Hmm moj pogled na to dal si slobodan ili ne bi bio:

Ne - Zasto

Oslobodit um mozes, no ne mozes tijelo. Pod oslobadjanjem tijela, ne smatram otic ca iz tijela vec prilagodbe tj. ovaj sistem i njegove navike, paradigme, obrazci koji utjecu na tvoje tijelo.

Covijek u 3 denzitetu u istinu moze biti slobodan ako je i njegovo tijelo slobodno a ne samo um. Fizicka i duhovna stvarnost moraju biti kompletno slobodne.

Bolje je pitanje dal mozemo biti slobodniji ili ne. Slobodni kompletno, pitanje dal i kad i koliko ce vremena proc za isto no desit ce se i to samo ne u ovom ciklusu.

Mali prilog diskusiji, u vidu lego kockice za slaganje Velike slike

Osho: "Čovek se rađa kao sloboda" (odlomak)
iz Philosophia Ultima.
http://www.4shared.com/account/home.jsp


Prvo pitanje:
Bagvane, čula sam da ste jednom rekli kako je zloupotreba slobode štetna. Kako je slobodu moguće zloupotrebiti?

Prem Tara,
Filozofi su oduvek verovali da suština prethodi postojanju, da se čovek rađa sa već predodređenom daljom sudbinom. Slično semenu, on već sadrži ceo program; samo je pitanje vremena kada će se razviti. Tu nema nikakve slobode.

Ovo je bio stav svih filozofa koje poznaje istorija: da čovek ima određenu sudbinu, da je sve u njegovom životu predodređeno. Čovek mora postati određeni entitet; to je zacrtano, knjiga je već napisana. Vi toga još uvek naravno niste svesni - to je već druga priča, ali šta god činite, vi to zapravo ne činite, to kroz vas operišu prirodne, nesvesne sile ili Bog.

Ovo je stav deterministe, fataliste. Celokupno čovečanstvo je beskrajno patilo zbog toga, zato što ovakav pristup podrazumeva odsustvo bilo kakve radikalne promene. Ništa se ne može učiniti na planu lične transformacije; sve će se desiti onako kako treba da se desi.

Zbog ovakvog stava najviše su propatile zemlje Istoka. Pošto se već ništa ne može učiniti, onda čovek počinje sve da prihvata - ropstvo, siromaštvo, bedu; čovek jednostavno mora da ih prihvati. Nema tu nikakvog razumevanja, nikakve svesnosti; nije to ono što Gautama Buda naziva takvošću, tathata, već jednostavno očaj, bespomoćno skrivanje iza lepih reci. Ali posledice su stravične.

Ovo možete najbolje videti u Indiji: siromaštvo, prosjaci, bolesti, bogalji, slepi. I kao da to niko ne primecuje zato što se podrazurneva da je život takav, da je takav oduvek bio i da će uvek takav biti. Kao da se u svaku dušu uselila neka letargija.

Ali, ceo ovaj pristup je od početka pogrešan. On je neka vrsta utehe, a ne otkriće. To je samo naćin da se prikriju nečije rane - vrsta racionalizacije. I svaki put kada pokušate da se sakrijete iza racionalnog objašnjenja, tonete sve dublje u tamu.

Voleo bih pre svega da kažem da suština ne prethodi postojanju; naprotiv, postojanje prethodi suštini. Čovek je jedino biće na planeti koje je slobodno. Pas je rođen kao pas, živeće kao pas, umreće kao pas; tu nema nikakve slobode. Ruža će ostati ruža; nema tu mogućnosti da se bilo šta promeni - ona ne može postati lotos. Tu se ne postavlja pitanje izbora, tu nema nikakve slobode. Tu je čovek potpuno drugačiji. Tu leži ljudsko dostojanstvo, njegova posebnost i njegova jedinstvenost.

Zato kažem da Čarls Darvin nije bio u pravu, pošto je svrstao čoveka među životinje; nije obratio pažnju na osnovnu razliku, a to je: sve životinje se rađaju sa nekim programom, jedino je čovek bez programa. Čovek se rađa kao tabula raza, bez ikakvog sadržaja, kao prazan list papira. Morate sami ispisati sve što želite; to će biti vaša kreacija.

Čovek nije samo slobodan - naglasio bih da Čovek jeste sloboda. To je njegova suštinska priroda, njegova duša. Onog trenutka kada poreknete čovekovu slobodu, oduzimate mu nešto najdragocenije, njegovo kraljevstvo. Onda je on prosjak i daleko gori nego bilo koja životinja, jer njima barem ostaje neki program. Tada je čovek prosto izgubljen.

