Imam često astralne projekcije.

Evo solidna knjiga na ovu temu: http://www.bibliotecapleyades.net/cienc ... m#Contents

Mislim da je uzrok zaboravljanja tu odlično objašnjen "mind split" efektom.

Artemida,

postoji jedna veoma zanimljiva stvar sa astralnom projekcijom,
a ti si se vrlo lepo, pretpostavljam slucajno, i sasvim normalno da je tako, dotakla bas te reci, tog pojma, te uvrezene i veoma vazne kategorije sveta u kome danas zivimo: korist. Pitala si koja je korist od AP, sta ja time dobijam, itd...

Recimo da je ovako:

Astralna projekcija je stanje u koje covek upada onda kada istinski nadraste koncept koju poznajemo kao korist, trampu i trgovinu bilo cime zarad naseg sopstvenog telesnog bica. Kada kazes korist, to znaci da neko uvek mora da dobije manje da bi neko dobio vise, jer u suprotnom onda to i nije korist. Satisfakcija koristi je bas u tome sto si ti nesto dobio, a neko drugi izgubio. Kada bi svi imali podjednako, to se onda tako i ne bi zvalo, niti bi postojalo. Rec korist, u OPD svetu, ne po stoji. Astralna projekcija je verifikacija da si prosao kroz jedan svestan ili nesvestan spiritualni rad na sebi, koji se zavrsio nekom vrstom satorija, spoznajom tvog sustinski OPD bica, zapravo to je karta za AP.

Ako u astral hrlis zbog koristi, pa cak i koristi po sebe, neces je dobiti, jer nisi savladala osnovnu lekciju, da nema niceg sto se zove korist, sto se zeli, itd...(to ne znaci da sama astralna projekcija nema korist za onoga koji je dozivi, ali on je ne dozivljava kao korist vec sada vec kao redovno stanje svog postojanja, visi nivo svoje sveti, put za dalje, korist kod njega, nje, postaje nepoznata rec, korist je potpuno neprimeren koncept za to kako izgleda astral)

Evo kako se meni desilo da me prijateljica pita bas to:

Prijateljica me upitala, bas isto tako: kakva je korist, zasto se tebi to desava? Bio sam zbunjen do besvesti, jer mi na kraj pameti nije bilo da astral cenim kroz korist. Zaista je za mene predstavljao shok kada me je pitala sta je korist, bio sam blago razocaran, jer nisam mogao da joj kazem da li koristi ima ili nema, to nisu iste kategorije. Znajuci da na ne prihvata nista sto ne nosi sa sobom neku korist, pokusao sam da joj objasnim, ali nije vredelo.

Kod nje tada nisam samo primetio da je zelela korist iz necega, vec je pokazala i vrstu besa i ljubomore, sto se nesto tako desilo nekom drugom (meni) a ne njoj, momenat pohlepe. Nije mogla da slusa o tome, prvo jer sustinski ne razume, a drugo, zato sto ne trpi razlicitosti, i prema njenom tumacenju, ne razume zelju da se neko izdvoji kao poseban (u ovom slucaju opet ja) kad vec ona sve to nije dozivela, da donese presudnu rec na sve to.

Ove dve ili tri njene primedbe, veoma je cvrsto drze na Zemlljji, u sistemu vrednosti koje cine daleko od pogodnog tla da se pre svega oslobodimo bilo kakvih misli o koristi, o mrznji, ljubomori...pa samim tim, ni astralna projekcija za nju nece doci ni blizu kao ni za svakog ko operise u istim vre3dnostima. Ovde zelim da napomenem, da to sto OPD sustinski ne poznaje reci kao sto su korist, ne znaci da u ovom telesnom svetu svi mi OPD ne prihvatamo pravila koristi, i te kako ih prihvatamo, zbog toga su astralne projekcije kod mnogih jos uvek jako retke, na ivici incidenta i uz napore i ostalo...to opet ne znaci da ti ljudi nisu na pravom putu, zaista jesu, samo jos malo napora da uloze i bice tu gde treba...kasnije sve zavisi od toga koliko duboko zivimo u sebi i kroz sebe, i koliko smo sposobni da na momente, ili na duze, odbacimo ovozemaljske vrednosti i zivimo u unutrasnjoj harmoniji. Ali ona jedna inicijalna spoznaja, otvara puteve za mnoge vise sfere, pa i za AP. Radite na sebi, a onda prihvatite poraz, prepustite se, i AP ce doci.

