hvala svima na odgovorima. objektivno ste za mene svi u pravu ili ne il da ili šta već. moj je stav da ja ne mogu pojmiti da li postoji objektivna(pritom ne mislim samo na materiju) stvarnost (barem u ovom stanju svijesti).

pantelijo, nemoj zamjeriti, sa svime se ja s tobom manje više slažem ali naglasih da pitam za ovaj svijet pojavnosti i događaja, a ne za metafizički svijet kojem težimo (a koji se trenutno temelji na našim snovima i duhovnim pitanjima).

ans i eva, danke na odgovorima, potrudiste se ili potrudio si se (množina ili jednina?)

btw. naravno da je tema površno postavljena, ruke bi mi otpale šta se sve ovdje da i ne da napisati.

bratstvo i jedinstvo pozz

widis, mislim da nisi u prawu. owaj nas swijet pojawnosti itekako ima weze sa metafizickim/duhownim swijetom i powezan je na swakojake nacine. dakle, kad pitas samo za owaj swijet (materijalni/opipljiw sa nasih 5 cula), moras uzeti u obzir da mnogo toga sta nemozemo osjetiti sa nasim culima utjece na owaj swijet. zbog toga mislim da je anketa u kriwu. no hard feelings...

razmisljam nesto. mozda postoji jos nesto, ali sa nasim nacinom razmisljanja i ogranicenjima (na owom 3. denzitetu) mozda nismo u stanju da uwidimo da osim tih 7. (sedam) izbora postoji jos. nismo u stanju smisliti (widjeti) jos neke kombinacije. razmisljam samo...

Pa mislio sam na nas ali kad smo bez tijela. Ono što zovemo anđeli. Oni zaista imaju ogromno znanje no ni oni nijesu sveznajući jer i iznad njih imaju mudriji koji raspolažu većim znanjem ili uvidom u stvari. Sve mi se čini da smo svi slojevito raspoređeni po mogućnostima uvida u stvarnost. Svi znamo sve ali kao ljudi u tijelu naš uvid u stvarnost je dosta ograničen. Kao ljudi u astralu imamo širi uvid i tako redom što se više penjemo po tim skalama uvid u stvarnost se sve više širi. Sad pitanje je može li ijedno stvorenje imati potpuni uvid u stvarnost izuzev Stvoritelja (čiji smo i mi djelovi)?

Brate JARGI , veda-m da četri plemenite istine nisu ni toliko plemenite, ni toliko istinite,ali isto tako vedam da su to četiri plemenite istine rekli bi svejedno je, jer svakom rešenju ili fizičkom stanju odgovara suprotno rešenje ili fizičko stanje kao slika u ogledalu.
P.S.
Što se tiče latinice i ćirilice kao slika u ogledalu greška ne-namerna ili namerna svejedno je.
Pozdrav svi-m forumašima GALAKSIJE !!!!

Brate Vojkane,

Ne razumeh te u ovom postu ...

Brate, demiurge!

I množina i jednina, kako se zahvati ... (Sve, dvoje u jednom ... Igra jave i sna –
kada se nik zahvati s desna u levo, a Ans i Eva Jargi, kada me obrneš) ...

Nego, drago mi je da te “muče” takva pitanja i verujem da ćeš odgovore pronaći ... u Sebi ...

A da se odgovori MOGU pronaći u Sebi (pod uslovom da u odgonetanje uložiš maksimum energije i istrajnosti), pokušaću ukratko ilustrovati na sopstvenom primeru:

