DALJE OD OKA GRABEŽLJIVCA





Za tebe je svijet čudan jer, ako ti nije dosadio, onda si u sukobu s njim. Za mene je svijet čudan, jer je zapanjujući, strašan, tajanstven, neshvatljiv; moj interes je bio uvjeriti te da moraš preuzeti odgovornost za biti ovdje, u ovom čarobnom svijetu, u ovoj čudesnoj pustinji, u ovom čarobnom vremenu. Želio sam te uvjeriti da moraš naučiti kako je svaki čin bitan, budući da ćeš ovdje biti vrlo kratko, u stvari, prekratko za posvjedočiti sva njegova čudesa.

- Don Juan Matus

Kotač vremena



Vedrog, sunčanog poslijepodneva u Los Angelesu, četvero studenata don Juana i njihovi učenici, večerali su zajedno u dvorištu ispred kuće vidovnjaka.

Svi su bili posjedali oko širokog, platnom prekrivenog stola u obliku potkove, a srebrno posuđe je blistalo na poslijepodnevnom suncu.

Jeli su i živo razgovarali - pričali viceva i priče, slušali jedni druge raspravljajući o omiljenim filmovima - svi osim jedne pripravnice. Ona je, čim je bila zauzela svoje mjesto, shvatila da ne sjedi pokraj Taishe Abelar, niti Florinde Donner-Grau, Carol Tiggs, kao ni naguala Carlos Castanede, pa se počela vrpoljiti, stegnutog trbuha, stežući vilice.

Radije nego da uživa u društvu svojih sudrugova i okolnom vrtu, ova mlada pripravnica neprekidno je osmatrala scenu, uočavajući tko je sjedio pokraj koga, a kada primijeti poznanicu, također pripravnicu, kako se diže s mjesta pored Taishe, ona brzo krene zauzeti ispražnjeno mjesto za sebe.



Taisha se niti ne pomaknu niti trgne, već se okrene nasmiješiti novoj prinovi. Kada se druga pripravnica vratila do svoje stolice, novo pozicionirana se nije makla i jednostavno joj reče: "Uzmi moju stolicu dok ne završim."

Druga pripravnica učini tako, a kada se Taisha okrene uključiti u razgovor sa svojom gošćom, obje začuju nekakvo zujanje iza ušiju: par kolibrića je došao srkati nektar iz cvijeća s obližnjeg stabla.

"Gledajte ove kolibriće," Taisha im skrene pozornost laganim pokretom ruke. "Gledajte što rade."

Mlada pripravnica okrenu svoj pogled na stablo japanske jabuke u punom cvatu i vidje kako jedna od ptičica uroni svoj dugačak kljun u cvijet. Drugi kolibrić je došao blizu, ali prvi ga fizički otjera zujanjem. Zatim, očito zadovoljan na trenutak, nakon duga pića, prvi kolibrić je malo lebdio iznad i podalje od cvijeta, na što je drugi kolibrić pauzirao u letu, kao da procjenjuje hoće li mu se posrećiti ovaj puta da ponovno pristupi cvijetu. Prvi kolibrić to nikako nije htio dozvoliti; on se nekoliko puta zaletavao u drugog kolibrića, odmičući ga dalje kao da hoće reći, 'Hej, da nisi ni pomislio na to; da nisi ni pogledao na moj cvijet!'

Pripravnica je to promatrala s čuđenjem.



"Upravo svjedočite 'oko grabežljivca' u akciji," Taisha reče tiho. "Zaboravljamo na to, ali kao živa stvorenja, svi mi radimo to isto."

"Oko grabežljivca?" upita pripravnica. "Što je to?"

"Carstvo iz kojega su vidovnjaci drevnog Meksika nastojali pod svaku cijenu izaći. Ono se očituje u pogledu, pogledu gdje se sve drugo rastvara osim objekta za kojim žudimo…Reci mi, zar nisu svi i sve u ovom vrtu nestali, osim tvog pogleda na ovu stolicu koju si poželjela?"

"Pa, da," pripravnica kimne glavom nakon što promisli. Morala je priznati da je na par sekundi sve nestalo iz fokusa, osim te jedne stolice.

"Naše oči posjeduju našu namjeru," Taisha zatim reče. "Kud god one krenu, tamo smještamo našu namjeru, a tvoja namjera je bila na ovoj stolici. U stvari, kako bi je pribavila, svoju prijateljicu si vidjela samo kao suparnicu koju si morala ukloniti s puta; ustvari, pogledala si na ovu stolicu kao da ti je bila tvoja zadnja bitka na Zemlji; kao da je njeno posjedovanje bila najvažnija stvar u tvome životu. To je oko grabežljivca."

"Što možemo učiniti s time?" upita pripravnica.

"Prvo moramo priznati da smo to u stanju, da većina naših akcija potječe od grabežljivog djelovanja; zatim možemo usmjeriti našu namjeru na nešto veće od nas samih. Možemo imati disciplinu namjeravati izvan univerzuma samih sebe."

"Pogledajte onog guštera tamo, kako se sunča," Taisha nastavi, pokazujući u smjeru nekih velikih kaktusa koji su okruživali cigleno dvorište. "Ali ne pomičite glave prebrzo, jer će pobjeći. Poput nas, i on može osjećati namjeru tuđih očiju na sebi i ne želi da zurimo u njega. Zato okrenite glavu polako i promatrajte ga samo sa periferije oka… Vidite kako mu se trbuh penje i spušta, kako mu se strane pomiču gore i dolje dok diše?…Probajte ga pokušati oponašati. On izgleda kao da cijeni biti gdje god da jest."

Smjestivši se u svojoj stolici, s gušterom u perifernom pogledu, pripravnica polako osjeti uzdizanje i spuštanje svog trbuha sa svakim dahom. Nakon nekoliko udisaja, ona otpusti čvrsti stisak u svom abdomenu i vilicama.

"Što sad vidiš?" upita Taisha.

"Vidim sve za ovim stolom," pripravnica započe. Kako uživaju u društvu jedni s drugima, i stvarno, podupiru jedni druge sa svojim smijehom i nasmijanim licima."

"Još štogod?" upita Taisha.

"Skoro mi je neugodno reći," prošapta pripravnica. "Ali odjednom osjećam potporu od svakoga…možda po prvi put. Osjećam blagonaklonost moje prijateljice koja mi je prepustila svoju stolicu. Osjećam sunčeve zrake, stablo kako nam svima posuđuje svoju zaštitnu hladovinu; guštera, njegovo disanje; cigle koja nas griju i podržavaju; kolibriće koji nam pokazuju svoje nadmetanje; zelenilo kaktusa, cvijeće koje dijeli svoje mirise."

"Odlično! I što sada želiš učiniti?"

"Želim ti zahvaliti, Taisha, i prepustiti mojoj prijateljici natrag njezinu stolicu."

Mlada pripravnica se elegantno podiže s Taishine strane i priđe prijateljici, izvine se, i zahvali na posudbi stolice.



Sada, u vlastitoj stolici, pripravnica prijeđe pogledom preko vrta i stola. Odatle osjeti vibraciju naklonosti, luk namjere gdje su svi pazili jedni na druge i brinuli jedni o drugima.

Hoces da kazes da podatke koje nase oko prima, mozak uveke obradju/procesira na nacin koji neodgovara Kastanedinom ucenju.
Odnosno da mi u mozgu imamo steceni mehaniza koji nam onemogucava da vidimo/opazamo (ocima) okruzenje oko nas onako kako zaprvo izgleda u svom sirovom/izvornom/sadrzajnijem obliku.

Da li je ta (obicnom coveku normalna) interpretacija koju spominjes u stvari takodje jedan vid percepcije, al sto bi se reklo u zatucanom/zakrzljalom obliku?


Ja cu se ponovo vratiti na autistic savant slucajeve , s obzirom da oni imaju sposobnost ili bolje reci nemaju sposobnost (kao sav normalan svet) da okom primljenu informaciju analiziraju + usput izedituju je, vec prihvataju informaciju u svom izvornom/sadrzajnijem obliku.

Ovom tematikom se bavi australijski Professor Allan Snyder koji kaze:



... uzeto odavde.

ima jos


pogledaj dokument - NYTMagArticle.pdf.

Za one koji nisu skloni provaljivanju Kastanedinih alegorija i shvataju ih kao fikciju, izgleda da postoji naucno objasnjenje za opazanje bez interpretacije. Sve je to jos u pelenama i to u obecavajucim.

Živimo u Petici mačeva, početak ere Vodolije, 31. dekada kosmičke godine. Broj 31 se na hebrejskom može prevesti i kao Alef-Lamed, odnosno AL. Petica mačeva, kabalistički Geburah Jeciraha, uzburkanost elementa Vazduha.... Ima logike da je osnovni smer takav, ali o dinamici promena, modalitetu, intenzitetu, obuhvatu te trajanju tranzicije, možemo se ne složiti...

Kada pomeris skupnu tacku sa uobicajene pozicije, koja tehnika odrzava tu tacku na promenjenoj poziciji, da nebi doslo do haoticnog random kretanja. Inace sta se desava sa covekom kada skupna tacka ne moze da se fiksira ni na jednom polozaju, vec skace iz jednog u drugi polozaj, pa u treci i itd. - da li je taj scenario moguc?

Zavisi na kakvo pomeranje mislis, ali tu se uglavnom ne radi vise o tehnici nego o disciplini i energiji.

Postoje mala zaokretanja, veca, pa onda pomeranja, veca pomeranja itd..

Kada skupna tacka ne moze da se odrzi u novom polozaju, vraca se u stari, a sama tek tako da skace ne moze kod ratnika. Radi se o kontroli, tj. opet disciplini i energiji.

