Citiram tekst
"Konformizam je promjena ponašanja i uvjerenja prema grupi kao posljedica stvarnog ili zamišljenog pritiska grupe. Događa se kad se ljudi nađu u dvosmislenim ili novim situacijama i može se lako objasniti informacijskim utjecajem – drugi ljudi pružaju informacije o prikladnom ili očekivanom ponašanju. Konformizam se sastoji u nekritičnom stavu o zlu ,u cilju da budemo društveno prihvaćeni od grupe s kojom se poistovjećujemo , pa čak i kad ona nema ispravne stavove.
Slobodna, samosvojna individua i postaje ono što drugi od njega očekuju da bude. Najveća briga takvog čovjeka je da bude prihvaćen — što u stvari znači da se ničim ne izdvaja, da se ne razlikuje od drugih. Najveći strah takvog čoveka je da bude drugačiji, da bude u manjini. Svako odstupanje od uobičajenih standarda i svaka kritika tih standarda izazivaju u njemu strah i nesigurnost. Njegova individualna sloboda se gubi u sudaru kako sa takozvanim anonimnim autoritetima oličenim u „većini“ i ''zdravom razumu'', tako i sa unutrašnjim ograničenjima i strahovima u njemu samom."
E sad, zanima me nešto: Kako se usklađujete sa vašim najbližim socijalnim okruženjem obzirom na teme koje vas zanimaju i nesvakidašnje stvari kojima se bavite?
Smatraju li vas čudacima kad spomente metafiziku, entitete, 2012.... ili kad odbijete vakcine, zakuhate urin, pijete srebro, zagledate se u sunce, postavite orgonski top u dvorište, spinujete čakre i sl.???
Kako sam se i ja odavno "uhvatila u kolo" sa vama, moram da priznam da svakodnevno lažem sve oko sebe , ili u najboljem slučaju
prešućujem istinu o onom što upražnjavam, a sve zbog toga da me većina ne bi smatrala "totalno spaljenom" što bi u slengu rekla moja djeca..
Jeste li i vi takvi ili hrabro kročite svojim putem ne mareći za mišljenje drugih?
Kako je forum pregolem a ja puževim korakom napredujem čitajući teme, izvinjavam se ako je o ovome već bilo govora ili sam temu postavila u pogrešnu oblast, neko će se valjda za to pobrinuti

Mislim da bih mogao hrabrije i trudim se u tome.
Marim kako razmišljaju drugi ljudi,jer mislim da svojim nastupom kao čudakom nemogu doprijeti do drugih.Zbog toga kad razgovaram s nekim neidem odmah na,kako si rekla "...metafiziku, entitete, 2012.... ili kad odbijete vakcine, zakuhate urin, pijete srebro, zagledate se u sunce, postavite orgonski top u dvorište, spinujete čakre i sl.???",već pokušavam shvatiti gdje su,u kakvom kontejneru i razgovarati s njima o tim stvarima na način za koji ja pretpostavljam da će oni shvatiti kao činjenice.Da tu predpostavljam i može se reći da manipuliram informacijama o kojima govorim.Zašto?Vjerojatno zato jer još nisam dovoljno siguran u sebe.

Konformizam ima negativni prizvuk preteranog prilagođavanja socijalnoj sredini ili posebnoj grupaciji ljudi po cenu gubljenja autonomije sopstvene ličnosti. To može ići do te mere da se kao rezultat javlja u većoj ili manjoj meri, ili čak potpuna identifikacija sa datom grupom, u cilju ostvarivanja ličnih interesa bilo koje vrste, od materijalnih, socijalnih do onih emotivnih. Ovo što pišete, čini mi se nema veze sa konformizmom. Prosto, svaki čovek ima pravo na svoju temu, ali ako nema sa kim da je apsolvira onda od komunikacije ništa. Bez obzira da li će doći blizu granice sopstvenog autonomnog gubitka ili ne. Ako sa komšijom porazgovaramo o sajli za kvačilo koja nam često puca, ili sa tetkom razmenimo recept za novu čorbu od kelerabe, ne znači da smo u opasnosti da se pretopimo u sredinu i izgubimo identitet tako što se nećemo baviti primarnom temom koja nas okupira, npr: metafizikom. Uostalom, veličina autonomne, nezavisne ličnosti, današnjim jezikom rečeno individualca, ne zavisi od ozbiljnosti tema kojom se bavi, nego od sposobnosti da može i sa kraljevima i prosjacima pričati i ostati svoj. I što bi rekao Kipling...."Tada bićeš čovek sine moj."

