Cesto se pitam,da li ovo sto ja zelim u zivotu je nesto sto ja zaista zelim,ili sam programirana da to zelim?

hajde da pocnem od sveukupne materije, od samog Univerzuma.

Neka je sve pocelo velikim praskom kao sto to predvidjaju teorije i eksperimenti detektovanja pozadinskog zracenja. Vasiona je dakle stvorena u singularnosti, jedna mala tacka malih dimenzija ali beskonacno velike gustine, toplote, mase i jednog dana BUM. Veliki prasak, sirenje materije obrazovanje u manja jedinjenja... galaksije... zvezde... planete... Ja tu vidim jedan sistem koji se siri.

Predpostavicu da je univerzum jedan samoorganizovani slozeni sistem koje nema nikakvog tvorca niti bilo kakav drugi sistem koji utice na njega.

Ako bi neko sada vrsio pritisak na moju ideju time sto bi trazio Kreatora rekao bih da nije moguce da postoji iz razloga sto bi taj kreator, ako bi stvorio univerzum, morao da bude deo sistema koji je stvorio jer on direktno je uticao na njega i samim tim je deo tog sistema, a kao kreator morao bi da bude i izvan njega, sto je apsurdno da nesto moze biti i unutar i izvan istovremeno. Dakle i neki drugi spoljasnji sistem nebi mogao uticati na univerzum, jer bi samim tim morao biti sastavni deo univerzuma sto je opet isti apsurd, unutar i izvan. I u ostalom bio bi najveci apsurd da nesto moze da se stvori iz nicega i da nestane nigde.

Zakoni odrzanja mase i energije su na snazi. Materija i energija se ne mogu unistiti niti stvoriti iz bilo cega, moguce ih je samo transformisati iz jednog obila u drugi. Dakle Univerzum kao samoorganizovani sistem ima beskonacan broj mogucnosti da se obnavlja.

Ako bi imao konacan broj mogucnosti, te mogucnosti bi je jednom istrosile i on bi prestao da postoji i cak nebi mogao ni postojati ranije. Samoorganizovani sistem Univerzum, prelazi iz stanja uredjenosti u stanje ne uredjenosti ili haosa. Unutrasnjost sistema univerzuma ima 2 oblasti. Jedna je oblast sa strogim stepenom uredjenosti a druga je neuredjenost. Postoji nesto sto se zove dodirna linija tih oblasti. A prema matematickim teoremama u jednu liniju moze stati beskonacan broj tacaka. Te tacke cu kasnije pomenuti opet. Sad je bitna jos jedna stvar a to je faktor koji deluje u sistemu na sam sistem iznutra odnosno dinamika sistema.

Dinamika je pojam a ne sistem i ne Kreator. Prema drugom zakonu termodinamike, sa povecanjem vremena povecava se entropija sistema. Entropija je mera neuredjenosti sistema. Sama dinamika u direktnom odnosu je sa vremenom. Vreme ne moze da postoji izvan sistema, zapravo vreme je vezano za materiju i ne moze se ukinuti kao pojam niti se moze izolovati kao entitet. Kada samoorganizovani Univerzum dostigne kritican stepen entropije on pocinje da se sazima, da kolabira do tacke gde ce vrednost entropije biti u jednom trenutku ravna nuli. Univerzum se obnavlja haosom.

. Sto se ne moze reci i za coveka i ako ima slicno pocetno stanje. Univerzum je u pocetnom stanju embrijon koji se razvija vremenom i kao sto smo rekli vremenom mu raste entropija. Sama beba kada se rodi, predstavlja najuredjeniji zivi sistem koji vremenom gubi uredjenost zbog koje na kraju umire. Da, ljudi umiru po drugom principu termodinamike. U toku naseg zivota materija neprestano kruzi kroz organizam. Jedna celija koja u jednom trenutku ima neki odredjen polozaj u nekom od sledecih nece imati. Cak i celija je sistem sacinjen od nizih sistema. Bitno je reci da materija kruzi, da svakodnevno unosimo i materiju i energiju u organizam i da je takodje i izbacujemo.

. E sad recimo da je neko smislio nacin da zaustavi dinamiku organizma, morao bi znaci zaustaviti kretanje materije iz naseg organizma i u nas organizam a pri tome da mozemo da nastavimo da zivimo sto bi izgledalo kao da je covek perpetum mobile 2. vrste. Sistem u kom energija i materija samo kruze nema gubitaka niti prihoda. Pitanje je da li bi smo mogli reci tada da smo zivi. Da li bi imali mogucnost da se krecemo? O razvijanju nebi bilo ni reci. Cak ni u intelektualnom smislu jer nas mozak nebi moga da se razvija. Imali bi smo ogroman broj mozdanih celija praznih i spremnih za ucenje ali bez nacina da ucimo. Bolesno zar ne?