Hvala Hazdrubal. Mada mislim da sam možda malo krivo predstavila svoje razmišljanje jer sam u njemu htjela prvenstveno izraziti sumnju ili strah pa sam u tome smislu odabrala i korist. No dobro... da se sad ne zapetljavam još i više ali razumijem što kažeš. Samo sam oprezna - u principu nisam mislila na korist dobivenu AP već više sumnju i strah da bi se u tom poduhvatu nešto i dogodilo obzirom na to da se tu sreću i razni entiteti. Ne bih rekla u svom slučaju niti da imam strah - samo oprez.

Nema razloga za strah Artemida. Strah je odsustvo znanja. Znanje ponistava strah. Sticanje znanja kroz iskustvo, kroz ucenje o sebi, kroz izbor informacija kojima ce te verovati, i eventualno i iskusiti, sve je to sticanje znanja. Recimo to ovako. Onaj ko ne zna da pliva plasi se i da pridje vodi, jer, nema znanje, dakle ne zna da pliva. Onaj ko zna da pliva, pliva i u najdubljem okeanu. Onaj ko se plasi ajkula na Pacifiku, plasi ih se i u Jadranu jer ne zna, da je verovatnoca da ga ajkula napadne i eventualno ubije u Jadranu ravna nuli. Kad to zna, slobodno ce plivati. (Glupa poredjenja, ali eto, nista mi drugo nije palo na pamet u trenutku)

Dakle, ako nesto znas, nema razloga za strah. Ovde sada dolazimo do price o ultimativnom strahu.

Sve sto covek u zivotu, nepromisljeno radi, sve ono sto radi nazao drugima, povredjuje, ubija, laze, vara, podmece, itd...radi iz straha, a strah proistice iz neznanja. Ovde dolazimo do kljucne stvari:

recimo da neki covek stice sve svoje znanje iz licnog iskustva (sto i jeste najultimativnije znanje, bilo da se ono manifestuje na fizickom planu, kroz povrede, kad stavis prvi put prst pod vatru, znaces da to ne treba vise da radis, ili na duhovnom planu, kroz dusevnu patnju, dakle sve je to iskustvo...) i recimo da on, taj covek, za svaki svoj strah pokaze zelju da ga prevazidje tako sto ce da nauci sve o poreklu svog straha, i recimo da kroz sve cega se plasi, on taj strah prevazidje tako sto spozna uzrok svog straha i time dodje do spoznaje da toga cega se do tad plasio ne treba dalje da se plasi, jer sada to vrlo dobro poznaje, dakle nema razloga da se vise toga plasi...e sad, u jednom trenutku, taj covek mora da dodje do najdalje iskustvene spoznaje, a to je smrt. Da bi saznao kako izgleda smrt, on mora da napusti ovo telo, logicno. On moze da slusa o smrti, da cita ove nase forume, i sve ovo, ali ni ti ni ja ni on, necemo znati kakva je smrt dok je ne iskusimo. Ali i tu postoji nacin da se prevazidje. Kroz AP.

Sada se postavlja dalje pitanje: sta je starije, prevazilazenje straha od smrti pa tek onda spontana AP, ili prvo spontana AP pa kao posledica tog novog znanja (da covek zivi i bez svog tela) i nestanak straha od smrti.

Pa verovatno i jedno i drugo.

Kako?

