Pretnja slobodi Interneta
Sunday, 25 December 2011
Internet u SAD ostaje slobodan do januara 2012. godine. Upravo do tada američki kongresmeni odložili su razmatranje nacrta zakona Stop Onlajn Pirasi Akt (SOPA). Po mišljenju njegovih autora, on treba da se bori protiv „piraterije“ na Internetu. A mnogi korisnici i velike kompanije smatraju da će SOPA ograničavati slobodu u američkom segmentu svetske mreže.
SOPA treba da zameni trenutno važeći u Americi Zakon o autorskom pravu i digitalnoj epohi. Sada, kao bi se privukla pažnja za odgovornost pirata ili piratski sajt, treba se obratiti sudu. Posle usvajanja SOPA, otpada potreba da se uključe zvanične strukture. Moći će da se direktno obraća partnerima sajta koji kod sebe objavljuju piratski sadržaj – reklamodavcima ili provajderima – i zatražiti da blokiraju ili određeni segment sajta ili čitav sajt. U znak podrške ovom nacrtu zakona već su se izjasnili Majkrosoft, Epl, Adob, Del, Intel. Protiv su istupili Gugl, Fejsbuk, Tviter, Mozila, eBaj, LindekIn i AOL. Takva podela nije slučajna. SOPA podržava kompanije proizvođače koji stradaju od piraterije. Komentar člana međunarodnog udruženja profesionalnog konkuretnskog izviđanja Jevgenija Juščuka:
To može da dovede do ozbiljnih zloupotreba, zato što sud razmatra dokaze sa obe strane, pre nego što donese neku odluku. I njegova presuda se zasniva na toj oceni. A u datom slučaju može da se radi jednsotrano. Varijanti za provokacije prosto ima more.
Slučajevi kontrole Interneta od strane vlasti već se susreću u nekim zemljama sveta. Ali ako sličnu inicijativu odobre SAD, takva praksa će postati sveopšta, plaši se ekspert u oblasti informacione bezbednosti Aleksandar Vlasov.
Za sada nismo videli takvu revnost u SAD da su oni nekada hteli da blokiraju Internet ili neke sajtove, ali sa druge strane vidimo da je to svetska tendencija. Na primer, Kinezi se već vrlo oštro bave regulisanjem Interneta i blokiranjem sajtova, ali iz političkih motiva. Ali Amerikanci, koji su uvek stajali na straži slobode Interneta, sada rizikuju da prosto puste džina iz boce. A ako se govori o uzrocima iz kojih američke vlasti teže da uspostave kontrolu nad Internetom, ne možemo da se ne setimo skandaloznog sajta Vikiliksa.
Jer SAD su pretrpele prilično veliki udarac po spostvenoj reputaciji zbog procurivanja informacija i sada na neki način žele da se osiguraju od sasvim nekotrolisanog objavljivanja informacija, dodao je Aleksandar Vlasov.
Istovremeno eksperti smatraju sa SOPA, ako bude usvojen, to će biti učinjeno sa značajnim izmenama i ublažavanjem. Istina, uz njega će biti utvrđeno još nekoliko zakona o Internetu. Svaki od njih neće biti toliko oštar i odiozan kao aktuelna varijatna SOPA. Ali zajedno oni će na kraju postati efikasno sredstvo kontrole.
Izvor: Golos Rossii, foto: ru.wikipedia.org/Amimciptimdim/cc-by-sa 3.0
http://www.vostok.rs/index.php?option=b ... /Interneta +++
SAD uvode globalnu kontrolu interneta
SAD uvode globalnu kontrolu interneta – iz Vikipedije najavili obustavu rada kako bi upozorili na ove drakonske poteze
Pod okriljem borbe protiv veb piraterije američke vlasti su sastavile još neviđen drakonski plan putem kog bi efektno mogle kontrolisati svaku informaciju koja se pojavi na internetu - i to u svim državama.
Jedna od najuticajnijih stranica na svetu, Vikipedija, najavila je privremeno gašenje svojih servisa kako bi upozorili na opasan novi zakon koji planiraju uvesti američke vlasti.
Tzv. SOPA akt (Stop Online Piracy Act) je nominalno usmeren protiv piratstva, ali mnogi navode kako je pravi cilj kontrolisati internet na globalnoj nivou.
Od samog osnivanja interneta kao komunikacijskog kanala, ovo je sigurno najkontroverzniji pokušaj apsolutne kontrole.
Pojasnimo – ukoliko SOPA akt prođe u kongresu, američka vlada bi mogla jednim potezom ugasiti bilo koju veb stranicu za koju proceni da na bilo koji način krši američke copyright zakone.
Ali ne samo unutar SAD-a, na temelju novog akta mogla bi biti ugašena veb stranica u bilo kojoj državi.
Implementacijom novog zakona SAD bi mogle rušiti sve: od malog bloga do Vikipedije
Šta je povreda copyright -a, a što "zdrava" upotreba gotovo da je nemoguće dati precizan i apsolutan odgovor – ističu mnogi autori.