Kada se radi o pravom pomeranju u smislu da se skupna tacka pomeri toliko da krene da skuplja vlakna koja opisuju totalno novi i sveukupni svet, onda ratnik moze da koristi polaznu tacku u toj stvarnosti, ili "tacku oslonca" kako bi uspeo da odrzi paznju. To moze da bude bilo sta sto sanjac izabere...i kada paznja krene da popusta i da se muti, on pokusa usmeravanjem paznje na stvar koju je izabrao da je odrzi, ili jednostavno namerom. To moze da zvuci kao tehnika ali je opet u stvari pitanje energije, kao i sve drugo.

Dakle, niko se više ne javlja. Strah je zavladao. Totalni MUK. Samo vetar zavija kroz prazne hodnike Foruma.

Tvorevine L. su na pragu POTPUNOG TRIJUMFA.

Ali, nećemo se dati bez borbe. Pa hajde onda da kažem nešto o pojmu Ratničkog ponašanja oko koga je ovde bilo više puta zabune kao i ciničnih komentara na nekim drugim Forumima gde o tome raspravljaju ljudi koji nemaju elementarna predznanja o temi. Naravno da nije sporno da svako ima pravo na svoje mišljenje kao i pravo da ga izloži. Ali, neka ga IZLOŽI. Prvo analiza pa onda pljuvanje. A ne samo pljuvanje. Problem je u tome je što se prethodno treba pripremiti, u ovom slučaju pročitati stotine (hiljade) strana o tome a to je moguće SAMO u Kastanedinim delima obzirom da je koncept Ratništva deo pomenutog Učenja i treba ga posmatrati SAMO U TOM KONTEKSTU. Ne treba izvlačiti paralele sa sličnim modelima ponašanja u drugim Učenjima. Za one koji nisu razumeli možda i osnovnu postavku koja je data u Učenju koje prenosi Kastaneda: u Ratničkom ponašanju NEMA MORALISANJA. Ovde ne važe hrišćanske dogme ponašanja koje svaki “pravi“ hrišćanin treba da sledi u strahu da ga Dobri i Milostivi Bog njegovog verovanja, NE UNIŠTI. Ovo je teško prihvatiti čak i za one koji se ne smatraju baš nekim vernicima jer krišćanske dogme samostalno žive u nama, one su ugrađene u sve što radimo još od rođenja. Tvorevine L. su tako uredile stvari. Ako nije Hrist, onda je Muhamed. Ili Buda. Njima je sve dobrodošlo.

Ratnik je u potrazi za energijom kao životinja koja kreće u lov. I, naravno, Ratnik prvo grabi ono što mu je najbliže: svoje loše osobine jer su one najpogubnije, najviše energije troše i najteže ih je savladati. Ratnik je u potrazi za moći i svoje ponašanje oblikuje oprema tom cilju. U tom ponašanju je dozvoljeno sve što donosi rezultat. Lav koji lovi antilopu nema baš puno razumevanja za jadnu antilopinu dečicu jer i on ima (jadnu) decu koju treba nahraniti. Pobednički gol koji fudbaler postiže u zadnjoj sekundi donosi njemu barem onoliko uspeha/sreće/zadovoljstva koliko bede/jada/očaja mnogim drugim ljudima.

Kažemo drugima: imaj poštovanja, imaj strpljivosti i tolerancije prema drugima, ne viči, ne vređaj, ne .. Jednom rečju: Ponašaj se kao RATNIK !

POGREŠNO.

Ne kažem da ratnik ne treba i ne mora da poštuje i ova pravila. Zašto da ne. Ali samo ako TAKO ODLUČI. Jer: Ratnik primenjuje pravila KONTROLISANE LUDOSTI na SVE iz svog socijalnog okruženja.

Ovo dve premise predstavljaju suštinski izvor nerazumevanja.

Pogledajmo primere Ratničkog ponašanja. Nagual Hulijan je strmoglavio don Huana u nabujalu reku pred svim svedocima jer je na taj način izvršio pomeraj njegove skupne tačke otvorivši se (ga) prema Nameri. Surovo, zar ne? ALI SAMO SA ASPEKTA PROSEČNOG ČOVEKA. Već sam ranije napomenuo kako je Pablito vukao svuda svoju stolicu kao idiot. Neću da poredim ova dva postupka. Ovaj Pablitov je bio postupak razmaženka i budale. Ipak, i Pablito je bio Ratnik i njegovi postupci su u sebi imali moć. Šta su uradili Huanu kad su ga učili strpljenju, ljubaznosti, nemilosrdnosti i prepredenosti ? Vezali su ga kao džukelu kožnom uzicom u dvorištu ne bi li videli njegove reakcije. A ono skidanje na golo, guranje u vodu, bosonogo hodanje po pustinji koje je prošao Ca.Ca. u svom naukovanju a koje su mu priređivali H.M i don Henaro ? Nigde tu nismo videli uglađeno Ratničko ponašanje. To su bili postupci koji ne miluju već koji zadaju udarac. Naravno da cilj nije bio nanošenje povrede već RAZMRDAVANJE. Razbucavanje naših okorelih sistema mišljenja i predvidljivih mehanizama za donošenje odluka. Ratnik nije mudrac koji svojim mudrim rečima umiruje, teši i prosvećuje (ako zatreba, može i to). Želimo li mudre reči velikog poznavaoca ljudske prirode i ljudskog ponašanja, uronimo u skoro 600 knjiga Osho Rajneesh-a. Ratnik deluje u saglasnosti sa Duhom. Ili, ako ga ne čuje, u saglasnosti sa kontrolisanom ludošću u nadi da će time produvati svoje uši za glas Duha. A Nagual, kao pravi provodnik Duha, izražava taj isti Duh svojim postupcima.

(Kratka digresija:

Ovde moram da kažem nešto lično. Koncept ”Bezobličnog ratnika” kako ga je preneo Ca.Ca. je NAJSAVRŠENIJI MODEL PONAŠANJA ČOVEKA koji je do sada iko ponudio, definisao, obrazložio, stavio na papir. To je moje mišljenje. I nikada niko ranije nije na tako kompletan način obrazložio sve aspekte ponuđenog modela ponašanja (najviše sa energetskog stanovišta). U ljudskoj istoriji je svako Učenje nudilo i odgovarajući koncept pripadajućeg OBAVEZNOG ponašanja. Cilj je uvek bio podaništvo, odnosno rušenje slobodne volje i lične slobode onoga ko pristupa Učenju. Pa tako imamo modele ponašanja od kojih nam je najpoznatiji model Hrišćanskog čoveka, poniznog i samilosnog (koji je pri tome, naravno, sasvim slučajno i nenamerno stimulisan potencijalnom SIMBOLIČNOM kaznom – VEČITIM OGNJEM PAKLA !!???). Filmovi i knjige su nam približili, nama strane, modele Bušido ili Samurajskog ratnika. Ne zaboravimo ni model ponašanja koji je Konfućije na silu uveo u Kinu i time sludeo stotine miliona ljudi propisujući im hiljade TAČNO DEFINISANIH načina kako treba da se ponašaju u SVAKOJ ZAMISLIVOJ SITUACIJI. Zaista, ljudskom idiotizmu nema granica. Bravo, tvorevine L. Stvarno vam se divim.
Dakle, nećemo pogrešiti ako kažemo da iza svih učenja i propagiranih modela ljudskog ponašanja stoji ljudski EGO i TAŠTINA. Samim tim, njihova upotrebna vrednost je 0. Smemo li da kažemo da to jedino nije slučaj sa konceptom ”Bezobličnog ratnika” ? Svako ima pravo na svoj sud i procenu. Ja mislim tako.
U korenu reči ”ratnik” leži reč ”rat”. U kontekstu Učenja Ca.Ca. rat nije akt bezumne ludosti i agresije uperen na druge ljude već pre borba protiv svoje gluposti i svojih ograničenja koja traje celog života. Tako da Kastanedin Ratnik nema ništa zajedničko sa egom velikim kao planina koga svaki Samuraj ima pod plaštom poniznosti i odanosti.
Pobornici učenja Aleister Crowley-a i maksime ”do what thou wilt shall be the whole of the LOW” (ČINI ŠTO HOĆEŠ i neka to predstavlja Zakon) su u opasnosti da pobrkaju pojam VOLJE i HIRA i da veoma lako upadnu u anarhiju. Pronaći svoju ISTINSKU VOLJU i ponašati se u skladu sa njom je vredno pažnje. I, naravno, da tada svaki akt koji proističe iz tako otkrivene VOLJE ima snagu. I tada on stvarno predstavlja ZAKON. Ali, pronaći svoju istinsku volju nije lako. I to svakako nije čin anarhije za one koji žele i vole da pročitaju samo deo ”ČINI ŠTO HOĆEŠ” i da ga tumače kako njima odgovara tj. da poistovete ISTINSKU VOLJU sa svojom LIČNOM VOLJOM=ŽELJOM.
Ratničko ponašanje je uranjanje i otkrivanje Namere Duha. Delovanje hira radi, ne očekivanje nagrade, prikradanje sebi i drugima, kontrolisana ludost i ostali koncepti Ratničkog ponašanja jednostavno nemaju pandan ničemu što je ikada rečeno i napisano. Teško je ovako nešto izjaviti, jer, naravno da ja nisam pročitao ”sve što je ikada rečeno i napisano”. Pa čak i da jesam, da li sam, zbog toga, kompetentan da dam takvu izjavu ? Ali, ko jeste ? Dakle, ima jedan prost dokaz pa ko veruje, veruje, a ko ne, ne:

Jedino iza tih reči NE stoje Tvorevine L.)

Potezi Ratnika MOGU BITI izvan socijalno prihvatljivog ponašanja.

Dakle, ako je potrebno, Ratnik psuje i dere se i netolerantan je i bezobrazan i ima veliki nos i uši i dubi na glavi i šta god još hoće ako smatra da će mu to doneti/sačuvati energiju (u tom slučaju i to predstavlja besprekorno ponašanje ali samo ako je SVESNO izazvano). On hladnokrvno gleda kako drugi PENE ne shvatajući da je njegovo ponašanje namerno i svesno odabrano zbog izazivanja određenog efekta. Problem je jedini (i najveći) NEPREPOZNAVANJE takvog ponašanja. Stvar je u tome da prosečan čovek NE MOŽE doneti pravilan sud o Ratnikovom ponašanju. Jedino drugi Ratnik može proceniti ponašanje jednog Ratnika. Običan čovek će pogrešiti jer ne razume šta ovaj radi i jer će njegove postupke ceniti kroz svoju (iskrivljenu) prizmu koju su izbrušile Tvorevine L.