Jednom kada razumete ovo, da se čovek rađa kao sloboda, onda vam se otvaraju sva vrata ka razvoju i napretku. Onda od vas zavisi šta ćete postati, a šta ne. To će biti vaša lična kreacija. Život tada postaje avantura – ne razvoj već avantura, ekspedicija, otkrivanje. Zato se može reći da, na neki način, vi svakog trenutka stvarate sebe. Ako prihvatite teoriju sudbine, i to je neka odluka koju ste doneli u vezi vašeg života. Prihvatanjem fatalizma vi ste izabrali ropski život - to je vaš izbor. A ipak možete izabrati i da izađete iz zatvora. Sanjasa se zasniva upravo na tome, na prihvatanju sopstvene slobode. Naravno, ljudi se plaše da budu slobodni, zato što je to rizično. To znači da ne znate šta činite, gde idete, kakav će konačan rezultat svega toga biti. Ako niste već unapred sigurni, onda je na vama celokupna odgovornost, a tu odgovornost ne možete prebaciti na nekog drugog. Do kraja ostajete pred postojanjem potpuno odgovorni sami za sebe, šta god da ste, kakvi god da ste. Ne možete od toga pobeći, ne možete mu okrenuti leđa.

Ovo je strah. Zbog ovog straha mnogi su ljudi izabrali svakakva strogo deterministička gledišta. I to je zaista čudno: oni koji su religiozni i oni koji su ateisti slažu se samo po jednom pitanju, a to je da slobode nema.

Upravo tu se razlikuje onaj ko je autentično religiozan. Prem Tara, kažem ti, apsolutno si slobodna, bezuslovno slobodna. Što pre ovo prihvatiš, to bolie, zato što odmah možeš početi sa radom na sebi. A onog momenta kada se počne sa radom na sebi, javlja se velika radost, a kada se taj rad završi, na način kako ti želiš, javiće se beskrajno zadovoljstvo - slično slikaru koji dovršava svoju sliku, još poslednji potez i zadovoljstvo se podiže u njegovom srcu.

Dobro obavljen posao donosi veliki mir. Čovek oseća kao da je u tome učestvovao zajedno sa Bogom. Bog je tvorac, i jedina prava molitva je da se bude kreativan, nema drugog načina da učestvujete. O Bogu ne treba misliti, morate zajednički s njim u nečemu učestvovati. Ne možete biti posmatrac, možete biti jedino učesnik; jedino ćete tako okusiti misteriju. Stvaranje slike nije ništa, stvaranje pesrne takođe, pisanje muzike je ništavno u poređenju sa stvaranjem sebe, stvaranjem svesti, stvaranjem sopstvenog bića.

Ali ljudi se plaše, a ima i razloga za to. Prvi je: riskantno je, zato što ste jedino vi odgovorni. Drugo: ta sloboda se može zloupotrebiti, zato što možete izabrati pogrešno. Ako ste slobodni samo da izaberete ispravno, onda to nije prava sloboda.

Onda će to biti kao kada je Ford po prvi put napravio svoja kola - sva su bila crna. I on bi odvodio svoje mušterije do kola i govorio im: "Možete izabrati bilo koju boju, ali najbolja je crna."

Kakva je to sloboda? - najbolje je onako kako kažu deset zapovesti, najbolje u skladu sa Gitom ili Kuranom, najbolje jer tako kažu Buda, Mahavir, Zaratustra. To onda nije nikakva sloboda! Sloboda u suštini znači da možete izabrati oba: i ispravno i pogrešno. A opasnost je - a odatle i strah - da je lakše izabrati pogrešno. Pogrešno je lakši put, a ispravno teži.

Na primer, teško je ići uzbrdo, izuzetno je naporno; i što idete više, to je uspon naporniji. Ali silazak nizbrdo je lak: nije potrebno da činite bilo šta, zemljina teža sve obavlja za vas. Možete gurnuti kamen odozgo i on će se bez napora skotrljati do podnožja; ne treba učiniti ništa. Ali ako želite da povisite nivo svoje svesti, ako želite da dosegnete svet lepote, istine, blaženstva, to znači da težite najvišim mogućim vrhovima, to će biti veoma naporan posao.

Isto tako, što se penjete više, to opasnost od pada postaje veća, zato što staza postaje uska, a sa svih strana ste okruženi mračnim ambisom. Jedan jedini pogrešan korak je dovoljan da jednostavno nestanete u ambisu, zauvek. Mnogo je ugodnije, mnogo lakše, hodati ravnom poljanom, ne mučiti se penjanjem.

Sloboda vam pruža mogućnost izbora: ili da padnete ispod životinjskog nivoa ili da se uzdignete iznad anđela. Sloboda je stepenište: jedna strana vodi u pakao dok druga vodi u raj. Stepenice su tu, na vama je da želite da idete njima, a vaš je i izbor smera.