Sasvim je jasno da ne možete na primer prekopirati tuđu knjigu i objaviti je pod svojim imenom, ali ako bi išli rigidnom logikom tada bi recimo bili u prekršaju i ako hodate ulicom i pevušite melodiju iz neke pesme... čija su autorska prava zaštićena.
Da stvar bude još i daleko kontroverznija, američki SOPA akt ne bi pravio nikakvu razliku između sadržaja koji objavljuje uredništvo ili sadržaja koji (u stvarnom vremenu) objavljuju korisnici te veb stranice.
Pod plaštom borbe protiv veb piraterije američke vlasti sastavile su još neviđen drakonski plan putem kog bi efekasno mogle kontrolisati svaku informaciju koja se pojavi na internetu.
Internet bi nastavio da postoji, ali bi uskoro ličio na 99% štampanih i TV medija koji su apsolutno podobni svojim vlastodršcima.
Uz sve svoje velike mane, internet je ipak – u svetu koji naglo propada u Orvelovu noćnu moru – jedini izvor svetla i saznanja.
SAD već sada dominiraju gotovo svim sferama života, od izbora hrane, odeće, pa sve do filmova, muzike i serija koje prati većina stanovništva pod njihovom kontrolom.
Obama imao plan da uvede kontrolu nad internetom još od prvog dana svog predsednikovanja
Konvencionalni mediji su sistematski otupeli i iz svojih programa uklonili gotovo sav analitički sadržaj. Kako su zaključili i mnogi stručnjaci ove problematike – slike postaju sve veće, a teksta je svake godine sve manje i manje.
Internet korisniku ipak daje jednu slobodu da bira sadržaj i izvore kojima će verovati, nasuprot jednosmernog pranja mozga koje sprovodi televizija.
Kako je redovno upozoravao nezavisni kanal „Democracy Now", predsednik Barak Obama je od prvog dana svog izbora nastojao sa svojim najbližim savetnicima ograničiti i uvesti što veću kontrolu nad internetom.
Moglo bi se konstatovati kako je cilj fizički ukloniti s mreže sve nepodobne medije, a ostaviti samo servise nad kojim bi imali najveću kontrolu.
"Zar zaista želimo ovo napraviti internetu? Srušiti sve što striktno ne odgovara američkom poslovnom modelu?"
Tako, na primer, mnogi slave Fejsbuk i Tviter kao simbole revolucije, ali pritom zaboravljaju kako su oba servisa ništa drugo nego američke korporacije čiji je primarni cilj stvaranje profita, a onaj drugi – makar se o njemu ne raspravlja javno – bliska saradnja s američkom vladom i njenim insitucijama.
Tako je recimo na Tviteru potpuno blokiran termin "Occupy Oakland" u jeku najvećih nemira u gradu Oklandu i šire. Zar možemo i zamisliti da bi se ista praksa desila ako bi slučajno termin bio "Occupy Moscow"?
James Allworth iz lista Harvard Business Review rekao je po ovom pitanju:
"Zar zaista želimo ovo napraviti internetu? Srušiti sve što striktno ne odgovara našem poslovnom modelu? To bi bila cenzura na nivou Kine."
SAD ne mogu uticati na stranice izvan SAD... ili možda mogu?
Ali kako SAD mogu ukidati stranice u drugim državama kada nemaju jurisdikciju? Jako jednostavno – zahtevi će biti direktno prosleđeni internet provajderima koji će dobiti 2 opcije: ukinuti spornu veb adresu i pritom će im se "oprostiti što su uopšte dopustili pristup takvoj adresi" ili mogu direktno snositi posledice tužbi.
Ako uzmemo u obzir kako su internet provajderi u dobrom delu sveta mahom gigantske korporacije koje drže gotovo monopol nad internetom u toj zemlji, onda stvar postaje mnogo jasnija.
Mnogi stručnjaci, akademici, naučnici, autori, pa i kompanije koje vode borbu s piratima slažu se kako bi ovo bilo previše.
Mnogi navode da treba ostati pri DMCA (Digital Millennium Copyright Act) pravilniku koji štiti sve internet medije ukoliko sporne materijale uklone odmah po upozorenju.
Kako smo već i naveli, Vikipedija planira privremeno prikazati prazne stranice u znak protesta. Stranicu mesečno posete milijarde korisnika, stoga postoji nada da bi ovakav radikalan potez možda mogao u zadnji tren zaustaviti proces ratifikacije kontroverznog zakona.
U SAD-u dolazi do velikih promena, a stvari se odvijaju izuzetno brzo iz dana u dan. Prema svemu sudeći paralaleno bi se mogla ozakoniti odluka o uklanjanju nepodobnih veb sajtova kao i ona koja vojsci dopušta privođenje i mučenje stanovnika SAD-a, samo na temelju sumnje za terorizam.
Prijava
FAQ
Pretraživač