Pitanja kao što su: šta je stvarnost, postoji li išta izvan mene, ako postoji kako izgleda kada nije obuhvaćeno mojim čulima, ili kako izgleda kada nije obuhvaćeno čulima bilo kog posmatrača, šta je vreme, kako teče, može li se povezati prošlost, sadašnjost i budućnost, šta su zvezde i planete, šta je Univerzum, šta su ljudi, i naposletku centralno i najvažnije pitanje - šta je “ja” koje sve to posmatra i pita se šta je šta, Ansija su proganjala i opsedala i posedala i polegala i postojala još od trećeg do šestog razreda osnovne škole, a odgovore je uvek tražio u sebi, ulažući u svaki pokušaj odgonetanja sve više snage, energije i upornosti, sve dok u šestom razredu (sa dvanaest ovozemaljskih godina) nije došao do zapanjujuće spoznaje (potpuno neprimerene za um jednog dvanaestogodišnjaka koji u to vreme osim mnogobrojnih bajki i “Tarzana” nije gotovo ništa drugo čitao, niti je sa bilo kim o tome razgovarao), koja, prevedena u reči, u najkraćem glasi:

NIŠTA (čvrsto, trajno, materijalno) NE POSTOJI!!!

Ta spoznaja, dakle, ne bejaše misao, sud, zaključak, pretpostavka ili bilo šta slično, nego saznanje najdublje ili najviše Istine u koju se ne sumnja, kao spoj jastva i krajnje podloge iskustva Svesti ...

U tom doživljaju izgubih jastvo /prestala je identifikacija sa “ja”/, zbog čega se osećam vrlo “tesno” i “neprilično” kad u svakodnevnoj komunikaciji koristim to svoje prvo lice množine u Jednom /i zbog čega se često volim posmatrati u trećem licu/ i otad postadoh nešto kao svedok, posmatrač igre na onom što volim da zovem “Ekran Svesti”, a što na istoku zovu Praznina, Tao, ...
...

Otada me više ne “muče” ta i slična pitanja, nego nešto još zanimljivije:

Može li se onim što nazivamo objektivnom stvarnošću “upravljati”, “manipulisati”, ...? Može li se ona “usmeravati” po sopstvenoj volji, nameri ...?:lol:

Ali, to je već druga tema i zadire u onaj segment Sveta kao Volje ...

Veliki pozdrav, brate bad.ass!

I meni se čini da i fizika i sve ostalo pro-ističe iz metafizike, i da se savremena fizika sve više približava svojoj majci /metafizici/, što ponajviše
pokazuje kvantna fizika (kako naučnici dublje “ulaze” u “materiju”, ona postaje sve manje fizička, a sve više metafizička, idea-lna) ..., tako da u skoroj budućnosti možemo očekivati da se između ove dve nauke uspostavi znak jednakosti ...

Zaboravio si demone ...

I meni se čini da ljudi koji “sopstvenim snagama” razviju viši stepen svesti viđaju dobronamerna bestelesna bića, bez obzira kako ih imenovali, a da oni koji u ta viša stanja
svesti uđu uz pomoć kojekakvih poštapalica za brzi razvoj svesti susreću zastrašujuća bestelesna bića,
ali da i jedni i drugi još uvek egzistiraju u svetu dualnosti, dvopolnosti, da se nisu integrisali /u Jedno/...

Vidim da imamo slične uglove posmatranja, jedino što mi se ne čini da smo mi DELOVI Stvoritelja ...

Ovo vidim iz ovakvog ugla:

Mi (ljudi, živa bića) nismo DELOVI, nego /tekuća filmska/ PROJEKCIJA /Projekt-ti-ja/ Stvoritelja ...
Dakle, svi naši doživljaji, sva naša iskustva, misli, osećanja, snovi, java, bukvalno svi psihički sadržaji od “rođenja” do “smrti” samo su Vrhunska Filmska Produkcija ...

“Mi”,
ovakvi kako smo “projektovani” (kao “jastvo” – “ego”) prema tom viđenju ne postojimo, “mi” smo samo “filmski likovi” u tim storijama ...
A “naše” pravo /nepostojeće/ lice je lice Stvoritelja/Stvaratelja ...

Dok god
smo u “ego-tripu” mi se identifikujemo onako kako moramo, identifikujemo se
sa našom filmskom ulogom, a kad razbijemo tu identifikaciju “ugledamo” svoje pravo /nepostojeće/ Lice /vidimo Prazan Filmski Ekran spreman za dalje Projekcije/ ...