Prem Tara, ti pitaš:
Kako se sloboda može zloupotrebiti?
Samo se sloboda i može zloupotrebiti, ropstvo sigurno ne može.

Ja vas samo učim kako da budete slobodni, a vama ostavljam da svoju slobodu iskoristite na najbolji mogući način. Ako želite da padnete ispod životinjskog nivoa, to je vaša odluka i vama je savršeno dozvoljeno da učinite šta god želite sa svojim životom, zato što se on tiče samo vas.

Ako odlučite tako, onda je to za vas ispravno. Ali ako razumete slobodu i njenu vrednost, nećete pasti; nećete otići niže od životinja, već ćete se podići iznad anđela.

Čovek nije entitet, on je most - most između dve večnosti: životinje i Boga, nesvesnog i svesnog. Rastite u svesnosti, rastite u slobodi, odmerite svaki svoj korak.

Osho je egzistencijalist po shvaćanju čovjekove slobode

Samo što je Sartre mislio da mi ne možemo izabrati zlo i da je sve što izaberemo dobro (tu je malo fulao), i smatrao je da svaki naš čin utječe na cijelo čovječanstvo. Osho pak kaže da se naš život tiče samo nas. Ovdje ipak mislim da je Sartre u pravu. Prema Oshu, ono što činimo je samo naša stvar, ali treba se zapitati: Što bi bilo kad bi svi tako činili? Na to upućuje Sartre. Nemamo samo odgovornost prema sebi nego i prema svima ostalima.

(Ni) meni Sartr nekako nikada nije legao .
Sloboda u egzistencijalističkom smislu se nekako pre svega odnosi na delovanje u društvu. Postoji anegdota da je jedan student posle Kenedijevog ubistva skočio i povikao „Ovo je pravi egzistencijalistički akt!“
Egzistencijalizam je ograničen materijalističkim pogledom na svet, a mislim da se sa materijalističkog stanovišta sloboda niti može pojmiti, niti definisati na neki suvisli i nekontradiktoran način.

No, mene ovaj tekst donekle pre podseća na Ničea zobg onog uspinjanja strmom stazom ili kotrljanja nizbrdo.

Možemo slobodno da izaberemo i jedno i drugo, u smislu rada na sebi
podizanja svesti/svesnosti. To nam nije po defaultu dato, neće se desiti samo od sebe, ali je potencijal za to naše vrhovno svojstvo. Tako sam otprilike shvatila.

Ni meni nisu legli svi delovi teksta. I meni nedostaje odnos prema drugima.
Kao i svi i on je samo podsticaj za samostalno slaganje kockica.

Dobrano receno barem po meni Arja. Ja oduvjek u zivotu barem idem harder way tj. eo primjera:

Upisao sam ninjutsu i bas sam ovih dana dosao do toga da cu zapocet treninge na najbrutalniji i rigorozniji nacin tj. ako moze teze great jer brijem da tek onda mozes naucit neke stvari. Svi nesto govore uci od drugoga, prozivio sam. Okay, ajmo pretpostavit da cu jednog dana doci do istoga misljenja ili drugacijeg ( najprije drugacijeg no. ) ali da bi dosao do istog, moram sam proc sve to.

extranoize u pravilu stagod da i izaberes jest dobro. Iz razloga sto to jest tvoj put. Dal momentalni ( pa ces se pocet kasnije pitat di mi je bila glava tog momenta ) ili ne, ucenje nije simple stvar i treba izrazito experimentirat u svome zivotu jer jedino tako se mozes opec ili stvorit nesto.

To sto neki entiteti imaju spoznaje toga, oni su to pretvorili u svoje. Odabrali su put i eto nas, danas se nalazimo tu di se nalazimo i da itekako utjeces sa svojim izborima na druge jer je tako covijek i naucen. Da nije, da mu je bilo receno od kad zna za sebe, nebi jer covijek u danasnjem dobu se tesko moze pomirit sa drugacijim teorijama.

Zapravo u sustini kako ja to vidim covijek bi trebao biti kompletno slobodan, druzeljubiv, srdacan, duhovan itd... tj. totalno drugaciji nego li danas. Da su ljudi takvi, ovakvih pitanja kao mi danas, nebi imali vec bi to bila harmonija i bajka jer svi bi radili na boljem sutra, sve bi islo naprijed bez hebenog ega, profita a na koncu konca i manipulacije.

