Primer kako kreće ASOCIJATIVNI SLALOM.

On se pokrenuo od ove poruke: jedina poveznica ovog "posta" i prethodnih je u spominjanju "Tajne". U Lazarovljevom uzgrednom spominjanju "Tajne". U okviru Lazarovljeve "izjave" od "Tajne" se prelazi na ideje Boga i molitve, na to se nadovezuju naši "postovi", itd.

Napisao si: neko ima za cilj religioznost, a neko višu duhovnost. Napisat ću ti što je za mene religioznost, odnosno duhovnost. Nemoj reći da sam promašila temu opet.

Vjernica sam oduvijek, išla sam u Crkvu redovito. Pokušavam biti iskrena, ne muljam, iako se iskrenost slabo isplati. Zadnjih pet godina zainteresirala sam se za duhovnost iako sam tome težila oduvijek. Čitala sam sve i svašta osobito na Internetu, a bez učitelja priznajem da je dugotrajno i teško. Neke ideje su za mene postale prevaziđene, neke se nove nadograđivale, to je rušenje, pa nadopunjivanje. Tako će za nekog tko čita ono što napišem biti podsticaj da se izgrađuje dalje.

Pokupila sam ideju da je u tradiciji tajna. Naravno, da sam oduvijek upućivana na molitvu i misu. Međutim, pravo značenje je skriveno, nije objašnjeno i sve ostaje na površinskom klanjanju koje ništa ne znači. Prvo sam shvatila da je misa i molitva nešto duboko intimno između čovjeka i Boga. Potom sam shvatila da molitva osobito služi tome, kao i čitanje Biblije, kao i misa, da služe da se moje, lično moje emocije mijenjaju. Emocije straha, tuge, brige, bijesa, oholosti, nezadovoljstva se mijenjaju u više emocije: prihvaćanja, mira, stabilnosti, hrabrosti, antidepresije itd. Potom se mijenja moj karakter, a potom i moja sudbina. I treća stvar koju sam shvatila od Gurđijeva, E.Tollea da se kod molitve, mise i neke druge duhovne prakse mora biti uporan, razviti volju, i da se mora znati biti prisutan ili u sadašnjem trenutku. I sveti Pavao je napisao : kako ste odsutni u molitvi tako ste odsutni i u svakom drugom poslu. Dakle, skrivena znanja su u tradiciji.

Govoriš o ljudskim moćima. Moć je u unutrašnjosti čovjeka. Dakle, smatram da je moć kad čovjek ima kontrolu nad svojim mislima i emocijama.

Moć je u čovjeku da evoluira, a najprije se mora naučiti povezati sa Višim ili Bogom. I kad bi sad neko rekao :Eno, ide Hitler sa vojskom u Hrvatsku. Ja bi rekla: Moram oprati suđe, moram oprati zube, moram se pomoliti. Vojska će doći i proći, učint ću što budem mogla, a najbitnije je da se molim i da zadržim svoj unutrašnji mir.

Jer na taj način uključujemo Božji um u svoje planove. To je poput čovjeka u dolini koji ne vidi što ga očekuje na putu i koristi ljudski um koji vidi deset metara ispred sebe. Božji um je poput nekoga koji stoji na brdu i vidi što čovjeka u dolini čeka i govori mu mobitelom što da radi.

Na 4D portalu bi trebalo (nadam se) da bude postavljen tekst o snalaženju u konceptualnoj konfuziji, ima ona veze sa jednom od tamošnjih prethodnih kolumni, o spiralnom osvajanju Istine

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-miro ... nje-istine

kao i sa:

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-miro ... -misljenja

a sve skupa je u funkciji jedne posve drugačije od onih koje imamo kao opšteprihvaćene i opšteprisutne paradigme mišljenja i izlaganja ideja, a to znači i kanala kojima teku naša spoznajna kretanja.

Ne da sam ubeđen, već vrlo jasno vidim kako dosadašnja paradigma uveliko postaje stvar prošlosti, metaforično - kruni se i osipa, mislim da to makar samo slute i oni, ili mnogi od onih koji se makar malo bave duhovnim, ali i ne samo duhovnim, istraživanjima i pisanjem. Izložiti neki svoj koncept u vidu jedne zaokružene teorije - zacementirane u pisanom zapisu, sve je jasnije da je jedna od značajnijih iluzija ovog Starog sveta. Ne bih zalazio u neka dublja objašnjenja, sam fenomen je malo šire sagledavan u navedenim kolumnama.

