„Zamislite jednog ludog naučnika kome je potreban neko za čišćenje njegove tajne laboratorije u dvorcu koji se nalazi na planinskom vrhu kome je zabranjen pristup.
On konstruiše jednog mehaničkog robota za taj posao i programira ga da se kreće slobodno unutar te laboratorije ali ako bi on otvorio vrata i pokušao da napusti laboratoriju, uništiće samog sebe jer je tako programiran.

Robot naziva to ropstvom. Mi to nazivamo slobodnom voljom. Mi smo slobodni da živimo naše živote na naš način sve dok se on uklapa sa glavnim i skrivenim planom. Ukoliko mi pokušamo da zaobiđemo taj plan idući cik, umjesto cak, uništićemo sami sebe.”

(...)

“Ono što smo mi sada i šta god da budemo u budućnosti, nije rezultat nikakve evolucije, nego metaprogramiranja. Kao biohemijske mašine, vi ste programirani na raznorazne načine, sve od vašeg rođenja.”

A možda je neko hakiro ovu našu virtuelnu realnost, pa je prirodni proces (ako ga je ikada i bilo) prekinut?!

John Alva Keel je jedan od najpoznatijih istraživača paranormalnih fenomena. Njegove knjige su lektira za one koji se malo ozbiljnije bave istraživanjem te tematike. (Mogu se naći – OVDJE.)

U navedenoj knjizi (pisanoj skoro prije 40 godina), može se lijepo vidjeti da je predvidjeo i ovaj “transhumanizam” koji se u ovim vremenima sve više popularizuje. Naravno, sve to ne mora da znači da je on u pravu a takođe je subjektivno i to što ga ja lično uzimam sasvim ozbiljno.

Sada već postoji i dosta argumenta koji ukazuju na to da je ova realnost – virtuelna a ako je virtuelna, onda je možda i – “programljiva”, zajedno s nama u njoj, pa kao takva, podložna i hakiranju!?

..

John Alva Keel je jedan od najpoznatijih istraživača paranormalnih fenomena. Njegove knjige su lektira za one koji se malo ozbiljnije bave istraživanjem te tematike. (Mogu se naći – OVDJE.)

U navedenoj knjizi (pisanoj skoro prije 40 godina), može se lijepo vidjeti da je predvidjeo i ovaj “transhumanizam” koji se u ovim vremenima sve više popularizuje. Naravno, sve to ne mora da znači da je on u pravu a takođe je subjektivno i to što ga ja lično uzimam sasvim ozbiljno.

Sada već postoji i dosta argumenta koji ukazuju na to da je ova realnost – virtuelna a ako je virtuelna, onda je možda i – “programljiva”, zajedno s nama u njoj, pa kao takva, podložna i hakiranju!?

..

od čega se istinski sastoji ova stvarnost i šta smo mi u njoj...

Žao mi je što ne mogu da se trenutno sjetim naziva filma, kad kontrolori svaku noć, kad ljudi odu na počinak, temeljno promjene stvarnost, i zgrade i sjećanje ljudi i sve ostalo i oni onda idu kao programirani u naredni dan...

(…)Umesto zadatih ciljeva, igrači se ohrabruju da donose vlastite odluke i da se potpuno uključe u interaktivnu okolinu. Zbog toga je igra privukla obične igrače. Jedini pravi cilj igre je organiziranje vremena „Simljana“ kako bi oni mogli ostvariti osobne ciljeve. Simljani imaju određenu količinu slobodne volje (ukoliko igrač uključi tu opciju) i iako im igrač naredi da nešto učine, oni mogu sami odlučiti treba li se pre toga obaviti nešto važnije ili čak mogu ignorisati igračeve naredbe. Igrač mora donositi odluke o vremenu koje će Simljani provoditi vežbajući, čitajući, gradeći svoju kreativnost i logiku. Tokom dana potrebno je odvojiti vreme i za osnovne potrebe kao što su higijena, spavanje i hrana. Ako simulirani ljudi ne posvete dovoljno pažnje tim osnovnim potrebama razbole će se i umre će. Osim toga, Simsi se trebaju i zabavljati; u protivnom će njihov motiv zabave s vremenom postati veoma nizak i oni će pasti u depresiju, ali koliko god postali depresivni ne mogu počiniti samoubistvo (nisu programirani za to). Mogu, međutim, biti nepristojni i grubi prema drugim Simljanima, vređati ih ili čak napadati. Finansijsko se "zdravlje" simulira potrebom da Simsi nađu posao i redovno odlaze raditi, plaćanjem računa i korišćenjem veština i društvenih kontakata kako bi napredovali na poslu.