Ok, ovo drugo nam je jasno. Onaj ko dozivi spontano AP, i to se ponovi nekoliko puta, toliko da bude siguran u to da mu se desava AP a ne smrt (moja prva iskustva su bila kao da umirem), dakle on ce se kao najvecu korist (da se sad vratimo na prvi nas post), osloboditi straha od smrti, tj oslobadjanja od fizickog tela. Dakle, on je spontano dosao do precice. (Mada ni ona nije spontana, jer je mozda nesvesno radio na sebi, u smislu ovoga sto cu da nastavim dole)

A ona prva teza: osloboditi se straha od smrti pa tek onda AP, zapravo i nije direktno oslobadjanje od straha od smrti, vec vise produbljivanje svog unutrasnjeg bica (pa kao posledica toga doje i prestanak, ili bar smanjen, strah od smrti, jer se okrenuo duhovnom naustrb telesnog, materijalnog).

Tvoji strahovi za entitete koji se pojavljuju su posledica tvojih strahova sa ovog naseg 3D sveta. Strah od povreda (naravno, svako normalan se boji povrede), strah od boli, strah od bolesti...sve su to posledice zemaljske vezanosti za telesno, za stvar, za materiju...mi mislimo da smo nase telo, da smo nasa kuca, da smo nasa deca, da smo roditelji, da smo studenti, da smo sportisti, pevaci, umetnici, da smo nasa dela, slike, fotografije sa letovanja, sve to...ali to su samo nasa tela i uloge koje smo izgradili u ovom telu, u ovom trenutku na zemlji...mi smo mnogo vise od toga...nista ne moze da bude toliko strasno u AP i u opste u univerzumu, Bog nije strah, on nije strasan, on jeste ljubav, ljubav dolazi kroz znanje, on nije samo ljubav muskarca i zene, muskarca i muskarca, zene i zene, roditelja i dece. Ljubav je sticanje svakog novog znanja. Pa i znanja da sve nas, ne cine ova tela. Onaj ko oseti istinsku ljubav, taj prevazilazi svaku vrstu straha, pa cak i od smrti, jer spoznajuci ljubav, on je eliminisao svaki strah. On je zakoracio u beskonacno. (Zvucim kao neki monah, ranije nista od svega toga nisam razumeo, danas ih u potpunosti razumem, s tim sto bi i oni mogli da se potrude da sve to malo vise priblize narodu umesto sto se gadjaju nekim floskulama i zive izolovani od sveta, ali razumem i to, jer oni postuju slobodnu volju).

Dakle, oslobadjanjem od svega sto nas okruzuje vracamo se nasem istinskom bicu, tj Bogu, tj onome sto svako do nas i jeste,na kraju krajeva.

Ne znam da li sam bio jasan, ako imas ikakve predloge, slobodan sam da polemisemo.

Evo, i ovo, ova nasa rasprava, to je ljubav. (Nije da te muvam, samo kazem

Zahvaljujuci Astralnoj projekciji i iskustvima koja sam imao, uspeo sam da prevazidjem svoj veliki strah :
- panicni strah od visine
Danas mogu realno da kazem :
- Ne plasim se visine
Kako da postignem Astralnu projekciju naucio sam iz Knjige Moci.
Knjiga nije moja. Kreatori knjige su mi pomogli da postignem Astralnu projekciju i da resim svoj problem.
Ranije nisam nista znao o Astralnoj projekciji i vantelesnim iskustvima. Za mene je sve to bilo nepoznanica.
Iskreno nisam ni verovao da je to moguce.
Svake noci kada legnem na krevet i zaspim, ja odlazim u Astralni svet. To je tako silno iskustvo. Naucio sam da budem potpuno svestan u toku sna. Mogu da se krecem slobodno. Mogu da vidim, da razgovaram, da osecam. Ne mogu opisati koliko je to snazan osecaj.
Knjiga nosi i druge mogucnosti. Meni su Astralna putovanja sasvim dovoljna. Posebno mi se svidelo sto su se prema meni obracali sa uvazavanjem. Bilo je jasno da nista ne znam i ne razumem. Nikada se nisam osetio kao glup covek u magli.
Zaboravio sam da kazem da je kniga besplatna. Ako neko od Vas smatra da je interesantno da pricam o Astralnim iskustvima, ja cu vrlo rado to uraditi. Dnevno nemam mnogo slobodnog vremena, ali mogu pokusati da nadjem.

