Ivane@ u gornjem delu je pretraživač, pomoći će ti da se lakše snađeš na forumu i nađeš odgovore. Selim post na topic.
Emocionalna inteligencija je naziv, iskovan da stoji kao pandan IQ-u, terminu koji opisuje čovekovu sposobnost za apstraktno i logičko mišljenje, razumevanje novih situacija i sposobnost davanja adekvatnih odgovora, itd. Definicije IQ-a su brojne, kao i vrste sposobnosti koje se mere.
Psiholozi su terminom emocionalna inteligencija opisali neke druge čovekove sposobnosti, koje se ne mere ovom aparaturom i koje počivaju na njegovim osećajnim funkcijama. Empatija, sposbnost da se saoseća, sposobnost da se izgrade emocionalne veze, sposobnost „odloženog zadovoljstva“ itd. bi bile neke od značajki.
Daniel Goleman je autor
istoimene knjige, koja je ovaj termin lansirala u svet. Knjiga je bazirana na veoma opsežnom i produbljenom istraživanju i sadrži obilje informacija koje nam omogućavaju da bolje upoznamo svoj mentalno/emocionalni organizam i u tom pogledu se može najtoplije preporučiti.
Sa druge strane: Davno sam je čitala i nisam sigurna da li bi ovo mišljenje i dalje bilo validno, ali ono što mi je tada u knjizi ozbiljno zasmetalo je da se termin denekle definiše u smislu „probitačnosti“. Drugim rečima – da do kraja banalizujem – kaže se da je emocionalna inteligencija važna za „uspeh u životu“ podjednako kao i IQ. Vrednost naših emocionalnih funkcija (dakle, šta je „inteligentno“ u emocionalnom smislu) se sagledava u smislu da li nam one taj "uspeh" obezbeđuju, kao na primer „odloženo zadovoljstvo“.
U suštini sposobnost razumevanja novih situacija i davanja adekvatnih odgovora na njih i jeste jedna od definicija inteligencije. Ovde je ta karakteristika sagledana sa stanovišta naših osećajnih funkcija. Tako ovaj pristup u potpunosti i odgovara nazivu, ali je pitanje da li je sposobnost davanja emocionalno adekvatnih odgovora na situacije unutar ove „zone demijurga“ ono što bi podrazumevalo istinsku evoluciju čoveka.
Šta u stvari obuhvataju emocionalne funkcije? Mislim da su mnoge od njih veoma zakržljale i da mnoge od njih sasvim pogrešno pripisujemo intelektualnom centru i obrnuto.
Na primer ono što Moravjev u vezi sa putovanjima u Svemir (a može se preneti i na postojanje života izvan ovog našeg šora, krugove u žitu, chaneling, ...) opisuje kao „čovekovu rastuću nesposobnost da bude zadivljen (zapanjen).“ Mislim da je u stvari krajnje neobično da ta vrsta informacija ne izazove ništa osim intelektualne skepse ili racionalizacija – funckija našeg nižeg intelektualnog centra koji ima apsolutnu prevagu (mada se često skriva iza „emocionalnih“ izjava).
To je na primer emocionalna funkcija, koja je potpuno zatomljena.
Evo šta kaže Uspenski u „Mogućoj evoluciji čovečanstva“:
"Podela u emocionalnom centru je, na prvi pogled, sasvim prosta i očigledna. Ako uzmemo da prijatna osećanja, kao što su radost, simpatija, privrženost, samopouzdanje itd. pripadaju pozitivnom delu, a negativna osećanja poput dosade, razdražljivosti, ljubomore, zavisti, straha i sl. negativnom, sve će izgledati veoma jednostavno; u stvarnosti je, medjutim, sve znatno komplikovanije.