A, zašto Ans?
Zašto se to sve - dogadja - odvija - vrti...
Svrha?
Uzrok?
Zašto jesmo (sam, si, je, ste, su)?

Evo kako vidim:

Zamisli da ne postoje ni vreme ni prostor, da si Ništastvo ispunjeno samo Sobom...
Ti si dakle, Sam, Jedan, Beskrajan, Svemoćan, ... Jedino Biće, Večno, Bezgranično, Bestelesno, Bezoblično, ...

Večno bivstvuješ, postojiš, egzistiraš, ...

Jedina alternativa tvom večnom bistvovanju je ne-bivanje ...

Između čuvenog BI-TI il NE BI-TI, uvek biraš bivstvovanje ...

Kad ti dodije da bivstvuješ, ti malo ne bivstvuješ, uželiš se bivanja i opet ..., (poput ljudi koji odmaraju dok spavaju)

I, u tom bezvremenom stanju za koje je večnost sekundica, šta činiš? ...

Šta ljudi najradije čine?
Šta najviše vole?
Igru?
Zabavu?
Zašto svi vole da gledaju filmove?

“Smišljaš”, dakle, “Stvaraš” Igru u kojoj kroz “čula-kazala” nekakvih “projektovanih stvorenja”, “živih bića”, “entieta” posmatraš svoj
kućni video ...

Dakle, pošto Si Svemoćan, nije Ti teško da istovremeno i kreiraš, i glumiš, i posmatraš ...

“Kreiraš” dakle, savršenu Igru u kojoj si istovremeno i Scenarista, i Režiser, i Glavni i Ostali Glumci, i Scena, i Scenografija, ... kompletna Filmska Produkcija i Kompanija ...

Igru dostojnu da se bori i izbori sa bremenom bezvremene večnosti, dostojnu Tebe kao Savršenog Bića ...

A kako On/Ona/Ono izvodi tu Igru?

Pa tako što sanja tvoju javu!
Tvoja i moja i java svih ostalih bića je Njegov/Njen San!

A klica Njegove/Njene moći da Sanja Svet kao Javu, prisutna je i u “ljudima”, koji,
ako to scenarij njihovog filma dopušta, mogu toliko “usavršiti” svoje sanjanje da počinju da sanjaju sve sličnije Njemu/Njoj, sve dok i sami ne postanu ... kompletna filmska produkcija i kompanija /tj. ako je takav scenario tog filma/...

...

Eto,
vedam da si ti /i svako drugo “biće”/ Taj/Ta/To ... Jedno i Jedino Biće/Nebiće ...

P.S. Biće si dok Bivaš, dok se Ispoljavaš, Igraš ...
NeBiće si kad pajkiš ili spavaš...

zanimljivo shvaćanje, slažem se sa skoro svim osim ovog dijela

ne može se ne biti. ne postoji (realno) nešto što nije. sve jest.
ne-biće ili nula/negacija postoji samo u umu. negacija je odsutnost bitka te iz tog razloga ne može postojati.
izvan bitka nema ničega. sve je bitak. Bog/Tao postoji bio manifestiran ili ne.
još je Parmenid rekao:"Bitak jest, ne-bitak nije."

Ali što JESTE, može takodje NE BITI.
I ne samo da može, prelazak iz BITI u NE BIT i obratno, se stalno odvija.
I ne samo da se stalno odvija.
To kretanje, prelaženje, JESTE - "odvijanje".
BITI ili NE BITI jeste stalni rizik.
Stalno postoji "opasnost" od NE BITI.

Ans, šta ako je to u pitanju?
Ako igra nije iz dosade, nego iz samoodbrane.
Šta ako nas je Tvorac isturio kao "liniju odbrane"?

Veliki pozdrav, brate, extranoize!

Zaboravio si da smo u postavkama rekli da je On/Ona/Ono Svemoćan/a/o, pa

ako može da bude, još lakše je da ne bude ...