Uz to, igra uključuje i veoma napredan sastav arhitekture. Igra je u originalu dizajnirana samo kao simulacija arhitektura, sa Simljanima samo kako bi procenjivali kuće. Tokom razvoja odlučeno je da su Simsi zabavniji od kuća. U Maxisovim igrama često dolazi do promene igara. Tako je SimCity u originalu dizajniran kao metoda kojom su programeri stvarali gradove za bombaške igre koje je Wright stvarao.
Prezentacija veštačke inteligencije u igri je veoma napredna. Iako je često potrebna intervencija igrača kako bi ostali na "pravom putu". The Sims zapravo ima neograničen broj puta koji igrač može igrati igru pa stoga ne može ni pobediti. Igra je često opisivana više kao igračka nego kao kompjuterska igra. Postoje ograničenja originalne igre The Sims i njenih dodataka, a najviše se ističe činjenica da u prvoj seriji deca nisu mogla odrasti, iako je novorođenče s vremenom postalo dete. Takođe, odrasli simljani nikad ne stare (ili umiru od starosti), a ne postoje ni vikendi, odnosno neradni dani. Tako na primer odrasli Simljani svakog dana odlaze na posao, a deca svakog dana odlaze u školu. Međutim, uzimanje jednog slobodnog dana od škole ili s posla se toleriše, ali uzimanje dva slobodna dana ima i svoje posedice kao što je dobijanje otkaza. Deca se mogu i školovati kod kuće učeći tokom dana kako bi zadržali dobre ocene.

Treba naglasiti i da, za razliku od simuliranih likova u igrama kao što su SimCity, Sim Earth ili SimLife, Simsi nisu posve autonomni. Oni ne mogu obaviti neke određene zadatke bez posebne naredbe igrača, kao što je na primer plaćanje računa. Zbog toga će Simsi ako ostanu bez nadzora igrača s vremenom nakupiti mnogo neplaćenih računa i ostaće bez kuće.

Iako ne postoje određeni ciljevi igre, moguće je doživeti neuspeh, odnosno na neki način izgubiti, ako neki od Simljana umru. Tipovi smrti smrt uzrokovanu glađu, davljenjem, stradanjem u požaru, strujnim udarom ili virusom. Uz to, deca Simljana mogu biti poslana u vojnu školu ako njihova ocena nekoliko dana ostane negativna. Nakon odlaska u vojnu školu, deca se nikad ne vraćaju porodici. Iako se smrt Simljana ili odlazak u vojnu školu smatraju neuspjehom, mnogi igrači ponekad se namerno "loše ponašaju" prema svojim Simljanima kako bi videli reakcije. To se može obaviti bez posledica ako se igra nakon toga ne sačuva.

Igra The Sims koristi kombinaciju 3D i 2D grafike. Sami Simljani napravljeni su korištenjem 3D grafike, dok su svi predmeti i okolina napravljeni u dve dimenzije.

2002. igra The Sims postala je najprodavanija PC igra u istoriji, i na prvom je mestu zamenila igru Myst. Međutim, veliki uspeh igre za sobom je povukao i određena pitanja; jedno od važnijih pitanja je izraženi konzumerizam - najpouzdaniji način da Simljani budu srećni je kupovina. Igra to ipak ublažava; velika kuća zapravo može otežati živote Simljana zato što im je tada potrebno više vremena da hodajući obave sve zadatke. Uz to, ako nije ispunjena Simljanova potreba za društvenim kontaktom, to se posebno loše održava na njegovu ukupnu sreću.

(…)

The Sims je jedna od igara s najviše dodataka odnosno ekspanzija. Ovde je potpuni popis dodataka za igru The Sims (hronološkim redom):

The Sims: Livin' Large ili The Sims: Livin' It Up u Evropi (avgust 2000): novi predmeti, događaji i Simljani i mogućnost igre u više susedstva.
The Sims: House Party (mart 2001.): predmeti vezani za zabave kao što je plesni podij.
The Sims: Hot Date (novembar 2001.): omogućava Simljanima da pozovu druge Simljane na sastanak u novom gradskom središtu
The Sims: Vacation ili The Sims: On Holiday u Europi (mart 2002.): omogućava igračima da Simljane odvedu na godišnji odmor i to na različite lokacije kao što su plaže, šume ili planine.
The Sims: Unleashed (septembar 2002.): omogućava Simljanima da udome i nauče trikovima kućne ljubimce i proširuje susedstvo koje sada uključuje i "Stari grad" ("Old Town").
The Sims: Superstar (maj 2003.): omogućava Simljanima posetu "Studio gradu" ("Studio Town") koji je nalik Hollywoodu, a Simljani mogu postati i nove zvezde
The Sims: Makin' Magic (oktobar 2003.): omogućava Simljanima upotrebu magije i bacanje čarolija, a postaje dostupan i novi "Magični grad" ("Magic Town").
http://sh.wikipedia.org/wiki/The_Sims

„Mi smo kao jedan nepopravljivi kockar koji nakon što bude informisan da je igra lažirana, samo slegne ramenima i kaže: ’Pa, šta, to je ionako jedina igra u gradu.’“

„Mi se nalazimo u jednoj ogromnoj Nintendo igri čija pravila ne poznajemo.“

Of, course, to proceed further, we have to take into account the possibility that we may not be on the top of the food chain.