No nazalost zbog par vecih generacija ( "klanova" itd.. ) te njihovih ciklusa koji se prostiru od tko zna kada, mi danas ne krojimo sami sebi stvari, vec opcenito i globalno. Covijek je naucen da sam sebi kroji put, te da je put zapisan. Ono sto jest, je to da si ti neki put svjesno i svojevoljno izabrao ( ali i to je pitanje ) prije nego li si dosao u ovaj realitet tj. denzitet. No opet i tu na zemlji, stvari se mogu promijenit tj. da ipak odlucis drugi put. Vjerujem da dosta njih izabere drugaciji put jer kako u marketingu imas otimanje kupaca tako vjerujem da OPS itekako otima a nisam bas siguran ni da OPD ne "otima". U oba dva slucaja imas svoj izbor. OPD je sam po sebi izbor, OPS nije no opet ako si svjestan cinjenice da postoji OPD ili OPS, sam ces odlucit u koji ces. Jedino ako si toliko mentalno slab ali onda opet ne shvacas potpuno koncepte OPD-a a ni OPS-a.

No najpametnija stvar po meni koju covijek moze napravit jest biti svoj. Biti neutralan i jednostavno ono sto on smatra da je potrebno to i biti. Treba samo citat ali ne pretjerivat sa zakljucima niti ih pustat da odmah dodju na svoje. Treba ipak pustit da se stvari same slegnu. Pitat sebe ali ne trazit odgovor odmah. Tog momenta ti si to pitanje postavio. Kad budes svjestan do te granice da znas takav odgovor, dobit ces ga i povezat sa pitanjem sam od sebe.

Zapravo treba zivjet zivot sretno bez nekakvih glavobolja oko toga sta bi trebalo napravit. Treba zivjet sada i gustat u svakom momentu zivota di god da se ti nalazis, kakva god da jest situacija jer iz svake situacije nesto novo naucis. Koji puta na laksi, koji puta na tezi nacin no treba itekako tezit tezem nacinu jer onda zapravo najbolje naucis.

To je barem moja filozofija i quide u zivotu. Ne hebe me ni OPD ni OPS. Necu ja nikoga slijedit. Ako treba bit cu oboje ili nista od toga ( ako je to moguce lol )

Ne bih baš rekao da je tako. Tabula rasa znači - ništa. Ja mislim da se čovjek rađa s određenim potencijalima.
Potencijalima koji je se aktualiziraju nakon rođenja. Taj proces aktualiziranja urođenih potencijala možemo nazvati,
stjecanjem sposobnosti za nešto.

Dakle imamo urođen potencijal za neka znanja. Iako on sam nije i samo znanje potencijal nam omogućava da naučimo.
Naprimjer sposobnost za naučiti jezik. Djeca koja zbog raznih okolnosti, do neke određene dobi ne nauče jezik, kasnije ga niti ne mogu naučiti.
Jer urođena sposobnost nije aktualizirana.

Puno tih urođenih potencijala se sasvim jasno uz načne dokaze, vidi u sociobiologiji,
razvojnoj psihologiji, antropologiji i bihevioralnoj genetici.
Prema tome ne stoji Oshova tvrdnja da je tek rođeno dijete tabula rasa.
Ali treba vidjeti zašto i koju ideju on pokušava plasirati.

A riječ je o ideji da se u sporu "priroda/odgoj" da prednost odgoju, okolini i učenju, a na štetu prirode, naslijeđa i gena.

Uostalom navesti ću citat koji to dobro ilustrira:

"Blago rečeno, njima se nije sviđala ideja da bi ljudska narav ikako mogla imati bilo koju genetsku osnovu.
Oni su zagovarali oprezno stajalište: da je ljudski mozak kod rođenog djeteta tabula rasa.
Jedina ljudska narav, rekli su, jest beskonačno fleksibilan um.
Njihova standardna politička pozicija bila je ona koju su zauzimali
marksisti od kasnih 1920-ih: idealna politička ekonomija je socijalizam,
a ljudski um kao tabula rasa u nju se može uklopiti. Um koji proizlazi iz genetske ljudske naravi mogao bi se pokazati neuklopivim.
Budući da je socijalizam vrhunsko dobro kojem valja težiti, um mora biti tabula rasa."
(Sociobiology: The New Synthesis E.O.Wilsona (2000.).

Kako da sami ispisemo, ako smo u ranoj dobi kada se vrsi programiranje u rukama svojih odgajatelja i sredine, tako da oni a ne mi, ispisuju ono sto zele i vjeruju da je za nas najbolje (obicno nam samo prenose svoje vlastite programe, nesvjesno i nenamjerno) ...?


Ja vjerujem da u 3D i nije moguce zivjeti bez programa. Samo je stvar kojega, pa ako mozes birati tj mijenjati program tim bolje za tebe, ali sasvim se osloboditi, to ne mozes.

Mislim da je tebe rečenica “čovek se rađa kao tabula raza” asocirala na neke neprijatne i beskrajno glupe indoktrinacije kojima smo bili izloženi.
U tekstu nigde nije data prednost odgoju. Ako poriče apsolutno važenje jedne determinisanosti, autor na daje prednost onom drugom polaritetu.

