|
Čarobna ogledala Gospođe K.
Major Crevni Demon probudio se obliven znojem. Imao je lošu noć.
Opet je sanjao kako iz vazduha, u noći koju je obasjavao samo Mesec, gleda svoju senku. Mogao se zakleti da senka ni malo nije imala njegove obrise, bila je daleko sitnije građe i na vrhu glave imala je - ni manje ni više - špicasti šešir! Takođe, mogao je da se zakune da je video kako ima sitne, koščate šake i kako je čuo sebe gde misli: "Šteta što nemam metlu, ali dobro je i ovako."
A onda je začuo i svoj smeh. Ono što ga je najviše porazilo: taj smeh pripadao je ženi!
I dok je Major, pomalo prestravljen, ležao u svom krevetu proklinjući snove, s druge strane jednog od gomile ogledala koja je iz hobija opsesivno skupljao na svom tavanu, jedna čupava ženska prilika nasmejala se smehom iz njegovog sna. Rekla je: "To ti je za grčeve!"
Nije je čuo. Jer, da jeste, smesta bi otrčao na tavan i porazbijao sva ogledala koja je imao, što bi mu donelo oko 49 milijardi godina nesreće.* I grozan haos na tavanu.
*Prema poslednjem popisu Major Crevni demon posedovao je između 6 i 7 milijardi ogledala. Ali ovaj broj se stalno menjao. Bilo je to kao da ogledala žive svoj život nezavisno od onoga ko ih popisuje, rađaju se i umiru, što je pravilo groznu administrativnu zbrku u debeloj, prašnjavoj svesci na kojoj je stajao nečitak natpis ispisan Majorovom teškom rukom:
"Sva moja ogledala."
Gospođa K. bila je gospođa samo po bračnom statusu. Ovako, na njoj nikada ne biste mogli videti nakit, bundu i ostale aplikacije koje jednu gospođu čine gospođom. Pila je pivo iz flaše, prezirala jake parfeme, gadila se kupanja, i u snovima, zabave radi, nosila špicasti, veštičji šešir. Neobično je volela svoju baštu i vodila konstantan rat sa puževima koji su tamo brstili zelenu salatu.
-Tragovi zločina! - mrštila se i mrmljala sebi u bradu kad god bi ugledala sluzavi trag na tek niklom spanaću, dokaz da je puž sinoć tu večerao. I to ne sam, nego sa svojom mnogobrojnom familijom, prijateljima i verovatno kumovima.
Gospođa K. takođe je sakupljala ogledala. Ali, za razliku od Majora, ona nije imala dovoljno veliki tavan na koji bi ih smestila. Zato je gospođa K. svoja ogledala smeštala u snove, jer je to bilo jedino mesto u koje bi tolika količina ogledala stala. Pri tom, tako je mogla biti sigurna da ih njena ćerka neće porazbijati dok se igra sa drugarima na tavanu.
Često je patila od stomačnih grčeva, zbog čega je izmislila lik Majora Crevnog Demona, glavnokomandujućeg Majora oružanih sila svih crevnih bolesti i poklonila mu jedno od svojih omiljenih ogledala. Izmislila ga je da bi se zabavila. A i neko je morao biti krivac za sve njene patnje sa stomakom.
Budući da su ogledala Gospođe K. bila smeštena u jednom od najprostranijih snova koje je za njih uspela da pronađe, tj. budući da su bila smeštena na tako čudnom mestu i sama ogledala poprimila su čudna svojstva. Kada bi pošla da se ogleda u njima (a Gospođa K. je u duši ipak bila pomalo gospođa, pa je užasno volela da se ogleda), sebe je uvek videla kao nekog drugog.
Tako, u jednom ogledalu, Gospođa K. bila je princ na peščanoj planeti gde rat vlada hiljadama godina, toliko dugo da se više ne zna ni razlog zbog čega je otpočeo. U jednom drugom ogledalu, bila je samohrana majka sumnjivog zanimanja i stanovala je u naselju napravljenom od belih lebdećih diskova, par hiljada godina kasnije od vremena u kom je živela. U nekom trećem ogledalu, bila je preplašeni vojnik na frontu u II Svetskom ratu.