Dakle, Ratnik primenjuje kontrolisanu ludost na sve oko sebe i ponaša se kako sam oceni da je dobro za njega. Ili, još bolje, kako mu Moć diktira (ako ima vezu sa Moći). Ono što ga razlikuje od prosečnog čoveka jeste njegova SVEST o onome što radi. Prosečan čovek postupa u gnevu, pod emocijama, nekontrolisano. Ratnik hladnokrvno, kontrolisano DONOSI ODLUKU kako da se ponaša (ispravnu ili pogrešnu) i onda deluje u skladu sa tom odlukom ne verujući nijednog trenutka u to šta radi. Ali IPAK RADI. Time on Ne-dela.

Ostaje najprostije pitanje koje će postaviti bilo ko kome nije do kraja jasan takav koncept. Dakle, zašto ? Zbog čega bi bilo ko primenjivao pravila (nekome nedovoljno jasna) prikradanja, kontrolisane ludosti, preuzimanje odgovornosti, korišćenja smrti kao savetodavca i dr. u ophođenju sa svojim svakodnevnim svetom ? Zašto, kada lepo funkcioniše sistem koji učimo od rođenja : budi neodgovoran ali pobedi, budi najjači, vozi BMW, zabavljaj se sa manekenkom od 18 god. i gledaj LOST i PRISON BREAK ?

Odgovor je samo jedan i on je zajednički za celokupno Ca.Ca. Učenje: ENERGIJA. Naše celoživotno idiotsko ponašanje, u kome je naša samovažnost (sa nerazdvojnim delom – samosažaljenjem) najpogubnija od svega jer troši najviše energije, vezuje svu našu raspoloživu energiju i usmerava je samo na opsesivno bavljenje poznatim. Zato slušamo džank music, jedemo džank food i mlatimo našu ženu i decu dok ne poplave. Tako su celu stvar postavile Tvorevine L. da bi one mogle u miru da nas sisaju dok se mi koljemo sa rođacima oko nasledstva. Mozga nemamo, ponašamo se kao budale, kidamo se i cepamo oko gluposti, uništavamo sve što dotaknemo i onda, pred smrt, kad vide našu sedu kosu, gluplji od nas odaju počast našim godinama i mudrosti. Celokupni sistem ”Ratničkog ponašanja” je uspostavljen samo iz tog, jednog, razloga. Da razbije ovo naše đubrište gluposti i SAČUVA NAM ENERGIJU. Druga je priča šta ćemo mi da radimo sa tom energijom. Iz toga sledi finalni zaključak:

Onaj ko ima dovoljno energije NE MORA da se ponaša kao Ratnik.

Mislimo li da će naše ponašanje, kako budemo napredovali na Ratničkom putu i kako budemo akumulirali energiju i kako nam glas Duha bude čutljiviji, biti socijalno prihvatljivo ? Da li će okolina razumeti i imati toleranciju prema našem ustajanju (sa vampirima u cik zore ???) i vežbanju Tenzegriteta ? Ili kada komšije provale da mrdamo glavom levo-desno pri čemu duboko i emotivno udišemo i izdišemo ? Prvo će da pogledaju da li nam je šlic otvoren. Da probamo da im objasnimo da se tako rešavamo emocionalne zavisnosti od devojke koja nas je ostavila pre 30 godina i čije energetske pijavice još vučemo u nama ? Posle toga će naša deca izgubiti svoje male drugare u parku. Ili će komšije noću zaključavati vrata kada nas vide da prolazimo. A svoje maloletne ćerke će od nas skrivati i braniti ih svojim životima. Da li možda da vežbamo hodanje unazad kao Ne-rad hodanja? I još noseći kapu sa ugrađenim retrovizorima da se ne sapletemo ? Ili da se, pred komšijama, svako malo umačemo u kadu punu hladne vode ne bi li učvrstili položaj naše skupne tačke koja se opasno ljulja ? I TO U NOVEMBRU ?

Ako ne primenjujemo kontrolisanu ludost, brzo ćemo omirisati pod LUDARE.

Dakle, kad vidimo ispoljavanje bilo kakvog oblika neprihvatljivog ponašanja pred nama imamo problem da razumemo da li je u pitanju ludačko, manijakalno ponašanje ili imamo susret sa Ratnikom koji na nama vežba kontrolisanu ludost. Imamo 99% šanse da je u pitanju ludak koji nikad nije čuo za Ratničko ponašanje. Ipak, sa našeg aspekta nema razlike. Ako nam to ponašanje ne smeta, OK. Ako nam smeta, odvalićemo mu šamar.

Što da on bude bolji od nas.

Pa i mi imamo pravo na kontrolisanu ludost.

@Iamquetzalcoatl

Hvala na iznetom razmisljanjuj!

========================================

Da li je neko od vas probao pejotl(meskalin) u cilju spoznaje visih stanja svesti? Sam Kastaneda nije mogao da napravi pocetni korak bez upotrebe pejotla.

S toga pitanje glasi, da li je za pocetnike, na stazi ratnika, potreban halucinogeni stimulans?

Odlično i važno pitanje Kromp! Zanimljivo je da sam baš napisao jedan tekst u kome se između ostalog objašnjava i taj problem, upotreba droga, pre nego si postavio to pitanje. Tako da sam napisao odgovor kratko vreme pre nego što je pitanje postavljeno, he he... To mi se na ovoj temi desilo već nekoliko puta i ja nemam drugog objašnjenja osim da duh daje znakove, ispoljava se i da je ovde s nama i da preko nas svih koji učestvujemo u diskusiji želi da govori. Divno!

Evo teksta:

____________________________________________________________

PRIKRADAČI (TRAGAČI) I SANJAČI

Rekao bih par stvari koje smatram da je veoma važno razjasniti svima onima koji iskreno žele da stupe na put ratnika jer neznanje o tome može dovesti do fatalnih posledica.

Radi se o tome da postoje dva dijametralno suprotna ali dopunjujuća načina da se napreduje ovim putem povraćaja energije i oslobađanja svesti, i svaki kandidat za ovaj put treba prvo da ustanovi koji način odgovara njegovoj prirodi.

Ta dva načina postoje jer postoje dve vrste prosečnih ljudskih bića kada se posmatra stepen njihove otvorenosti ka duhu.

Prikradači

Prva vrsta su osobe koje imaju pojačanu vezu sa izvorom svega, sa duhom, i one su nam poznate kao umetnici, pesnici, sanjari, vizionari, pronalazači, naučnici, avanturisti i sl. U terminima don Huanovog učenja, to su osobe kojima se skupna tačka lako pomera, tj. nije čvrsto usidrena na jednom mestu. One uglavnom nisu socijalno prilagođene i sklone su da krše uobičajene norme ponašanja, često su ekscentrične i okolina ih smatra “udarenim”, “blesavim”, i čak “asocijalnim”. To su u stvari osobe koje nikada do kraja nisu pokorene od sistema predatora i koje pružaju nesvesni otpor mračnim okovima socijalnog programiranja. Taj otpor rezultira nestabilnošću položaja skupne tačke a pošto one ne poznaju ratnička pravila i tehnike, to im donosi puno problema u životu. Radi toga imaju podsvesnu težnju da uravnoteže kolebanja svoje svesti (skupne tačke) i da je učvrste i stabilizuju. A znanje o tome se naziva prikradanje (traganje). Prikradanje je, jednostavno, čin žestokog usredsređivanja celokupne pažnje našeg bića na jednu jedinu stvar. Kada to učinimo naša svest postaje čvrsta i stabilna. Dakle, problem ovih osoba je u tome što im je pažnja raspršena. Kada odu u krajnosti sa time, moguće su duševne bolesti, narkomanija i haotična stanja svesti. To su oni za koje kažemo da nigde nemaju mira i nikako ne mogu da se negde “skrase”.

Radi toga, ovaj tip ljudskih bića treba da započne svoj put ratnika pomoću prikradačkih tehnika kao što su rekapitulacija, tenzegritet, tehnike ne-rada, zurenja u razne predmete poput lišća, kamenja i sl., tehnike obuzdane ludosti, prikradanja samom sebi koje je čin samoposmatranja ali bez racionalne analize onoga što posmatramo već kao ravnodušni i neutralni posmatrač, izdvojeno posmatranje sebe u kome shvatamo da smo dvostruki jer postoji onaj koji posmatra (pravo ja, dvojnik) i onaj koga posmatraju (ego), i uopšte, tu spada svaka aktivnost koja ih primorava da u dužem vremenskom periodu usredsrede svu svoju pažnju. Tu spadaju i čitanje, pisanje i intelektualni rad jer i te stvari učvršćuju skupnu tačku. Zato su prikradači poznati kao naučnici, mudraci, i sl. Kada se ova fokusiranost pažnje dovede do krajnosti, dolazi do zaustavljanja unutrašnjeg dijaloga, što dovodi do unutrašnje tišine koja nas sastavlja sa našim dvojnikom, našim pravim ja, i onda se javlja fenomen “viđenja” – mi postajemo sposobni da svet i sebe opažamo direktno kao energetska polja. Na taj način je obavljen zadatak ponovnog sastavljanja energetskog i fizičkog tela – potpuno je probuđen i aktiviran naš duh.

