelicavam znacaj ovog teksta, svi ste procitali gomilu slicnog gde se sustina price provlaci na vise nacina, tako da i ne verujem da ce ga iko, bar na ovom forumu, progutati zatvorenih ociju.Na to nije ni potrebno, cini mi se, skretati paznju. Pa ipak, usvajanje odredjene koncepcije, usvajanje ako nismo u stanju sami da je iznedrimo, mislim da je neophodno. Makar se ona svela na koncepciju tipa necu nijednu koncepciju.

Ne bih rekao da je zabrljao...
Naime, pokusaj da sniziš entropiju samo će je povećati...

Ono što on pokušava reći je da _NE_ pokušavaš smanjiti entropiju pa ćeš je samim tim činom smanjiti.

Zvuči paradoksalno, ali i sama ta stvar sa entropijom je obrnuta od onoga što prosječan čovjek očekuje. Stabilizaciju ćeš postići tako da praviš entropijske "rupe" i tako stabiliziraš sustav na željenom nivou kaosa - to o čemu govori jedan je način za to postići - a aktivnim sudjelovanjem (što samo privodi energiju) to definitivno nećeš postići.

Nije bez smisla to što piše... a po isječcima bih rekao da se trudio napisate je razumljivom širokim masama...

Bas tako.



Kao sto si i rekla, popularno napisan, ali da, slazem se!



A "paradoks jedini nacin da se integralno razmislja." Dobar tekst, raymond.

Pa to je ono sto i radimo od rodjenja. Usvajamo koncepcije. Svesno ili nesvesno. A cilj bi po meni bio da svako za sebe odabere one koncepcije koje ce mu pomoci da ispolji sustinu svoga bica na sto laksi i potpuniji nacin.

Potpuno se slazem. Samo bih dodala da sa tom mislju moze da se javi i strah od usvajanja bilo kakvog sistema misljenje, pa da se ode i u drugu krajnost. Da se covek, sa zeljom da se otvori za nesto drugacije, ustvari na izvestan nacin zatvori. U svakom slucaju, dobro je probati i znati zasto nam nesto ne odgovara.