Taj citirani pogled na svet svodi čoveka, u skladu sa materijalističkom, a u ovom slučaju i marksističkom dogmom, na neku vrstu hemijske fabrike, a svest objašnjava igrom hormona. Tu nema šta da raste i bude slobodno. Čovek je pod vlašću istorijskih i društvenih okolnosti i potpuno im je podređen.

Citirala sam samo odlomak iz teksta, jer mi u verziji iz koje mogu da izvučem citate (thanks, Jack), neki delovi nisu dovoljno vidljivi (lenčugica ). Tu je i rečenica: “Vernici i ateisti se razlikuju u svemu ostalom osim u jednoj tvrdnji: da čovek nije slobodan.” I mislim da je ova rečenica veoma tačna.



I oni su nesumnjivi. Međutim, neka nova biološka istraživanja pokazuju da uticaj naših gena ili urođenih potencijala nije sudbonosan. Mi smo samo naučeni da verujemo naši geni kontrolišu nas i naše živote, a izgleda da bi moglo biti obrnuto.

"BL: Naravno. Donedavno se smatralo da su geni samo-aktualizirajući, što znači da se mogu sami uključivati i isključivati. Kao rezultat toga, mnogi ljudi danas vjeruju da su oni samo genetičke mašine i da im njihovi geni kontrolišu živote.

Međutim, moja istraživanja predstavljaju jedno potpuno novo razumijevanje nauke o ćelijama. Ova nova biologija nam otkriva da mi “kontrolišemo” naš genom a ne da on kontroliše nas. Sada se priznaje da prirodna okolina, a posebno naša percepcija ili interpretacija prirodne okoline direktno upravlja aktivnošću naših gena. To objašnjava zašto ljudi mogu imati tzv. spontane remisije ili oporavljati se od ozljeda za koje se pretpostavljalo da će ih zauvijek onesposobiti.

MAB: Onda se tu stvarno radi o “uticaju uma na materiju"?

BL: Da, ova nova perspektiva ljudske biologije, ne gleda više na tijelo kao na jedan običan mehanički uređaj, nego ona uključuje i ulogu uma i duha. Ovo je jedan fundamentalan proboj u liječenju, zato što on podrazumijeva to da mi možemo promjenom naše percepcije ili vjerovanja slati potpuno drugačije poruke našim ćelijama, i tako izazvati jedno reprogramiranje njihovog oblika izražavanja."
http://www.galaksija.info/forum/viewtopic.php?t=1214

Na sličan način kao što postoji određena biološka determinisanost, postoji i vaspitna ili društvena. Imamo serije programa u glavi .

Sloboda se ovde ne definiše nedostatak tih ograničavajućih faktora, već kao mogućnost da se izabere njihovo prevladavanje.

Jer, kao što može da upravlja svojim genima, čovek i ovde ima slobodu da deaktivira te programe i izgradi uporište za početak kretanja onom
strmom stazom
Takođe:
http://www.galaksija.info/forum/viewtop ... 20&start=0

Mi uglavnom slobodu definišemo i osećamo kao nedostatak tereta, neku lakoću i igru.

Međutim, ovde je sloboda definisana sa potpuno suprotnog kraja: sa stanovišta mogućnosti za razvoj svesti i kao sloboda da se izabere kretanje strmom stazom i savlada gravitacija.
Odnosno sloboda da se izabere da se podredimo gravitaciji i kotrljamo niz padinu.

Razvoj svesti nije po defaultu obećan – možemo sasvim slobodno izabrati i niz-padinu-kotrljajući modalitet . Ali je mogućnost za razvoj svesti – odnosno izbor da se krene strmom stazom - naše neotuđivo pravo. Kao i obrnuto. I to jeste sloboda.

Tako sam barem ja shvatila tekst.
I tako otprilike gledam na stvari.

Pored onog navedenog u prethodnom postu, moja zamerka tekstu bi bila da u njemu ti determinišući programi, koji nas navode da se radije kotrljamo niz padinu nisu navedeni.

Zbog toga jedan citat Gurdjejeva, na koga se Osho veoma često pozivao:

"Kada bi ljudi zbilja videli svoju istinsku situaciju i razumeli sav njen užas, ne bi mogli ostati na mestu na kome su, ni za sekund. Počeli bi da traže izlaz i brzo bi ga pronašli, JER IZLAZ POSTOJI, ali ljudi ga ne vide iz prostog razloga — hipnotisani su. Biti 'probuđen' znači biti 'oslobođen hipnoze'. U tome leži osnovna poteškoća ali i garancija te mogućnosti, jer ne postoji organski razlog za san i čovek MOŽE biti probuđen.