Sanjači

S druge strane, postoji velika većina ljudi čija je skupna tačka čvrsto usidrena na svom mestu. Drugim rečima, njihova pažnja je žestoko usredsređena na ono čime su opsednuti a to je ovaj svet i pravila socijalnog poretka koja su postavila neljudski entiteti - letači. Oni su pouzdani, stabilni, uzorni građani koji poštuju pravila, materijalisti, reklo bi se dobro uklopljeni u društveni sistem i prilagođeni. Oni su dogmatični, čvrsto se drže svojih stavova i verovanja i teško menjaju mišljenja i kreativnost i inovacije im nisu jača strana. Za njih kažemo da su “zatucani”. Oni vole da budu “važne osobe” i da budu na vlasti.To je vrsta koja je spremna da ubije u odbrani svojih “svetih” verovanja i “principa” ako za to ima podršku i podsticaj društva (fanatizam). Kada odu u krajnost postaju “inkvizitori” i progonitelji onih koji ne poštuju “pravila”. To su osobe koje su efikasno pokorene od strane predatora i njihov duh više ne pruža skoro nikakav otpor. Njima je teško da se prilagode promenama i stalno kukaju kada ih okolnosti izbace iz njihovih svakodnevnih rutina.

Ovakve osobe nikada neće dobrovoljno stupiti na put ratnika i da bi se njihov duh pokrenuo i probudio potrebni su jaki udarci, ja to volim da nazovem “šok terapija”. Ponekad se desi da sama sudbina donese ovim ljudima takav šok u vidu smrtnih opasnosti, velikih tragedija i gubitaka, i uopšte, vrlo kritičnih situacija. To ih privremeno probudi iz njihove omamljenosti pa se oni tada obično okreću “duhovnosti” i ako ih sudbina dovede do pravih učitelja, krenuće putem ratnika. Ali celo vreme će biti izloženi šokovima i udarcima od strane učitelja, zbog te sklonosti da “zacementiraju” svoju svest.

Kastaneda je bio takav tip ljudi i u svojim knjigama je lepo opisao “šok terapiju” koju su primenjivali don Huan i njegovi kompanjoni kako bi mu pomerili skupnu tačku. Iamquecalcoatl je u zadnjem postu lepo skrenuo pažnju na to. Karlos je bio redak primer krajnje “zamrznutosti” skupne tačke tako da je don Huan bio prinuđen da upotrebi čak i droge ne bi li ga razmrdao. Stvar je u tome da kritična situacija zaustavlja unutrašnji dijalog kod ovog tipa ljudi što dovodi do unutrašnje tišine i buđenja dvojnika te samim tim i “viđenja” energetskih polja univerzuma. Dakle i kod jednog i kod drugog tipa ljudi, cilj je učenika dovesti do “viđenja”.

Ovo je tip ljudi kojima najviše odgovara da put započnu pomoću sanjanja, jer kontrola snova zadaje zaista žestoke udare skupnoj tački i naglo je olabavljuje iz njenog ležišta, za razliku od prikradačkih tehnika gde se radi o vrlo finom, kontrolisanom i polaganom izmeštanju.

Dve strane medalje

Ovde treba skrenuti pažnju na jedan problem koji se javlja kod ljudi koji su čitali Kastanedine knjige u kojima je on opisao svoju obuku kao sanjača i koji ne znaju da postoji i drugačiji pristup istom tom znanju, da postoje dve strane iste medalje. Taj drugačiji pristup je obuka prikradača (tragača) čije je početne faze lepo opisala učenica don Huana Taiša Abelar u svojoj knjizi “Prelazak Čarobnjaka”. Tu su navedene stvari o kojima je Kastaneda vrlo malo ili nimalo pisao i koje su čak suprotne onome što je don Huan savetovao Karlosu da čini. Kada mi, sadašnji prikradači opisujemo svoje putovanje stazom ratnika, čitaoci Kastanedinih knjiga koji nisu obavešteni o ovim stvarima nas napadaju i govore kako mi izmišljamo neke novotarije, pravimo se važni i svojevoljno tumačimo Kastanedine knjige. Svima njima savetujem da pročitaju gore navedenu Taišinu knjigu.

Eto, dakle, neko je prirodni prikradač i bori se da zavede kontrolu nad stihijskim pomeranjem svoje skupne tačke, (to je i moj put, zato sam uzeo nik Stalker) a neko je prirodni sanjač i bori se da svoju okoštalu skupnu tačku učini fluidnijom, pokretljivijom. Tehnike koje primenjuje jedan ili drugi mogu biti suprotne jer im je efekat na skupnu tačku suprotan.

U suštini, i jedan i drugi rade istu stvar: pokušavaju da postanu svesni skupne tačke i da steknu voljnu kontrolu nad njom kako bi je uravnotežili, samo što to čine na dijametralno suprotne načine. I jedan i drugi pokušavaju da uravnoteže dve sile – silu koja drži skupnu tačku učvršćrnom na istom položaju i koju nazivamo volja, i silu koja tu tačku pomera a koju zovemo namera. Kod prvog preteže namera, a kod drugog volja. Cilj dovesti ih u savršenu ravnotežu i to je ono stanje koje don Huan naziva besprekornost. Ova dva tipa ljudskih bića odražavaju dualističku prirodu univerzuma koga sačinjavaju dve sile koje su suprotne, tonal i nagual, ali kao što sam napisao u jednom ranijem postu, one nisu u sukobu, već se dopunjavaju. Dakle nije u pitanju Đavo i Bog kako nas lažu tvorevine L.

Važnost znanja

Opisao sam krajnosti ova dva tipa ljudi ali treba znati da su krajnji slučajevi ovih tipova retki, kao što je to bio Kastaneda. Ipak, svaka osoba, generalno gledano, ili više naginje prikradanju, ili više naginje sanjanju – nijedna obična osoba nije u ravnoteži.

Svako ko iskreno želi da stupi na ovaj facinantni put znanja o slobodi treba prvo da utvrdi kom tipu putnika pripada tako da se ne bi mučio sa tehnikama koje ne odgovaraju njegovoj prirodi. To čak može biti katastrofalno, jer recimo, ako neko kome je skupna tačka prirodno olabavljena i leluja i teško mu je da je učvrsti, proba tehnike sanjanja koje je je još više olabavljuju, to može bit siguran put u ludilo i haos pa čak i smrt. To čeka one koji su prirodni prikradači (tragači) ako usled neznanja o svojoj prirodi probaju da rade stvari koje je činio Kastaneda tokom svoje obuke za sanjača a koju je opisao u svojim knjigama, znam neke koji su baš na taj način stradali, a umalo da se to desi i meni.

S druge strane, ako neki prirodni sanjači rade tehnike koje učvršćuju njihovu i onako preterano učvršćenu skupnu tačku, onda mogu nastati prava ljudska čudovišta, užasni tirani, mučitelji i svakojaki zlotvori ljudskog roda.

Zato je veoma važno znati kom tipu pripadamo. Budući da sam samostalno napredovao ovim putem, skupo sam platio ovo saznanje jer nije bilo nikoga da mi to jasno kaže a Kastanedina objašnjenja su bila nejasna i maglovita. Tek pošto sam dobro nastradao, došao sam do ovih uvida, ali, tako je trebalo da bude u mom slučaju, takva je bila namera duha i sada znam da je baš tako i trebalo da se desi i da je to bilo najbolje za moj napredak. Najbolje se uči kroz borbu u kritičnim okolnostima. ZNANJE je, ipak, najvažnije. Džaba nam moćne tehnike, postupci i prakse, džabe nam i sama moć, ako nemamo znanje o njenoj mudroj primeni i znanje o vlastitoj prirodi. “Znanje spašava”. Ne naziva uzalud don Huan ratnike-vidovnjake “Ljudi od znanja”.

Pozdrav.

Po nekom mom subjektivnom misljenju sa ovim se bas i nebih slozio.
Naravno, mozda ja nisam u potpunosti shvatio tvoj mentalno-misaoni koncept koji si imao u vidu kad si ovo napisao ali reci cu neko svoje misljenje u vezi toga.
Prvo da kazem da mi se jako svidja ovaj tvoj citat:



Da li nekim cudnim slucajem onda ne uvidjas da se to isto moze primjeniti i na svakoga ko striktno i maksimalno precizno primjenjuje samo ucenje Don Huana, mislim pri tome na takav nacin koji iskljucuje svako drugo razmisljanje, pravac, orijentaciju ili sl. koje ne dolazi od starog naguala, pa cak i po cijenu da se radi samo o odredjenim svojevrsnim "sinonimima" tj. istovjetnim pojmovima raznih vidjenja, tehnika i ponasanja koje mozemo pronaci i kod raznih drugih autora, orijentacija, i dr.
Ja licno, iako smatram da je ono sto sam do sada procitao samo kap u moru literature i znanja koje bi me cinilo potpuno kompetetnim za diskusiju o svemu tome, sam do sada naisao na desetine raznih primjera tkz. "poklapanja" znanja iz razlicitih izvora. Sta nam to onda govori?
Kompletno znanje je bukvalno razbacano po raznim stranama, ucenjima, cak i religijama, ali ako se orijentisemo samo na jednu od njih, ne ulazeci sada u nespornu velicanstvenost, autenticnost i istinitost bilo kojeg od tih ucenja, mi polako ali sigurno potpadamo pod jednu vrstu dogme i iskljucivosti, a to je ono sto je letacima najmilije od svega.
Opet napominjem da govorim samo u svoje ime i na nacin kako sam ja licno to sve shvatio i razumio, naravno da ne mislim da sam potpuno u pravu, zbog toga i zelim s nekim da prodiskutujem o tome.



Pa usudio bih se reci da je ovo prilicno neodgovorno izreceno.
Naravno nisam ni ja ni izbliza kompetentan da tako nesto tvrdim ali mi se cini da ova tvoja izjava vec prevazilazi granice kontrolisane ludosti.