Meni se kazuje da ništa ne postoji trajno i da Sve-t večno titra, osciluje, vibrira između dva pola (između dve polovine), između “plusa” i “minusa”, između “bivanja” i “nebivanja” (samo što postoje titraji raznih valnih dužina i brzina titranja)...

Rezultat “plus” faze tog titranja jeste bivanje, kao što je nebivanje razultanta “negativnog” pola ...

Nula, Praznina, Tao je i “sveukupnost” i “inter-val”, “ravnoteža”, “međuhod”, “nulto stanje” između dva vala, dva titraja, ...

Zato se u relativnom poimanju ne može staviti znak jednakosti Bog = Tao,
jer dok je Tao Nula, Bog je u “plus” fazi: +1, Jestvo, Bivanje, “Svetlost”, “Materija”, “Univerzum” ..., Svi "Vanjski sadržaji opažanja", a u “minus” fazi je -1, NeJestvo, NeBivanje, “Reč”, “Logos”, “Ideja”, Svi "Unutrašnji sadržaji opažanja"...

Tačno je da ne-biće, nula i negacija mogu POSTOJATI samo u umu, ali isključivo kao /apstraktni/ POJMOVI, kao što je tačno i da ne-biće ne može postojati – bivati, ali time se ne isključuje mogućnost da biće može ne bivati (u intervalima, ili trajno), pri čemu treba imati u vidu da je bivanje relativno i da kao takvo poprima razne oblike i dimenzije ...

Tačno je da IZVAN bitka nema ničega tj. da izvan bitka nema nebitka, ali ni time se ne dokazuje da bivanje ne može da prestane (u određenim intervalima, ili trajno) ...

Zato mi se čini ispravnijim reći Sve je bitak/nebitak, nego
Sve je bitak.
...

Čak ni ono što je Parmenid rekao:"Bitak jest, ne-bitak nije." nije dokaz da se ne može ne biti, nego upravo suprotno: Taj sud pokazuje da Sve (ako pod “Sve” podrazumevamo i Bitak i NeBitak, Bivanje i NeBivanje) jeste i Bitak i NeBitak, odnosno da Sve i jeste i nije, a to se i meni kazuje...
...

Ali sve su to samo mozgalice i razbibriga za Duh ...

A protiv koga bi se (U-sam-ljeni i Svemoćni) Tvorac borio?

Protiv sebe?
Protiv nebivanja?
Protiv ...?

I kakva bismo mi bili “linija odbrane”?
Zar kreiranje takve “odbrane”, osim vica, zabave i šale radi, ne bi bilo podcenjivanje
Njegove Svemoći?
....

Uostalom, Igra i nije iz dosade (verovatno se krivo izrazih),
nego iz ljubavi prema ...
Igri ...

Zato mi se čini da je naš Tvorac Jedan ... pasionirani Igrač, i da zato svi mi (mislim na nas kao kreature u vidu ljudskih bića
ko-ja je kreirao na Svoju sliku i priliku) toliko volimo da se igramo (počev od onih najsitinijih i najbezazlenijih
igrica i igara, pa sve do onih najsloženijih i najozbiljnijih, kao što su radne, ratne, filozofske, ljubavne, stvaralačke ...)

ne slažem se. biće ne može nestati (ne-biti). a iz ničega ne može nastati nešto (biće). probaj uzeti nešto i od toga napraviti ništa. ili obrnuto-uzmi ništa pa od toga napravi nešto. javi ako uspije
bića samo mijenjaju formu (oblik), a kretanje je prijelaz iz materije u formu i tako nastaje sve. cijeli je svemir hijerarhija oblika na čelu savršenim oblikom-Bogom koji jest Sve. kvaka je u tome da ta bića nisu u potpunosti svjesna da su dio Svega.

Ans i Eva Jargi,
kažeš da bivanje može prestati. a što je onda s tim bićem? ono više NIJE (ne biva)? smatram ovo nemogućim iz razloga što je sve energija, a ona samo mijenja oblike (načine bivanja).i iz razloga na početku posta.


nije mi baš jasno ovo sa +1 i -1
meni je Bog isto što i Tao zato jer i jedno i drugo predstavlja Sve, a to Sve je u ravnoteži (kad nema ničega izvan Svega što bi mu se suprotstavilo) i ta ravnoteža ima sve karakteristike, a opet nema nijednu te se može shvatiti i kao Praznina. ali ova Praznina nema veze sa ne-bitkom. to je savršena svijest bez rascjepa na subjekt i objekt.