Postoji li ta knjiga u elektronskoj formi?

Po zanimanju sam : armirac. Strah od visine je ogroman problem za moju profesiju.
Niko te ne pita da li mozes ili ne. Tvoje je da uradis sto je potrebno. A kada stojis
na visini od nekoliko spratova i gledas dole... pri tome ti se vrti u glavi. Nije ni malo
prijatno. Jos kada vidis kako sa krova zgrade padne covek i ostane invalid. Vidis sebe
na njegovom mestu.
Porodicu moras izdrzavati. Da kazem zeni i deci : Izvinite, ne mogu da radim, zato sto se plasim visine.
Zato sam rekao sebi :
- mozes da umres ali problem ces da resis
Posle mnogih poseta psiholozima, tableta kojih se i ne secam kako se zovu, proroka,
skidanja crne magije i baba Jaga, sreo sam se i sa Knjigom Moci. Tacnije imao sam
mogucnost da upoznam pisca te knjige. Nista meni tu nije bilo jasno. Nista ja shvatao nisam.
Priznajem da nisam mnogo pametan, kao drugi. Ali ja sam uporan. Nikada ne odustajem.
Pisac knjige je bio strpljiv sa mnom. Uvek je bio spreman da mi pomogne i da razgovara sa mnom.
Sigurno su moja pitanja bila naporna. Sto puta sam pitao jedno te isto. Ali nisam odustao.
Sam nikada ne bih to uspeo. Moja zena me uvek podrzavala. Do groba cu joj biti zahvalan.
Danas, ja sam putnik kroz Astralne svetove. Svake noci boravim u Astralu. Sanjam tako zive snove.
Cesto pomislim : Boze, zar se to meni desava.

Mislim da ce vam as sledeceg linka biti jasno o cemu se radi:
http://www.bgdcafe.net/forum/showthread ... I&p=195437

Radi se o tome da nesto ovde ne stima, ili je sumnjivo sto rece onaj sa bgd foruma.

Mozda ste primetili slicnost pisanja sa ova 2 foruma tj. patern poruke koji je na 2 mesta blago modifikovan.
Kao neki algoritam
Sta mislite ljudi jel ste osetili nesto neobicno??

Ne znam ko stoji iza ovih pisanja ali primecujem da se s vremena na vreme jave ljudi koji imaju neku pricu koja je primamljiva i totalno misticna a eto oni to znaju, a sa druge strane su krajnje tajanstveni...a dosli su na forum? sto, da kriju direktne odgovore na pitanja ili pricaju sami sa sobom?
Kako god, covek je raspolozen da nam otkriva svoje znanje a kad mu se postavi pitanje o toj ``knjizi`` o kojoj prica on nastavlja svoje izlaganje kao da je sam sa ovcama....

O astralnoj projekciji kaze - `` to nikad ne bih mogao sam``
PAZITE SE OVOGA!! osetio sam ovo kao poruku koja sublimira da smo bespomocni eto treba nam neko da nas sutne u dupe i mi to sami ne mozemo - bullshit, znas koji:D!
NAvodi nas da trazimo razne knjige moci koje ce nam pomoci, i udaljava od duha-namere-zakona privlacnosti koja za ovako neopiplive stvari i najvise, i jedino pomaze, ona je u nama mi smo u njoj...

plasis se visine? mozda da nadjes drugi posao? razum moze da se seti svega nekoliko varijanti a dusa beskonacno.