Da dobro receno. U gnostici postoji jedan termin pod nazivom "vanjska konsideracija" i otprilike se odnosi na ovo sto si ti naveo.
Ja bih to predstavio kao nacin na koji jedan covjek koji zivi u 3D OPS okruzenju radi na svom budjenju i podizanju svijesti imajuci pri tom u vidu vec pomenuto okruzenje. Jer ajmo ovako malo razmisliti, mislimo li da je slucajno sto trenutno egzistiramo u okruzenju u kojem jesmo? Nije niko od nas pao s Marsa vec smo se nasli ovdje s razlogom da prozivimo tacne, odredjene i specificne lekcije koje ce direktno usloviti podizanje nivoa nase svijesti (prevedeno na jezik ucenja Don Huana znaci doslovno vrsenje "tehnika" traganja, rekapitulacije, sanjanja, pokreta tensegriteta koji ce nas odvesti u pravcu da vremenom postajemo nejestivi za letace), dakle "princip je isti sve ostalo su samo nijanse". Mozda je bas u tome "sustina problema", tj. uspjeti prevladati iskusenja i zamke ovog okruzenja i pri tom ne privlaceci nepotrebnu paznju javnosti prozivjeti sve potrebne lekcije i preci na visi nivo svijesti ili otici u neku pustaru, sagraditi drvenu kolibu i skakati ko Tarzan po okolnom drvecu, livadama i potocima i misliti da si se prosvijetlio time sto si pobjegao od buke i problema svijeta u kojem zivimo.
Mislim da je u tom smislu upraznjavanje "kontrolisane ludosti" kao i "vanjske konsideracije" visestruko korisno u nasoj namjeri da postanemo slobodni.

KLAP KLAP

Voleo bih da dodam neko slovo ali je toliko dobro da neću da kvarim.

Zato ide samo jedna poučna ZEN-BUDISTIČKA priča:

Prosvetljeni Učitelj Džank Lee i njegov Mladi Sledbenik šetali su obalom reke dok se širio opojni miris cvetova trešnje u cvatu. Iznenada, pred njih istrča osoba vrlo čudnog izgleda i ponašanja. “Ko je ovo?“, uplašeno zavapi Mladi Sledbenik. “To je Prosvetljeni Majstor Woo Šoo“, staloženo uzvrati Prosvetljeni Učitelj Džank Lee. Na to osoba u iscepanim i prljavim ritama naglo okrenu leđa ka Prosvetljenom Učitelju Džank Lee-u, skinu donju polovinu masnih krpa i pusti jak vetar prema njemu. Mladi Sledbenik se užasnuto trgnu i povika: “šta to radiš, ludače, znaš li ti ko je moj Učitelj?“ i krenu sav crven u licu ka spodobi. Prosvetljeni Učitelj Džank Lee ga rukom zadrža, sa mirnim smeškom se okrenu ka čoveku, spoji dlanove u Ceremonijalni Pozdrav Velikog Priznavanja i reče Mladom Sledbeniku: “Prosvetljeni Majstor Woo Šoo nije nikakav ludak. On je Ratnik i veliki poznavalac tehnike koja se zove “kontrolisana ludost“ koju primenjuje na sve namernike koji prolaze ovom stazom. Nemoj ga ometati na njegovom putu“. Mladi Sledbenik skrušeno obori glavu postiđen svojim neznanjem i polako, nogu pred nogu, krenu dalje kad Prosvetljeni Majstor Woo Šoo skoči kao puma i zadade Prosvetljenom Učitelju Džank Lee-u krvnički udarac nogom pravo u zadnjicu. Mladi Sledbenik se trže i u besu koji nije mogao sakriti okrenu se ka Prosvetljenom Majstoru Woo Šoo-u ali ga Prosvetljeni Učitelj Džank Lee još jednom zadrža i, svestan njegove mladosti i neiskustva, reče: “Ne obaziri se, Mladi Sledbeniče. Majstor Woo Šoo to radi namerno. On takvim POKRETIMA razbija obrasce ponašanja osoba sa kojima dolazi u kontakt. Time on vrši malo, ali postojano pomeranje skupne tačke. Ta se tehnika zove “prikradanje“ mada malo ko od nas zna bilo šta više o tome osim da ju je doneo iz daleke zemlje pernate zmije i da je ogrnuta velom prastarih tajni“. Mladi Sledbenik reče: “Razumem“, i uz dubok naklon i znake Poniznog Ritualnog Obožavanja odvali čupavu osobu pesnicom pravo u stomak, na šta se ova, uz urlik bola i iznanađenja, strovali u reku. Prosvetljeni Učitelj Džank Lee se, zgranut, okrenu ka Mladom Sledbeniku i, tresući se, jedva progovori: “Ti si podigao ruku na Prosvetljenog Majstora Woo Šoo-a? Bezumniče, šta si to uradio?“

“Digao ruku? Ni slučajno to ne bih uradio“, reče Mladi Sledbenik, “Samo sam mu odao poštovanje i pokazao neke NOVE POKRETE“.

Figolfin je napisao:



To nam govori da baš kako je rekao Insajder u tekstu "Obelodanjenje insajdera", u svim javnim religijama i ostalim duhovnim učenjima "postoji površinska kora istine a ispod te kore su perverzije i laži."

Ja sam siguran da u znanju koje nam je preneo Kastaneda nema ni trunke takvih zastranjenja i laži, koje ubacuju naši "prijatelji" L. Po meni je ovo znanje potpuno čisto i blista kao dijamant među svim tim iskvarenim znanjima. Tako da si ti u pravu, postoje fragmenti znanja i u drugim javno poznatim tradicijama ali su u njima ključne i glavne stvari namerno iskrivljene ili prećutane. Neiskvarene su ostale samo stvari koje nisu od većeg značaja za oslobađanje čoveka iz zatvora svesti.

Međutim, to ne znači da u svetu ne postoje tradicije i učenja koja su isto tako čista poput ovog drevnog indijanskog. Postoje, i na mojim putovanjima u sanjanju ja sam sreo sledbenike tih tradicija i njihovo znanje je isto, jer je istina jedna i kosmički zakoni svesti su isti za svakog. Razlike doduše postoje u terminologiji i uglovima iz kojih se gleda ali to je zbog razlika u mentalitetu raznih naroda i specifičnim geografsko-socijalnim uslovima u kojima se to znanje razvijalo i prenosilo.

Dakle, naravno da postoji još nekoliko drugih tradicija koje poseduju čisto i potpuno znanje, ali Kastaneda je prvi koji ga je javno objavio. Ostali naslednici znanja Atlantide još uvek ćute, ali i oni će se uskoro pojaviti u javnosti.

Bar su nam tako obećali.

Pozdrav.

Samim korišćenjem termina "kontrolisana ludost" ili "vanjska konsideracija" ili 3D OPS ili bilo čega drugog mi smo, hteli to ili ne, označili da pripadamo nekom SISTEMU MIŠLJENJA. Time smo se definisali. SVAKO OD NAS BIRA REČI (TERMINE) KOJIMA ĆE NA NAJBOLJI NAČIN OBJASNITI ONO ŠTO ŽELI DA KAŽE. Dakle. Hrišćanin kada želi da nešto kaže koristi reči svoje Svete knjige. Svi smo više puta pričali sa nekim Hrišćaninom i videli da on NE UME DA RAZMIŠLJA IZVAN SINTAKSE KOJU JE PRIHVATIO. To je veoma važno i o tome sam želeo da pišem u nekom sledećem postu ali, eto, došlo je na red sada. Dakle, on nije u stanju da o Svetom Duhu ili doživljajima svetaca govori (i razmišlja) u kontekstu Don Huanovog Učenja (ili bilo kog drugog). To mu je, jednostavno, neprirodno jer je naučio PRAVILA JEZIKA Učenja koje je prihvatio kao svoje i u koje veruje. Reči, termine i opise. Najčešči razlog leži u tome što on ne poznaje neko drugo Učenje ali nije samo to. Čak i ako je širokog duha i spreman da čita i razmišlja i na drugi način, on neće PRIHVATATI (barem ne tako lako) drugo Učenje već će PREVODITI reči DRUGOG Učenja na reči SVOG Učenja. Zato ćemo provesti sate u razgovoru sa Hrišćaninom i misliti da smo mu nepobitno dokazali naše stanovište a on je, posle svega, ubeđeniji nego ikada u svoje ideje. Ovo je veoma važno. Dakle, npr. čita o Tvorevinama L. ili Saveznicima i odmah PREVODI i zna da je u pitanju Nečastivi i njegove sluge. Čita o ljudskom kalupu i dobija definitivnu potvrdu o postojanju Božjeg sina i šokiran je kako to, onaj ko mu priča, ne razume. Ali tako rade svi ljudi. U krug. Budisti, Muslimani, Hindusi, Djaini. Moja komšinica sa petog sprata koja misli da je muvam u liftu. (Pa i muvam je. Pa šta.) Ovo je UNIVERZALNA osobina ljudskog duha, to prihvatanje OPISA SVETA koji smo dobili kroz Naše Učenje i držanje za njegovu SINTAKSU. Tu je poenta.

Niko nikome ne može ništa da dokaže jer svi stalno vršimo PREVODJENJE na svoj jezik, na svoj način shvatanja. Čak i kada mislimo da smo neopterećeni bilo kakvim opisom, da smo potpuno slobodni da donesemo objektivnu odluku, to nije tako. Jer se nešto u nama odavno primilo i diktira nam reči Svog Učenja a da mi toga nismo ni svesni.

Ako niko ili ništa drugo, tada su to Tvorevine L.