I opet, po ko zna koji put dolazimo do stare dobro poznate formule: Upoznaj samoga sebe da bi mogao da nađeš svoje mesto. Moja baba bi često govorila: Ljudi sa ljudima, a crvi sa crvima. Komunikacija je uslov opstanka, uslov sopstvenog razvoja ličnosti i emotivne, i socijalne i duhovne komponente. Oni viši, lakše će se spustiti dole i saslušati druge, dok oni niži nemaju nikakve šanse da se popnu na vrh, ukoliko ne rade na sebi. Poteškoće nastaju kada se čovek zaigra u sopstvenoj gordosti visokih znanja i zaboravi da gaji običnu, svakodnevnu komunikaciju, ili još gore, ako se zatvori u svoj svet i prestane da komunicira sa sebi različitima. Ako se okrene samo onoj grupaciji koja deli njegova interesovanja i mišljenja, ima šansu, takođe, da zapadne u konformizam, jer se tu lakše snalazi. Sve je to linija manjeg otpora komuniciranja, na kakvom god ona nivou bila. Naravno da svako bira sebi društvo, najčešće sličnih, ali bogastvo znanja i iskustva se stiče jedino raznorodnošću i raznolikošću. Zamislite kada bi ste svaki dan jeli pržena jaja, postali bi ste alergični jednog dana, i pritom bi stese razboleli jer vaš organizam ne bi dobijao sve ono što mu treba. Tako je i sa dušom. I duša, iz viših, nama neznanih razloga mora probati razne stvari, da bi se naučila izboriti iz okova što sopstvene ličnosti, što raznih oblika okova mišljenja spoljašnje sredine. Mi napredujemo, i menjamo se. I moramo, jer ako postanemo vezani za neke teme, prema teoriji Lazareva, izgubićemo nešto od toga. Preterana vezanost za duhovnost vodi gubljenju iste. Ponekad je vrlo osvežavajuće gledati utakmicu u muškom društvu, ili ići sa drugaricama pajati izloge. Važno je ostati svoj. A to se može samo ako sami sebe otkrijemo....sebi

E tu si Kolos, u pravu,
"

Veličina naše individualnosti zavisi od stepena sopstvene spoznaje našeg bića. Jeste duboka tema, ali je po mom skromnom mišljenju uslov bavljenja metafizikom. Problem imaju tkzv. intelektualci, načitani i visoko obrazovani, koji se nisu suočili sa sopstvenom emotivnom strukturom ličnosti, sa suptilnim nivoima sopstvene neuroze, da deluju kao prikriveni individualci, koji bežeći od običnog sveta, zapadaju u klasičan konformizam sopstvenog ulagivanja samom sebi, uljuljkivanjima u ideju da oni, tobože, nisu shvaćeni i prihvaćeni. A to je klasičan obrazac psiho - emotivne odbačenosti koje oseća njihov stvarni deo ličnosti, u odnosu na onaj nestvarni koji se samom sebi hvališe koliko je intetektualno daleko dogurao. Klasična zamka prikrivanja frustracija odbačenosti malog deteta, koje nije razrešilo konflikt sa sobom iz perioda primalnog osećaja odbacivanja. U sadašnjosti samo živi simboličnu sliku tog istog mehanizma. Ili se potpuno prilagođava drugima i utapa u sredinu gubeći sopstveni integritet, ispunjavajući potrebu za pripadanjem toj grupi (u stvari porodici, simbolično) dokazujući time sopstvenu vrednost, ili se osamljuje i žali kako je toliko odmakao da niko sa njim ne može da komunicira, iživljavajući na taj način još uvek isti osećaj odbačenosti iz sredine, ne uspevajući da se oslobodi primalnog doživljaja, koji ceo život ponavlja, ali u različitim oblicima socijalnog i emotivnog ponašanja.

Ne bih ovo govorila, da nisam i sama bila u zamci sopstvenih iluzija da me ne razumeju, i da nisam prevalila veliki put sopstvene introspekcije i ponovnog vraćanja u primalno iskustvo, da bih uspela da prevaziđem svoju neurotičnu potebu za pripadnošću. Intelektualiziranje na ovu temu, mnogo ne pomaže, znam iz iskustva, mora se ući u iskustvo. Naravno, svaki put je individualan, različit, jedinstven. Svako mora naći svoj način kako da ojača osećaj sigurnosti i bez ikakvog straha se upusti u život, osećajući samo srcem sopstvenu dušu, zapravo sopstveno jedinstvo i integritet. To je put ka Autentičnosti. Složenost i jednostavnost mora da idu ruku pod ruku, inače odosmo u drugi ćor-sokak.