— Teoretski može, međutim, praktično je skoro nemoguće, jer čim se čovek probudi za trenutak i otvori oči, sve sile koje su prouzrokovale uspavanost, počinju da deluju na njega desetostrukom energijom i on trenutno pada u san ponovo, često SNIVAJUĆI da je budan ili da se budi."

A može se zvirnuti i ovde :
http://www.galaksija.info/forum/viewtopic.php?t=2133



Hehe, Osho je užasno provokativan .
Apsolutno ste slobodni. I mi odmah počinjemo da ispitujemo svoja ograničenja.
A onda počnemo da razmišljamo da li su zaista nesavladiva .

Je, asocirala me. Jer reći da je novorođenče tabula rasa, ne odgovara istini.
I to onda daje za pravo materijalističkom pogledu, da u sporu priroda/odgoj, daje prednost odgoju.

Liptonov rad mi je poznat. Ali ja sam u svom postu dao akcent na novorođeno dijete i u tom smislu sam spomenuo
naučne discipline koje potvrđuju da beba nije tabula rasa. A kontrolirati gene možda mogu odrasli, ali za bebe sumnjam.

Čitam tvoj post od pre nekoliko dana:



Pa mi sada dođe da i tebe poljubim :



Na osnovu dostupnih podataka rekla bih da ova tvoja tvrdnja potpuno odgovara objektivnoj stvarnosti .

Samo bih rekla da je akcenat teksta pre na:

Prihvatanjem fatalizma vi ste izabrali ropski život - to je vaš izbor. A ipak možete izabrati i da izađete iz zatvora. Sanjasa se zasniva upravo na tome, na prihvatanju sopstvene slobode.
===
Kakva je to sloboda? - najbolje je onako kako kažu deset zapovesti, najbolje u skladu sa Gitom ili Kuranom, najbolje jer tako kažu Buda, Mahavir, Zaratustra. To onda nije nikakva sloboda! Sloboda u suštini znači da možete izabrati oba: i ispravno i pogrešno. A opasnost je - a odatle i strah - da je lakše izabrati pogrešno. Pogrešno je lakši put, a ispravno teži.

Ili rečeno drugačije uz pogled na slojeve naše uslovljenosti:

„Cilj je obnavljanje slobode za promenu. Ova sloboda zahteva istinu i jasne dokaze o svetu u kojem živimo. Ona zahteva stalno ispitivanje ne samo poznatih, već i nepoznatih oblasti. (Haris).

“Postizanje lične autonomije izražava oslobađanje ili obnavljanje triju ljudskih moći: svesnosti, spontanosti i bliskosti.

Svesnost traži da se živi sada i ovde, a ne negde na drugom mestu ili u drugom vremenu, prošlom ili budućem.

Svestan čovek je živ, jer zna kako se oseća, gde se nalazi i kada se sve to zbiva. On zna da će i posle njegove smrti drveće biti tamo gde i sada.

Spontanost znači izbor, slobodu izbora i izražavanja osećanja kojima čovek raspolaže (Roditeljska, Odrasla i Detinja osećanja). Znači oslobađanje, oslobađanje od unutrašnje prinude na igranje igara i na osećanja koja smo naučeni da imamo.

Prvo treba, kao što je raspravljeno u 13. poglavlju, skinuti teret celokupne plemenske ili rodovske istorijske tradicije, poput onoga što su činili seljaci sa Nove Gvineje, o kojima je pisala Margaret Mid. (Mead).

Zatim treba zbaciti uticaj pojedinačnih roditelja i društvenog i kulturnog porekla. Isto treba učiniti i sa zahtevima savremenog globalnog društva, a konačno i prednosti od pripadnosti neposrednom društvenom krugu moramo delimično ili potpuno žrtvovati. Onda, treba se odreći i svih oniliko stečenih slasti i počasti samo zato što si Cmizdra ili Štreber, o čemu je bilo reci u 14. poglavlju. Posle svega toga, jedinka mora da preuzme ličnu i društvenu kontrolu, kako bi sve vrste ponašanja opisane u Dodatku, postale predmet slobodnog izbora koji zavisi isključivo od njene volje.

Tek onda je jedinka spremna za odnose očišćene od igranja igara, kao što su oni kojima je ilustrovano 15. poglavlje". (Bern)

I mislim da tu negde može da zapoöne ono samostalno “ispisivanje praznog lista papira“ .
Miguel de Ruiz je nešto slično opisao u … ako se ne varam… “Glasu znanja”.
Dobra knjiga.

U ovoj rečenici je zapravo poanta cijele storije o ovoj temi.