E, sad, šta raditi ? Da li je to dobra ili loša stvar ? Može da se tumači kao isključivost i slepo držanje za jedan opis sveta što nije dobro ni za Hrišćane ni za Ratnike ni za bilo kog drugog a o čemu i ti govoriš. Sa druge strane postoji opasnost da se decenijama bavimo raznim stvarima, u različitim periodima svog života da lelujamo između različitih Učenja, Pokreta, Teorija. Time postajemo svaštari. Malo astralne magije putem simbola i Aleister-ove Magike. Malo Vudua i prizivanje Erzuli Fride Magijom sveća. Malo Tarota-Filozofske mašine sa crtanjem karata, naravno. Pa još Sefirota i hermetičnog Srednjeg stuba i Cirkulacije energije u auri. Pa Kabalistički Rituali Pentagrama. Pa Talismanska Magija i svakodnevno nošenje serije Talismana na kaišu za tkz. Malu cirkulaciju. Pa Kursevi i Seminari. Intenziv Gnoze (Prosvetljenja), Sunjata. I ko zna šta sve ne. Ili samo čitamo (jer nas mrzi da vežbamo a ne znamo ni šta bi vežbali) pa onda zaključimo da je to, u stvari, NAMA NE TREBA. Drugima DA ali nama NE. A sve vreme duboko u sebi smo Hrišćani i plašimo se da će nas jednog dana Dobri Bog kazniti za naše bogohulno ponašanje. Ili se barem nadamo da će, ako sve propadne i u sve se razočaramo, ON shvatiti da smo to radili jer smo slabi ljudi pa će nam i oprostiti (što mu je i najjača osobina iz opisa posla - Milosrđe). A naravno da će sve da propadne jer ni u jedan sistem nismo uronili dovoljno duboko i poklonili mu dovoljno vremena JER NISMO MOGLI DA SE ODLUČIMO. Pa, i rezultati će biti takvi: PLITKI. Tako da nam razočarenje ne gine. U međuvremenu smo ostarili i izgubili energiju i ostalo nam je dovoljno samo za jedno: “Sestro, donesi gusku“. Ima i gore od toga. Iz svega ovoga može proisteći MEŠANJE različitih tehnika različitih Učenja što, po mnogim mišljenjima, može biti čak i veoma opasno.

I šta sada ? E, pa vreme je da se odlučimo. Trenutak za to je kada dođemo do spoznaje da više nema vremena. Tada, po definiciji, dajemo i najbolje od sebe. Kada smo priterani uza zid.


Jednostavno je. Ja više nemam vremena. Možda neko misli da ima. Ili stvarno ima. I to dovoljno da može sledećih 10 godina da razmišlja na jedan način a onda da se koriguje i promeni svoja shvatanja. Pa iz početka. Želim mu 10 takvih ciklusa. Samo napred. A kao znak dobre volje daću mu pravilo kako da oceni neko Učenje/Religiju/Filozofiju i tako mu uštedim 30 godina napornog čitanja: Sve što u sebi sadrži tragove LJUDSKOG popisa (ega, taštine, samosažaljenja) ima upotrebnu vrednost 0. Jer znamo ko/šta stoji iza toga. Mislimo li da će nam oni dati nešto pametno i korisno ? Nešto za naše izbavljenje ? Od njih ? Setimo se kako su stari čarobnjaci želeli da po svaku cenu postignu da njihovo sanjajuće telo bude što sličnije fizičkom. Jer su tražili odgovore koji nisu apstraktni nego lični, humanizovani. I prošli su kako su prošli. Samo Učenje koje je bezlično i lišeno ljudskosti ima šansu da nam da definitivne odgovore koji su, složićemo se, sve samo ne humanizovani. Ili se nećemo složiti ? Možda i dalje mislimo da je Kosmos napravljen na našu sliku i priliku ?

Dakle, šta hoću da kažem. ODLUČIMO SE. Ili još bolje pustimo da nešto u nama donese odluku a mi se sa time složimo. Znam koliko je to teško. Samo, ne mešajmo gnostiku i tantru i Don Huana i ne tražimo ZAJEDNIČKE TAČKE navedenih Učenja sa idejom da tako DOLAZIMO DO ISTINE. Ovo je, po meni, jedna od onih uzaludnih ideja kojoj, nažalost, posvećujemo našu energiju a iza koje stoje.... Pogodite. Bolje da ništa nismo radili. I samo gledali Čuvare plaže. I Pamelu (stare epizode). Jer, istina ima bezbroj lica koliko i puteva do nje. Ali čemu ta potraga, ta želja da nađemo najmanji zajednički sadržatelj svih Religija/Učenja ?. Želimo li da nađemo jednu super Religiju koja ima odgovor na sva pitanja ? Toga nema. Pročitajmo šta o staroj želji za ujedinjenjem svih Religija kaže Osho: to bi, po njemu, bilo kao kada bi spojili rak, tifus, kugu i sidu zajedno (možda je bila i neka druga kombinacija boleština, nije bitno). Kao i da je najveća nesreća ovog Čovečanstva i ono što će ga dovesti do kraja, sprega Religija i političara. Batalimo sve te gluposti. Time hranimo, znate koga.

U krajnjoj instanci, nije ni važno šta smo odabrali i kojim putem idemo. Posebno ako shvatimo da MI NIŠTA NE BIRAMO. Za kreativnost u nama nije nadležan Tonal nego Nagual. Pa samo pomislimo da smo, na primer, rođeni na Tibetu, da li bi nam do ruku i došla knjiga Kastanede ? Ili o Kasiopejcima ? Ili o Hrišćanstvu ? I šta bi onda, na tibetskom internetskom Forumu (inače veoma posećenom i razgranatom) tvrdili ? Koju bi to istinu, van Budizma, zastupali ?

Zajedničkih tačaka može da postoji u sistemima koji potiču iz istog izvora. Put Bezličnog Ratnika je nešto potpuno posebno. Da li valja ili ne valja, da li je glupost ili ne, da li verujemo ili ne verujemo ? To da. Ali, ponavljam, nema pandana ovom Učenju ni u čemu drugom. Prosto zato jer je to BEZLIČNO Učenje. Takvo kakvo je. Odaberi ga ili ne. Ali ne poredimo ga sa drugim Učenjima jer gubimo vreme i energiju u tom poređenju. I šta ćemo posle 20 godina da zaključimo ? Šta god da zaključimo, NEĆEMO BITI SIGURNI DA SMO U PRAVU. A proći će nam ceo život. Za to vreme smo mogli da idemo i nekim drugim putem.

Pa šta je D.H. odgovorio kada mu je Ca.Ca. rekao da su mu poznati termini Tonal i Nagual ? Da ovaj ne zna o čemu govori i da mu nikako to ne može biti poznato jer tako nešto, prosto, nije imao ko da mu saopšti. Slično, da ali ne i isto.

Da se definitivno razumemo. Ne tvrdim da ne postoji još neko, slično, TOTALNO Učenje ali ja, prosto, ne znam za njega. Ko zna, neka kaže.

I razdvojimo dve stvari: jedno je putovanje nekim putem a drugo je analiza da li je to najbolji put. O tome govorim. Hrišćani su to najbolje rešili. Veruju i nemaju problema oko validacije. Prepustimo istoričarima i teoretičarima Religije i drugim “pametnim i knjiškim ljudima“ da od 9 do 5 uređuju svet u skladu sa svojim znanjem a onda posle 5 da postupaju u potpunoj suprotnosti sa svojim zaključcima. Oni ne moraju da se pridržavaju istih. Neka se oni spore oko korena svih Religija, istorijskog konteksta i sličnosti šamanizma u Sibiru i Meksiku pre i posle Konkvistadora. To ništa ne govori o tačnosti njihove spoznaje sveta. Pa i na temu Evolucije su napisane hiljade knjiga i isto toliko doktorata je odbranjeno. Koga zabole za to? Da li je bilo ovako ili onako? Šta nam to znači u našem životu? Koliko su naše žene imale ljubavnika pre nas? Ako imamo i malo mozga, baš nas mnogo zabole za taj podatak. Čista statistika. Pa šta i ako ih je bilo koliko i pingvina na Severnom Polu ? I don H. je rekao da je pitati nekoga o njegovoj prošlosti jedna od najuzaludnijih stvari koju neko može da učini. To nas Tvorevine L. dresiraju da tako mislimo. Da živimo u prošlosti, teorijama, pametnim poređenjima, knjiškim sranjima i dokazima sve dok se ne sludimo totalno. A stalno nam održavaju ideju da radimo nešto korisno, da smo mi ”objektivni istraživači”. A najsmešnije je da, ako smo stvarno toliko sposobni i znamo bolje od svih drugih, ZAŠTO ONDA NE DEFINIŠEMO SVOJE SOPSTVENO UČENJE U KOME ĆEMO POSTAVITI SVOJA PRAVILA I POZVATI SVE DRUGE DA NAS SLEDE ?

Zato što je lakše ovako. Proučavamo razna Učenja, savetujemo se, delimo muku sa drugima, zajedno krvarimo i delimo odraz naše samorefleksije.

Sve ćemo da radimo. Samo da ne bi ustajali rano i radili Tenzegritet.

Za nastavak dalje diskusije sa Iamquetzalcoatl-om (a mogo si da smislis i jednostavniji nadimak za forum, sad me i ne cudi sto komsinica sa 5-tog sprata ne reaguje na tebe kad joj kazes da koristis nadimak Iamquetzalcoatl ) cu morati jos jednom ponoviti da je ovo sto pricam iskljucivo neko moje subjektivno razmisljanje i vidjenje nekih stvari i da nikako ne mislim niti da sam u pravu niti da je to u bilo kom smislu dobro kako za mene tako i za bilo koga drugog.



Ne mora znaciti. Evo opet polazim od samog sebe. Kad sam se prvi put u zivotu sreo sa odredjenim segmentima ucenja Don Huana meni je tu nesto leglo, ili ako hoces sjelo. Tako je isto recimo i sa kasiopejskim transkriptama, gnostickim ucenjem i jos ponecim. Medjutim kad sam se prvi put u zivotu sreo sa hriscanstvom (a rodjen sam kao hriscanin) tu mi OPASNO nesto nije sjelo ili ako hoces leglo, da sad ne konkretizujem sta jer bi mi trebalo mnogo vise vremena i prostora za post.
Prema tome, ja licno koristim one termine za bilo koji pojam koji meni trenutno odgovaraju i koji se poklapaju sa nekim mojim mentalno-psiholoskim strukturama koje sam tokom vremena negdje u samom sebi izgradio. Pa recimo za jedna vrstu bica cesto koristim termine "lizardi", reptili ili letaci, svejedno, kako kad... , ali ponekada ne bjezim niti od termina "djavoli" ako je to potrebno da nekome bolje objasnim i docaram o kakvim se bicima radi, i u tom smislu ja pri tome pripadam tom nekom sistemu misljenja iz cijeg sam konteksta i sadrzaja izvukao te termine, kako ti navodis, samo u toj mjeri u kojoj koristim dati termin, ni manje ni vise...