Biti tajanstven u danasnje vreme je besmislica.
Biti nedostupan je vec nesto drugo.
Npr. ova poruka iznad mi se na prvi pogled cini da puno otkriva a zapravo skrece um da luta i hvata kraj bez kraja jer nista posebno nije otkriveno.
Ko da ti je neko reko - Isus je leteo. Pa sta?

Da, ja pisem i po drugim forumima.
I sta ? Gde je to zabranjeno ?
Ovde je tema astralna projekcija.
Da li imam mogucnost da iznesem svoje misljenje ?
I sta sto sam rekao da mi je neko pomagao ?
Nadjite coveka koji je sve sam uradio ?

Druze Hazdrubale, meni je ovo iskustevno jasno ali i nije sasvim.
Moje pitanje je kako se osloboditi svega sto nas okruzuje a da sa druge strane ostanemo u tome.
NE mislim ovde na ``sedenje na 2 stolice`` nego vise...
hm...
pa lepo je to Taisha rekla.
``odvojiti se od sveta a da se ipak ne odvojimo od njega``
Cini mi se da i ti na to mislis?
Ne trazim upute nego me zanima kako bi to recima objasnio

Zanima me tvoje iskustvo...tipa imas li neki posao koji volis ili ne volis i da radis u njemu a da opet nisi u njemu.
Onda se postavlja retoricko pitanje- da li se treba osloboditi dnevnog posla koji volimo.
Rekao bih da je to vise oslobadjanje od ega i zabrinutosti o uspehu i neuspehu.

NPr. cini mi se da je to zivot u trenutku obavijen ljubavlju prema tom trenutku.
Drugim recima, kad spavam nameravam astralnu projekciju, kad slikam nameravam remek delo a ne nesto pomesano:)
Doduse, cini mi se da je fokus na AP pozeljan jer je to zivotno remek delo!
Ima tu uticaja i okolina to znam tako da mi se cini da je privremena izolovanost u bukvalnom smislu pozeljna, nema koga da te sputava ``svojim ocekivanjima mislima i delima``a i takodje....ma dosta sam pisao

1. ok
2. ...
3. znam
4.naravno, kao sto imam i ja
5.to je lepo
6. Pretpostavljam da su to Formica, mala medvjedica ,Hazdrubal, bar oni ima ih sigurno jos, evo i ja...

au brate

Snoopy, zeleo bih da te pitam :
Da li si Ti licno, nekada, doziveo, vantelesno iskustvo ?

Koliko sam razumeo vantelesno iskustvo nisi doziveo
ali imas zelju da to dostignes

Snoopy,

to jeste oslobađanje od ega, sve si dobro rekao...
to nije lak put, valja na tome dobro poraditi..ali jednom kada krene, stvari pocinju da se odmotavaju neverovatnom brzinom...postaješ smiren u mnogim situacijama, odbacuješ nefunkcionalna rešenja i probleme rešavaš sa mnogo manje napora...zapravo problemi nestaju...odnosno, ne nestaju problemi, već nestaje tvoj stari način mišljenja i prihvatanja onoga što je naše telo naučilo da bude i što je doživljavalo kao probleme,
ono se oslobađa ustaljenih formi...ti zapravo učiš da se vratiš iz stanja negacije u stanje sveukupne svesti...
pokušaj da zamisliš taj put kao jednu krivulju koja počinje na vrhu ose, u tom trenutku ti si tek rođen, znanje koje u trenutku rođenja nosiš o Bogu je izjednačeno sa samim Bogom...kako odrastaš tvoje biće sve se više odaljava od Boga, ti učiš o telu i ograničenjima koje ono nosi sa sobom...mnogo je stranputica i strahova...svet koji te okružuje prepun je znakova za buđenje, u jednom trenutku ti možda počneš da se budiš i tada počinje učenje i vraćanje na božanski nivo svesti koji smo davno zaboravili...naravno, sada je sve to mnogo teže jer je naša percepcija nepovratno iskrivljena prethodnim iskustvima..ceo život su te učili stvarima umesto da u tebi probude intuiciju i nateraju te da misliš šta je ono što zaista želiš, ono u čemu se nalazi tvoj flow...tvoj dodir sa bogom...
da li sam bio jasan ovde?