Za početak, u emocionalnom centru ne postoji prirodan negativni deo. Negativna osećanja su većim delom veštačka. Ona zapravo ne pripadaju emocionalnom centru i zasnivaju se na instinktivnim osetima koji sa njima nemaju baš mnogo veze, ali koji se transformišu uz pomoć fantazije i identifikacije. Toje pravoznačenje svojevremeno veoma poznate teorije Džejmsa i Langa. Oni su insistirali na tome da sva osećanja zapravo predstavljaju osećaje promene u tkivima i unutrašnjim organima, pri čemu se te promene javljaju pre osećaja i predstavljaju njihov pravi uzrok. To je zapravo značilo da spoljni dogadjaji i unutrašnji uvidi ne izazivaju osećanja. Oni izazivaju unutarnje reflekse koji proizvode osećaje; a ovi se, pak, tumače kao osećanja.
Istovremeno, pozitivna osećanja, kao što su "ljubav", "nada", "vera", u onom smislu u kom se obično shvataju, odnosno kao stalna osećanja, nisu moguća za čoveka u uobičajenom stanju svesti. Ona zahtevaju viša stanja svesti. Traže unutrašnje jedinstvo, samosvest, stalno "ja" i volju.
Pozitivna osećanja su osećanja koja ne mogu postati negativna. Naša pozitivna osećanja, poput simpatije, radosti, privrženosti i samopouzdanja mogu svakog trenutka da se preobraze u razdražljivost, dosadu, zavist, strah itd. Ljubav se može preobraziti u ljubomoru, ili u strah da se ne izgubi ono što se voli, ili u mržnju i bes, nada se može preobratiti u sanjarenje i očekivanje nemogućih stvari, a vera može da se preobrati u sujeverje i slabost da se prihvataju utešne gluposti.
Čak i čisto intelektualna osećanja - želja za znanjem, ili pak estetika osećanja, odnosno osećaj harmonije i lepote mogu, ukoliko se izmešaju sa identifikacijom, neposredno da se spoje sa negativnim emocijama kao što su oholost, sujeta, sebičnost, uobraženost itd.
Stoga, bez bojazni da čemo pogrešiti, možemo da kažemo kako nismo u stanju da imamo pozitivna osećanja. Istovremeno, medjutim, nemamo zapravo ni negativnih
osećanja koja bi postojala bez identifikacije i fantazije. Naravno da se ne može poreći da pored mnogih i različitih fizičkih patnji, koje pripadaju instinktivnom centru, čovek
ima mnoge duševne patnje koje pripadaju emocionalnom centru. On ima mnogo tuga, bolova, strahova, bojazni itd. koje se ne mogu izbeći i koji su sa njegovim životom povezani jednako blisko kao i bolest, bol i smrt. Ove duševne patnje se, medjutim veoma razlikuju od negativnih osećanja koji počivaju na fantaziji i na identifikaciji“.
Mislim da je ovde izuzetno važno napraviti tačno razdvajanje i shvatiti ovu razliku.
U stanju potpune hipnotisanosti čovek je u stanju da nešto krsti nekim imenom (na primer guranje glave u pesak „ljubavlju“, sujeverje/ verovanje „verom“, nesposobnost da bude zadivljen „nevezivanjem za iluziju“, vlast nižih centara nad sobom svojim „weltschmerz-om“ itd.) i da onda
istinski poveruje u tu svoju interpretaciju.
Na primer, prema četvrtom putu, gnostici i prema mnogim drugim unutrašnjim sistemima, put naše istinske evolucije vodi preko uspostavljanja veze sa višim emocionalnim centrom.
Šta to konkretno znači za vas?
Prijava
FAQ
Pretraživač
Treba muda za uopce krenut' kopati po egu. I u jednom momentu shvatim da broj reakcija koje odradi moja podsvijest unutar 24h je ogromna. Challenge - response radi u 95% slucajeva i to mi se nije svidjelo, jer sam mislila da sam ja ta koja odlucujem o svemu. A kad ono majstor iza backstage-a ordinira citav moj zivot. Majku mu! Sve nase odluke su vec donesene 1,5 sekundu prije nego sto smo ih postali svjesni i citavo vrijeme si brijemo da smo si okej. Kakva prijevara!
. Veoma precizno receno. Nemam sta za dodati, a ni oduzeti 