Tacno, s tim sto to automatski ne znaci da si se s necim i potpuno poistovjetio.



Da.



I to je tacno.
Reci cu ti neka svoja iskustva. Vrlo je moguce da pricam gluposti ali opet po stoti put kazem da govorim samo u svoje ime. Meni je nekako jasno (da dobro si procitao: NEKAKO ) da, bilo sta sto moze da se pronadje u ovoj stvarnosti, svijetu ili okruzenju a sto je u bilo kojoj formi ponudjeno kao odredjena CJELINA, dakle ne fragmenti vec kao CJELINA , tu nesto ipak ne stima.

S tim u vezi cu sa ovim sto pricam povezati ovaj tvoj citat:



Znaci odlucimo se na nesto... ok, mozda si u pravu ali za sta da se odlucimo? Sve sto je u ponudi je upakovano u nesto i na neki nacin i ponudjeno nama da se odlucimo. Da li je to onda sve sto treba da ucinimo, samo da se odlucimo? Naravno kad se odlucimo za nesto podrazumijeva se da se onda striktno pridrzavas propisanih pravila i svega ostaloga sto cini neko konkertno ucenje, u suprotnom ne mozes ni ocekivati neke rezultate, to je ok... Ali meni tu "ne sjeda" to sto je nesto vec zavrseno, neka cjelina je kompletirana, tamo neki carobnjaci su definisali neke stvari, dosli do nekog znanja iz Atlantide, jos ga nesto malo doradili i ostavili nama u amanet samo da ga prihvatimo i koristimo. Dobro. Ali nikako mi se ne svidja to sto je tu sve definisano, zavrseno, zaokruzeno, kompletirano i da se od nas ne trazi nista drugo vec samo da se ODLUCIMO. Mozes li da me razumijes? Znam da bi me sad najradije popljuvao zvog ovoga sto govorim ali ja tako razmisljam, a vjeruj mi da uopste ne mislim da je to dobro ili pravilno, kao sto sam vec i par puta naglasio.




Zato sto bi to bila najveca propsat i katastrofa, bar po mom misljenju.
Otkud meni pravo da ja nekome govorim sta je dobro za njega i sta on treba da uradi? I otkud nekom pravo da to isto cini meni?



Ni ovo ne mora da bude glavni razlog. Ja sam u zivotu ustajao rano zbog raznih stvari, ako je rijec o nekim vjezbama ustajao sam da idem u teretanu, na plivanje ili samo da trcim. Zasto bih bio lijen onda za tenzegritet? Mozda je odgovor na ovo pitanje da jednostavno jos nisam dobio OSJECAJ da bi trebalo da ga radim.
Ili recimo rekapitulacija. Kad sam prvi put procitao o cemu se tu radi, osnosno kako je to Kastaneda opisao ja sam se bio sokirao. Zasto? Zato sto sam negdje duboko u mozgu bukvalno ZNAO da je taj proces koji je on opisao i nazvao ga rekapitulacijom tacan, istinit i autentican, i ja sam nakon toga jednostavno znao daje to jedna velika istina.
Zasto jos nisam uradio niti jednu rekapitulaciju i niti jednom nisam zavrtio glavom lijevo-desno? Nemam pojma, ali vjeruj mi da nije zbog ljenosti, jednostavno jos nisam dobio taj OSJECAJ da to trebam da uradim. Da li cu je ikad uraditi nemam pojma, ali kad me god neko nesto upita u vezi sa rekapitulacijom ja cu reci kako jednostavno ZNAM da je ta tehnika ispravna i korisna.

Dobro. Nisi se poistovetio sa Učenjem ali koristiš njegovu, ili sintaksu nekog drugog Učenja, po potrebi. Time si zadržao svoju nezavisnost i slobodu izbora. Da ne bi pao u isključivost JEDNOG Učenja i JEDNOG opisa sveta. Slažem se. Potpuno te razumem i nipošto te ne bih popljuvao zato što je i mene to mučilo mnogo, mnogo godina koje sam potrošio na kopanje i traženje. Sa stalnim osećajem da je sve što čitam u nečemu dobro ali da nikako nije ONO PRAVO. Ono što tražim. Stalno sam tražio ono IDEALNO (barem za mene). Ono, čemu ću se predati u potpunosti. To je tako ljudski i valjda svi tražimo nešto slično u našim životima na ovaj ili onaj način (ljubav je najčešći primer). I meni je smetala ideja da mi je neko (pa ma kako pametan bio) sve objasnio, svario a ja samo još da progutam. A šta onda dalje ja da RADIM kad je on sve već uradio ? To me podsećalo na ovcu bez mozga. Zato se nisam primio na hrišćanstvo jer mi je smetalo PODANIŠTVO (Mnogo godina kasnije sam otkrio rečenicu koja me je razbucala i potvrdila da sam pravilno razmišljao: “Prava naklonost ne može da bude ulaganje“, tvrdio je don Huan). Smetalo mi je da TOTALNO verujem nekom sistemu bez prava na REPLIKU. I smrdelo mi je na ulagivanje. Najviše mi je, ipak, smetalo da samo VERUJEM bez stalnog daljeg preispitivanja i traženja i DRUGIH REŠENJA. Ali onda sam shvatio da ta potraga nema kraja i da ću u njoj časkom izgubiti ceo život a da ništa neću naći jer, jednostavno, IDEALNO Učenje ne postoji. Kao što ne postoji ni idealna ljubav, ni posao, ni bilo šta drugo. Prosto zato što smo mi NESAVRŠENI tako da, i kad bi naišli na nešto idealno, ne bi ga prepoznali. Znači, shvatio sam da nije problem u Učenju nego u meni. Ja, ovakav kakav sam, ne bih prepoznao to što tražim pa da ono stoji i pored mene i dere mi se na uvo. I šta onda raditi ? Nije ovde u pitanju strategija “daj šta daš“ i “bolje išta nego išta“ kao što se većina ljudi ženi (udaje) posle mnogo godina traženja idealnog partnera, ne zato što su ga napokon pronašli nego što su se umorili od traženja. Pokušao sam da ukažem na STRAŠNU opasnost da, od silnog traženja, na kraju zaboravimo šta smo i tražili i da nam postane muka od svega pa da se “udamo“ za bilo koga. Zato sam probao da analiziram oba ova puta bez da nudim UNIVERZALNI odgovor za sve ljude i dao sam ga samo za SEBE. A zamku sam probao da predstavim kroz razdvajanje PRAKTIKOVANJA nekog Učenja od PRIČA o njemu. U tu zamku pada većina ljudi koja se “bavi“ duhovnošću. Ako praktikuješ, idi do kraja. Ako samo mozgaš i pričaš o njemu, možeš kako hoćeš. Ali, ne tvrdi onda da si SLEDBENIK. Pametniji od mene su rekli : ”Učinimo same sebe SAVRŠENIMA i onda će svaki put kojim idemo biti SAVRŠEN”. Sad ne citiram Ca.Ca.

I, šta sad ? Ko je u pravu ?

Osećaj da “nemamo više vremena“ rešava ovaj koan umesto nas. Lepo i elegantno.



KLAP KLAP Savršeno. Pogodio si nešto strašno važno. Suštinski. PA SVI IMAMO ISTE SIMPTOME. Da li je to stvarno SLUČAJNO? I ja sam godinama prolazio pored slika Tenzegriteta i nije mi PALO NA PAMET da počnem da vežbam. Slagao sam se sa onim što tamo piše ali sam stalno odlagao da počnem jedinu stvar koja se računa – praktičan rad. A onda više o tome nisam ni mislio. Nisam ih ni primećivao. U stvari, preskako sam ih. KAO DA NE POSTOJE. Kao da to nije deo Učenja. A sam Ca.Ca. kaže da je to najvažniji deo Učenja. Želeo sam da vežbam ali nikako da se poklope okolnosti. Da bude pravi momenat. NIJE TO SAMO LENJOST u pitanju. Kako to da nisam bio lenj za mnoge druge gluposti. I za Rekapitulaciju sam znao. I bio veoma zagrejan za nju. I potpuno se intimno slagao sa mehanizmom. I drugima je preporučivao. SAMO JA NISAM NI POKUŠAVAO da vežbam. Godinama. Neverovatno. A nisam se tako ponašao u nekim drugim delatnostima.

I ?

Još nam nije jasno ? Još nismo shvatili šta se dešava ?

Tvorevine L. nas sprečavaju. To je način na koji oni deluju. Ne prete nam i ne lete oko sijalice dok se ne useremo od straha. I ne deru se: ODMAH DA SI PRESTAO SA TIM SRANJEM. I ne grizu nas za nogu (barem su moji takvi). Ne. Oni deluju perfidno dajući nam svoje misli koje nemaju nikakvu konkurenciju. Nežno nas ubede da je sve to glupost. Da smo mi predivni i pametni i da mi znamo bolje od toga. I da smo umorni i da nam se ujutro spava. I lagano nam skrenu misli na nešto drugo. Na Pamelu. Ili Tajsona (ne u istom kontekstu, ne daj bože). Savršeno. Ali deluju u PRAVOM trenutku (za njih, naravno). Kao kad se ogromna lavina snega strovali na malo idilično seoce i razvali ga u komade. ”Ko tu šta može da učini” ?, pitamo se. ”Koja je to sila koja može da to zaustavi” ?

”NIJEDNA”, kažemo.

E, pa nije, nego NAJMANJA moguća sila kakvu ima i svako dete.

KAKO TO ?