Brate Jargi ,da pojasnim koliko sam to u mogućnosti. Na pitanje demiurga „Postoji li objektivna stvarnost/istina” ponudio sam odgovor koji je dao BUDA sa svoje četri plemenite istine.
Tvoj odgovor bio je kompletna negacija njegovog vedanja .Ne ulazeći u okolnosti u kojima su BUDINE ISTINE nastale i poštujući njegove stavove a poštujući i tvoje ISTINE, da je dato mogao bih odgledati jednu zanimljivu partiju šaha u kojoj su oba igrača povukli po četri poteza. Jedan ima bele a drugi crne figure i verujem da bi partija bila vrlo zanimljiva. Uživali bi u toj partiji ali avaj !!!
Broj mogućih poteza nakon ova četiri je oko 71.000 a broj mogućih partija 10 na 1000 !!!!

No jedno od suštinskih pitanje je upravo ono što kaže felix a koga se i JA dokačih
A, zašto Ans?
“Zašto se to sve - dogadja - odvija - vrti...
Svrha?
Uzrok?
Zašto jesmo (sam, si, je, ste, su)?”
VEDAM da bi ovo svatili treba se upitati kolko smo MI uslovljeni znanjem koje imamo i kolko smo u STANJU sagledati objektivnu stvarnost onakva kakva ona zaista jeste ? Kako stvari stoje ta uslovljenost nam se nameće još u detinjstvu. Da li ono što naš očni aparat vidi MAJA - ILUZIJA ?
Da li je stvarnost POSTOJANJE ili NEPOSTOJANJE tj nepostojanje koje odredjuje postojanje?
Pitanja ima koliko ima i partija šaha .Lično mislim da je priroda ta koja daje odgovor i smatram ga trivijalnim i jednim od mogućih STVARANJE i opet STVARANJE bića istog roda i višeg od sebe kao i ovih malih ćelija koje stvoriše mene i nas GOLEME.
POZDRAV !!!!

Između biti i ne-biti vuće nelinearni, multidimenzionalni, multidenzitetni propuh, IN and OUT istovremeno-bezvremeno-nepojmljivo.

U tome i jest igra! To je ono što JEST-i! Igra, lekcije.

Što pokreće tržište?
Jaz između ponude i potražnje.... kad nestaje jaza (dešava se sad) ide se prema zaustavljanju svijeta, spajanju bitka i ne-bitka (buuum) i mora početi novi ciklus.

Evo - JA! (ili - TI)
Da , nisam nastao iz NIČEGA.
Ovo moje tijelo je izgradjeno od materijala, koje nudi naša planeta.
Kada ovo tijelo prestane ŽIVJETI, ti materijali će se nakon nekog, relativno kratkog, vremena, ponovo razložiti, i vratiti planeti.
Materijali su bili, jesu, biće.
Ali moje tijelo (planetarno), koje nosi moju svijest, nije uvijek BILO, niti će uvijek BITI.
U jednom momentu se pojavio impuls, koji je pokrenuo organizovanje materije u NEŠTO.
A onda to NEŠTO nestane.
I nema ga.
Ostala je materija kojom će da se hrane crvi i biljke i ona će se ponovo organizovati, preko trave, crva ...i tako dalje u lancu, ući će u gradivo , možda nekog drugog ljudskog tijela, ali ono moje koje je BILO - više NIJE.
Isto kao i moja SVIJEST.
Isto kao i svako pojedinačno biće.
GRADIVO možda i jeste VJEČNO.
Ali KOSMOS - ima svoj početak.
A sve što ima početak - ima i kraj.
Takodje , sve što postoji nastoji da postoji i dalje.
Neki ljudi tako jedu zdravu hranu, drugi vježbaju Tibetance.
Političar, neki, započne rat, kako bi kao političar opstao, nastavio postojati.
Neko drugi izda prijatelja, a neko i proda vlastitu djecu.
Ko šta može i kome je šta priručno.
Šta sve može SVEMOGUĆI, i sa čim raspolaže?
Može na primjer - stvoriti svijet.
Svijet osvješten.
Sve sa bićima koja ga osvještuju.
I onda princip razgradjivanja ili aktivnost NEBITKA se neprestano troši u IGRI sa tim SVIJETOM.
A njegova guzica, za to vrijeme - sigurna.
Mi svoj nastanak dugujemo - njemu.
Svoje postojanje (baš takvo kakvo je) - dugujemo njemu.
I svoj nestanak - takodje njemu.