Autentičnost je uslov individualnosti, ali kroz komunikaciju, a ne samovanje......

Evo jednog teksta o konformizmu, kao osnove za diskusiju. Srdačan pozdrav. Suzy


ODAKLE ŽELJA ZA TOLIKIM ODOBRAVANJEM OKOLINE?

Sjediš u društvu tebi važnih osoba (u školi, na poslu…), i u jednom trenu netko kaže kako mu se ne sviđa ni knjiga ni film «Gospodari prstenova». I kao da sam sebe vidiš kako kimaš glavom i potvrđuješ ono što je ta osoba rekla. A zapravo obožavaš taj film i knjigu, i pravi si Tolkienov fan. Zašto si se tako ponašao?

Ova se, gore opisana, pojava naziva konformizam, i definira se kao priklanjanje uvjerenjima, stavovima ili reakcijama većine, tj. prilagođavanje društvenim ili grupnim normama. Čak i kada sami u njih ne vjerujemo. Konformizam je posljedica stvarnog ili zamišljenog grupnog pritiska. Ova, gore opisana, situacija je izmišljena, ali mislim da se svi mi možemo prisjetiti neke situacije kada se ovako ponašamo.
U psihologiji je poznat Ashov eksperiment o konformizmu. Ash je prikupio grupicu od 6-7 ljudi koji se ne poznaju i rekao im je da je njihov zadatak procijeniti dužine linija – vrlo jednostavan zadatak. Pokazivane su im kartice sa 3 linije označene sa a, b i c, te su oni trebali procijeniti koja je od tri ponuđene linije jednaka standardu, npr.:

Prilično je jasno da je u našoj situaciji točan odgovor a), a te očite odgovore davali su svi ispitanici u ovom eksperimentu. Do zadnji put. Svi ispitanici (osim zadnjeg u nizu) su bili u dogovoru sa eksperimentatorom i taj zadnji puta su dali npr. odgovor c). Cilj eksperimenta je bilo vidjeti što će učiniti zadnji ispitanik u nizu, koji nije bio upoznat sa situacijom – da li će reći pogrešan odgovor ili će se voditi zdravim razumom i reći točan odgovor.

Više od 90 % ispitanika se u ovom istraživanju prilagodilo većini, tj. reklo je pogrešan odgovor. Čak i kada je grupa koja je ispitanika okruživala bila potpuno nepoznata.
Jedan dio ispitanika nakon eksperimenta je zaista vidio pogrešnu liniju (u našem slučaju odgovor c) kao identičnu standardu, ali većina ispitanika je nakon eksperimenta priznala da je rekla namjerno pogrešan odgovor jer je mislila da će ostali članovi grupe loše misliti o njima, da će ih smatrati glupima i sl.

Vjerojatno svi razumijete ove ljude, jer ste se i sami milijun puta našli u situaciji kada ste se (svjesno ili nesvjesno) konformirali, u strahu da netko drugi neće imati loše mišljenje o vama. no je li zaista to slučaj? da li ljudi stvarno imaju loše mišljenje o nekome ako taj kaže svoje mišljenje? Mislim da ne, ljudi zapravo cijene onoga koji je u stanju izjasniti se, izreći svoj stav. No za to treba puno hrabrosti, vježbe i povjerenja u sebe. Puno je lakše ipak – konformirati se.

A zašto se tak konformiran zapravo dešava? Ljudi su zavisno o svojoj okolini. Nekada nismo mogli ni fizički preživjeti bez pomoći drugih, a danas nam je potreba za društvom jedna o temeljnim psiholoških potreba. Zato nam je jako bitno da je bar netko na našoj strani (to je pokazao u Ash u nastavku svojeg eksperimenta, jer, u slučaju kada se sa našim «naivnim ispitanikom» barem jedna osoba slagala u procjeni, 50 % su manje šanse da će se naivni ispitanik konformirati – tj. prilagoditi svoje mišljenje pogrešnom mišljenju većine.) Dok smo male bebe povezujemo sigurnost, sitost, toplinu – tj. zadovoljavanje svih svojih fizioloških potreba sa drugim ljudima – hrane nas i presvlače mama, tata, bake, djedovi… dakle drugi. Kasnije, veliki dio i naših drugih potreba naučimo zadovoljavati u društvu sa drugima

Također se pokazalo da se puno češće konformiramo u situacijama koje su nam nepoznate i nove – kada ne poznajemo okolne događaje, gledamo što drugi rade i što drugi govore te se i ponašamo u skladu sa njihovim ponašanjem i govorom (iako nema razlike u konformiranju između muškaraca i žena, postoji razlika u proglašavanju nekih situacija novima i nepoznatima, a to, rekli smo, dovodi do konformizma.) Tako se pokazalo da kada stavimo nekoliko osoba koje se ne poznaju u neku novu situaciju, oni se ne posvađaju i ne nastane kao, nego se vrlo lako slože i prilagode jedni drugima. Tako vidimo da konformizam ima i svojih pozitivnih strana – ljudi vjerojatno ne bi preživjeli da se nisu konformirali jedni sa drugima.