Tako što ne treba zaustaviti lavinu već MALU GRUDVU SNEGA KOJA JE IZAZVALA CELU LAVINU. Samo treba delovati NA VREME. Treba zaustaviti našu misao o vežbanju Pokreta u korenu i ubediti nas da su sve to NAJOBIČNIJE GLUPOSTI. MNOGO LAKŠE nego nas zaustaviti kad je lavina već krenula i preti da im uništi lepo uređen vampirski život.

Mislite o ovome.

Barem dok vam ne skrenu misao na hranu, seks, piće i fudbal.

Citat:
Zasto jos nisam uradio niti jednu rekapitulaciju i niti jednom nisam zavrtio glavom lijevo-desno? Nemam pojma, ali vjeruj mi da nije zbog ljenosti, jednostavno jos nisam dobio taj OSJECAJ da to trebam da uradim. Da li cu je ikad uraditi nemam pojma, ali kad me god neko nesto upita u vezi sa rekapitulacijom ja cu reci kako jednostavno ZNAM da je ta tehnika ispravna i korisna.

Ovo je krunski dokaz vladavine letaca.Ovaj iskaz jasno govori o tome kako nas Letaci hvataju u svoje zamke.
Jednostavno nam oduzmu OSECAJ,zelju i volju za bilo kakvom akcijom.
A onda covek koji je iako svestan svega toga potpuno ubedjen da to nije od letaca nego je njegovo.Netacno!Ovaj osecaj je od letaca.Oni su nas ubedili da nije vreme za rekapitulaciju,za magijske pokrete,za bilo sta...Vreme je samo za beskrajno mastanje o akciji,gubljenju vremena,zamlacivanju...I ubedjeni smo da nista ne preduzimamo i da je samo razmisljanje o akciji dovoljno.
Otrgnimo se!Lupite pesnicom u sto-zamahnite rukom...Pokrenite sav prkos i inat...Kada vas najvise mrzi USTANITE i radite pokrete!Znajte da vas mrzi jer su vas naterali na to.Jedina sansa da pobedimo smrt je da ustanemo kad nas najvise mrzi,kada nam je ukraden osecaj da treba da nesto radimo.Bas tada doci ce osecaj,doci ce elan,mrzovolja ce nestati.
Ovo je ozbiljno pitanje-pitanje zivota i smrti.Radi se o sekundama.Nedajmo protivniku lake poene-rekose kosarkasi.Mozda ce i da nas bace na kolena...Ali samo trenutno...Ustanimo,kao lav koji se sprema da samelje protivnika,kao puma,kao tigar...
USTANAK...

Drago mi je da mogu nekome posluziti kao "krunski dokaz vladavine letaca" ali meni se neda i mrsko mi je bas da radim ono sto je sabrano u jednu cjelinu koja se naziva "ucenje" ovoga ili onoga...nebitno, odnosno nesto sto je oblikovano u tacno odredjenu formu, nesto cemu je dat neki naziv, nesto cemu je vec odredjen tacan i konkretan sadrzaj i nesto sto ti treba samo da prihvatis, da se ODLUCIS na to i da to sprovodis onako kako je vec propisano i odredjeno, ako me razumijes...
Ja ne govorim ovo da bih kod bilo koga od vas koji ste se odlucili da u potpunosti prihvatite ovo ucenje izazvao bilo kakvu negativnu reakciju ili tome slicno, na kraju krajeva kod zaista istinskih i naprednih poklonika i prakticara ucenja Don Huana tako nesto tesko da iko moze izazvati, u to sam uvjeren, ali opet kazem po hiljaditi put: iznosim samo svoje subjektivno misljenje za koje uopste ne tvrdim da je pravilno.
Moze to i da bude zaista uticaj letaca/reptila ali to je neki put koji sam sam izabrao za sebe pa cemo vidjeti dokle ce me odvesti, a na tom putu jako mnogo mi pomazu i izmedju ostaloga i mnogi fragmenti ucenja Don Huana koji su opisani u Kastanedinim knjigama.

Moram da priznam da se i meni ovo cini jednom od kljucnih stvari. „ZNAM da je ispravno i korisno ali to ne radim i znam da nije zbog lenjosti.“ Verujem da ce se SVAKO ovde prepoznati, odnosno oni retki koji su makar donekle uspeli da ovo stanje prevazidju, moci ce veoma dobro da ga se sete i znaju kolikog ih napora kosta da u njega ponovo ne upadnu. I da zapocnu mukotrpno kobeljanje nazad uvek iznova kada upadnu.

Cini mi se da kad god pustimo da nam ideja o necemu svrlja kroz kompleks uma, kad god donesemo odluke o akciji i ne sprovedemo ih, kada se samo prepustimo proizvoljnim misaono-afektivnim procesima svoga uma, saljemo ogromne kolicine energije u etar i predajemo se entropijskim silama.

Pokusala sam da analiziram ova stanja i utvrdim kada se javljaju. Nekako mi se cini da se to ne odnosi iskljucivo na aktivnosti koje ce „doprineti nasem oslobadjanju“ (mada one apsolutno imaju prednost), vec i na sijaset svakodnevnih, veoma obicnih situacija, tokom kojih odlazemo ili sasvim zaboravljamo nameravano. Mislim, naime, da svako, cak i najjednostavnije odustajanje, odlaganje osnazuje delovanje entropijskih sila u nama (da to tako nazovem), cineci nas bezvoljnim, bespomocnim i potonulim.

Da, u nama postoji taj deo koji nas veoma blagom, jedva primetnom rukom skrece sa puta napretka. Veoma ga je vazno prepoznati.

Neki autori ovo svojstvo nazivaju samodisciplinom, neki pamcenjem sebe, Kastaneda na svoj plastican nacin „dovodjenjem energije u centar za odluke“. E, sad, da li su magijski pokreti neophodni, ne znam. Poznavaoci Kastanede kazu da jesu.
Neka vrsta „pracenja sebe“ (da to tako nazovem), odredjena vrsta samo-discipline, iskustva unutrasnje tisine su meni licno donela dosta energije. Međutim, kurs se izgubi za cas, a ne postoji nijedan razlog da ne pretpostavimo da se okolnosti i nasi umni procesi hiperdimenzionalno nece sloziti tako da se kurs izgubi. Mozda pokreti daju neki drugaciji kvalitet. Isprobala sam ih ali mi mnogi nisu bili jasni (eto izgovora „letackog uma“ ), a ni motorika mi generalno nije jaca strana. No, sada je upravo ta serija sa kojom sam pocela na temi, pa cu ponovo da pogledam a i da priupitam.

Disciplina!
Nije mi zelja ovde da se na bilo koj nacin dokazujem niti da nesto branim.
Primer koji sam uzeo slucajan je...ima ih na milione...Poziv na ustanak zapravo je prizivanje namere i zelja da se kolektivno oslobodimo od neprijatelja.
Arja je stvari lepo objasnila.Potrebna je velika disciplina.
Pocnite na primer od neke obicne situacije kada kazete kako cete od sutra da radite to i to.A onda se mozda i krene 2-3 dana pa se stvar prekida,a velika vecina ljudi i ne krene.Zasto?Pa taj boljitak koji hocemo da preduzmemo svojom akcijom priblizio bi nas duhu a L. to smeta.
Potrebna je disciplina gde naprosto mora da se to uradi.Najbolje je da se surovo kaze kako ce neizvrsenje te akcije da odvede u smrt i da se veruje u to!.Svi mi tek kada smo suoceni sa smrcu skupljamo dodatnu snagu i radimo i nemoguce stvari.I tada pod pritiskom smrti izvrsicemo zadatu akciju,makar bila i pogresna ali je stvar neopozive odluke ratnika.U danima izvrsenja akcije nema popustanja sebi niti odlaganja!Mora i gotovo!
Ovo je zaista najiskreniji poziv da se svi trgnemo i krenemo u akciju.
Voleo bih da u skorije vreme cujem kako je neko izdrzao 30 dana radeci to i to i da mu je to donelo boljitak,radost i priblizavanje duhu.
Ustanak!

Arja je napisala:



I kada ga prepoznaš, šta onda treba raditi? Prepoznavanje problema ne znači da je problem samim tim automatski rešen. Ali, i to je dobro za početak. Samo da ne budemo kao onaj biblijski čovek koji se pogledao u ogledalo, video istinu i čim se sklonio od ogledala zaboravio šta je video.

Da, postoju u nama sila otpora, sila koja se protivi preduzimanju bilo kakvih akcija koje mogu istinski unaprediti i osloboditi naš duh.

Nije važno da li tu silu otpora nazivamo um letača, "strana instalacija" ili lažni um ili entropija, važno je da se slažemo da ona postoji.

I šta preduzeti?

Najvažnije je PREDUZETI bilo šta, osim mozgovanja. Ovaj problem još niko nije rešio, niti će ikada rešiti razmišljanjem. Kastaneda a i mnogi drugi lepo kažu da smo svi mi u stvari sastavljeni od energije svesti. Kada toga postanemo svesni, videćemo da su svi ovi problemi upravo i nastali na tom energetskom nivou i mogu se rešiti samo konkretnom manipulacijom energijama svesti, dakle energetskom praksom. Ali, prvo moramo postati sposobni da opažamo energetska polja univerzuma.

Postoje razne prakse koje vode do toga i jedini način da se uverimo u efikasnost ili bezvrednost tih praksi je - praktična provera, a ne beskrajno mozgovanje i samozapitkivanje da li nam se neka praksa sviđa ili ne, jer ljudi, mi nemamo vremena pošto smrt hoda sa svakim od nas i svakog trena nas može dodirnuti.

Na kraju krajeva, možemo da smislimo i svoju praksu pa da je onda izvodimo. Važno je nešto preduzeti, a samo to iskustvo će nas onda naučiti šta je šta i kako dalje da postupamo, pod uslovom da iskreno i celim bićem čeznemo za oslobađanjem svesti iz ovog, nažalost mnogima udobnog i prijatnog, zatvora.