Inače slažem se sa ovim što si napisala, a dragi su mi i autori koje si navela. Jedan šeret sa foruma mi je nedavno preporučio da ponovo
pročitam Malog princa, vjerujem da time nije mislio ništa loše. Ali kako sam ja davno čitao jednog stvarno dobrog dječjeg pisca biti
ću slobodan pa ću staviti jedan njegov odlomak iz knjige za koju vjerujem su mnogi čuli/čitali, a mislim da je poučan i za putnike.

Robert Fulghum:
"Sve što trebam znati o životu naučio sam još u vrtiću"

A evo što sam tamo naučio:

Sve podijeli s drugima.
Igraj pošteno.
Ne tuci druge.
Svaku stvar vrati gdje si je našao.
Počisti za sobom.
Ne uzimaj što nije tvoje.
Kad nekog povrijediš, ispričaj se.
Peri ruke prije jela.
Pusti vodu poslije pi-pi.
Topli keksi i hladno mlijeko su zdravi.
Živi uravnoteženo: malo uči, malo razmišljaj, crtaj, slikaj, pjevaj i pleši, igraj se i radi - svaki dan od svega pomalo.
Svakog poslijepodneva odspavaj.
Kad izađeš u svijet, budi oprezan u prometu, drži se za ruke i ne udaljavaj od svog druga.
Ne zaboravi da čudo postoji. Sjeti se one sjemenke u plastičnoj čašici: korijen je krenuo u dubinu,
stapka u visinu, nitko ne zna zašto i kako, ali tako je sa svima nama.
Zlatne ribice, hrčci i bijeli mišići, čak i sjemenka iz plastične čašice - jednom mora umrijeti. I mi ćemo.
A zatim se sjeti svojih prvih slikovnica i prve riječi koju smo naučili - najvažnije i najveće od svih riječi: GLEDAJ.

Sve što trebate znati sadržano je negdje u ovom popisu. I zlatno pravilo i ljubav i temeljna pravila higijene.
Ekologija i politika, ravnopravnost i zdrav život.

Uzmite bilo koje od tih pravila, dodajte mu teške i odrasle i zvučne riječi, primijenite na život svoje obitelji,
posao, državnu politiku, svijet u kojem živimo i vidjet ćete da će pravilo ostati jasno, točno i čvrsto.
Promislite, koliko bi bolji bio naš svijet kad bismo svi čitav svijet oko tri popodne pojeli malo keksa
i napili se mlijeka i zatim prilegli da malo odspavamo. Ili kad bi se sve države pridržavale pravila da svaku stvar vrate
onamo gdje su je našle i da počiste nered za sobom.

Kao što je istina, ma koliko smo već odrasli kad izađemo u svijet, najbolje je držati se za ruke i ne udaljavati se od svog druga.

Ajmo rec da sam "shvatio" jednu zanimljivu stvar nakon sto sam sebe gore citao i jos neke stvari povezao no uglavnom.
Pokusat cu bit sto kraci po ovom pitanju.

Vjerujem da covijek i zivi danas svojom slobodnom voljom. Problem jest taj da je isti u odredjenom momentu rekao prije nego li je dosao ovdje, zelim ovu lekciju naucit te srodno tome on danas zivi istim tim putem.

Netko je odlucio biti glup kako se kaze. Znam bas jednu osobu koja zna dosta o svemu tome i bas sama kaze, ma ja samo zelim biti glupa.

Netko nije svjestan jer ili je tako odlucio, ili nije dosao do nekog stupnja, a mozda je on isti taj stupanj i presao vec pa se ne zamara kao sto se u pravilu nitko od nas nebi trebao zamarat nekim stvarima ( citaj: vecinom )

Netko jednostavno se pocinje trazit kao recimo ljudi sa ovog foruma itd...

Znaci vjerujem da smo svi mi odlucili za isto. Sad u koliko je moguce ( sto jest samo je pitanje kako i kada. ) vratit se na tu poziciju kad smo odlucivali o istome i jednostavno krenut dalje tj. imat tu svoju slobodnu volju od prije ovosvjetnog zivota, onda bi se moglo rec da bi to po nekakvom logicnom zakljucku bila cista slobodna volja. No problem jest sto si opet ti odlucio biti tu sada ( jedino ako "gore" nisi bio prisiljen ) i da tako ide.

Ja bi se cak usudio rec da svaki covijek i sada ima svoju slobodnu volju. To sto je vecina "zamagljena" to ne mora znacit da to nije njihova slobodna volja.