Nova paradigma mišljenja, ili osvajanja Istine, ili spoznavanja, spoznajnog procesa, vezana je za komplikovanu slagalicu koja je slična Rubikovoj kocki (neko je negde već koristio ovu metaforu, ne sećam se ko i gde). A to znači da pojedinačna nizanja ideja ili manjih koncepata može da liči na haotičnost ili na skakanje sa teme na temu, a uz stalne povratke na već obrađene teme-ideje, te uz njihova variranja na nove načine, kao u spiralnom kretanju naviše. Kada se, vremenom, nakon nekih nizova od takvih tekstova, izmaknete, te povežete ideje ili male koncepte koji se provlače kroz takav niz - dobijate potpuniju sliku, izbliza, ako se posmatra svaka od njih u nizu, uz naviku da nam taj niz daje kao u prostom zbiru jednu celovitu teoriju, imamo sliku haosa ili nepovezanosti.

Malo je komplikovanije i da iskažem ono što se i meni tek formira kao predstava o načinu mišljenja i izlaganja ideja koji moraju doći na mesto postojećih stereotipa o izlaganju teorija, koji u odnosu na ovo novo deluju kao puko mehaničko kretanje, ali - sve ovo uopšte sam i hteo ovde da istaknem jer će se ista uvrnuta logika pokazati i u nizanju samih ovih poruka: krenem od jedne ideje ili postavke, one se i pomalo asocijativno nižu (što nema veze sa nepovezanim asocijativnim slalomom koji se provlači kroz ovu temu), a najviše zavisno od smera kojim se kreću moja lična duhovna istraživanja i otkrića, odem na neke druge, teme ili podteme, vratim se na prethodne ili neke od prethodnih, idu varijacije, a sve skupa bi trebalo da vodi sve dubljoj, ne samo idejnoj razradi glavne teme, već i, što je meni uvek bilo podjednako važno, čak, možda važnije, ka pronalaženju modela koji jeste teorijski uobličen, ali koji ima izuzetnu praktično-upotrebnu vrednost.

Da li će baš sve tako biti, ne mogu da garantujem, nastojim da se tim smerom krećem, koliko mogu i kako umem.

Da se malo vratimo asocijativnom slalomu...

Usmeravanje pažnje ka višem, kao što je rečeno, ima svoje nivoe. Svakako je samo po sebi dobro, korisno po nas same, po rast našeg duha, u meri ili obimu koji nam je moguć, s obzirom na naše duhovne kapacitete, svako takvo usmeravanje pažnje, dakle, razmišljanje, vizualizovanje, itd.

Pa tako i usmeravanje pažnje ka višem, višim ili uzvišenijim idejama i konceptima, u domenu religioznog, klasično ili oficijelno religioznog. Nije on, dakle, loš, takav domen, nezavisno od toga što oni koji su ga nadišli mogu u njemu uočavati nedostatke, ali - u tome i jeste "fora", što i oni koji se drže tog koncepta, treba da budu svesti otvorene za promene i za preispitivanja. Što im je dublja ukopanost u religioznom konceptu - to im je teže prevazići ga. Jer, u nekom trenutku taj koncept im se mora pokazati kao dotrajao, onda kad počnu da ga nadrastaju. Onda, kad sazru za viši vid duhovnog bavljenja ili ispoljavanja. Da li se te razine ili granice prelaze u toku jedne ili više inkarnacija, ne znam, tek, siguran sam da je vreme u kojem živimo energetski toliko prenapregnuto, da se svi ti procesi maksimalno ubrzavaju, procesi koji u nekim mirnijim uslovima možda traju ili se protežu na nekoliko inkarnacija.

Dakle, ko je otvorene svesti u religioznom domenu - ima na pretek mesta, povoda, ideja, itd. za preispitivanje samog tog koncepta i svog mesta u njemu, ili svog odnosa prema njemu.

Na primer...



Kao što je prethodno rečeno: čim govorimo o Bogu, u okviru postojećih religioznih koncepata - teško da možemo da ga ne personalizujemo, makar i najposrednije. Personalizujemo ga po "obličju svome", kako bismo drugačije. Ne verujem da neko, ako bi zašao malo dublje i konkretnije u svoju predstavu o Bogu - mogao da kaže da mu se on ne prikazuje u nekom rudimentarno čovekolikom vidu. Ako ne baš fizički, a ono psihički i karakterno svakako.

Bog ima želje, Bog hoće ovo, Bog hoće ono, Bog nagrađuje za ovo ili ono, sve u svemu - Bog postupa kao ovozemaljsko lice, ličnost... Zar tu nije očigledna zamka projektovanja na Boga, ili na predstavu o Bogu - naših: ideja, osobina, zamišljenih svojstava, koje mi mislimo da ih jedno ogromno i savršeno biće treba imati?