I , kakve su nam šanse, onda?


(Ne znam!
Mudrujem.)

Čini mi se da je naš “problem”
u po-imanju pojma bića, u poimanju bivanja ...

Većina ljudi biće shvata kao nešto što biva, kao zaseban entitet, kao celinu koja bivstvuje, postoji istovremeno i uporedo sa beskrajnim mnoštvom
drugih takvih, više ili manje složenih bića ...

Međutim, vedam da su sva naša znanja, poimanja i sve naše “istine” samo tekući produkt te
najproduktivnije celuloidne trake – Svesti/Nesvesti, da su svi naši psihički doživljaji samo trenutni i prolazni sadržaj na tom Jedinom Čulnom Ekranu ...

Ako probamo na taj način da gledamo na pojam bića i bivanja onda bismo se možda
i mogli donekle približiti drugačijem (idejnom, aptraktnom, za razliku od materijalističkog) poimanju bivanja bića kao procesa ... koji teče na tom Ekranu, kao filmske storije posmatrane psihičkim čulnim vidom tog bića ...
Na taj način gledano, to “biće” “biva”, “traje”, “postoji” dok se ta filmska priča
ne završi ...
Ako je priča dovoljno zanimljiva, nekada se produži u nekoliko ili mnoštvo epizoda,
sa istim glavnim likom, ali između svake epizode ide ono čuveno “the end”,
“kraj”,
“prazan prostor na celuloidnoj traci” – “Tama”, - “Tao” “NeBivanje” ...
A sadržaj tog filma glavni lik doživljava kao unutrašnje i vanjske sadržaje “svoje” životne priče, “držeći se scenarija” po kojem se identifikuje sa svojom
ulogom i sva dešavanja doživljava kao subjektivnu i/ili objektivnu stvarnost ..., prihvatajući pojmove kao što su “energija”, “materija”, “svetlost”“prostor”, “vreme”, kao stvarne sadržaje Filma ...
...

Što se tiče “+1 i -1”, pokušah s tim predstaviti “pozitivni” i “negativni” aspekt Boga,
dva pola, ili dvije polovine u Jednom ...
Oba pola proishode iz onog što bi mogli označiti kao Nula, Ništastvo, Praznina, Tao ...

Tao bi po tome bio nepokretni aspekt Boga, Bog u NeBivanju, u Mirovanju ili na Odmoru /Neispoljeni Bog/, Površina ili Podloga Ekrana na kojem se projektuje Svest/Nesvest, dok
bi ono što inače označavamo kao Bog bio pokretni aspket, pri čemu bismo onaj
aspekt koji se kreće u “pozitivnom” pravcu mogli označiti nešto kao “hardver”,
a onaj drugi kao “softver” ... “Udruženim snagama” "Oni" kreiraju sliku, zvuke, mirise, ukuse, dodir, misli, osećanja, i sve ostale sadržaje na našem čulnom monitoru ...

Bitno je da se to prividno “Trojstvo” (+1 0 -1) ne shvati kao tri odvojena aspekta nego kao Jedinstvo (+1 = 0 = -1) u naizmeničnom mirovanju i pokretu (hmmm, sad će me, garant napast matematičari i logičari!) ...