I naravno, u jednom specijalno izmišlljenom ogledalu, bila je Major Crevni Demon.
Svake noći kad zaspi, Gospođa K. je išla da se ogleda u novom ogledalu, u nadi da će jednoga dana u nekom od njih konačno ugledati sebe, gde čupka travčice u svojoj voljenoj bašti i lansira puževe u komšijsko dvorište. Godinama je tumarala kroz snove, noseći onaj špicasti šešir, isprobavajući sve više i više ogledala, koja su se zbog toga sve više i više gomilala (zbog čega je san u koji su bila smeštena, sa strane gledano, delovao užasno naduvano), ali nikako da pronađe ono pravo.
Čak je i Major Crevni Demon, čije je ogledalo živelo već mnogo godina u snu, postao toliko stvaran da je uveliko imao svoj hobi i davao izjave za novine, ali Gospođa K. nije imala uspeha u svojoj potrazi.
Sve do jedne noći, kada je minut pre nego što je zaspala, čula topot konja pred prozorom. Bunovna je otvorila oči i pogledala ka prozoru. Padala je neka grozna kiša, a tamo, baš ispred njene kuće na konju je sedela glavom i bradom Smrt, držeći u ruci, umesto kose, veliki crni kišobran. Gospođi K. je scena sa Smrti pokislom do gole…hm….kože (?) delovala simpatično, pa je (da bi se doterala!) stavila na glavu svoj špicasti šešir i taman da pođe kad …
Zaboravila je da je šešir čaroban. Vucarao se toliko dugo po snovima, da je sam postao jedan veliki san i čim bi ga stavila na glavu, Gospođa K. je sanjala.
I tamo, na mestu gde je pod prozorom stajala Smrt, Gospođa K. ugledala je nikad do sada viđeno ogledalo. Na njemu nije bilo ukrasnih detalja, rezbarija, dijamanata i ostalih dekoracija kakve su se umele naći na svim njenim dotadašnjim ogledalima. Ne, bilo je to sasvim prosečno ogledalo, neuglednog drvenog rama, pomalo ispucalo u ćoškovima.
Unutra je bila neka sitna prilika čupave kose, sa špicastim šeširom na glavi.
Gospođa K. dotakla je svoj obraz. Prilika je uradila isto. Gospođa K. se isplazila. Prilika je uzvratila.
Dotakla je prstima ivicu ogledala, ali ruka joj je prošla kroz staklo kao da ogledala ni nema tu. A onda je celo telo zagnjurila u ogledalo i Gospođu K. pojeo je mrak.
Istog trenutka, Major Crevni Demon osetio je kako ga svrbe dlanovi. U životu nikada ništa nije napisao, osim što je popisivao svoja ogledala, ali sada je užasno morao da napiše priču.
Otvorio je svoju debelu, prašnjavu svesku i na prvoj od poslednje 3 stranice koje su mu ostale prazne napisao jedan naslov:
“Čarobna ogledala Gospođe K.
Gospođa K. bila je gospođa samo po bračnom statusu. Ovako, na njoj nikada ne biste mogli videti nakit, bundu i ostale aplikacije koje jednu gospođu čine gospođom. Pila je pivo iz flaše, prezirala jake parfeme, mrzila da se kupa i u snovima, zabave radi, nosila špicasti, veštičji šešir. Neobično je volela svoju baštu i vodila konstantan rat sa puževima koji su tamo brstili zelenu salatu…”
Major Crevni Demon nikada nije završio svoju priču, jer su, baš kada je stigao do rečenice u kojoj je mrak progutao neku tamo gospođu, sva ogledala na njegovom tavanu pukla uz groznu buku.
Zato što se jedna neimenovana sila koja je živela iza svakog od njegovih ogledala, ista ona sila koja je činila podlogu svih snova Gospođe K. setila da nikada zaista nije bilo potrebe za tim da se seti šta je.
|
Prijava
FAQ
Pretraživač