A siguran sam, kada se budemo upoznali sa prvim tzv. višim vanzemaljcima, ili prvim bićima iz nekih malo viših sfera, da ćemo se ZAPANJITI BITNO DRUGAČIJOM LOGIKOM FUNKCIONISANJA ŽIVIH BIĆA. Prvih ili najbližih nam živih bića! Teško ih, da nam ih neko opiše, možemo i zamisliti. A MI TAKO OLAKO PERSONALIZUJEMO BOGA, koji bi bio isto što i Svepostojanje koje ispunjava Beskraj i Beskonačnost.

Ubeđen sam da ćemo se, u nekom trenutku zrelije faze razvoja čovečanstva - smejati kako smo mogli da dozvolimo da nam se ovakva podvala desi.



KO JE TAJ, UNAZAD U ISTORIJI ČOVEČANSTVA, ILI U DANAŠNJE VREME, KO MOŽE SA IOLE PRIHVATLJIVOM UBEĐENOŠĆU DA TVRDI DA JE SVE OVO ISTINA, sve ovo i sve drugo što stoji u jevanđeljima o Isusu?! Nema takvog i ne može ga biti, SA ONIM DOKUMENTIMA SA KOJIMA RASPOLAŽEMO. Kada bismo imali dva-tri nezavisna izvora, koji bi na dosta sličan način potvrđivali postojanje i delovanje, te ideje i koncepte Isusa Hrista - mogli bismo da verujemo. Ovako - nema nam pavog uporišta za čvrsto i ubeđeno verovanje. (U "nezavisne izvore" ne mogu spadati priče njegovih učenika, naravno.)

Mi zvanične podatke o Isusu imamo iz tzv. svete knjige, "Novog zaveta". Ako su oni koji su birali tekstove za Novi zavet - hteli da čovečanstvu prenesu "živu istinu" o Isusu, ZAŠTO SU ODABRALI SAMO POSTOJEĆA ČETIRI JEVANĐELJA, A JEVANĐELJA OSTALIH ISUSUOVIH UČENIKA - "PROGNALI", OČIGLEDNO - SPALJIVALI (tj. naređivali da budu spaljena), te smo za njih sasvim slučajno doznali, jer su slučajno sačuvani u nekom zabačenom manastiru (Nag Hamadi- rukopisi)?! Što su se bojali, i čega su se bojali?! Očigledno su tu proradili interesi, logika crkvene hijerarhije, borba za moć, uticaj, itd, što su sve polja manipulisanja ljudima, dakle - nikako nisu u službi prave vere.

Ako pogledamo samo neke od ideja iz Nag Hamadija, i to iz "dronjaka" od rukopisa, koji su slučajno došli do nas, dobijamo neke bitno drugačije informacije, ili naznake bitno drugačijih informacija o Isusu i o njegovom učenju. Između ostalog, i približavanje istočnjačkim učenjima, takođe, imamo posredno iskazanu varijantu, koja je meni sasvim prihvatljiva, da je Isus bio oženjen Marijom Magdalenom, te da je, što takođe ima neke duhovne logike, upravo ona bila njegov najbolji učenik (učenica), da je ona imala najverniji "otisak" njegovog Učenja. (Skoro je takođe otkriven neki fragment rukopisa, čiju autentičnost su i naučnici povrdili, koji takođe svedoči o tome da je Isus bi oženjen.) (Da li je on baš bio oženjen ili nije - samo po sebi, u vezi sa njegovim učenjem, možda i ne bi bilo toliko presudno, da se ovde ne radi o KRNJOJ ISTINI! Ako je u "svetoj knjizi" prećutana ovakva jedna činjenica, onda opravdano možemo sumnjati - ko zna šta je sve drugo, od strane zvaničnih jevanđelista, ili prećutano, ili iskrivljeno zapisano, opisano!) Takođe, u jednom fragmentu, čini mi se u Jevanđelju po Tomi, imamo jedan zapis kojim nas se upućuje na "Tajnu", na dva principa "Tajne" (koja je već spominjana). Opet - detalj koji je u raskoraku sa zvaničnim učenjem koje imamo u Novom zavetu.

ZAMISLIMO KRIVI ILI ISKRIVLJENI DUHOVNI KONCEPT - KOJI TREBA DA BUDE DUHOVNI ORIJENTIR NE NEKIH POJEDINACA, VEĆ MASE I MASA KROZ ISTORIJU!