astralna projekcija je neverovatno iskustvo kao kruna oslobađanja od ega...a ego čini sve ovo što sam rekao...

da se osvrnem na prepisku snoopyja i doloruloria s porukom

volite se

ako je dolorulori faker, onaj ko ume da prepozna fakera preskočiće post
onaj ko ne ume neka vežba intuiciju i nek nauči da prepozna...
sve je učenje i sve postoji da bi smo ucili

Jesi!:)
I to sto kazes ljubav...
izgleda da je ona jak pokretac onoga cemu tezimo..
A to uostalom kazu i u tajni - da covek mora dobro da se oseca da bi zakon radio svoje kako valja...
npr. kada osecam srecu u toku dana lakse mi je da se projektujem, tako to ide...
NIsam siguran, ali mi se cini da takodje ravnopravna sila moze biti i posvecenost nekom poslu,
``sa srcem``...

Heh,
dobro si primetio,
kad si srecan projektujes se, to se i meni cesto desava...

ali kad se covek oseti srecnim, mora sebe da upita zasto je srecan
da ne ispadne da se sad ovde nesto prose...ali zaista mislim da je kljucno da se uvek zapitamo
zasto nesto osecamo, osecanja su katalizatori
ako je to sreca, zasto sreca, ako je to ljutnja zasto ljutnja
zapravo postoje samo dva stanja
ljubav (posledica prisustva ljubavi je sreca, sreca je katalizator da se zapitamo zasto smo srecni)
i nedostatak ljubavi (posledica nedostatka ljubavi je sve ono negativno, i opet to je katalizator da se zapitamo zasto se tako osecamo)

i u jednom i u drugom docicemo do zakljucka da kada smo srecni osecamo ljubav, kada nismo srecni, nemamo ljubav...

e sad,
ljubav kao ljubav, rec je koja je mnogo zloupotrebljena,
ako izuzmemo samu rec kao rec, koja i ne mora da ima neko posebno znacenje, vec ljubav predstavimo samo kao stanje, onda dolazimo do sledeceg

da je ljubav jedno stanje koje je u ovom trenutku jedino koje coveka spaja sa univerzumom
to je dakle stanje poravnanja sa zakonima univerzuma...i sta god nas dovodi do tog stanja, spokoja, spoznaje, zovi kako hoces, dakle sta god nas dovodi do tog stanja mi to stanje mozemo da nazovemo ljubav, bog, flow, ali posledica je zapravo spajanje sa jednom celinom...

svaki covek oseca ljubav u nekim trenucima...
to stanje je za njega nedokucivo...ali svako ce moci da ti kaze da je u jednom trenutku osetio ogromnu srecu, ljubav, zaljubljenost...

problem je sto to stanje traje jako kratko, pa je covek zbunjen tim stanjem, i tezi da mu se uvek vrati...zapravo, onda kada je i doziveo takvo stanje, izgleda da ga nije svesno doziveo, vec mu se to stanje desilo...slucajno dakle...e sad,

on zna da je bio srecan jer je dobio novac
on zna da je srecan kad polozi ispit (sto opet vodi ka novcu)
on je srecan jer je ostao ziv
srecan je jer je upoznao devojku koja mu se svidja
imao sex sa njom
dobio decu...

sve to

ali on je sva ta stanja zapravo dobio kao slucajnu posledicu nekih okolnosti...
nikada nije preispitivao sta je to zbog cega se on tako osecao...sta je zaista to...

jesam li jasan?