No konformizam kojim se gazi neko svoje osobno uvjerenje (pa bio to stav spram Tolkienovih knjiga), u svakom slučaju nije baš dobar. Treba pronaći granicu u svemu – pa tako i u konformiranju. Gdje će ona biti, ovisi isključivo o vama!

Malo teoretskog pristupa radi lakšeg sagledavanja nivoa za analiziranje date teme. Pozdrav.


KONFORMIZAM kao jedan od vidova i posledica socijalnog uticaja (grupne interakcije)-

Razlikuje se u odnosu na poslušnost (pokoravanje) na dva načina:

a. obuhvata promenu u ponašanju u skladu sa ponašanjem grupe ili socijalnom normom;
b. reč je o pritisku od strane grupe ljudi , a ne o zahtevu nekog pojedinca


Definicija
(Kisler & Kisler, 1969; Aronson, 1976)

* »Promena u ponašanju ili uverenjima u pravcu grupnih ponašanja i uverenja, a koja je prozvod stvarnog ili imaginarnog grupnog pritiska«


Eksperimentalna istraživanja

* Šerif (Sherif, 1936) eksperiment sa optičkom iluzijom, tzv. »autokinetičkim efektom«
* Solomon Aš (Asch, 1955)

Ašova eksperimentalna paradigma
Standardna linija Linije za poređenje

Objašnjenja:

* Informaciono: “Meni je tako izgledalo”
* Ekspertsko: “Mislim da je većina obično u pravu”, “Veća je verovatnoća da osmoro u bude u pravu (a ne jedan)”
* Pozivanje na legitimnost: “ “Najzad, većina je ta koja vlada”
* Referentnost: “Svako više voli da se ne odvaja od drugih i da bude kao i svi drugi”, “Osetio sam potrebu da se prilagodim”
* Nagrada: “Želeo sam da se dopadnem drugima”
* Kazna: “Plašio sam se da će me drugi ismejati”

Zaključak

* Nije se promenila percepcija (pod uticajem slepe sugestije većine ili autoriteta), već su subjekti racionalizovali (iznosili racionalne razloge za) svoje konformiranje
* U osnovi ove pojave nije opažajni već kognitivni proces (stepen uverenosti u svoj sud)

Faktori koji utiču na konformiranje :

* Socijalni uticaj veći u situacijama licem-u-lice
* Privlačnost grupe za pojedinca
* Referentnost grupe
* Ljudi koji imaju visoko samopoštovanje
* Ljudi koji sebe smatraju kompetentnim
* Potkrepljenje (nagrada) pojačava konformizam
* Postojanje/nepostojanje konsenzusa u okviru većine
* Javno/privatno izjašnjavanje

Konformizam u širem socijalnom kontekstu
Dva značenja pojma konformizam:

* Kognitivna funkcija konformizma
(konformizam kao vid socijalne interakcije)
* Socijalna funkcija konformizma
(nekritičko prihvatanje normi i ponašanja većine)

Tri osnovna tipa konformizma (Willis, 1963) :

* Normativni (a. interesni tj.instrumentalni i b. iskreni)
* Informacioni
* “Udvorički”

Izvori konformističkog ponašanja

* Osnovni društveni uslovi – socijalni izvori konformizma
* Ličnost samog pojedinca - psihološka funkcionalnosti

Osnovni društveni uslovi – socijalni izvori konformizma

* Urbanizacija – modernizacija
* Sredstva masovnih komunikacija
* Nagle promene kulturnih obrazaca
* Politizacija društva

evo knjiga 'The Fountainhead'' http://www.4shared.com/file/22090724/b9 ... d.html?s=1 i ''Atlas shrugged' http://www.4shared.com/file/96131237/af ... D.html?s=1

ne možeš pričat o metafizici kad ljudi nemaju tog znanja, ali možeš bitne stvari reći jezikom koji oni razumiju