Čak i da ne zalazimo u sporenja oko navedenih detalja (ko je i zašto, kako, birao rukopise za Novi zavet, gde su ostala jevanđelja, uloga Nag Hamadija, da li je Isus bio oženjen ili ne, itd.), opet ostaje pitanje: da li mi imamo prava, da li sebi smemo da dozvolimo da verujemo slepo svemu onome što je rečeno u jevanđeljima, zar iz opreznosti ne bi tebalo upravo da budemo oprezni, da dozvoilimo sebi da samo posumnjamo u verodostojnost u njima datih infromacija, i o Isusu, i o celom duhovnom konceptu koji je zvanično dat? JER, RADI SE O ONOME ŠTO TREBA DA NAM BUDE NAJVIŠE USMERENJE ZA NAŠ DUH I DUŠU, ZA NAŠ RAST! Ako u svemu tome imamo krive orijentire, onda nam i rast ide krivim putem, tj. i nema ga u pravom smislu.

Ja sam ti ppričala o Rubikovoj kocki,

Za mene je duhovnost vrlo naporna. Usporedit ću to s nekim tko gradi kuću. Kao da gradim kuću i fino napredujem, a onda se sjetim da sam zaboravila jedan blok, srušim izgrađeno, umetnem blok, pa ponovo gradim. I tako pedeset puta.

Igra prijestolja....Što reći o ovoj strašnoj seriji? Možda je to neka naša budućnost, možda neki paralelni svijet. Mora se zabrinuti osoba koja to može gledati, a da ne poželi povratiti. Sinoć sam gledala petnaest minuta i pobjegla ugasivši tv. Zaista, to je svijet u kojem je Bog zaboravljen.
Samo jedna misao iz te serije...Hvataju male dječake, potom ih uškope da bi bili idealni vojnici. Oni prolaze obuku za vojnike, a završni im je ispit da dođu na trg prepun nepoznatih ljudi i svaki od njih mora ubiti jedno dijete i tada je položio uspješno za vojnika.
Oprezno gledajte ovu seriju da vam ne zatruje dušu ili je nemojte uopće gledati.

Stavila sam ovo svoje mišljenje o ovoj seriji da ti objasnim neka svoja razmišljanja. Serija je napravljena na osnovi neke knjige, a tamo piše da se u knjizi spominju desetak, možda i više religija. Nisam pozorno čitala članak o tome. Sad mi je žao što nisam. Uglavnom, jedna religija govori da je dozvoljeno silovanje i ubijanje, druga da je dozvoljeno ubiti čovjeka samo ne u vodi, treća da je dozvoljeno sakaćenje, samo ne ubijanje.
Apsurdne religije tipa: čovjeku možeš ubiti oca samo ne smiješ dijete ili čovjeku možeš odrezati uši samo ne prste. Ove religije rezultirale su užasnim svijetom kakav je prikazan u seriji.
Vjerujem u Isusa Krista zato što je napravio razliku dobra i zla, zato što je kršćanstvo duboko humano, zato što propovijeda najvišu pravdu, ljubav i dobrotu.
Slažem se da su zli ljudi kršćanstvo koristili za svoju svrhu, da su tražili rupe u zakonu, da su prilagođavali religiju, ali osnovna ideja je ostala i zapisana je u ona četiri evanđelja.

Postoji neka dublja tajna u vezi sa postavljanjem ciljeva, razrađivanjem ciljeva u planove, preduzimanjem koraka na realizaciji ciljeva-planova, takođe u svemu ovome postoji celo jedno klupko pitanja koja još nismo razmrsili, a valjda će nam poći za rukom, ako se na tajne u ovom domenu usredsredimo: vizija i vizualizacija - ciljevi i planovi - svakodnevni, tzv. trivijalni ciljevi i planovi - viši, uzvišeniji ciljevi i planovi - Ravnoteža, itd.

No, ovde samo jedan kratak osvrt, na moguću dilemu: spontanost i intuicija - postavljanje ciljeva i planova. Naime, da li su nam uopšte i potrebni nekakvi specijalni ciljevi i planovi, valjda je dovoljno da sledimo svoju intuiciju i delujemo u skladu sa impulsima koje dobijamo od nje, tako imamo spontanost u ponašanju i delanju?

Najpre, postavljanje ciljeva i pravljenje planova ne znači da se mi pretvaramo, da sami sebe pretvaramo u robote koji deluju po programima koje smo sami napravili. Ciljevi-planovi nam daju okvirni tok dešavanja, tj. naših težnji, svakako da ono što se dešava u praksi, pri nastojanju na realizaciji ima neke svoje tokove, dodatno i zato što mi okolnosti nikada ne možemo, pri pravljenju planova unapred znati. Spontanost i intuicija itekako imaju posla u svemu tome.