Bajs,

moram priznati da nisam razumeo tvoj post bas najjasnije...

elem
ono sto govorim...

to i jeste ciklus,
to je 2-izam,

iz ljubavi u mrznju, i nazad...

Imam jednu zanimljivu tezu o ljubavi i u opste, pa bih voleo da je ovde izlozim...
savaki komentar je dobrodosao i koristan...

tvrdim da je, kako god je zvali, ljubav posledica dolaska do nekog saznanja, spoznaje, tj znanja kao takvog, sto vise znamo vise volimo, i obrnuto...

da sad pojasnim koncept ljubavi i mrznje...odnosno straha (covek jedino i samo mrzi iz straha)

imamo dakle dva stanja...(jer bez jednog nema drugog)

Ljubav = Znanje i na drugom kraju Strah = odsustvo znanja.

pojavljuje se i trece stanje, koje zapravo i nije stanje, vec katalizator

recimo da je to ovog puta jedno negativno stanje, i recimo da je to bas ljutnja (ili mrznja)...

ljutnja, i osecaj da se ljutimo, da smo besni, je jasan signal da se nalazimo pred izazovom. izazovom sticanja novog znanja o necemu...
ljutnja je priznanje: ili da ne poznajemo sebe, ili da ne poznajemo ljude oko nas (uvek nam se cini da neko o necemu zna vise od nas, a mi bi smo hteli da to znamo, da smo na njegovom mestu, itd...nema osobe kome se to nije desilo)...

e sad...

postoje dva nacina da resimo ljutnju, odnosno, ne da je resimo nego da je prvo prepoznamo kao katalizator a onda da taj katalizator usmerimo na dva nacina...

ono sto je vazno reci jeste da ce i jedan i drugi nacin biti ispravan...
i na jedan i na drugi nacin dolazimo do znanja...
samo su oni, nacini, suprotno polarizovani...

dakle kako se dolazi do znanja...

tako sto cemo ili da ucimo o toj ljutnji u sebi, i da na taj nacin pokusamo da razumemo to osecanje do konacnog prihvatanja ljutnje, njenog razumevanja i kao katarza, dolazimo do napustanje ljutnje i pristupamo bezuslovnoj ljubavi prema drugima

ili cemo da ucimo kako tu ljutnju da na drugi nacin okrenemo u nasu korist, kroz prihvatanje ljutnje u smislu da je vise nikada ne dozivimo, tj da ljutnju shvatimo kao neku vrstu inata da se vise nikada ne nadjemo u situaciji da je osetimo...(npr, nemam para, neko drugi ima, dozivimo ponizenje, i resimo da se beskrupulozno obogatimo po svaku cenu...nije ni cudo sto su najveci milioneri najcesce rodjeni u siromastvu)

dakle

ljutnju mozemo iskoristiti kao katalizator kroz dva nacina,

Introspekcijom (pronalazenjem odgovora zasto se ljutimo, prihvatanjem ljutnje i bezuslovnom ljubavlju prema drugima, koja nastupa kao posledica toga da smo spoznali sebe i vise se ni na koga ne ljutimo, vec volimo)

i drugi

Obilazenjem ljutnje (pronalazenjem puta da vise ne dodjemo u istu onu situaciju koja je u nama izazvala ljutnju, a to najcesce znaci, ako ne mozes da je pobedis, budi kao i oni koji su tu ljutnju i mrznju u tebi izazvali, pa i na taj nacin dolazimo do jedne vrste spoznaje o sebi, i ucenja o ljutnji i njenom kanaliziranju, dakle pristupamo njenom progresivno koriscenje u spostvenu korist, tu spoznaju cuvamo za sebe i ne delimo je sa drugima)....

Ovo su dakle ona dva polariteta OPD i OPS...i jedno i drugo je ispravno...
to je dakle ljubav prema drugima, i ljubav prema sebi...

odvojili smo se price o astralnim projekcijama, ali tako se nametnulo...
izvinjavam se