Barem tako gledam




Dodao bi na ovo izbaci sexualne perverzije iz glave. Tj. opcenito izbi sex iz glave te ga koristi samo kad je potrebno tj. kad imas izricitu namjeru donest nekoga na svijet ( premda ni to nije potrebno jer je danas u svijetu toliko djece koja trebaju druge jer su sami pa bi humano i logicki bilo od iste da posvoji dijete radje i pomogne vec jednom koji jest na ovaj svijet vec dosao nego da iz ciste oholosti donosi svoje. ) Sex je vjerovatno jedan od najvecih cepova kojeg ljudi imaju. Ta energija koju izbacujes tako da stvaras bol drugome pa i sebi moze se utrosit u bolje stvari sigurno. Samo to je lako na rijecima.... Djelo.. .Hmm.




Jako dobro receno. Mislim da kad covijek shvati da ne moze sve sam vec da treba i druge da tek onda krene shvacat neke koncepte i otvarat se. Ipak smo svi mi nastali od iste energije tako da tako da bi po logicnom zakljucku bilo normalno da se i druzimo i funkcioniramo skupa sa drugima. Brijem da je strah od otudjivanja zapravo jedan od pozitivnih strahova.

Sad sve ovo, ko ce ga znat no nekako mi se cini da nisam daleko od istine. Tako mi izgleda. Bo.

Sigurna sam da nije – znam čoveka.
A nisam ni ja.
Najiskrenije – izražavanje zadovoljstva.

Kod ovog popisa je moj prvi impuls da kažem da su različiti entiteti došli na ovu sferu sa različitim potrebama.
A opet, kada malo razmislim ... podsećanje na pravila iz vrtića ume da bude korisno.

Pozdrav

pozdrav galaksijci evo ja opet malo navratio...
slobodna volja danas se svela samo na način kako ces umrjeti, skončat jos jedan ciklus...
a ljudima je sloboda /a i volja/ iluzorno prikazana kao mogucnost biranja obicnog ili vocnog jogurta, bjelog ili crnog kruha, a nitko neprimjecuje da je iza te dvije namirnice citav market koji " nije dostupan"...

edit. naravno, postoje ljudi za koji ne vrijede lažni zakoni i koji odstupaju od potreba i pravila nametnutim kapitalizmom kao i fobijom od bezvrjedne misli onog drugog kakve reci cemo cipele nosis...

postoji zakon karme, ali se on odnosi samo na lažnu ličnost.
prema Ramani Maharshiju, ako nema "ja" nema ni karme. to je prava sloboda.
oslobođenje od lažnog "ja" je istovremeno i oslobođenje od karme.

ovo je zanimljivo...
"Karma oblikuje životne okolnosti, ali stavovi prema njima tvoj su izbor.
Ono što oblikuje tvoj život tvoj je karakter, a njega možeš oblikovati jedino ti sam."
Nisargadatta Maharaj

(btw gdje je tema o karmi..)

LJUBAV oslobadja karme.

slažem se. ljubav vodi do oslobođenja i tada nestaje karma.

"...mozak jeste mishic..."



Pa zar postoji netko na ovom raspravniku da ne razumije osnove razuma - ne razumije ljudsko tijelo: mozak s mišićima žive veze nema. Naišao sam na još jednu glupost, ne sjećam se od koga: psi žive u dvodimenzionalnom svijetu!



Kakve dvije dimenzije - imaju visinu, širinu i dužinu (tri dimenzije) i svatko tko je ikad otvorio oči zaključio je da ih vide sve tri. Kako se ovo može pojavljivati na ozbiljnim raspravnicima?

Ovo se zove kompletno nerazumjevanje neke tematike,u ovom slučaju ti si shvatio potpuno krivo,pročitaj Tertium Organum,pa će ti biti jasnije,a po ovim odgovorima se vidi da nisi i nerazumiješ tematiku.

Životinjama naš trodimenzionalan svijet izgleda dvodimenzionalan,oni nevide ono što mi vidimo,za njih svaki dan izlazi novo Sunce,ako konj čuje kako šušti grm on će bježati jel to on percipira kao da se kreće,za nas ono što mi vidimo nepokretnim stvarima životinje vide pokretnima npr.kuća.
Kod takvih prijmera se vidi i naše ograničenje gdje mi mislimo da ono što vidimo da to postoji,a u biti to nije istina,već je to samo naša ograničena percepcija.

Životinja vidi razliku između dvije dimenzije.Razliku između tri dimenzije ona ne može vidjeti,tu razliku treba znati,a da bi se ona znala nužni su pojmovi.

Iz Tertium Organum:

Po ovome što si napisao sigurno nemaš blage veze o čemu pišeš uzimaš sve olako bez imalo promišljanja,potpuno automatski daješ zaključke o nečemu,primjer je ovo.



Ne vide ih sve tri kao mi,kao što ni mi nevidimo četvrtu dimenziju.
Ako ti je Tertium Organum "težak" onda će ti Kant pomoći.