Međutim, postoji tu, ili - postoje tu neki drugi mehanizmi, koji nam svakako još nisu sasvim jasni, mehanizmi u vezi sa potrebom postavljanja ciljeva i pravljenja planova. Da mi imamo, da već imamo i da nam osvedočeno funkcioniše veza sa nekakvom našom Višom Suštinom, ona se obično označava kao naše Više Ja, onda nam naravno nikakvi ciljevi i planovi, nikakvo posebno promišljanje ciljeva i planova ne bi ni bilo potrebno, onda bismo imali situaciju koju opisuje Svedenborg: Anđeli (već sam rekao - misli se na uzvišenija bića, što bismo danas rekli - sa viših denziteta) lako primaju Božju Reč ("Božju Reč" u smislu viših impulsa za delovanje, dakle, od nekakvih svojih viših suština), te je odmah lako pretvaraju u delanje. Ta veza je za nas, u naše vreme prekinuta, ili bar ne funkcioniše jasno i direktno, te - mi moramo dobrano da se oslonimo na svoj um, da bismo se snašli i orijentisali u svom delanju. Takav je Zemaljski Eksperiment u kojem smo se našli! Moramo da se oslonimo na svoj um, naravno, i na intuiciju (to razgraničenje i nije baš lako postaviti, da ne zalazimo ovom prilikom u njega), ali: u uslovima posebne fokusiranosti, tako da ono što u takvoj fokusiranosti dobijemo pretočimo u ciljeve i planove, nemamo mi jasno i direktno navođenje od strane Više Suštine, te da je dovoljno da samo idemo i delamo po impulsima koje od nje dobijamo. Toliko je ometajućih faktora u ovom Zemaljskom Eksperimentu, ometajući frekvencija, toliko izloženosti lošim uticajima masovne svesti, toliko nabačenih nam ograničenja, i u percepciji i u rezonovanju, da mi moramo tek u uslovima posebne fokusiranosti da sednemo, izbistrimo svoje ciljeve i razradimo na osnovu njih planove, pa tek da krenemo u delanje po njima.

Jednostavno je,ono što pruža osjećaj MIRA je pravo, i ne treba onda ničija potvrda.

Um nije realan.Ako promatrate sebe vidjet ćete da um u jednom trenutku govori: "on ti je prijatelj", a u slijedećem: "on ti je neprijatelj". Zato je potrebna svakodnevna duhovna praksa, ponavljanje molitvi koje će stabilizirati naš um, odnosno podsvijest i dovoditi nas u realno stanje. To je potrebno čovjeku, a ne Bogu. Misli teško možemo mijenjati, osjećaje još teže, ali uz svakodnevnu duhovnu praksu unosi se u život nova nadrealna dimenzija.

Um je logičan, vidi samo deset metara ispred sebe. Nije sposoban za planiranje i ciljeve. Um nam govori na osnovi prethodnog iskustva, a to ne mora biti istina.

Tekst govori o tome da je najvažnije podići svoje frekvencije, a da bi mogli sukreirati Dobrotu na planeti.

Dobar dan,

hteo sam upozoriti, ako neko praktikuje ove metode, da sam ja sledeci Gurdjieffov metod i jos neke druge zapao u depresiju gde se bukvalno nisam mogao mrdnuti iz kuce i zavrsio na antidepresivnim lekovima. Probudjenje ima i svoje lose strane o kojima se bas ne govori. Ja sam vrlo entuzijasticno prisao svemu ovome, no nisam znao sta me ceka i kakva je cena koju treba platiti. Sada kada sam u ovom stanju kakvom jesam, ne kazem da ne bi krenuo ponovo, jos neznam, ali bi svakako dobro razmislio.

bagzi

Odgovor na tvoje natuknice: konfuzija i istina je teško uhvatljiva. Nadam se da se bagzi neće ljutiti što sam njegov post ovdje prenijela. Pokazuje da duhovnost i nije bezazlena kako se čini. A jedan je tip rekao: bolje da niste nikad ni krenuli ako ne mislite doći do kraja.

Zapravo, Miroslave, i nije sve toliko komplicirano. Previše se oslanjamo na svoj um koji nas voza bezveze.Umom ne možemo ništa riješiti. Čak ni auto ne vozimo umom, mozak je na paši, a ipak vozimo.
A zaboravili smo kako smirivati svoje emocije, kako se dovesti u blaženo stanje, kako imati Boga u svojoj ekipi. I kad smirimo emocije tek tada možemo postupiti ispravno u svakoj situaciji.