Jedino sto bi mogli tada jeste da trajemo u vecnost. Ali sta je tu svrha? Zaista je tu pravo pitanje da li smo zivi? Biologija je egzaktna nauka ali su naucnici su bili cini mi se previse subjektivni kada su definisali tu teoriju. ZIVOT JE SVE STO MOZE DA SE REPRODUKUJE DAKLE RADJA I UMIRE, DA SE HRANI I DISE I KRECE. Ne kazem da je pogresno ali tvrdim da nije potpuno tacno. Oni jednostavno nisu dopustili da definicija sadrzi neke ideoloske pojmove. Svest konkretno. Vatra na primer moze da se krece, hrani materijalom koji sagoreva, dise vazduh kojim gori, pali se i gas odnosno radja i umire kao i da se kopira dalje sagorevanjem, ali ona nije zivo bice. Zasto?

Zato sto nesadrzi elemenat zivota koji predstavlja onu sveukupnost vlastitih dozivljaja koje je u stanju da neposredno opazi i relativno jasno na odredjen nacin opise, a to je u stvari svest. Dakle vatra se samo gori po zakonima kojim zivot plamti ali to ne znaci da je vatra zivot. Jasno je nacelo determinizma da ako je A neki faktor, B je drugi faktor, A nije B cak i kad je A=B.

Gore sam napisao dve oblasti od kojih je Univerzum sacinjen. Oblast stroge uredjenosti i neuredjenosti. Oblast stroge uredjenosti svakodnevno osecamo svi. Tu oblasti danasnji covek naziva BOG. Bog je oblast velike besprekorne uredjenosti. No taj bog nije nista drugo nego skup svih zakonitosti bilo fizickih, bioloskih ili hemijskih koji vladaju univerzumom, kojim se materija i energija povinuju. Ti zakoni su ne promenjivi. Druga oblast koju sam pomenuo je oblast neuredjenosti.SATANA bi ekao nas narod.

Ta je oblast vise materijalna i promenjiva je u pogledu uredjenosti. Do nekle i ima smisla zasto bi to bila satana ako bi smrt smatrali nesto sto se protivi zivotu a zivot je dobro zar ne? Obe ove oblasti imaju istu sudbinu Univerzuma i njemu se pokoravaju. Dakle, priroda je determinisana to jest u napred odredjena u svakom segmentu prostorvremena, pisem zajedno prostorvremena jer je to jedna celina. Ali postoji jedna anomalija u tom determinizmu.

. To je ona linija dodira izmedju te dve oblasti. Za nju ne vaze principi determinizma niti bilo koji zakoni fizike ali je i sama kao takva, manifestacija svega navedenog. Priroda ima sudbinu jer je determinisana. Ali svest nema. Nema jer je nemoguce predvideti cak ni matematicki proracunati ponasanje. Cak i ako bi uzeli za pravo da usitnimo mozak i vadimo cesticu po cesticu i opisujemo diferencijalnim jednacinama opet nebismo bili u stanju postignuti nesto. Imali bi smo bezbroj jednacina koje treba da odredimo jer sam atom je nije ne deljiv sto je i dokazano. Mogli bi smo ga deliti u beskonacnost.

Samim tim imali bi smo beskonacno jednacina sa beskonacno mnogo promenljivih i beskonacno vremena bi nam trebalo da to odredimo. Ako malo logicki sagledamo situaciju, resavanje beskonacnosti je nemoguce. Cak i da je moguce to bi dokazalo da beskonacnost postoji i onda samim tim sudbina nebi postojala a samim tim ni sistem. Beskonacno i beskonacno u matematici su zabranjeni da se podvrgnu operacijam jer to nema nikakvog smisla. Recimo opet da sada ja gresim, i mi uspemo da izracunamo ponasanje coveka i odredimo time unapred njegovu buducnost, javlja se novi problem. Doci ce do narusavanja sistema. I buducnost sistema bi vodila uvek ka drugom izboru, to izgleda kao da sudbina pise samu sebe a zapravo negira svoje postojanje. Apsurdno zar ne? Znaci samo priroda ima sudbinu odredjenu, ziva bica nemaju. Ako bi zamislili samo kako bi izgledalo da mene osude za pljacku banke ili ubistvo a da je moje ponasanje posledica fizickih zakona. Moga bih ona slobodno da se branim da to nisam svesno uradio da su po sredni neke druge sile i da se branim recimo teorijom relativiteta ili zakonom o odrzanju mase, energije, impulsa...
Onog ko smatra da ljudi imaju odredjenu sudbinu, slobodno nateraj da zazmuri i predje preko auto puta. Prema tom njegovom stavu, gledao ili ne gledao ishod prelaska preko ulice bice uvek isti zar ne? Pitanje odredjivanja sudbine coveka slicno je pitanju kako kuvene spagete postaviti da stoje uspravno?
Definisimo sad svest kao jedan apsolutno uredjen ideoloski sistem. Svaka osoba na svetu svoj sistem svesti organizuje sama u zavisnosti od svojih sposobnosti. Organizujemo ga prema potrebama sistema da bi bio zadovoljen. Takodje u nekoj meri postoji voluntarizam, primat volje nad razumom. Odredjeni sistemi svesti su jedinstveni za sebe kao i sama licnost covek. Ali mogu biti kompatabilni jedni sa drugima. Naravno postoje sistemi koji ne mogu da ili u maloj meri su kompatabilni sa drugim sistemima. Kao sto postoje sistemi svesti koji mugu da budu kompatabilni svim sistemima a pri tom da ne lice ni na jedan.

To je sto se tice neke ravnoteze i svesti. Razlog iz kog sam se namucio da ovo napisem je to sto poricem postojanje karme sto se moze i primetiti iz svega ovoga. Naravno da ce vecina koja ovo cita biti protiv ovoga, ali, dajte mi samo jednom za pravo i izostavite karmu iz svega i recite, gde je ravnoteza u tom svetu koji postoji, u odnosu nas i lizarda?

Fora je u tome što mi mislimo da kontroliramo stvari, ali to zapravo nije točno.

Kad se ova konstatacija shvati, onda će vam biti jasan pojam sudbine.

To što mi imamo slobodnu volju da mislimo da zapravo sve sami odlučujemo i je paradox ovome što tvrdim.

E sad razmislite o ovome!

Takodje verujem da sudbina nije konacna. Ona je promenjljiva. Mogucnost da se promeni sudbinski put je mala,ali ona ipak postoji.

Kada smo vec kod proricanja sudbine,sta mislite o tome?

zasto smo mi stalno u uverenju kako moramo da prolazimo sranja da bi se podigli na visi nivo? Mislim,ne moramo. I sve vise verujem kako uopste ne moramo da se patimo. Jednostavno treba naci put sa najmanje okuka i to je to.

U tom slucaju kalki, nije li onda onda zivot besmislen. Cemu sve? Cemu onda zivot ako si programiran i unapred vec sve proracunato?

U zadnje vreme razmisljam o tome,zasto smo mi stalno u uverenju kako moramo da prolazimo sranja da bi se podigli na visi nivo? Mislim,ne moramo. I sve vise verujem kako uopste ne moramo da se patimo. Jednostavno treba naci put sa najmanje okuka i to je to.

Ja sudbinu zamisljam kao predodredjenost ka necemu. Na primer,neko se rodi u odredjenoj sredini,sa odredjenim ljudima i ima odredjene talente i osobine. Takav neko ima predodredjenost ka odredjenim zivotnim pravcima,koji se kasnije granaju. U ovome postoji velika kompleksnost koju mi ne mozemo da sagledamo,pa zato nam se i cini da je sve "slucajno" i da se zivot odvija bez ikakvih pravila. Meni se cini da tako funkcionisu "proroci". Oni su jednostavno u stanju da sagledaju trenutnu situaciju,i da ti izbace konacni podatak. To i nije tesko nekome ko moze da prevazidje vremenska ogranicenja 3-ceg denziteta.

Takodje verujem da sudbina nije konacna. Ona je promenjljiva. Mogucnost da se promeni sudbinski put je mala,ali ona ipak postoji.

Kada smo vec kod proricanja sudbine,sta mislite o tome? Naravno da postoji gomila laznjaka. Mene to kopka,zato sto sam ja imala iskustvo sa vidovitom osobom,i sve sto mi je ta osoba rekla,do sada se obistinilo. Ni u kom slucaju necu da pomislite kako sam ja samo "pratila" ono sto mi je receno,jer to nije tako.

Da li je sve programirano ili imamo slobodu izbora?

Sloboda izbora očito postoji jer se Gospodari Pećine ne bi inače tako žestoko trudili da isprogramiraju čovječanstvo.

Imas slobodu izbora unutar određenih granica. Nešto poput determinističkog kaosa.

Imas slobodu izbora unutar određenih granica.